GŽ! br.07: Priroda i sloboda

G O L I   Ž i V O T !

Magazin  za  sveSt bez  granica  i  diktature  trzišta



 

 

Tema: PRIRODA I SLOBODA

Morihei Ueshiba: UMECE MIRA

Iskrice

A.Tarkovski: OGLEDALO (poezija sveta)

 

Broj  07


 

...

1


POVRATAK

...

Ja pamtim govor tišine
i vetra u krilima ptica
i snivam šapatom sunca
i odjekom kamenih litica...
...
Ja dišem mirise zemlje

trava i drugog bilja
i ispijam čist nektar
lavande, bosiljka, smilja...
...
I kao da odlazio nisam

sred Prirode bezglasno stojim
bez snage da učinim pokret
damare sreće brojim

dišem

i tako

postojim.

*

P.Šumski


* * *
Ugledavši vevericu koja je od mene pobegla na sam vrh bora, obradovah se kao dete. Ah, u svakom coveku se taji zudnja za prvobitnim zivotom, i kroz kratke milenijume kulturnog zivota povremeno se probija duh dugih miliona godina kad je covek lutao zajedno sa zverima po devicanskim šumama i krio se zajedno sa medvedima po špiljama!
V.Brjusov: Poslednje stranice iz dnevnika jedne žene

* * *

Šuma je duševno stanje. Pesnici to znaju. Neki na to ukazuju jednim potezom pera, kao Zil Sipervijel koji zna da smo u casovima spokojstva "Osetljivi stanovnici svojih sopstvenih šuma."
...
G.Bašlar: Poetika prostora

* * *

Mislim da su i jedne novine nedeljno previše.
Nedavno sam pokušao da citam novine i osecam se kao da dugo ne zivim u svom prirodnom obitavalištu. Sunce, oblaci, sneg, drvece, ne govore mi više o meni samome kao pre. Ne mozete sluziti dva gospodara. Potrebno je više od povremene paznje da bi se spoznalo i posedovalo bogatstvo dana. (...) Ako zivite, krecete se i postojite u onom tanušnom nivou u okviru kojeg kruze vesti o dogaðajima - nivou tanjem od hartije na kojoj se vesti objavljuju - tada ce sve to ispuniti vaš svet; ali ako lebdite ili ronite iznad ili ispod toga nivoa, necete pamtiti te vesti, pa ni drugi nece moci da vas podsete na njih. Ostacete mentalno zdravi ako svakoga dana posmatrate izlazak i zalazak sunca i ako sebe dovedete u odnos sa tom univerzalnom cinjenicom.
...
H.D.Toro: Zivot bez principa

* * *

Ponekad,  u letnja jutra,
posle uobicajenog kupanja, sedeo sam na suncanom pragu svoje kuce od izlaska sunca do podneva, zanet u sanjarenje, meðu borovima, hikori zbunjem i rujevinom, u nepomucenoj samoci i tišini, a okolo su ptice pevale ili proletale bešumno kroz kucu, dok me sunce na zapadnom prozoru ili zvuk kola nekog putnika na dalekom drumu ne bi podsetili na proticanje vremena. U tim trenucima rastao sam kao kukuruz nocu, i oni su bili mnogo korisniji no bilo kakav manuelni rad. Ti trenuci nisu bili vreme oduzeto od mog zivota, nego iznad i izvan uobicajenog dodeljenog mi dela. Shvatio sam šta Istocnjaci podrazumevaju pod kontemplacijom i napuštanjem rada. Vecinom nisam mario kako casovi prolaze. (...) Bilo je jutro, i gle, sad je vece, a ništa znacajno nije postignuto.
...
Ako su dan i noc takvi da ih docekujete s radošcu, a zivot miriše kao cvece ili mirišljavo bilje, ako je savitljiviji, zvezdaniji, besmrtniji - to je vaš uspeh. Cela Priroda vam čestita i vi imate razloga da svakog trenutka sebe blagosiljate. Najveći dobici i najvece vrednosti najmanje se cene.
...
H.D.Toro: Valden


* * *


Niče zivot iz zemlje.
U pogledu ispred kuce, svezina zelenog hrama drhti u carobnoj srzi pocetka. Tanka, oštra linija koja razgranicava tamu od svetlosti, zavijena u vuneno cebe s kvadratima, najavljuje novi dan. Neprobuðeno sivilo i magla iz kotline trepere prema brdima. Svaki cas ocekuje se pojava uzvišenog kralja šume. Snazna priroda deluje na cula omamljujuce. (...) Trava raste.

Trava raste. Ljudi hodaju po njoj bez svesti. Gaze po mekanoj površini ne znajuci za njen prizemni bol. Nagla aprilska toplota izmamila je biljke i cvetne pupoljke. Zmije se suncaju u spiralama sopstvene zagonetnosti. Oko njihovih hladnih šara kruzi pocetna tajna svemira.
...
B.Mandić: Neprimetnost trave (iz knjige: Jednostavne planine)

* * *

Zemlja: to je dovoljno meni.
Ne zelim da sazvezða doðu išta blize,
ja znam da ona vrlo dobro stoje gde god da jesu,
znam da dostaju onima koji njima pripadaju.
...
Sada ja pronicem tajnu, kako se najvrsniji izgraðuju;
ona je: rasti pod vedrim nebom, te jesti i spavati sa zemljom.
...
V.Vitmen: Pesma o slobodnom putu (Iz zbirke: Vlati trave)

* * *


...

