Mihail Nuajma: Knjiga Mirdadova

Poglavlje XI

…

Mirdad: “Ljubav je božji zakon.

Vi živite da biste naučili da volite. Volite, da biste naučili da živite. Nijedan se drugi nauk ne zahteva od čoveka.

A što je voleti nego potpuno primiti u sebe voljeno, tako da dvoje zauvek budu jedno?

I koga ili šta treba voleti? Treba li izabrati jedan list sa Drveta života, pa izliti na njega svo svoje srce? Šta je sa granom koja nosi taj list? Šta sa stabljikom koja nosi tu granu? Šta sa korom koja štiti stabljiku? Šta sa korenjem koje hrani koru, stabljiku, grane i lišće? Šta sa suncem, morem i vazduhom koji to tlo čine plodnim?

Ako jedan mali list na drvetu zaslužuje vašu ljubav, koliko li je tek zaslužuje drvo u svojoj celosti? Ljubav koja izdvaja delić od celine unapred sebe osuđuje na jad.

Vi kažete: “Ali na jednom drvetu ima lišća i lišća. Neko je zdravo, neko je bolesno; neko je lepo, neko je ružno; neko je džinovsko, nek je patuljasto. Kako da ne biramo?”

Kažem vam: iz bledila bolesnog proizlazi jedrost zdravog. Dalje vam kažem da je ružnoća lepotina paleta, boja i četkica; i da patuljak ne bi bio patuljak da svoj stas nije dao džinu.

Vi ste Drvo života. Čuvajte se deljenja sebe. Ne procenjujte koji je od dva ploda bolji, ili koji od dva lista, ili koja od dve grane; ne procenjujte je li bolje stablo ili koren, drvo ili rodno tle – jer tačno to činite kada jedan deo volite iznad ostalih, ili kada ostale izuzimate.

Vi ste Drvo života. Vaše korenje je svugde. Vaše granje i lišće su svugde. Vaši plodovi su u svim ustima. Kakvi god da su plodovi na tom drvetu, kakve god grane i lišće, kakvo god da mu je korenje, to su vaši plodovi; to je vaše lišće i granje; to je vaše korenje. Ako želite da drvo nosi sladak i mirisan plod, ako želite da uvek bude jako i zeleno, pazite na sok kojim hranite korenje.

Ljubav je sok života, dok je mržnja sok smrti. Ali ljubav, kao i krv, mora cirkulisati nesmetano u venama. Potisnite krv, i ona postaje opasnost i zlo. A šta je mržnja, ako ne ljubav koja je potisnuta ili zadržana, te je tako postala smrtonosni otrov i za hranitelja i za hranjenog, i za onog koji mrzi i za ono što se mrzi?

Jedan žuti list na vašem Drvetu života je samo jedan list koga je ljubav odbacila. Ne krivite taj žuti list.

Osušena grana je samo jedna grana gladna ljubavi. Ne krivite tu osušenu granu.

Truo plod je samo jedan plod podojen mržnjom. Ne krivite taj truli plod. Radije krivite svoje slepo i škrto srce koje bi razdelilo sok života nekolicini, a uskraćuje ga mnogima, uskraćujući ga na taj način i sebi.

Druga ljubav osim ljubavi prema jastvu nije moguća. Nijedno jastvo nije stvarno, osim sveobuhvatajućeg jastva. Stoga je Bog sav ljubav, jer On ljubi sebe.

Sve dok vam ljubav nanosi bol, niste našli svoje pravo jastvo, niti ste našli zlatni ključ ljubavi. Pošto volite prolazno ja, i vaša ljubav je prolazna.

Ljubav čoveka prema ženi nije ljubav. To je jedna vrlo daleka naznaka ljubavi. Ljubav roditelja prema detetu je samo prag svetog hrama ljubavi. Sve dok svaki muškarac nije ljubljeni svakoj ženi, i obrnuto, sve dok svako dete nije dete svakog roditelja, i obrnuto, neka se ljudi i žene hvališu mesom i kostima koji prianjaju za meso i kosti, ali neka nikad ne izgovaraju sveto ime ljubavi. Jer to je svetogrđe.

