Plamen srca

(iz zbirke: P.Šumski:“Plamen tišine" )


*

Ljubav je Izvor i Put povratka.

Istina o tome ko smo.

*


LJUBAVNICA


Hoću li ikada naći ljubavnicu

sa rukama punim nežnosti i snage

sa rukama punim obilja života

sa rukama koje grle Svet

a uvek ima mesta za još jednog – mene?

Hoću li ikada naći ljubavnicu

koja daje i pre no što tražim

koja prima i vraća stostruko

kao dete kad se smeje

kao kiša kada pada

kao izvor nepresušan?

Hoću li ikada naći ljubavnicu

uvek željnu ljubavne igre

pod šumskim svodom

pod mesečinom

pod sunčevim kamenom

pod olujnim nebom

pod debelim prekrivačem mora

bez stida

bez straha

bez otpora...?

Hoću li ikada naći ljubavnicu

uvek spremnu na zagrljaj

i oprost u tišini

bez izgovora

bez reči prekora -

ma kad joj se vratio

ma gde se vratio

iz tuđe daljine

i sam tuđ i dalek

željan tišine i topline doma?

Hoću li ikad naći ljubavnicu

postojanu i nestalnu

zrelu i detinjastu

mudru i raspusnu

skromnu i raskošnu

čvrstu i podatnu

okrutnu i nežnu

ranjivu i večnu...


Hoću li ikada naći ljubavnicu

kao što je Priroda?

*

 

KAKO DA TE VOLIM?


Kako da te ljubim

ako te ne želim?

Kako da te želim

ako nisi tajna?

Kako da te otkrivam

ako nisi nepoznata?

Kako da te volim

ako nisi otkrivena?

Kako da te živim

ako nisi zapisana -

u zvezdama,

pre Vremena?

Ne želim ništa

da znam o tebi

- samo tako

mogu  da te želim.

Želim sve

da znam o tebi

- samo tako

mogu  da te volim...

Između Ništa i Sve

Ti  budi  -

ni manje od Ništa

ni više od Sve.

Samo tako mogu

budan da te sanjam,

samo tako mogu

snenu da te ljubum.

*

 

SANJARENJE


Izlazimo u gradsku noć

dok se neonske ribe

u vazduhu mreste


razapinjemo ležaljku

od crvene svile

između dve ulične svetiljke

ležemo u nju

dok mrak precvetava

i jedno drugom

govorimo istinu.

*

SPOKOJ

Položila si mir

u mene

kao ikru

u topli mulj:

Sada reči tišine

otiču sa naših usana...

*

UTEHA

U tvom odsustvu

prepuštam se milovanju

sunca

vetra

rečnih voda

lišća

letnjih trava...

Ali tvojih ruku

nigde.

*

POLJE


Jedno sunce

zapečaćeno vedrinom

sija.

Neke oči

zapečaćene svetlošću

govore.

Jedna ruka

zavetovana tišinom

miluje.

Sve jeste

i nije:

letnje trave oko nas

maze se vrhovima.

*

POREDAK


Uzmem pero

mislim – leteću

Uzmem krljušt

mislim – roniću

Uzmem list

mislim – listaću

Uzmem laticu

mislim – cvetaću

Uzmem svetlost

mislim – sijaću

Uzmem tebe

mislim – živeću.

*

TOBOM


Sanjam

ne tebe

već Tobom:

život u kome

buditi se, jesti

disati, pevati

stvarati, igrati

maštati, putovati

znači Tobom

život slaviti.

Volim

ne tebe

već Tobom:

Tobom svet grlim

Tobom Boga ljubim

Tobom sebe volim

Tobom dušu svoju

radujem i celim.

*

BALADA O SRCA DVA


Kada nam se srca otvore i stanu

jedno naspram drugog

kao dva ogledala

što se  u odrazima

beskrajno udvajaju

mi kapije Večnosti otvaramo

i kroz njih

bez pokreta prolazimo.

Cvet Vremena

smrznut je za tren

u kristal Večnosti

u kome se ogledamo

telima bez senke

svetlošću naših duša

nežnih i čistih

samo sebi sličnih

i beskrajno istih...

