Blagoslov
...

Kratak opis čovečanstva u ovom trenutku: izgubljeno u mislima, konceptima i detaljima. Zaokupljeni nevažnostima, svesti zarobljene mnoštvom i bukom pojavnog sveta, izgubili smo iz vida sliku celine, osećaj pravca, znanje o Suštini postojanja, konakt sa Srcem Stvarnosti koje je Izvor večnog Života u nama i svemu što jeste.

...

Postoje samo dva zabranjena pitanja u bilo kom kvizu, ona koja se nikada ne postavljaju,
jer ljudi uglavnom znaju odgovore na sva druga pitanja osim na ta dva, jedino važna pitanja:
Ko si? i Zašto si?

...

Zaboravili smo ko smo i zašto smo. I eto paradoksa: iz nepoznavanja Sebe, gradimo poznati svet! I on nam je, prirodno, što je dublji san, sve više stran. Iz neznanja o osnovnom, o tome ko smo i zašto smo, gradimo iluzornu sliku sveta. Kakav svet može biti nego iluzoran (i bolan), kada sebe ne prepoznajemo, kada se ne sećamo ko smo? Prognali smo tišinu i spokoj iz naših umova i nastanili ih mentalnom bukom trivijalne svakodnevice. Jedno, koje je zaista važno u svemu, zamenili smo personalizovanim mnoštvom, pridajući nesrazmernu ličnu važnost delićima i detaljima, zaboravljajući to Jedno u svemu, koje je u osnovi svakog tog delića, svakog detalja Velike Slagalice Života.

...

I zaista: kakvu zajednicu, kakav svet može da izgradi čovek koji ne zna ko je, ko nije u skladu sa sobom, sa najdubljom Istinom svoje duše, ko nema postojani mir u srcu i umu, ko je pun protivrečnih želja i težnji, pun nesvesnih strahova i vezanosti? Samo istu takvu: neskladnu, haotičnu, nepostojanu - često (manje ili više prikriveno) nasilnu zajednicu, koja je samo odraz, spoljašnja projekcija stanja svesti onih koji tu zajednicu čine. Izraz nas samih. Naša samostvorena stvarnost. To je upravo svet u kome živimo.

...

Kad ne znaš ko si, kako možeš znati šta je to što stvarno želiš, i da je to dobro za tebe i druge? Ne možeš. Bez potpune ukorenjenosti u Istini i Tišini Bića - ne možeš stvoriti ništa stabilno, trajno. Sve je samo pokušaj, proces promene, još jedna lekcija u školi života koja će se, pre ili kasnije - završiti, razgraditi, srušiti u prah.

...

Od toga na kakvoj podlozi gradiš, postavljaš li temelje na pesku ili čvrstoj steni, zavisi koliko će kula iz sna koju podižeš trajati. A tu nije važno toliko ono šta gradimo, već ko je graditelj! Jer kvalitet graditelja određuje kvalitet građevine! Jedina sigurna osnova je poznavanje sebe, beskompromisna iskrenost, bez projekcija i očekivanja bilo čega unapred, od bilo koga! Potpuna otvorenost za sadašnji trenutak, za istinu i energiju trenutka, za suptilni unutrašnji osećaj. Jer samo to jeste Stvarnost, Život.

...

Bol samozaborava nas tera da se probudimo, kao u svakom košmarnom snu na svom vrhuncu, kada nam ubica sa nožem u ruci već dahće za vratom...

...

To je blagoslov.

...
P. Šumski
01.februar 2012.
 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de