|
Sutre o meditativnoj tišini
...
Na Početku beše Tišina.
A onda u tu Tišinu pade prva Reč...
Prva od mnogih.
I tu bi kraj Početku.
...
Meditacija je put povratka u Tišinu Prapočetka.
*
U tišini je Istina. Carstvo je u tišini. Meditacija je osluškivanje tišine i razgovor s Bogom u tišini.
*
Biće se otkriva u tišini uma, u mentalnoj praznini.
Isprazni se od svih sadržaja.
Ono što ostane – To si Ti.
To je tvoje Večno Lice.
Uđi u Tišinu iza svake tišine. Uđi u Jedno. U tebi je. U meni je…
Tome nas podseća meditacija.
*
Meditacija nas uvodi u Centar. Tamo gde je centar svesti, tu je Centar Sveta.
*
Meditacija je okretanje pažnje od spolja na unutra, vraćanje uma Kući. (Povratak bludnog Sina.) Ulazak u tišinu i bivanje u tišini vlastitog Bića.
*
Meditacija je sjedinjenje uma i Srca u tišini punog prisustva.
*
Meditacija je povratak u spokoj Doma – povratak Izvoru.
*
Meditacija je put povratka u Izvorno Jedinstvo: stanje bivanja Bića u sebi.
Meditacija je sabiranje svesti iz sveta akcije, iz raspršenosti i rasparčanosti u svetu događaja koji su deo Maye, natrag u jezgro Tišine, u Istinu Jedinstva.
*
Meditacija je mir Doma dostignutog.
*
Ako je akcija praćena gubljenjem svesti o Sebi ono što nas je odvelo od Kuće, meditacija je ono što nas vraća Domu koji je svest o Sebi, o Sopstvu koje je izvor svih događaja, neodvojiv od njih, ali ne i identičan sa njima.
*
Meditacija je seme, klica i plod samospoznaje: put povratka i cilj istovremeno.
*
Vraćajući nas iz nemira uma na periferiji (površini), u mir punog prisustva u Središtu (dubini) Bića, meditacija je put oslobađanja od iluzije dvojstva i izgubljenosti u beskrajnim manifestacijama Maye.
*
Meditacija je most svesti od obale neznanja (ropstva) do obale znanja (slobode). Savršeno vozilo svesti kojim prelazimo put od patnje-neznanja-ropstva, do stanja blaženstva-znanja- slobode.
*
Meditacija nas tišinom i mirom punog prisustva (koji su izvan reči i pojmova), izbavlja iz samozaborava izgubljenosti u rečima, pojmovima, pojavama, događajima. To je povratak Domu, jedinoj stvarnoj Slobodi.
*
Meditacija je odgovor na pitanje: ko smo i zašto smo.
*
Ako je odlazak iz tišine bio odlazak od Kuće, povratak u tišinu je povratak Kući. I gle, kuća nije dalje od središta naših sopstvenih Bića, od ognjišta Tišine koje se tu nalazi. Tome nas meditacija podseća i vraća. Ona nas ničemu ne uči, jer je stvarno Znanje, Istina našeg Bića, oduvek u nama. Meditacija nam samo pokazuje put i, ako joj dopustimo, nežno i nedvosmisleno dovodi do praga našeg Doma – Sopstva koje smo zaboravili da jesmo.
*
Ovaj svet je Stvaran, ali ne na način na koji ga vidimo. Naše viđenje sveta je nestvarno.To viđenje čini ovaj svet nestvarnim. Mi vidimo svet samo kao posledicu, a ne kao Uzrok, ne na Izvoru. I poput ludog baštovana, sečemo suve grane ili ih farbamo u zeleno, umesto da zalijemo biljku u korenu. Meditacija je zalivanje biljke u korenu.
*
Meditacija je smrt buke (uma), i buđenje tišine (Bića).
*
Meditacija je zaranjanje na dah ispod površine (uma) u dubinu (Bića). Meditacija je potonuće površine i izranjanje dubine…
*
Meditacija je put pročišćenja svesti od svih nečistoća – do stanja Čiste Svesti.
*
Meditacija uklanja maglu i oblake misli koji zaklanjaju sunce Istine, Izvor Tišine i Radosti.
*
Meditacija je oko uragana: mirno, tiho, nepokretno Središte oko koga se vrtoglavo okreću vetrovi misli, emocija, događaja… Nepokretni Pokretač. Pramajka zvuka.