U najdubljoj dubini Srca

vreme ne postoji

i ako ga ima

ne teče već stoji

i prostor je bezgraničan

i prelazi se u trenu:

dovoljno je da pomisliš želju

i da je vidiš ostvarenu.

Najdublja dubina Srca

ne zna za prostor i vreme -

Duša prepoznaje Dušu

i drži se glavne teme.

Možda bi svetlosti

u našim srcima bilo i više

kada bi nam Srca u Sunca

umesto u rokovnike gledala:

jer sve što se piše -

to se i briše

kao beli veo pare

sa zamagljenog ogledala.

*

VEČERAS


Večeras mi nije važno kako ćemo biti

sa Tobom je svaki način pravi

važno je samo da smo i ja i Ti

zajedno u srcu, a ne u glavi.

Jer sreću promaše svi koji je traže

jureći za srećom izvan ovog što je:

bogatstvo, talismani – tu ništa ne važe...

Sreća je u srcu – kao što je Tvoje.

I sutra uvek može da čeka

i sutra će, opet, danas biti

sa obale gledajmo dok protiče reka

i budimo svega sem ljubavi siti.

Večeras mi nije važno kako ćemo biti

sa Tobom je svaki način pravi

važno je samo da smo i ja i Ti

zajedno u srcu, a ne u glavi.

*

P O Z I V


Razvejaću te ako pristaneš

rukama uz moj bok.

Razvejaću te tako da ti

ni sećanje neće pomoći

jer neće biti sećanja

ni željenja

ni žaljenja

ni misli

ni zaborava

neće biti ničega

osim našeg dodira

jedine Stvarnosti

u kojoj ti i ja Jesmo.

Za mene nisi intimno večna

i ma šta to značilo

ne zatvaraj vrata

jer ja tražim način da uđem

i rastopim se do nepostojanja

u prostoru tvoga srca...

Da bez čvrstine prolazimo

jedno kroz drugo

u toj igri bez zidova

jedinoj igri u kojoj

želim da budem sa Tobom

jedinoj igri u kojoj

ti i ja Jesmo.

Odreci poslušnost vremenu

i uđi samnom

u Večnost.


*


O, TI!


O Jedina!

O Stvarna!

O Veličanstvena!

O Predivna!

O Neuporediva!

O Zanosna!

O Opojna!

O Slobodna!

O Blistava!

O Uzvišena!

O Ljubavna!

O Božanstvena!

O Obožavana!

O Plemenita!

O Beskrajna!

O Sveispunjujuća!

O Večna!

O Neizreciva!

O Jedina!

...

Vekujem na tvom pragu.

Tvoj osmeh čekam.

*

ZATO ŠTO TE NEMA...


Zato što te nema

postao sam poklonik kulta fenjera

u ulici Velikog iščekivanja.

Zato što te nema

postao sam trgovac ostacima noći...

Zato što te nema

pretvoren sam u vetrenjaču

zalutalih osmeha...

Zato što te nema

razdelio sam tepanja

plavim senicama i zebama...


Zato što te nema

postao sam hranilac

malih napuštenih guštera...

Zato što te nema

prodao sam Nadu za senku

tvog Prisustva.

Zato što te nema

stvorio sam čitav svet

sa cvetom tvog osmeha

u središtu umesto sunca...

Zato što te nema

na Trgu života

izumeo sam Fontanu

prolećne svetlosti.


Zato što te nema

postao sam ljubavnik daljina,

šuma i visova, konkubina

vetra i morskih talasa...

Zato što te nema

venčao sam se s Prirodom –

ljubavnicom trajanja...

Zato što te nema

pod ovim širokim svetlim nebom

slobodan sam -

Slobodan!

*



Plamen nežnosti

(Iz zbirke: P.Šumski: Antikvarnica srca)



PITANJE


Kako da od svega

što nas muči

boli

tišti

brine

ranjava

povređuje

vređa

plaši

rastužuje...

kako da od svega

što nas slabi

grči

raspolućuje

deli

udaljava

razbešnjuje...

kako da od svega

ostane samo

Nežnost?

Ovako...

*

AKO TE POZOVEM…


Ako te ikada pozovem

Njenim imenom

pred san, u času kada

najviše volim,

oprosti mi -

to je znak da te zaista volim

jer samo tada

Njeno ime govorim...

