Šta je bes? ... pakla u čoveku. Hoćeš li ih zatvoriti? pohvalite da ste imali vantelesno iskustvo! Mada, to iskustvo je toliko uobičajeno među ljudima danas, da vas ono ne čini ni po čemu posebnim, pošto ni ono to nije… Ali, šta je zaista bes? Zašto je toliko prisutan? Kako i kada nastaje? Koja mu je uloga, odnosno svrha? Koji su kvaliteti besa, odnosno osobine? Koje su mu granice (i ima li ih)? Da li je bes opravdan i kada? otelovljenog muškog i ženskog principa. Pođimo redom. Šta je bes? Jedna od 4-5 bazičnih, čistih emocija, ako i ljubav (za koji mnogi kažu da je stanje svesti ili Bića), uvrstimo u emocije. Tu su još: strah, radost i tuga. Strah je opozit ljubavi, tuga je opozit radosti, a šta je opozit besa? Opozit besu je njegovo odsustvo koje zovemo spokojem. A spokoj, ili unutrašnji mir – pre je stanje svesti, stanje duševne ravnoteže (kao i ljubav) - nego emocija. U spokoju, čovek prebiva u ravnoteži, bez ekstremnih ispoljavanja ma koje emocije. Spokojan čovek samo jeste: on prebiva u sebi. Izbačen iz ravnoteže, može da ode van sebe u bilo koju snažnu emociju ili krajnost: može da padne u tugu koja u svom ekstremu vodi u očaj, ili u radost koja u svom ekstremu postaje ekstaza, ili strah koji u svom ekstremnom obliku postaje panika ili paranoja (i ponekad završava ludilom ili smrću), ili da ode u bes koji je na početku ljutnja, a na svom vrhuncu – jarost. U svakom slučaju, kada je besan, čovek nije kod svoje kuće, već na vratima pakla i u vatri pakla u sopstvenom telu i umu… Telom je tu, ali su mu misao i emocija, um i duša izvan tela, energetski u vatri koja pali, ruši, proždire… Prometej i bio kažnjen od strane bogova. Ukrao im je vatru i dao ljudima. Bogovi su poznavali moć vatre ali i nemoć čoveka pred njom. Vatra pretvara materiju u pepeo, kao ni jedan drugi prirodni element. U drevnim ritualima ona je korišćena za pročišćenje. Vatra je moćna, ali samo kada je kontrolisana.
Verujem da se bes budi onda kada nismo spremni da na svoju ljutnju odreagujemo. Kao opomena našeg unutrašnjeg sistema da je nešto grubo narušeno u njemu. Bes se budi i kada osećamo pretnju spolja ili bol. Ona tada ima zaštitnu, odbrambenu funkciju. prvi put pojave nas približavaju našoj autentičnoj prirodi. Našem unutrašnjem ustrojstvu. Potrebama, granicama, dostojanstvu, integritetu...
Bes je opak, ali u njemu ima toliko pokretačke energije za ličnu revoluciju! Ili za odbranu u trenutku kada smo mi ili neko drugi napadnut. Ali najčešće podrazumeva afekt u kojem nema mesta za svest i tada ta energija može da ode u prosto pražnjenje i napravi mnogo štete. Posebno može biti razorna onda kada je dugo sputavana.
... vratimo još jednom izvoru besa: kada i zašto bes nastaje? Kada neko ili nešto ugrožava i povređuje naše granice (stvarne ili umišljene, fizičke ili emotivne, energetske ili duhovne), vređa naše dostojanstvo, narušava naš pogled na svet i „zonu konfora“, dovodi u pitanje naša uverenja (istinita ili neistinita), kao i naše „ja“, ili ugrožava nešto nama blisko: drugo biće ili naš posed koje doživljavamo kao deo sebe ili produžetak nas samih. Besom izražavamo naše nezadovoljstvo, uznemirenost, frustraciju i strah zbog situacije u kojoj smo se našli... Bes je, za razliku od tuge, aktivan vid otpora situaciji koja je za nas neprihvatljiva iz već pomenutih razloga. Osim što je izraz našeg nezadovoljstva, bes je ipokušaj da preokrenemo situaciju u našu korist i izađemo iz nje kao pobednici! Bes može biti i izraz duboke nesigurnosti. Takođe, i nesvestan način da manipulišemo situacijom i drugima i ukrademo im energiju... To je ljutnja na kvadrat, i po intenzitetu i po kvalitetu. Bes može biti leden ili vreo – u oba slučaja oslobađa i troši ogromnu energiju.
