Prihvatanje sebe

...

Koliko je još drugih potrebno da me prihvati, potvrdi, zagrli – pre no što ja

prihvatim, potvrdim i zagrlim sebe samog?

...

Dokle god verujem da me misli, reči i postupci drugih mogu povrediti, svojom mišlju

(verovanjem) ograničavam sebe, svoje istinsko Biće, strahom i lažima ega – tog lažnog ja.

Ako mislim da me misli, reči i postupci drugih mogu povrediti ili nagraditi, znači da verujem

da sam nepotpun i da od drugih još uvek nešto tražim i očekujem: da me potvrde, prihvate,

ispune, vole. Dokle god drugima dajem moć da me povrede ili pomiluju, potvrde/prihvate ili

odbace, držim sebe u poziciji prosjaka zavisnog od tuđeg mišljenja, volje, raspoloženja.

Svojom mišlju, uverenjem da sam manji od onoga što i ko Jesam, i da mi je potrebno nešto

(neko) spolja da me upotpuni, držim sebe u iluziji dvojstva: ja – svet, tačnije: mali ja – Veliki

Svet. To je pozicija bespomoćnog deteta koje čeka milost i zaštitu, odričući se svoje

Suštine, svoje snage, zarad lažne utehe lažne ljubavi sveta drugog čoveka. To je neviđenje i

odricanje od svoje Božanstvenosti, zarad lažne nagrade koju egu pruža drugi ego: niska

ljudskost – niskoj ljudskosti, ličnost – ličnosti.

...

Program ropstva je lažno, duboko ukorenjeno uverenje da moj opstanak zavisi od tuđe

volje, ljubavi, potvrde, prihvatanja..., i da bez toga ne mogu da živim. Program nas upućuje

na bitku za pažnju koja je energija, i čini od nas večno oprezne lovce tuđe pažnje-energije:

šta će drugi misliti, videti, reći učiniti u odnosu na mene...? Hoću li mu se svideti i izmamiti

osmeh, pogled, dodir? To je oblik socijalnog kaveza - ropstva, gde svako krade svakoga, a

lovina je energija izražena emocijom drugoga. Parazitski program koji nas drži utamničenim u

laži, pretvara nas u crne rupe tuđe pažnje i energije, sprečavajući našu urođenu, unutarnju

svetlost Izvora da Bude, da se ispolji kao naše Istinsko Sopstvo, čija suština je davanje i

davanje iz obilja, koje je Ljubav, ničim omeđena.

...

Dokle god misliš da ti treba nešto izvan tebe da te upotpuni, nisi spoznao svoju istinsku

prirodu.

...

Od sebe ne vidiš sebe. Od sebe ne čuješ sebe. Ko određuje tvoje granice?

Rešetke tvoga kaveza su tvoje predstve o tome šta je Stvarnost i ko si ti.

...

Odricanje od sebe zbog tuđeg prihvatanja je greh prema Istini u tebi. Laž biva nagrađena

drugom laži. Šta znači biti prihvatljiv za posesivnu majku? Biti bespomoćno, poslušno dete.

Odreći se svoje moći, slobode, Istine – zarad lažne nagrade.

...

Lažna ljubav («prihvatanje») je nagrada lažnom «ja» za pokoravanje tuđoj volji. Lažno

prihvatanje drugog i neprihvatanje (odbacivanje) sebe su neminovne posledice odricanja od

sebe. Osećaj koji stoji iza svakog kompromisa (lažne predaje drugom) - je gađenje. Izraz

koji stoji iza svake «pobede» lažnog ja – je gađenje.

...

Ko pobeđuje kada ti nisi ti? – Lažno ja, ono što je nestvarno. Svaka pobeda onoga što je

lažno je poraz Istine. Svaki poraz Istine je poraz tebe – stvarnog.

...

Ko živi tvoj život kada tebe nema u Tebi, u «tvom životu»?

...

Koliko bola i patnje je potrebno da bi se laž videla kao laž? Koliko još da bi se to priznalo

sebi i reklo: «Ovo nisam zaista ja. Ovo je parazitski program «lažnog ja» koji se pretvara da

je "ja" i živi moj život pred drugima, između želje za ljubavlju i prihvatanjem na jednoj strani,

i straha od prepoznavanja laži i odbacivanja na drugoj. Moj dosadašnji život je robovanje

programu neslobode koji kaže da sam vredan samo u meri u kojoj sam se odrekao sebe

zbog udovoljavanja drugima. Taj program - to nisam ja. Ko sam zaista Ja – to ne znam. To

tek treba da otkrijem.»