Ako te ikada pozovem

Njenim imenom

u trenutku najveće slabosti,

I tad - oprosti mi...

To je znak da ti verujem

jer kada zaista verujem

samo tada Njeno ime govorim...

Ako te ikada pozovem

Njenim imenom i kažem:

«Ne idi...» -

tad ostani...

To je znak da si vazduh koji dišem

da si voda koju pijem

i bez koje umirem

Jedina –

Vodo Ljubavi.

*

ZAKON


Toplije je udvoje

To je zakon Života

To je zakon Privlačenja

To je zakon Ljubavi

Toplije je udvoje.

Drugi može biti

žena, muškarac,

pas ili mačka,

priroda ili

Bog, lično…

Ali -

toplije je udvoje

a drugi je uvek Bog -

bila to žena,

muškarac

pas ili mačka

priroda ili

Bog, lično.

*

STONOGA


Postoji neko ko je

zaljubljen u mene

a ja ne marim

jer čeznem za ljubavlju

jedne druge žene

koja ne mari

jer voli nekog

drugog čoveka

koji je i ne gleda

jer ljubav neke treće

žene čeka...

I tako poređani

u beskrajnom nizu

gledajući u leđa

onog ispred sebe

mi smo kao stonoga

bez glave koja bi se

okrenula i rekla:

«Gle, pa mi smo Jedno

u tom lancu Ljubavi -

i niko nije sam

u beskrajnom nizu!

Sve što treba da učiniš je

da se na tren okreneš

i pogledaš iza sebe

onog tako dalekog

ko ti je tako blizu!»

*

KRAJ TEBE


S tobom je uvek tako:

konačan niz

beskonačno lepih

trenutaka...

Između konačnosti

i beskonačnosti srce

je ponekad tako puno

da ne znam šta bih

s tom punoćom

osim da je vratim Bogu

kroz zahvalnost

što sam te sreo

ili tugu što te nisam

sreo pre...

Od to dvoje -

ne znam šta je veće.

Kako je lepo s tobom

na travi sedeti:

Ne govoriti.

Ne činiti.

Samo Biti.

*

DOK POSMATRAM


Dok posmatram

besmisleno-sivu sliku grada

kroz prozor moga stana,

postajem svestan da mi

zbog tvog prisustva

postaje draga.

Tako nesavršena

jednu ružnu sliku

- činiš lepom

jedan nesklad

– skladnim

jednu bezbojnost

– vatrometom...

Jesu li naklonost i ljubav tu

da ružnoću učine lepom?

*

SAKRIVENA


Slatka nesanice

sinoć sam te ljubio

a jutros ne znam

kako da te gledam.

Sakrivena iza trepavica zore

nestala si iz moga dodira

i ostavila moju želju

okačenu u plavetnilu dana.

*

RAZLOG


Ne idi, mila,

kraj mene budi -

tek tako ću moći

o svemu da sanjam

o svemu drugom što nisi ti.

Ako odeš

o Tebi misliću

o Tebi sanjaću -

dan i noć

noć i dan -

da zaustavim nemoćan

priziv lepote Tvoje.

Ne idi zato,

kraj mene budi

da bih u snazi i moći

u radosti mojih

dana i noći

delo svoje izvršio

san Sveta odsanjao.

*

 

Odlazi...

Idi i razdeli svoje poljupce svetom.

Idi i naseli Nebo svojim dodirom.

Budi ljubavnica Univerzuma

Budi nežna i voli bez mere...

Ne mogu ti dati više od toga.

Ne mogu ti dati više od slobode

da budeš sve što želiš da budeš.

Bilo je divno

A sada – idi.

Vreme je,

trenutak je pravi.

Jer, sve ćemo izgubiti

Bez svega ostati – ako ostaneš

i postaneš navika...

Iz želje za sigurnošću

javiće se vezanosti, očekivanja...

a to je smrt Života

i smrt Ljubavi:

očekivanje da sve bude savršeno

kao u najsavršenijem trenu

koji smo imali...

Idi:

Ne možemo se dva puta sresti

na istoj obali...

Idi i voli: sve i uvek.

Reci je rečeno da teče

i ona teče i tako živi...

Više od ovoga ne mogu ti dati:

Samo blagoslov da budeš – Ti.

