Molitva, Svetlost i Dodir

...

Molitva

...

I molitva je samo stepenik, trenutak u uzdizanju svesti Jedinstva. Jer, konačno, ne postoji

niko ko bi molio, niti postoji iko kome bi molitva mogla da bude upućena. U svesti

Jedinstva, nema čak ni svesi „o Jedinstvu“. Jer svest „o nečemu“ podrazumeva odvojenost

od tog nečeg. (Reči ovde gube značenje...)

...

U Jednom koje Jeste, molilac, molitva i onaj/ono čemu je molitva upućena, nisu odvojeni,

već stopljeni u to Jedno – jer su isto. Molilac je Bog. Molitva je Bog. Bog je Bog. Zato u

svesti Jedinstva, nestaje čak i svest – postoji samo Jedinstvo. Večno Jedno.

A šta je to Jedno? – Sve.

A šta je to Sve? – Ništa.

...

I molitva je, kao i svaka misao i reč, oblik odvajanja od celine, poricanje Jedinstva, jer

podrazumeva dvojstvo, odvojenost od Izvora, od cilja molitve, odvojenost molioca od

Izvora Postojanja. Najbliže što molitva može da priđe istini Jedinstva – Celini – je kroz

zahvalnost. I još korak bliže – kroz nemu molitvu, bivanje u tišini i stapanje sa tišinom. Kada

reči i misli utihnu i Srce/Biće se otvori za komunikaciju sa samim sobom u tišini – molitva

postaje meditacija, a ono što se dešava je samoprepoznavanje.

...

Dok komuniciraš sa Bogom kroz molitvu – Bog je voljeni Drugi.

Kada ćutiš sa Bogom – ti si voljeni Prvi. I Jedini.

Bog se otkriva u Tišini.

*

Svetlost

...

Svetlost je Primarna Stvarnost u manifestaciji. Prvi pokret Života.

Kapija ka nemanifestovanom, ka Izvoru manifestacije.

Svetlost je ono što mi jesmo u svojoj osnovi: Život sam.

A šta je iza Svetlosti?

Šta je iza Kapije, pre početka?

Bezoblično, nemanifestovano, večno, bespočetno, nepokretno Jedno – Izvor svih mogućnosti.

Neizreciva i nepojavna Istina beskonačnog Postojanja pre svakog postojanja, nepokretni

Pokretač, beskonačna moć Stvaranja pre svakog stvaranja. Ja Jesam, pre svakog Ja Jesam.

Sveta Praznina latentne Svesti.

*

Dodir

...

Postoji li dodir bez dva?

Bez drugog, dodir nije moguć.

...

Dodir je prvi dokaz Manifestacije, postojanja u relativnom - svetu dualnosti.

Dodir je spajanje, put povratka u Jedinstvo.

Jedini način da se dva vrati u Jedno je preko dodira.

...

Bez dodira, povezivanje nije moguće.

Jedno je skriveno u svemu. Povezivanjem, dodirom, Jedno otkriva Sebe u Svemu, vraća

svest o Sebi u Svemu, Svemu koje ono u Sebi jeste.

...

Ako je Svetlost primarni izraz Manifestacije, dodir je primarni dokaz da Stvarnost jeste.

Dodir je ruka u lancu sveopšte povezanosti, i kapija na putu povratka oblika u bezoblično.

...

Dodir leči, dodir razboljeva.

Dodir uzdiže, dodir obara.

Dodir je Život – rast – hrana – energija – ljubav...

Odsustvo dodira je odsustvo života – radosti – rasta- ljubavi – enegije...

...

Dodir je Sve u manifestaciji: svaki oblik komunikacije: reč, misao, pokret, svetlost, vetar,

zemlja, voda, vatra, pogled – sve dodiruje sve drugo. Sve daje i prima od svega drugog.

To davanje i primanje je – Dodir. (Čula zbog toga postoje.)

...

Dodir je razlog i ishod postojanja čula.

Sve što vidimo, čujemo, mirišemo, osećamo... kožom-telom, aurom – sve je dodir.

Svet je Dodir.

Dodir je Svet.

...

Dodir je „Ja Jesam“ materije.

Bezuslovno priznanje Postojanja:

„Dodirujem, dakle postojim!“

*

P. Šumski

Mart 2012.