GŽ!+ (5): Kako preživeti u velegradu?

 

G O L I   Ž i V O T !

Magazin  za  sveS t  bez  granica  i  diktature  trzišta



v a n r e d n o   i z d a n j e   05


...

KAKO (PRE)ZIVETI U VELIKOM GRADU?

Pouke iz zivota “dokonih caplji”

...
Mnoge novine su svojevremeno objavile izveštaj o jednom eksperimentu iz oblasti ponašanja zivotinja. Eksperiment je izveden nad muzjacima i zenkama jedne vrste caplje veoma slicne rodi, koja zivi u Severnoj i Juznoj Americi i u Africi. Austrijski strucnjak za psihologiju zivotinja, profesor Oto Kenig, zeleo je da ovim eksperimentom odgovori na pitanje: šta bi se dešavalo sa ljudskim društvom kada bi se ostvarili ideali "uspeha" mnogih: zivot u visokourbanim, prenaseljenim sredinama, u materijalnom izobilju, u kome automatika obavlja sve fizicke poslove, a ljudi bezbrizno i u neradu provode vreme? Eksperiment je pokazao kako na zivotinje uticu uslovi zivota kakvi vladaju u velikim gradovima, u kojima danas zivi vecina svetske populacije.
...

Rezultati eksperimenta su bili iznenadjujuci. Pred ocima naucnika odigravao se prizor koji je neodoljivo podsecao na scene iz neke sudnice! Prisustvovali su razvodima brakova, bracnim "trouglovima", bigamiji, svaðama medju susedima i unutar porodice, a bilo je i silovanja i rodoskrnavljenja... Svi ovi necasni delikti pocinjeni su, ne u nekom velegradskom predgradju, vec u zicanom kavezu postavljenom izmedju dve barake biološke stanice Vilhelminenberg u Becu.

...

Zamke materijalnog blagostanja

Presudno za odluku profesora Keniga da ispitivanje izvede na koloniji caplji, bilo je to što je ustanovio da caplje zive na nacin koji je po svojoj socijalnoj strukturi veoma slican ljudskim oblicima udruzivanja.

...

Prvo je zicanom mrezom ogradio prostor 8 x 18 metara pod prozorom svoje radne sobe, i u taj kavez smestio caplje. Posmatrao ih je i proucavao njihovo ponašanje punih šest godina! Imale su hrane i vode koliko zele, dovoljno mesta za kupanje i obilje materijala za gradnju gnezda. Taj bezbrizan zivot se, po recima profesora Keniga, veoma loše odrazio na ponašanje caplji. Društveni zivot kolonije se potpuno poremetio, a seksualna aktivnost caplji povecala se do apsurda.

...

U kavezu, u kome se hrana stalno nalazila nadomak svih clanova kolonije, nagon za letenjem se ubrzo skoro potpuno izgubio. Stalna meðusobna blizina ptica dovodila je, mnogo cešce nego u prirodi, do svadja, a cesto i do zestokih obracuna.

...

Što je više rastao broj caplji, rasla je i ucestalost parenja. Muzjak koji bi samo na trenutak ostavio svoju zenku po povratku u gnezdo zaticao bi je zavedenu, ili kako je napastvuje prvi komšija, ciju je, pak, zenku zavodio ili napastvovao drugi komšija... U sezoni parenja perje na leðima zenki bilo je ocerupano i krvavo od rana koje su im svojim kljunovima nanosili muzjaci opsednuti nagonom za parenjem.

...

Kenig je, takodje, zapazio i pojavu neke vrste "seksualne zavisti", što je, inace, potpuno strano capljama. Dok na slobodi ni muzjak ni zenka ne bi obracali nikakvu paznju na seksualnu aktivnost suseda, dotle su parovi koji su se parili u kavezu izazivali zavist suseda, pa se cesto dešavalo i da se sused - muzjak umeša. "Bracni zivot" ovih dokonih caplji sve je više tekao u "trouglovima" i "cetvorouglovima"...

...

U prirodi gradnja gnezda pocinje na taj nacin što muzjak prvo odabere mesto za gnezdo, pa tek onda doziva zenku. Ona koja se odazove pripada mu za stalno. Medjutim, u ovom "kavezu blagostanja", na muzjakov zov javljale su se odmah po dve ili tri zenke, veoma cesto cak njegova najbliza rodbina, i tako su zasnivali grupni "brak". Ova poligamija je postajala kriticna u vreme lezanja na jajima. Neretko je profesor Kenig zaticao zenke kako leze po tri jedna na drugoj! Ta pretrpanost gnezda remetila je ritam lezanja na jajima (obicno se roditelji uredno smenjuju). Neretko je dolazilo i do porodicnih svadja, za vreme kojih su mnoga jaja razbijena ili izbacivana iz gnezda.

...

Odgajivanje potomstva je takodje poremeceno. U prirodi, cim se osposobe za napuštanje gnezda, mladunci se okupljaju u grupe i vezbaju hvatanje insekata. Njihova zelja da budu samostalni je tolika da cesto propuste da se vrate u svoja gnezda na kljukanje, pa roditelji moraju da ih traze i da im nose hranu. U eksperimentalnom kavezu mladunci su bili prava napast. Od roditelja, koji se od njih nisu odvajali, stalno su trazili hranu, pa su ih oni kljukali neprekidno (ocevidno radi sopstvenog mira) - pa i onda kada su vec bili sposobni da se sami prehranjuju. Neke "razmazene" caplje se nisu odricale roditeljskog zalogaja iako su i same imale sopstveno potomstvo. Zar nije sve ovo upravo ono sto se dešava u mnogim ljudskim porodicama?!

...

Profesor Kenig je zakljucio da slicnost izmedu društvenog zivota caplje i coveka nedvosmisleno ukazuje da urbanizacija i materijalno blagostanje, kome mnogi ljudi besomucno teze, veoma negativno uticu na covekovo zdravlje i srecu.

* * *

Zahvaljujem Draganu iz casopisa "HORIZONTI" na ustupljenom prilogu i dobro uradjenom urednickom poslu u ovom broju Golog zivota!


P i t a nj e:

Za šta se vredi boriti?




 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de