*
Uđi u nepokretno Središte i svi odgovori su Tu. Ne trebaju ti knjige, ni sveštenici, ni organizovana religija. Pronađi mesto potpunog spokoja i sigurnosti u sebi – i stigao si kući, vratio si se Domu.
*
Svo znanje je jalovo ako čovek nema srce i um oslobođene okova straha i držanja za “ja”. Meditacija oslobađa za Radost Bivanja, za Istinu Bića.
*
Tišina je najdublja Istina Bića, sam Izvor Bića.
Iz te Tišine – Sloboda.
Iz te Slobode – Radost.
Iz te Radosti – Ljubav.
Iz te Ljubavi – Snaga.
Iz te Snage – Stvaranje.
*
Meditacija je stanje samoreflektujuće svesti – svesti svesne same sebe. To je dobrovoljna, privremena smrt ega, jer ego ne može spoznati svest, biti svestan svesti, tihog posmatrača. Tihi posmatrač je u pozadini buke ega. Tzv. objektivna stvarnost je samo scenografija za samoizražavanje i samoprepoznavanje svesti. U meditaciji, u tišini uma, svest prepoznaje samu sebe kao Večnu Osnovu, potku iza misli, iza svih mentalnih procesa. Ono što posmatra - je ono što je posmatrano.
*
Unutrašnja tišina – to je cilj. Spoljašnja tišina je samo pomoćno sredstvo, neophodan ali ne i dovoljan uslov. Unutrašnja tišina: spokoj, mir, harmonija, jedinstvo – to je cilj koji u rezonanciji sa spoljašnjom tišinom postaje lakše dostižan.
*
I molitva i meditacija su Put oslobađanja od ega. Molitvom se predajemo Višoj Svesti govoreći: “Ja sam ništa – Ti si sve. Ispuni me, isceli me, uceli me… Neka bude volja Tvoja!” To je predaja malog “ja” – Višem Ja, ega – Sopstvu… Tako se potok uliva u okean, manja u veću reku. Jedno se prepušta, uliva u drugo i postaje beskrajno veće Jedno.
*
U meditaciji, rastapanje ega teče drugačije: dodir sa Čistom svešću dešava se iznutra, bez traženja bilo čega spolja. Ovde ne posreduju um i srce, nema obraćanja, nema razgovora, već upravo umirivanjem uma i srca, ulaskom i utapanjem u Tišinu Izvora (što je Čista Svest) – ego se prirodno gubi, nestaje u okruženju Istine, u dodiru sa Osnovom iz koje sve izvire, iz koje je i sam potekao.
*
Predaja se dešava i u molitvi i u meditaciji. U slučaju molitve, predaja je glasna, ozvučena mislima srca. U slučaju meditacije, predaja se dešava u tišini, u odsustvu misli, zapravo u odsustvu i gubljenju “sebe”, tj. malog “ja” u Tišini punog Prisustva, u Tišini Izvora – što je Čista Svest. Iskrenost molitve i meditacije, posvećenost i predaja u oba slučaja, dovode do istog, Jednog, do Celine, iako su putevi prividno različiti. Ono što se računa, nije sam fizički način kako se vraćamo Bogu-Istini u sebi, već kvalitet tog pokreta izražen iskrenošću i posvećenošću predaje. Iskrenost i posvećenost je ono što se računa, a ne to idemo li na hodočašće u cokulama, grubom i bučnom kaldrmom, ili hodamo nečujno po oblacima. Bog gleda i vidi tvoje srce, a ne cipele koje nosiš na Putu povratka Domu.
*
Ono što je zajedničko i molitvi i meditaciji to su mir i radost. I molitva i meditacija donose mir uma i srca, ali i duboku radost u srcu, toliko različitu od svakodnevnih, prolaznih radosti.
*
Molitva je traženje i prepuštanje.
Meditacija je povlačenje i prepuštanje.
Molitva je dinamičan, aktivan, jang oblik predaje.
Meditacija je pasivan, receptivan, jin oblik predaje.
Molitva je izraz muške energije, jang principa.
Meditacija je izraz ženske energije, jin principa.
Dve polarnosti koje se sreću u Jednom.
*
Zašto ne čujemo Boga?
Tiši je od svega drugog.
Zašto ne vidimo Boga?
Manji je i veći od svega ostalog.
Zašto nam se Bog ne otkriva?
Tražimo ga u vidljivom – ne gledamo u prazninu.