 

2.

Morihei Ueshiba:

UMEĆE  MIRA

...

Čoveku ne trebaju zgrade, novac, moć niti status da bi se bavio umećem mira. Nebo je upravo tu gde stojite i to je mesto gde treba vežbati.

. . .

Umeće mira je lek za bolestan svet. U svetu postoje zlo i nered jer su ljudi zaboravili da sve potiče iz jednog izvora. Vratite se tom izvoru i ostavite iza sebe sve samožive misli, sitne želje i bes. Oni koje ništa ne poseduje, poseduju sve.

. . .

Umeće mira deluje svugde na zemlji, u opsegu koji se kreće od ogromnog svemira pa sve do najsitnijih biljaka i životinja. Životna sila prožima sve i njena snaga nema granica. Umeće mira nam omogućava da spoznamo tu izuzetnu zalihu univerzalne energije i da iz nje crpemo.

. . .

Život je rast. Ako prestanemo da rastemo, fizički i duhovno, mi kao da smo mrtvi. Umeće mira je proslavljanje veze izmeðu neba, zemlje i ljudskog roda. To umeće predstavlja sve ono što je istinito, dobro i lepo.

. . .

Povremeno treba da se povučete u neprohodne planine i skrivene doline da biste obnovili svoju vezu sa izvorom života. Udahnite i dopustite sebi da uzletite do kraja univerzuma; izdahnite i ponovo vratite kosmos unutra. Zatim udahnite svu plodnost i treperavost zemlje. Na kraju, pomešajte dah neba i dah zemlje sa svojim dahom i postanite sam dah života.

. . .

Svi principi neba i zemlje žive u vama. Sam život je istina i to se nikada neće promeniti. Sve na nebu i na zemlji diše. Dah je nit koja povezuje sve što postoji.

. . .

Posmatrajte oseku i plimu. Kada talasi stignu do obale i udare o nju, oni se uzdižu i padaju stvarajući pri tom zvuk. Vaš dah treba da sledi isti obrazac, upijajući čitav univerzum u stomak sa svakim udahom. Znajte da svi mi imamo pristup do četiri blaga: do energije sunca i meseca, do daha neba, daha zemlje i do oseke i plime.

. . .

Oni koji se bave umećem mira moraju da štite područje majke prirode, božanski odraz stvaranja, i da ga održavaju lepim i svežim. Ratnička veština raða prirodnu lepotu. Suptilne tehnike ratnika nastaju isto tako prirodno kao što dolaze proleće, leto, jesen i zima. Ratnička veština nije ništa drugo do vitalnost koja održava sav život.

. . .

Razmišljajte o principima ovoga sveta, slušajte reči mudrih i prihvatite kao svoje sve ono što je dobro. Polazeći od tog stava, otvorite svoja vrata istini. Obratite pažnju na istinu koja je upravo pred vama. Proučavajte kako voda u potoku teče dolinom, izmeðu stena, glatko i slobodno. Takoðe učite iz svetih knjiga i od mudrih ljudi. Sve - čak i planine, reke, bilje i drveće - treba da bude vaš učitelj.

. . .

Stvorite iznova svaki dan odevajući se nebom i zemljom, kupajući se u mudrosti i ljubavi, i postavljajući sebe u srce majke Prirode.

. . .

Ne propustite da učite od čistog glasa planinskog potoka koji večno teče raspršujući se o stene.

. . .

Proučavajte učenje bora, bambusa i šljivinog cveta. Bor je zimzelen, čvrsto ukorenjen i dostojanstven. Bambus je snažan, savitljiv, nesalomiv. Šljivin cvet je čvrst, mirisan i ljubak.

. . .

Neka vaš um uvek bude svetao i jasan kao prostrano nebo, kao veliki okean i kao najviši vrh; neka bude prazan, tako da u njemu ne bude nikakvih misli. Neka vaše telo uvek bude ispunjeno svetlošću i toplotom. Ispunite sebe snagom mudrosti i prosvetljenja.

. . .

Umeće mira zasniva se na četiri velike vrline: hrabrosti, mudrosti, ljubavi i prijateljstvu, koje simbolizuju vatra, nebo, zemlja i voda.

. . .

Sav život je izraz duha, izraz ljubavi. A umeće mira je najčistiji oblik tog principa. Ratnikov zadatak je da prekine sve sukobe i borbu.

. . .

Odanost i posvećenost vode hrabrosti. Hrabrost vodi duhu samožrtvovanja. Duh samožrtvovanja stvara veru u moć ljubavi.

. . .

Oni koji su prosvetljeni nikada ne prestaju da se kale. Spoznaje takvih učitelja ne mogu se uspešno izraziti rečima niti teorijama. Najsavršeniji poduhvati odraz su obrazaca koji se nalaze u prirodi.

