Goli život 01

G O L I   Ž i V O T !

Magazin  za  sveSt bez  granica  i  diktature  trzišta



 

Broj  01




1.


HRABROST  ILI  SMRT!

»Ako radiš predano osam sati dnevno, mogao bi na kraju da postaneš šef i da radiš dvanaest sati dnevno.«

Robert Frost  (1874-1963)

*

Suocimo se sa istinom, jer ona oslobaða:

Život na pocetku XXI veka je zivot na dnu korumpiranog bivstva (kako to tacno primecuje Hamvaš) - jer svetom vlada oligarhija sastavljena od placenih lopova (bankari, trgovci), lazljivaca (politicari, mediji), i ubica (vojno-industrijski kompleks i ogranizovani kriminal). To su današnji Gospodari Sveta, tamnicari ljudskih sudbina. Odakle oni tu? Ko im je to dozvolio? Ko ih je ovlastio da odlucuju o našim zivotima umesto nas? Mi sami. Naš konformizam, naša ovisnost o novcu i materijalnim dobrima, ovisnost o društvenom prihvatanju i sistemu vrednosti koji nije autenticno naš, koji nismo mi stvorili... Ko nas je ucinio robovima? Mi sami. Naša uspavana, lenja, inertna potkupljiva svest...

Zato je jedina stvarna opasnost pred kojom drhte Gospodari Sveta: promena svesti masa, probuðenje, prosvetljenje, shvatanje Istine - jer tada Oni gube moc. Ta istina glasi: Ti nisi moj gospodar – ja sam svoj gospodar! Ta istina glasi: Svojim zivotom upravljam sam, sam biram svoju Stvarnost, svoje ideale, principe i nacin zivljenja!  Ta istina glasi: Mera moje vrednosti, moje ljudskosti, moje slobode je Ljubav - a ne novac! Moj izbor je davanje - a ne trgovina! Ta istina glasi: Moji jedini gospodari su moje srce i moj um!

Probuðeni pojedinac više nije rob: ne moze da bude rob kojim se manipuliše strahom, konformizmom, novcem, medijima, silom, nagradom ili kaznom... Nenakacen na prolazne vrednosti, neuslovljen njima – probuðeni covek prestaje da bude dobar medijum za sprovoðenje volje Gospodara Sveta: MMF-a, STO-a, Svetske Banke, NATO-a, multinacionalnih trustova i tajnih udruzenja... Moc se sprovodi manipulacijom svešcu, drzanjem u strahu od »goreg sutra« i nadi u »bolje sutra«; drzanjem u uverenju da je SVE u najboljem mogucem redu upravo tako kako jeste i kako mora da bude: odnosi snaga,  dominacije i potcinjenosti, bogatstava-nasuprot-siromaštvu, hijerarhije i vlasti po izboru... Sve je vec smišljeno i ništa ne treba dovoditi u pitanje! Vlast vlada, podanici sluze i biraju svoje gospodare!

Gospodari Sveta se ne boje nasilne revolucije, krvavih istorijskih prevrata i pokreta masa - jer tu su na svom terenu. To je jezik kojim odlicno vladaju i na raspolaganju su im sva sredstva da se suprotstave i zaštite... A i zašto bi se bojali kad je to njihov vlastiti govor: sile, mrznje, straha... Ista stara logika moci i nemoci, ucene kaznom i nagradom - njihov vlastiti proizvod kome robovi daju glazuru svojim ucešcem...

Zato se Gospodari Sveta boje tihe revolucije, okretanja (naših) leða bez reci, bez oruzja, nasilja i istorijske buke; okretanja pojedinaca sebi samima, dubokim licnim vrednostima i istinama – svojim vlastitim zivotima, potrebama i principima... Gospodari Sveta se boje tihog odustajanja masa od njihovog, bucno proklamovanog sistema vrednosti: bezgranicne proizvodnje-potrošnje, ekonomske moci (vladavine novca, tj. trzišta), vojne moci (vladavine sile), politicke i medijske moci (vladavine propagande, tj. lazi). Novac-Uspeh-Moc... Novac-Uspeh-Moc... Novac-Uspeh-Moc...

Dovoljno bi bilo da citav Svet za jedan trenutak stane (a to znaci da to ucinimo ti i ja i svaki pojedinac za sebe), da okrene leða u tišini, i pogleda u dubine svoje Duše: svojih istinskih potreba, teznji, zelja, snova i prihvati Istinu... I citava piramida moci Gospodara Sveta bi se srušila u prah. Bez naše podrške oni gube moc... Naše pristajanje je njihov jedini oslonac. Gde ima ovaca, ima i pastira. Gde ima robova, ima i gospodara. (Ali, da li je divljim planinskim ovcama potreban pastir?)