Sve dok imate i jednog jedinog neprijatelja, vi nemate prijatelja. Kako srce koje gaji neprijateljstvo može biti sigurno boravište za prijateljstvo?

Sve dok postoji mržnja u vašim srcima, vi ne poznajete radost ljubavi. Da nahranite sokom života sve osim nekog sićušnog crva, taj sićušni crv sam bi vam zagorčao život. Jer kada volite bilo šta ili bilo koga, vi u stvari volite samo sebe. Isto tako, kad mrzite bilo šta ili bilo koga, mrzite u stvari samo sebe. Jer, to što mrzite, povezano je neodvojivo sa onim što volite, kao lice i naličje istog novčića. Ako hoćete da budete pošteni prema sebi, onda morate da volite i ono što mrzite i ono što mrzi vas, pre nego ono što volite i što voli vas.

Ljubav nije vrlina. Ljubav je neophodnost – više nego hleb i voda, više nego svetlost i vazduh.

Neka se niko ne ponosi ljubavlju, nego radije udišite i izdišite ljubav, isto onako nesvesno i slobodno kao što udišete i izdišete vazduh.

Jer ljubavi nije potreban niko da je uzvisi. Ljubav će uzvisiti srce koje bude smatrala dostojnim sebe.

Ne tražite nagrade za ljubav. Ljubav je dovoljna nagrada za ljubav, kao što je mržnja dovoljna kazna za mržnju.

Ne vodite knjigovodstvo o ljubavi. Jer ljubav ne polaže račune nikome, osim sebi samoj.

Ljubav niti zajmi, niti pozajmljuje, niti kupuje, niti prodaje; ali kad daje, sve svoje daje; a kad uzima, sve svoje uzima. Samo njeno uzimanje je davanje; samo njeno davanje je uzimanje. Stoga je ona ista danas, sutra i zauvek.

Baš kao što se moćna reka koja se u more prazni uvek ponovo merem i puni, tako i vi morate da se praznite u ljubavi, da bi ljubav uvek mogla da vas ispuni. Bara koja bi da od mora zadrži morski dar, postaje mrtva bara.

U ljubavi ne postoji ni “manje”, ni “više”. Čim počnete da je stepenujete i merite, ljubav isklizne, ostavljajući za sobom gorka sećanja.

Niti u ljubavi postoje ”sad” i “zatim”, “ovde” i “tamo”. Sva godišnja doba su doba ljubavi. Sva su mesta odgovarajuća staništa za ljubav.

Ljubav ne poznaje granice i rešetke. Ljubav čiji je tok sprečen kakvom god preprekom, još nije dostojna imena ljubavi.

Često slušam kako kažete da je ljubav slepa, pri čemu podrazumevate to da ona ne može naći manu voljenom. Ta vrsta slepoće je visina viđenja.

Kad biste samo uvek bili tako slepi, da ni u čemu ne vidite nedostatke!

Ne, jasno je i prodorno oko ljubavi. Zato ono ne vidi mane. Kad ljubav pročisti vaš vid, onda više nećete videti ništa što je nedostojno vaše ljubavi. Samo je oko lišeno ljubavi pokvareno oko, stalno zauzeto traženjem grešaka. Kakve god greške da nalazi, to su samo njegove vlastite greške.

Ljubav spaja. Mržnja razdvaja. Ova ogromna i teška masa zemlje koju zovete Oltarski vrh, brzo bi se raspala da je ne drži zajedno ruka ljubavi. Čak i vaša tela, propadljiva kakva izgledaju, sigurno bi se mogla odupreti raspadanju kad biste samo svaku njihovu ćeliju voleli jednakim žarom.

Ljubav je mir koji pulsira melodijom života. Mržnja je rat, grozničav od đavolskih udara smrti. Šta biste vi: ljubav i večni mir, ili mržnju i večni rat?

Cela Zemlja je živa u vama. Nebesa i njihove vojske živi su u vama. Zato volite Zemlju i svu njenu decu ako hoćete da volite sebe. I volite Nebesa i sve njihove stanare ako hoćete da volite sebe.

…

...

Vidi: Putevima duha (novi naslovi)