Napustite svaku nadu – Život je samo sada!


...

Sve što me razotkriva meni samom – vraća me Tebi, Oče. Vraća me Izvoru Života

Večnog u meni, koji Ti Jesi. Vraća me mom Večnom: Ja Jesam. Sve što mi dolazi kroz

patnju, bol, radost, tugu, strast... – svetionik je na Putu Povratka u Tvoje Večno

Kraljevstvo. Ovaj Um je zabludeli Sin koji je napustio svoj Dom u Srcu i sada traži

put... Kroz stranputice i skretanja – napipavam Pravi Put, usku stazu u Život Večni.

Kroz prepoznavanje onoga što nije – slutim i spoznajem ono što Jeste: Istina, Ljubav,

Vera, Snaga, Dobrota, Svemoć...
...

Senka laži, otvara me za Svetlo Istine; senka straha - za Svetlo Ljubavi; senka sumnje

– za Svetlost Vere; slabost i nemoć – za Snagu i Svemoć; senka zla (podele, razdora) -

za Svetlost Dobra (jedinstva)... Odricanje od vezanosti za lažno i napuštanje svega što

nisam, dovodi me Oče do Tvog Večnog Izvora u meni. Do mog Večnog Izvora u sebi.

Napuštanje vezanosti za ovaj prolazni oblik i njegove želje i potrebe – izvodi me na

Svetlo Slobode!

...

Prvo što je potrebno napustiti je – nada. Jer Sloboda je Sada. Život je – Sada. Nada je

sva - u sutra. Nada je nemanje. Nada je oskudica. (Nemam i nadam se...) Nada je

poricanje Božije milosti, obilja i sveprisustva – Sada. Nada je izraz krajnje nemoći.

Nada je nedelatna i pasivna – ona čeka... Tri sveta principa kojima nas Jevanđelje

podučava: Ljubav, Vera i Nada – nisu potpuna Istina. Između dva stuba Života

Večnog, provukao se lopov koji krade vreme i život. Nada je laž kojoj između Vere i

Ljubavi nema mesta. Nada se uvek tiče budućnosti – onoga što nije. Vera i Ljubav

uvek su u sadašnjosti, u Večnom Sada. Kada nemamo Vere i Ljubavi – ostaje nam da

se nadamo... Kada nemamo Sada – projektujemo svoja očekivanja u budućnost koja je

neizvesna i nepostojeća – i to nazivamo nadom. Beznađe je bolje, jer nas ostavlja

praznih ruku, u oštroj jasnoći i prihvatanju onoga što Jeste. Beznađe ne abolira i ne

odlaže egzekuciju uma: ono nas vraća jasnoći sadašnjeg trenutka i tera da se kroz

suočavanje probudimo u sada za Sada!

...

Beznađe nas tera da napravimo trenutni izbor između Smrti (sumnje i straha) i Života

(Ljubavi i Vere). Beznađe i očaj ne ostavljaju mesta nadi i umu. U beznađu nema

mesta za sutra. Život je samo Sada! Ljubav i Vera su sada.

...

Ako se nadamo, ako kažemo: „Nadam se da...“ – mi zapravo sumnjamo i kažemo:

„Ne verujem. Sumnjam i - nadam se...“ Vera na sumnja. Ljubav ne sumnja. Vera i

Ljubav pripadaju Srcu i Večnosti. Tu im je Izvor. Nada sumnja. Um sumnja. Nada i

sumnja pripadaju umu i vremenu. Zato je nada - seme laži u Svetom Trojstvu.

NAPUSTITE SVAKU NADU DA BISTE (PO)VEROVALI I VOLELI – SADA!

Jer nada je samo odlaganje Slobode i Života Večnog koji je - sada.

...

Na mesto nade koja je okrenuta budućnosti (a sama pripada prošlosti) – treba staviti

princip Svesti ili Prisustva. Jer Svest jasno vidi. Nada je slepa.

Dakle, ne više : Nada, Vera i Ljubav, već: Svest, Vera i Ljubav.

Jer Svest je samo Postojanje u svom korenu: nepokretni Izvor svega što Jeste

(Manifestacije) i potpuna Jasnoća o onome što Jeste.

Vera je poverenje u Život, princip prihvatanja, prepuštanja i dopuštanja Stvaralačkoj

Sili Života – Boga-Majke-Oca. Vera je u svetu dualnosti intuitivno znanje (pouzdanje)

o oba sveta kao Jedom.

A Ljubav je princip davanja, izraz Svesti u akciji: Stvaranja i Večne Promene.
...

Svest kaže: Vidim. Svedočim. Jesam.

Vera kaže: Verujem u sve što vidim i ne vidim. Sve je to - Dobro. Sve to Jeste.

Ljubav kaže: Dajem se svemu što vidim – jer Volim sve što Jeste.

...

Vidim. Verujem. Volim.

Jesam. Znam. Dajem.

Amin!

*

Zabeležio milošću Jedine Stvarnosti

P.Šumski

05. 01. 2018.

 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de