Sećanje na Zoju Begolli



(1949-2017)

...

Pogled sa strane, sada kada je zavesa na pozornici jednog života spuštena, otkriva da je Zoja Begoli imala dve karijere, živela dva života u jednom: prvi, umetničko-plesno-pedagoški, posvećen baletu, i drugi, život prevodilačko-prosvetiteljski, posvećen prevođenju i izdavanju knjiga iz edicije Zvoneći kedri Rusije i širenju jedne vizije skladnog suživota čoveka, prirode i Boga.

Moje poznanstvo sa Zojom Begoli počinje negde 2005, na prvim beogradskim okupljanjima čitalaca knjiga Vladimira Megrea i zaljubljenika u reči i dela Anastasije, mlade žene iz sibirske tajge neobičnih moći i znanja, o čijoj viziji ove knjige govore. Želeći da ubrza izdavanje tih knjiga kod nas, Zoja mi je ponudila da uradim lekturu svih 10 knjiga iz edicije Zvoneći kedri Rusije koje je ona sa ruskog prevela. Tako je počela naša saradnja i poznanstvo koje je preraslo u 12-godišnje prijateljstvo.

Usledilo je osnivanje izdavačke kuće Zvoneći kedri Srbije, ubrzano izdavanje knjiga i promocije po celoj Srbiji, susreti sa čitaocima i tragaocima – i Zoja je bila uvek tu, na svakoj promociji, u svakom mestu, u središtu celog pokreta koji je imao jasnu nameru da probudi Srbiju za viziju jednog mogućeg, istinski veličanstvenog života sada i ovde. U knjigama koje prenose viziju Anastasijinu, više nego jasno objašnjeno je kako čovek, živeći na svom imanju od 1 hektara i uređujući ga u harmoniji sa Prirodom, može da da bude gospodar i svog života i sa-stvaralac Univerzuma, da živi srećno i sobodno obezbeđujući sebi, svojoj porodici i svojim potomcima sve što je potrebno za život dostojan Čoveka. (Ako bi svaka porodica na Zemlji imala samo taj 1 hektar zemlje i bila prehrambeno, energetski i ekonomski obezbeđena i samodovoljna – planeta bi bila transformisana u Rajski vrt.) Vizija i poruka Anastasijina, bili su ona stvar koju je Zojino srce prepoznalo kao Istinu za koju se vredi boriti, san koji je za nju bio sam život i više od života, i čijem ovaploćenju je vredelo posvetiti svaki atom vremena i snage, što je Zoja i činila poslednjih 15 godina svog života.

Potpuno posvećena viziji skladnog suživota Čoveka, Prirode i Boga na Zemlji koju je prepoznala kao svoju misiju, Zoja je iznad svega želela da snaga te vizije, tih integralnih znanja pristiglih iz dubina Sibirske tajge i prenetih još od vremena Ved-Ruske civilizacije, stigne neizmenjena do naših ljudi, do svakog doma, da svako kroz nadahnute reči Anastasijine može da oseti i pojmi Istinu i krene tim putem.

Nije uvek bilo lako pratiti Zoju na tom putu. Imala je u sebi spoj vere, tvrdoglavosti, upornosti i jednu dozu nestrpljivosti i netolerancije prema svemu što je odstupalo od čistote vizije za koju se borila – osobine tako česte kod istinskih vizionara i posvećenika. U komunikaciji uvek otvorena, direktna i veoma emotivna, uvek dosledna sebi i istrajna u borbi za san u koji je duboko verovala…  Kod nje je sve bilo izrazito lično, svaki odnos, svaka situacija, obojena njenim karakterom i viđenjem sveta. I taj karakter, ta principijelnost, doslednost i beskompromisnost, davali su pečat svemu što je radila.

Posvećena svojoj misiji do kraja, uvek je nalazila vremena i snage da odgovara na brojna pitanja čitalaca o svemu što se ticalo Anastasije i Zvonećih kedara… Hiljade dodirnutih čitalačkih srca, i stotine onih koji su, dotaknuti vizijom i rečima Anastasijinim (koje je Zoja tako dosledno prenosila u srpski jezik i branila od svakog iskrivljenja), i sami krenuli u pravcu stvaranja svog zavičajnog imanja na jednom hektaru, rečito svedoče koliko je Zoja u svom naumu uspela i koliko je tačno osetila i prenela Istinu Srca koju ove knjige otkrivaju.

Zoja, prijatelj i decenijski saborac na zajedničkom poslu širenja jedne vizije lepšeg, čoveka dostojnijeg života je otišla, a dela koja su ostala iza nje jarko osvetljavaju upražnjeno mesto na pozornici života...

Pamtićemo  je kao beskompromisnog borca za Istinu, Lepotu i Dobrotu, a u sećanju zauvek ostaje njen široki, topli, svegrleći osmeh kojim nas je, pri svakom susretu, dočekivala i ispraćala na vratima njenog doma.

Za sve što si učinila za Umetnost, Istinu, Svest i Život u Srbiji, draga Zoja – hvala ti!

*

Petar Šumski

U Beogradu,

06.01.2017.

 


 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de