Čovek bez svojstava



Ne mogu da lažem, ni sebe, ni vas: prepun sam svojstava! Po njima ćete me prepoznati u gomili, ma koliko diskretna ta svojstva bila: visina, oblik, način odevanja, hoda, izražavanja, zračenje aure, miris tela... Ona su moj otisak, jedinstvena aroma postojanja u ovom materijalnom svetu. Ona su izraz ličnosti, tako moje i ničije više... A opet, ja nisam ta ličnost. Ona je puka maska, samo (ob)lik navučen na bezoblično, lično na bez-ob-ličnom, ime napisano na onome što nema imena... To, što izgleda tako stvarno i čvrsto – to je ono nestvarno, to je ono što ja nisam u Stvarnosti. Svojstva su boja naneta na prazno i čvrsto zategnuto platno života koje je pre svake slike, pre svakog svojstva. Ono naizgled nestvarno, nevidljivo, bezoblično, prozračno, neuhvatljivo... na šta su sve boje mog života nanesene, sva svojstva upisana – samo to je Stvarno, i to ću vam jednostavno dokazati.

...

I ako niste slikar, ovo ćete razumeti: Na čemu bi stajele boje da nema platna? U vazduhu, u praznom prostoru? Teško. Jeste li ikada pokušali da naslikate nešto na vazduhu? Ne trudite se.  Samo ćete dobiti gomilu prolivene boje na podu...

...

Belina slikarskog platna je podloga bez koje ni tih svojstava ne bi bilo, materijalni izraz onoga što je bez svojstva, a čini podlogu za koju prianjaju sva svojstva, na koju su ona nanesena. Zamislite boje koje kažu: „Samo mi postojimo, samo mi smo važne, mi smo slika i nema ničeg drugog osim nas! Pogledajte kakve smo – raskošne, svojstvene, jedinstvene...!“ A onda neko, diskretno, jednim potezom veštog čarobnjaka, izvuče platno iza slike i boje se raspu u ništavilu, slika nestane u nepostojanju... Ono što je samo bez boje, drži sve boje na okupu, daje im podlogu na kojoj mogu da po-stoje.

...

A i samo to platno, i ono je nestvarno, iako stvarnije od boja na njega nanetih!

...

Ko drži to platno? Kako je nastalo? Od čega? Od prvobitne zamisli Tvorca koji je upreo neke niti i zategao ih na ram, koji čini okvir života. Svemu je prethodila misao, namera da se platno stvori, da bi slika imala na šta da se nanese... Ako je majstor-slikar to uradio u materijalnoj realnosti, ko je to uradio u nematerijalnoj, onoj koja je prethodila ovom stvorenom svetu, pre svakog objekta, pre rama, platna, boja, tela, života...? Ko je napravio okvir našeg života, okvir svih života pre nas do samog početka, do prve klice života? Ko je istkao platno, ovu prelepu planetu sa svim svojim čudima, da bude podloga slici naših života? Nemojte reći da su sami od sebe nastali!

...

Postoji početak, i on je pre svakog početka koji možemo zamisliti, jer nije u vremenu, jer nije čak ni u prostoru. On je prostor sam, iako je i prostor u njemu. Jer je svugde i nigde. Jer je pre svakog svojstva, a ipak, On je inteligencija koja stoji iza svih svojstava...

...

Svojstva... Ona me određuju i ograničavaju, sputavaju, ako se za njih držim, ako verujem da sam ja ta slika, a previđam platno bez svojstava iza slikemog života. Budalasto je i ograničeno misliti da si neko, kada bi mogao biti bilo ko, ili prosto - niko. Najteže je, naizgled, ono što je najlakše: Biti NIKO. Niko ne želi da bude Niko, jer smo svi zaljubljeni u naše identitete, u naše posebnosti, u naša svojstva... A Biti Niko je beskrajno prostranije, nego biti NEKO. Biti  „Neko“, znači biti određen, ograničen. Biti „Niko“, znači biti slobodan od svakog identiteta, od svakog svojstva, svakog ograničenja sa mogućnošću da budeš – bilo ko, ili bilo šta. Jer iz praznine bez svojstava, iz beline platna pre svake slike, nastaju sve slike. Na samom Izvoru Stvaranja, tamo gde je sve još samo beskrajno polje svih mogućnosti, još nemanifestovanih, nalazi se prostor (manji od tačke) jedine stvarne slobode, slobode izbora – mesto bez svojstava, u prostoru pre prostora. Samo na tom mestu ja jesam. Samo to mesto Izvor je sveg života, intenziteta, obilja...

...

Ako izbrišem sliku nanetu na platno koja predstavlja moj poznati lik, sliku svog života – šta preostaje? Život sam. Beskraj mogućnosti koji se otvara - čoveku bez svojstava.

*

Tišina je pozadina zvuka.

Tama je pozadina svetla.

Praznina je pozadina Punoće.

Nemanifestovano je iza sve manifestacije.

Ne-Biće je izvor Bića.

*

P. Šumski, u ime Onog Bez Imena i svojstava

17.02.2016.

 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de