Gospodari sveta znaju da je Probuðenje moguce –  i zato ne smeju da ga dozvole: jer tada prestaju da budu privilegovani G.S. Probuðeni rob – više nije rob. On ne sluzi nikome do sebi i bratstvu ljudi u Svetu u kome više nema hijerahije, vojne i ekonomske prinude, gospodara i robova, otimacine prirodnih bogatstava, besomucne proizvodne i potrošacke logike... A kada svega toga nestane – šta ostaje? Ostaje prostor za slobodnu igru bez prinude, za neznost i ljubav, snove i maštarije, za cistu radost stvaranja i davanja, nesebicnog sluzenja Prirodi i Drugima.  Prostor za ekonomiju igre i davanja...

Šta je potrebno uciniti? Ništa posebno.
Jedini odgovor na neslobodu je hrabrost da se bude svoj, da se zivi autenticno – svemu uprkos!
Sloboda je hrabrost bivanja uprkos strahu od bivanja.
Sloboda je hrabrost da se cini nemoguce – uprkos strahu od neuspeha...
Sloboda je hrabrost da se voli uprkos strahu od odbijanja...
Jer, ko moze da ti zabrani da voliš, da budeš, da ciniš cuda, da ciniš nemoguce?
Sloboda je u razumevanju cina hrabrosti kao jedinog izbora izmeðu zivota i ne-zivota.
Iskrenost je drugo ime hrabrosti. Sloboda je hrabrost da se bude Iskren.
Samo to.

Poslednja Svetska Revolucija - buðenje šest (7, 8...) milijardi ljudi - pocinje prvim probuðenim covekom.

*

P.Šumski


»Ja sam ja i necu da potcinim svoj ukus jednodušnom sudu covecanstva. Ako ne volim neku stvar, ne volim je, to je sve; ne vidim nikakav razlog da se pretvaram da volim nešto samo zato što vecina voli ili se pretvara da voli.«

Dzek London  (1876-1916)

*



2.

Znate li da...

...procenat neplaniranih kupovina u razvijenim evropskim zemljama iznosi prosecno 67%  (u Holandji i do 80%!)?

To znaci da:
- se 67% odluka o kupovini donosi u samom prodajnom objektu;
-  retko ko napusti prodajni objekat sa korpom punom potrepština prvobitno planiranih za kupovinu;
- od 100 dinara koje unesem u prodavnicu (dragstor, super, mega ili hiper-market), samo 33 dinara potrošim planski na stvari koje su mi stvarno potrebne, a 67 dinara neplanirano rasfuckam voðen potrošackom zeljom, neurozom, pohlepom ili glupošcu!
. . .
A znate li da...

  • »Danas se potrošac ne posmatra iskljucivo kao racionalno bice, »homo economicus«, koje svoje odluke o kupovini unapred planira u skladu sa raspolozivim budzetom i urgentnošcu zadovoljenja sopstvenih potreba, vec i kao emotivno bice koje proizvode kupuje pod uticajem trenutnih emocija.
  • Da bi se domacice navele da pruze ruke ka odreðenom pakovanju, dizajneri danas upotrebljavaju simbole koji imaju kvalitet snova kao što su crtezi torti od kojih ide voda na usta, slike socnih bifteka, pecurki koje se prze na buteru i sl. Danas se ne prodaju proizvodi – vec efekti; ne kupuju se automobili - vec prestiz; ne kupuje se voce – vec vitalnost; ne kozmetika – vec lepota...
  • Impulsivne kupovine su rezultat delovanja i na ostala cula potrošaca, pa je u tom smislu ureðenost prodajnog objekta od posebnog znacaja. (...)
  • Potrebno je voditi racuna i o efektu iradijacije – slika predmeta svetle boje izgleda vece od one na kojoj preovlaðuju tamne boje.« (...)

(Izvor: »Saveti za proizvoðace i prodavce«; KORAK, casopis Privredne komore Srbije, novembar 2002.)

* * *


3.


Uz  melodiju »Feniks ukosnica«


Ljubav prema svetu presušuje,
Ljudska ljubav prelazi u mrznju.
Kiša otkida, u zutom sumraku,
Cvetove sa grana.
Jutarnji vetar ce osušiti tragove mojih suza.
Pokušavam da zapišem muku moga srca.
Iscrpljena, nisam u stanju da budem iskrena.
Tako je teško,
Svako od nas je potpuno sam.
Danas nije juce.
Moj izmuceni um ljulja se
Poput konopca ljuljaške.
Zvuk roga u hladnoj dubini noci.
U strahu od tuðih pitanja
Progutacu svoje suze
I pretvaracu se da sam srecna.
Prevara. Prevara. Prevara.

Tang Van (12.vek)

* * *



 


 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de