...

Ne postoji na zemlji , pod kapom nebeskom, čovek ili stvar koji ti može dati to što tražiš, a

što ti u sebi nemaš ili ne želiš da daš.

...

Ako ljubav tražiš od ljudi, tvoja glad je ljudska pohlepa. Ako si ljubavi gladan, samo te

Božja ljubav može nahraniti, ako je ponizno zatražiš. I kada stigne, videćeš da ti je bila bliža

od tvog sopstvenog srca, i da si uzalud tražio na drugim mestima.

...

Samoća je blagoslov.

Prihvaćena - čini od tebe Boga.

Neprihvaćena - pretvara te u prosjaka-očajnika.

...

Pljačkaš, koji, sedeći u sopstvenoj riznici, blago svoje ne prepoznaje, već ide da zahvata iz

tuđih – pljačkajući ih, osuđen je na patnju.

...

P.Šumski


...

Besmrtnost

...

U svakom trenutku ti si beskrajan/na, bespočetan/na, besmrtan/na.

Dokle god si u svakom trenutku potpuno prisutan/na – smrt ti ne može prići, međa ti ne može prići.

U svakom sledećem trenutku smrt te može uzeti.

Smrt je samo misao o prošlosti i budućnosti.

Život je SADA.

Svetlo Svesti drži smrt iza horizonta mogućnosti.

Ne postoji SADA u kome ti nisi.

Postoji juče i sutra u kome ti nisi.

Ti nikada i nisi u juče i sutra – već samo SADA.

SADA Ti Jesi.

Juče i sutra su sećanja, slike uma, san o bivšim i budućim SADA.

SADA možeš da uđeš u sebe, i u tišini raširiš svoju svest preko svih granica prostora i

vremena – preko svih međa juče i sutra, iza granica života i smrti...

Tamo gde je samo Postojanje – tvoje večno i beskonačno, besmrtno: JA JESAM.

...

Ne veruj vremenu!

Otkaži poslušnost prošlosti i budućnosti.

Uđi u SADA.

Uđi u VEČNOST.

...

Zabeležio: P.Šumski,

Vukićevica, 23.06.2011.


...

Istina i laž

...

Laž se odlično prodaje, ali Istina nema cenu! Zato se danas svi bave trgovinom, ne bi li

ućarili koju paru na laži. I zato je danas najopasniji posao na svetu: govoriti Istinu, dosledno,

beskompromisno, bez obzira na posledice. Za to je potrebna Hrabrost sa velikom H. Tako

je još od doba Hrista - do danas. Istina smeta onima koji mešetare i žive u i od laži. Cela tzv.

Zapadna Civilizacija, ova u kojoj živimo,zasnovana je na laži i strahu. Zato pobornike i

glasnogovornike Istine već 2000 godina razapinju, spaljuju, čereče, nabijaju na kočeve,

truju, ućutkuju mecima... Jer njih ne mogu da kupe, a odraz koji istinoljupci bacaju u lice

onima u laži,  bolan je i neprihvatljiv za druge, jer im prikazuje vlastitu bedu.

...

Istina je snaga malobrojnih, onih koji imaju vere i srca, onih koji ljube iskreno Boga u sebi,

onih koji vole Život. Njih je nemoguće kupiti.

...

Oni koji ubijaju u ime vere, Ljubavi i Istine – lažu! Sve osim Ljubavi je laž, sitnina za potrebe

sitnih duša okovanih strahom i njihovog opstanka u laži ovoga sveta. Božjim miljenicima ta

sitnina nije potrebna.

...

Odakle Hristu pouzdanje da leči sakate, podiže mrtve (duhom i telom), da kaže: «Idi i ne

greši više!», da kaže: «Ja sam Istina, Put i Život» i »Samo kroz mene vi dolazite Ocu»? Zato

što je Istina sa Njim, i on je sa Istinom. Otac je sa Njim i on je sa Ocem – Jedno, ne dva.

Jer to zna, odatle mu pouzdanje i snaga. Jer je prozreo ništavnost i lažnost pojavnog sveta i

sjedinio se sa Istinom u Očevom zagrljaju.