. . .

Put ratnika zasniva se na humanosti, ljubavi i iskrenosti; suština ratničke smelosti odražava se u istinskoj hrabrosti, mudrosti, ljubavi i prijateljstvu. Naglašavanje fizičkih vidova ratničke veštine je besplodno jer je moć tela uvek ograničena.

. . .

Trudite se da uvek budete u prisnoj vezi sa nebom i sa zemljom.; tada će vam se svet prikazati u svom pravom svetlu. Samoobmana će nestati i vi ćete moci da se stopite sa svakim napadom.

. . .

Nemojte ovaj svet posmatrati očima punim straha i prezira. Hrabro se suočite sa svim onim što bogovi ponude.

. . .

Svaki dan ljudskog života sadrži radost i bes, bol i zadovoljstvo, tamu i svetlost, rast i propadanje. Svaki tren izgraviran je po veličanstvenoj zamisli prirode - ne pokušavajte da poreknete kosmički poredak stvari niti da mu se suprotstavite.

. . .

Božansko ne voli da bude zatvoreno u zgradu. Božansko voli da bude napolju, na otvorenom. Ono je baš ovde, upravo u ovom telu. Svako od nas je minijaturni univerzum, živi oltar.

. . .

Umeće mira je oblik molitve koji stvara svetlost i toplotu. Zaboravite na svoje malo ja, ne budite vezani za predmete i zračićete svetlost i toplinu. Svetlost je mudrost; toplina je saosećajnost.

. . .

Oslonite se na mir
da biste aktivirali svoje
mnogostruke moći;
umirite svoju okolinu
i stvorite divan svet.

* * *


...

 

3.

Znate li da...

...voda pamti? Voda može da čuje, oseti sreću i tugu, čak da se seća, obelodanili su japanski naučnici posle dvanaestogodišnjeg laboratorijskog istraživanja. Voda, štaviše, posprema u svoju “memoriju” osecaje i informacije koje prima spolja. Japanski naucnici su vodom punili bocice, a potom je puštana raznolika muzika. Vodu su zamrzavali na temperaturu od minus 20 stepeni Celzijusovih i fotografisali zamrznute kristalice uvecane od 200 do 500 puta. Rezultat: kristalici zamrznute vode koja je “slušala” klasicnu ili duhovnu muziku bili su pravilne i lepe strukture, hevi metal je ostavio sliku haosa i raspadanja.Voda reaguje i na reci, na primer na “hvala” se zamrznu filigranski kristalici, a na pretnju rascepljeni.
(M.Emoto: Poruka  vode)
...
... Australijanci koji se bave stresnim poslovima mogu sa mobilnog telefona da nazovu ureðaje u šumama kako bi čuli "izvornu šumsku tišinu"? Mobilni su postavljeni po šumama u južnoj Australiji, a jedino što ometa tišinu je zvuk snega koji pada sa stabala ili koraci jelena... Projekat "Call Wood"(Pozovi šumu), je pokrenut kao alternativa odlasku kod psihijatra, a u planu su i projekti "Pozovi vodopad" i "Pozovi planinu".
...
... Ekolške vrednosti pojedinih artikala (robe široke potrošnje) izrazene u kilogramima prirodnih resursa potrebnih za njihovu proizvodnju izgledaju ovako: 1 farmerke (600gr)  = 32 kg sirovina + 8 000 l vode;  1 zlatni prsten (5gr) = 2 000 kg; 1 automobil (1 tona) = 70 000 kg; 1 silicijumski chip (0,009 gr) = 20 kg;  1 desk-top racunar + monitor = 11 000 kg;   1 laptop (2,8kg) = 430 kg prirodnih sirovina...
Ispitivanja koja su provedena u svetu pokazala su da svaki stanovnik razvijenih zemalja godišnje potroši oko 80.000 kilograma prirodnih sirovina na raznorazne zivotne (ne)potrepštine!

* * *

...
I s k r i c e

*

Ko se ne umije Bogu moliti, neka poðe na more.

Narodna izreka
*
Kad ocenjujem neko umetnicko delo, odnesem ga i stavim pored necega što je Bog stvorio, pored drveta ili cveta. Ako je neskladno, znaci da nije umetnost.

Mark Šagal
*
Boravim u mirovanju lišca, leto raste.

Jean Lescure
*
Velike stvari se postizu kada se sretnu ljudi i gore.
One se ne postizu u ulicnim metezima.

Vilijam Blejk
*
Reke ne piju svoju vodu; drvece ne jede svoje plodove; oblaci ne gutaju svoju kišu.
Sve što je veliko uvek je u korist drugih.

Indijska narodna poslovica

...


* * *
Svakodnevno, sveštenici pomno istrazuju darmu
i u beskraj pojaju komplikovane sutre.
Meðutim, oni bi pre toga trebalo da nauče
da čitaju ljubavna pisma koja šalju vetar i kiša, sneg
i mesec.
...

Ikju (1394-1481)

* * *


PITANJE:

U čemu je tvoja snaga?




 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de