Ne verujemo da je u vidljivom – tražimo ga u nevidljivom, čulima nesposobnim da vide nevidljivo.
Ne znamo da gledamo: manje od najmanjeg, veće od najvećeg.
Ne znamo da slušamo: tiše od najtišeg, glasnije od najglasnijeg.
Meditacija je takvo gledanje.
Meditacija je takvo slušanje.
*
Meditacija je poravnanje, usklađivanje sa Celinom Postojanja. Put povratka u Jedinstvo, u Svest Jedinstva. Prolaz u Središte Stvarnosti, u Srce Sveta.
*
Meditacija je tihi glas bez glasa samoreflektujuće svesti. Um okrenut na unutra dotiče Srce Stvarnosti u tišini, i biva transformisan, rastvoren u beskraju Jedinstva (Jednog) koje je polje čiste, bezgranične Svesti.
*
Meditacijom, um se utapa u beskrajni Okean Svesti i nestaje, gubeći svoje (individualne) granice, granice lažnog “ja” identiteta, i poistovećenost sa svetom prolaznih, iluzornih oblika.
Prepoznavši sebe u svemu, um postaje isto što i beskaraj čiste Svesti i Izvor svega stvorenog. Prepoznavši sebe kao Izvor Stvaranja, um se oslobađa robovanja oblicima u svim aspektima sanjane stvarnosti. Um prepoznaje sebe kao nepodeljeno Jedno “Ja jesam” u svemu što jeste.
*
Kada se um nalazi u stanju potpunog, nepomućenog mira, bez spoljašnjih i unutrašnjih uzmenirujućih sadržaja, on gubi svoje individualne granice, širi se i stapa s Kosmičkom Svešću čiji je neodvojiv deo. To je ulazak u meditaciju. To je povratak Domu. Svest oslobođena stiska ego-uma vraća se svome izvoru, svojoj Sveukupnosti: Tišini koja je kolevka i matrica svega stvorenog.
*
Sve je baš ovako kako jeste. Stvari prebivaju u sopstvenoj, beskrajnoj takvosti. Kada nema otpora prirodi stvari, kada nema otpora Stvarnosti, nestaje borba, nestaje bol. Um je u miru sa sobom i svetom. Preko ekrana svesti prolaze slike, a um ostaje neuznemiren, u tišini. Duh ih sve apsorbuje i propušta, a duša ostaje spokojna. Duša boravi u jednostavnosti takvosti stvari. Kada nema opiranja ovome što jeste, kada nema projekcije uma u juče i sutra – nema ni borbe ni bola, ni buke ni želja – jer sve već Jeste. Sada je sve što Jeste. U tišini takvosti stvari, u jednostavnosti, prebiva Večnost. Radost, sreća i ispunjenje sveta u toj su tišini. Tišini čistog postojanja.
*
Meditacija je Prirodni rezervat Tišine pod zaštitom Svesti.
*
Meditacija je ulazak u Svetost i Večnost sadašnjeg trenutka.
*
Dobra vest je: Ova patnja ima kraj.
Gde je ovoj patnji kraj? Šta je ove patnje kraj?
Odgovor je: Tišina i Beskraj.
*
Slušajte Tišinu, i ona će vas osloboditi!
*
Sedim u tišini.
Samo sedim, nesvestan tišine.
Nestaje onaj koji sedi.
Samo Tišina.
…
Dođi i sedi sa mnom u Tišini
Dođi i budi deo Istine.
Sedi i budi sa mnom u Istini
Budi deo moje Tišine.
*
Umesto zaključka
…
Kada je um u stanju potpunog, nepomućenog mira, bez spoljašnjih i unutrašnjih uznemirujućih sadržaja, on gubi svoje individualne granice, širi se i stapa sa kosmičkom svešću čiji je neodvojiv deo. Svest oslobođena stiska ego-uma vraća se svome Izvoru, svojoj sveukupnosti: Tišini koja je kolevka i matrica svega stvorenog. To je ulazak u meditaciju, u tihovanje. Meditacija je govor Tišine.
To je povratak Domu.
...
Sve što se o meditaciji može reći manje je od tišine koja ostaje iza poslednje ovde napisane ili izgovorene reči.
…
Slušajte Tišinu i ona će vas isceliti! Budite spokojni. Ostanite u Tišini.
*
Zabeležio milošću Tišine,
Petar Šumski 18.06.2014.
|