...

Zabeležio: P.Šumski

Vukićevica, 01.06. 2011.

 


 

Metafizika vatre

...

Plamen se pojavljuje niotkuda.

Osvetljava i greje svet neko vreme, i nestaje u Nepoznatom iz koga je i došao, kao da ga

nikada nije ni bilo.

...

Kako nastaje vatra?

Potrebni su iskra (koja je toplota i svetlost) i gorivo.

Seme vatre i supstanca za održavanje i rast semena u plamen.

Toplota iskre nije dovoljna. Potrebno je gorivo.

Gorivo samo nije dovoljno. Potrebna je toplota iskre.

Gde je vatra pre pojave goriva i iskre?

 

Gde odlazi vatra kada je gorivo potrošeno?

Vatra prebiva u Nemanifestovanom.

Susret, dodir iskre i goriva daće vatru.

Susret iskre i goriva preobražava iskru i materiju u plamen i pepeo.

Postoji li vatra pre i posle susreta? Šta nestaje?

Kada je gorivo potrošeno, život vatre nestaje: nestaju svetlost i toplota.

Šta ostaje?

Ostaje pepeo, nekad čak ni to. Sećanje na vatru koje nije vatra.

U pepelu nema vatre. Samo trag bez prisustva suštine: svetlosti, kretanja i  toplote koji su tri

kvaliteta energije.

U pepelu nema vatre: Trag nije isto što i zver koja ga je ostavila svojim prolaskom.

...

Vatra je novi kvalitet nastao susretom iskre i goriva. Iskre koja je seme vatre, i goriva koje

je tlo na kome vatra raste.

Vatra je parabola i simbol postojanja svega suštinskog i svega prolaznog u svetu koji

mislimo da poznajemo: Života, Ljubavi, Strasti.

...

Život, Ljubav i Strast, kao i Vatra, imaju svoj početak, trajanje i kraj.

...

Oni su novi kvalitet koji nastaje susretom (dodirom) dva bazična kvaliteta: iskre (života,

ljubavi, strasti...) i materije (tela, duša...). Iskra je Duh koji oživljava materiju.

Trenjem dva kamena ili drveta, u polju između dva različita potencijala, nastaje iskra. Uz

prisustvo goriva – pretvara se u plamen. Bez goriva – trenutno zgasne.

...

Susretom dve duše – javlja se Ljubav.

Susretom dva tela - pali se plamen Strasti.

Susretom jajne ćelije i spermatozoida – pali se Život.

I plamen Života traje u telu do njegovog sagorevanja.

...

Plamen je kvalitet nastao iz susreta i dodira kompatibilnih različitosti.

Plamen vatre je ono «između» svetova: to je Reč koja spaja jednom razdvojeno, do

konačnog spoja i sagorevanja u Jednom.

Plamen je povratak Izvoru.

Vatra je sećanje prolaznosti na Večnost.

Vatra je sećanje prolazne materije na njen Izvor u nematerijalnom i večnom.

Ona dolazi iz Nemanifestovanog Večnog, i u Nemanifestovano Večno se vraća.

...

Vatra: plamen Života, Ljubavi, Strasti – to je simbol našeg Porekla, Dah života koji dolazi iz

Večnosti u prolaznost kao izdah, i u Večnost se, kao udah - vraća.

...

Život, Ljubav, Strast – to su oblici Vatre koja je dah Izvora koji oživljava Kreaciju.

Izdah: život, pokret, svetlost, toplina...

Udah: smrt, nepokretnost, tama, hladnoća...

Izdah: pokret ka Postojanju.

Udah: povratak u ne-postojanje.

...

Vatra je dah Života, čitav Univerzum, čitavo oživljeno Postojanje, koje je izdah Večnog,

Nemanifestovanog, Beskonačnog i Sveprisutnog Principa – Jednog koji se podelio na dva

da bi susret bio moguć, da bi život bio moguć. Jednog, koji se podelio na 2 da bi nastalo 3:

što je Život, Ljubav, Strast - Plamen vatre...

...

Iz ništa – Nešto. Nešto u ništa.

Iz ništa - Nešto. Nešto u ništa.

Diše nas.

*

Zabeležio 20.03.2011.

Petar Šumski


 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de