Najlepšu haljinu koja stoji u škrinji

na kraju pojedu moljci...

Idi i najlepšu haljinu svoga Bića obuci.

Idi i podeli svoje poljupce sa svetom.

Teci i naseli Nebo svojim dodirom.

*


LJUBAV  OPIJA


Ljubav opija.

I što sam bio juče -

to više nisam ja.

Žedan tvoje Ljubavi

gladan tvoga dodira  -

hranim se tvojom puti

svetlost tvoju ispijam

u noćima skrivenog meseca.

I odeš li, voljena,

moja čežnja je beskrajna

kao i ljubav moja -

vatra koja opija

i pali u grudima...

O, hoćeš li se vratiti?

Hoće li me tada biti?

Ili ću kao iskra sagoreti

u vatri ljubavnog zanosa?

Ti me k Bogu uznosiš

a da to više nisi ti

i to više nisam ja –

već Ljubav sama

koja se sopstvenim

plamenom hrani

i obnavlja...

Odeš li,

doći će druga

da vatru ljubavi uživa –

neugasivu milost koja pali

i Život Večni

u srcima razgara.

Stojim sam

licem u lice

s Večnošću:

okean ljubavne čežnje

u nedogled se pruža

pred mojim očima.

*

 

VODA LJUBAVI


Ljubav je kao voda.

Poznaje tajnu rastvaranja

i snagom nežnosti put pronalazi

kroz kamenjar neprihvatanja.

Menja obale,

geografiju srca

strpljivo i uporno

kap po kap

tiho i neumorno

tok po tok...

I zato tecite suze, tecite -

Izvora svog se setite!

Tecite od tame ka Svetlosti

tecite od tuge ka Radosti

sa dna Okeana Ljubavi

samo boju menjajući...

*


D A R


Trenutak sreće što pokloniš sebi

Poklonila si celom svetu -

Nikom ništa oduzela ne bi

Kada bi raširila krila u letu...

Krila ljubavi, radosti, ekstaze

- putevi su tvoji išli na sve strane -

i kada nisi znala kud bi -

k meni su te vodile sve Božje staze...

O Bože, da li si stvarna?

Ko li mi te takvu dao?

Ti si kao Anđeo što je

poput pahulje na zemlju pao.

I svojim nežnim, belim telom

uneo Svetlost u potamneli svet

i čistotom, ko Božanskim velom

na zemlju spustio Anđela let.

I nemam reči, ni suza, ni smeha

da kažem »Hvala!« tebi i nebesima

i kao Adam, pre prvoga greha

ja svoju sreću delim sa svima.

O Bože, da li si stvarna?

Ko li mi te, takvu, dao -

moj Beli Anđele što si

poput pahulje na zemlju pao?

Sve ću ti reći,

trenutak molim –

sada u tišini

hoću da volim.

*

 

POSLEDNJA SVETSKA REVOLUCIJA


Vodili su ljubav

u šumi

u polju

u vodi...

Posekli su betonske stubove

i na njihova mesta posadili

drvene sa žilama i pupoljcima.

Teledirigovanim poljupcima

razrušili su ljušture

ljudskog bitisanja

staništa i skloništa...

Osmesima poobarali vidikovce

tornjeve i dimnjake...

Zagrljajima poljuljali temelje

velike Čelične mašine

u Pitsburgu...

Zatresli temelje velike

Korporacijske mašine

u Njujorku...

Raspukli temelje velike

Bankarske mašine

u Cirihu i Ženevi...

Rekli odlučno NE! -

Velikoj Svetskoj Revoluciji.

Rekli kategorično NE! -

Velikoj Svetskoj Kontrarevoluciji.

Ućutkali stoglase akorde

i pisku prasadi nežnim

tepanjem i milovanjem...

Upili veliku naftnu mrlju

sa kontinenata i okeana...

Porušili truli Hram Lažnog Mira

u srcu Velike Jabuke...

Razorili Glavni kabinet...

Osmudili bradu Svetskoj vladi...

Vodili su ljubav

u šumi

u polju

u vodi...


(Iz zbirke: P.Šumski: Antikvarnica srca)

*



Copyright Tomislav Trbojević 2009.

 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de