Povratak suštini


- Još nekoliko reči o knjigama Anastasije i V.Megrea...-


...

"Moji mladi ljudi neće nikada raditi.

Čovek koji radi ne sanja, a mudrost se objavljuje u snovima."

Smohala, poglavica Probušenih noseva

...

GRAĐANSKE SLOBODE

...

Čovek u gradu zavisi od:


zebri i semafora

vozača i kontrolora

elektrodistribucije

vodovoda i kanalizacije

električara i vodoinstalatera

komunalaca i policajaca

bankara i lihvara

pekara i lekara

mesara i obućara

proizvođača i potrošača

trgovaca i kupaca

poverilaca i proneverilaca

poštara i inkasanata

lopova i prevaranata

sudija i advokata

demokrata i tehnokrata

plate i penzije

niskog krvnog pritiska i hipertenzije

mobilnog i laptopa

radija i televizije

kuvara i konobara

direktora i vratara

sekretarica i kafe kuvarica

GSP -a i putara

političara i analitičara

dilera na malo

i dilera na veliko

kamata i žiranata

taksi vozača i

plaćenih razbijača

građevinara i rokova

deviznog kursa

i novčanih tokova...

Sve u svemu:

Građanske slobode.

* * *


Demokratija, tehnokratija + urbana civilizacija čine savršen okvir radnog logora u kome veći deo savremenog čovečanstva provede ceo svoj život, bez stvarne mogućnosti izbora... Gde otići? Gde ostati? I šta činiti? Neki za života promene stan – ćeliju u istom gradu-radnom kampu, neki odu u drugi radni logor (promene CZ za Sremsku Mitrovicu ili Alkatraz), ali model života, odnosno odsluženja – ostaje isti, sa malim varijacijama, ma na kom kraju planete se zatekli... Okvir tehnokatske civilizacije i tržišne ekonomije ne dopušta istinsku slobodu... (To može da posvedoči svako ko je ovde došao po završetku radnog vremena od 9 do 5, otimajući sate od vremena predviđenog za odmor i bivanje sa porodicom...)

...

Čitajući ponovo knjige Vladimira Megrea i Anastasije, postalo mi je jasno zašto izazivaju toliko podeljena osećanja: od istinske radosti i ganutosti, do krajnjeg otpora. Zato što je to osobina Istine: da laž označi kao laž, da nas suoči sa nama samima i pozove na promenu. Ono što radosno odgovara u nama - je Istina u nama, naša duša. Ono što se opire je laž u nama, lažni gospodar - ego.

...

Anastasijine reči su poziv na život u Slobodi, Istini, Radosti, Lepoti i Ljubavi. Poziv na stvaranje dostojno Čoveka, ali ne čoveka-roba, već Čoveka-sina (kćeri) Božjeg, poniznog i svesnog gospodara svog života, Planete i Univerzuma... Poziv koji snagom blagosti prolećnog povetarca, otapa srca i budi uspavanu dušu iz ledene ukočenosti - u Stvarnost novog Života. Razlika između našeg ropskog poimanja i načina života, i onoga kojim živi i o kome govori Anastasija, vidi se u prvom susretu Volođe i Vladimira Megrea, kada Volođa, na očevo pitanje kako živi u tajgi – odgovara čisto i jednostavno: - «Ovde je život lep!» A na tipično pitanje odraslog-detetu: «Šta ćeš da budeš kada porasteš?»,Volođa, začuđen pitanjem, ali bez trunke sumnje, odgovara: »Ali tata, ja već jesam.»

...

Onog što većina nas, zarobljena svojim ego ulogama i funkcijama u okviru radnog logora tehno-civilizacije zaboravi, ili se nikada ne seti – a to je DA BUDE – Volođa je sa svojih 5 godina potpuno svestan. Samo BITI je puna svest o svom istinskom poreklu i svojoj Božanskoj prirodi. Mi mislimo da smo ovo ili ono: službenici, vaspitači, vozači, pekari, roditelji, lekari, novinari, pisci, vodoinstalateri, mehaničari, političari, prevodioci, prodavci... Ali to su samo funkcije i uloge sa kojima smo poistovećeni i iz kojih izvodimo svoj sud osebi, o svojoj vrednosti, uloge koje nam daju privid važnosti i značaja. Zaboravili smo osnovno: da MI JESMO i pre no što postanemo Neko i Nešto, da onome: «BITI NEKO» ili «NEŠTO», prethodi samo: «BITI».

BITI je naše pravo rođenjem. Pravo na postojanje je bezuslovni dar Oca svojoj ljudskoj deci za koji ne moramo nikome da plaćamo i koji ne moramo ni od koga da prosimo. Život je besplatan dar! U tome BITI je naša suština, naš temelj, sloboda, božanstvenost – to je Život sam. U svetu radnog logora gde svako igra svoju ulogu i ima svoju precizno određenu funkciju u skladu sa nomenklaturom zanimanja i potrebama radne mašine tržišne ekonomije kojoj verno i ropski služimo, zaboravili smo KO SMO. O tome govori 5., i sve ostale knjige V.Megrea i Anastasije.

...

Zamislimo na tren da smo automobili, a ne ljudi. Idemo okolo i dičimo se svojim glazurama: «Ja sam crven... A ja plav, A ja zelen! A ja metalik! Ja idem na dizel! A ja na gas! Ja sam na superu!... Momci, zastreli ste, ja idem na solar! Dečko, duvaj – ja idem na pranu! A Ja imam menjač sa 5 brzina!...» Svako je «neko» i «nešto», a niko da se seti da je u osnovi automobil, odnosno Čovek, Božji sin/kći...

...

Suštinu smo zamenili glazurom i funkcijom... Omađijani površinom, sjajem, mogućnostima tehno-civilizacije, zaboravili smo šta znači Biti, šta znači Živeti, zaboravili smo Ko smo. Anastasija, Vladimir, Volođa i Anasta, pozivaju nas da se vratimo ŽIVOTU. Njihove glasove, kao jedan glas, naša duša prepoznaje i odaziva se. Jer miris Slobode, miris istinskog Života na zemlji, u Miru, Harmoniji, Radosti i Ljubavi - je neodoljiv.

...

P.Šumski

(Tekst sa promocije 5.,6. i 7. knjige iz edicije Zvoneći kedri Rusije, u Bgd,

24.02.2011.)

*



 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de