... Izvor i način ispoljavanja besa su ključni. Važno je prepoznati ih. Postoji tzv. "pravedan gnev" koji je delotvoran i konstruktivan ako je jasno usmeren, direktan i snažan, ograničen vremenom na postizanje cilja: bilo da je to pokretanje sebe u nekom pravcu, promena ponašanja ili poruka upućena nasilniku da to što čini nije u redu i da dalje neće moći! U Novom zavetu je zabeležen slučaj pravednog gneva Isusa Hrista kada je bičem isterao lihvare i trgovce iz Herodovog hrama... Bes koji osetimo pred nepravdom i neistinom, ako nas neko laže ili krši naše granice, ili gazi visoke moralne vrednosti sa kojima smo snažno identifikovani - ima smisla i opravdanja ako se trenutno ispolji i ode bez traga po našu psihu i energetsko telo. Međutim, ego-bes koji je deo karaktera ili dominantan način reagovanja na sve što nam se ne sviđa ili vređa naš ego-pogled na svet, kao i dugotrajan, zadržan bes na neku osobu ili situaciju koja nije razrešena - metastazira u mržnju i potpuno je neproduktivan i destruktivan po osobu i okruženje. Iznutra, osoba je u stanju besa preplavljena poplavom adrenalina i drugih hormona stresa koji izuzetno nepovoljno utiču na funkcije brojnih organa (jetra, žuč, srce i krvni sudovi, nervni sistem...) i celog organizma. Pošto živimo u holografskom univerzumu gde sve odražava sve drugo, odnosno svaka jedinka ili tačka prostor-vremena – utiče u trenu na sve druge tačke-jedinke prostor-vremena, dugotrajni bes je polje svesti koje še širi na svoje okruženje i oštećuje ga unoseći energiju konflikta, razdora i destrukcije. Bes je u korenu rečiBESmisao (bez smisla ili misao besa: bes-misao), i dobro je objašnjen kolokvijalnim izrazom: "Biti van sebe od besa!" Zbilja, gde smo kada smo besni, ako nismo u sebi? bude. Da se nametne i ispolji moć. I promeni nešto odmah. Slažem se da kod ljudi koji često ispoljavaju bes, on je neproduktivan tj. jalov. Služi kao ventil za izbacivanje tenzije i češće - kontrolu drugih. Ali kad pogledaš malo iza tog ponašanja, videćeš da iza besa stoji mnogo dugotrajne frustracije, straha i osećaja nemoći. A gde je bespomoćnost - tu je očaj. Mnogi i ne (smeju da) osete šta je iza njihovog besa, jer bes ih čini moćnim, snažnim i neretko im omogućava kontrolu drugih ljudi, a u srži - tugovanje i osećanje onog što u dubini osećaju je mnogo teže. Tamo mnogo boli ta bespomoćnost. Tamo postoji mnogo jada. I onda vidiš da iza tog gromoglasnog besa stoje duboko očajna bića, bespomoćna i u strahu pred onim što osećaju i pred životom. I to jeste pakao.
I sav problem je u tome što su tih nekoliko za telo neprijatnih emocija ujedno i društveno sankcionisane, jer mogu da budu istinski štetne po okolinu. Ali njihovo sputavanje, zadržavanje ili okretanje ka sebi jer nam nije dozvoljeno da ih ispoljimo, može da nanese mnooogo štete telu i duši. I uvek je empatija i svest o drugima ta koja mora da bude teg na drugom tasu da vatra ne postane požar. I sposobnost osluškivanja sebe i ODGOVOR na to što nam naš unutrašnji kompas poručuje, prvo blago, a onda sve glasnije. Ako se oglušimo o sve te poruke, to znači da smo već daleko od sebe, i tada istinski stojimo pred vratima pakla. A bes je samo alarm da stojimo ispred, i poziv da nešto radikalno učinimo mi ili onaj kome je upućen. ... Biti van sebe od besa, kao što kažemo u svakodnevnom govoru, to i jeste manifestacija besa. Ako smo dobro povezani sa svojim telom, prepoznaćemo da dok osećamo bes zapravo doživljavamo vrlo neprijatne senzacije u telu. Tada je nervni sistem preplavljen energijom te emocije. I ako je previše energije, kao zaštitni mehanizam gasi se svest, tj. racionalni deo našeg uma i nastupa potreba za pražnjenjem te silovite energije iz tela. A gde smo tad? Nemam odgovor... kontrolisano ispoljiti bes bez padanja u jarost? snažno ispoljena želja/namera da se bes savlada. Prepoznati problem - bes kao izraz nezadovoljstva i uzroke koji se nalaze u korenu besa - to je prvi, suštinski korak. Bez njega, ni jedan kasniji korak ne bi imao ni smisla, niti bilo kakve šanse za uspeh. Drugi korak u prevladavanju besa i/ili stavljanju besa pod kontrolu je svesno prepoznavaje nadolazeće situacije koja bes izaziva i ućvršćivanje u odluci da se mehanizam odgovora na tu situaciju promeni, a zatim, kao treći korak, pronalaženje i primena adekvatnog metoda preusmeravanja (skretanja) energije besa i/ili njegovog potpunog utrnuća: kontemplacijom i meditacijom; dubokim, svesnim disanjem; izmeštanjem fokusa svesti i stavljanjem u ulogu posmatrača (samoposmatranjem) u trenutku drame na njenom vrhuncu… Tehnika je puno, i svako ko želi da se suoči i radi na prevladavanju besa i preuzimanju pune kontrole nad sopstvenim emocijama i životom, treba da nađe onu koja je za njega najadekvatnija. Na taj način oslabljujemo tenziju koja postoji na nesvesnom nivou i praznimo rezervoare uskladištenog, potisnutog besa. Mi smo svesna i slobodna bića samo u meri u kojoj možemo svesno da upravljamo sopstvenim emocijama ne dozvoljavajući im da one upravljaju nama. U suprotnom, robovi smo našeg nesvesnog i daleko smo od unutrašnje, emotivne slobode. A bez te slobode, da li je i jedna druga moguća?
Duda Popovic
Postali smo besni, globalno. Bes je, kao i vatra, dobar da se zauzmemo za
sebe, odbranimo svoje granice i pokrnemo se iz nekog mrtvila ali loš
ukoliko smo besni iz dugo potiskivane nemoći pa taj bes , i sav onaj dugo potiskivani i usmeravani unutra, pokuljaju napolje, pa ko živ, ko mrtav.
Mislim da je jako važno da što bolje upoznamo sebe, da prepoznamo šta je to što nas "okida" i onda da znamo koji je bes opravdan a koji ne. Pokazatelj je intenzitet u odnosu na situaciju. Sve ono što je "too much", treba da nam bude signal da zakočimo. Rad na sebi, povezivanje sa svojim telom, emocijama, poznavanje svog bića, osnovni je uslov za zdravo kanalisanje besa i upravljanje i svim ostalim emocijama. Jer, zahvaljujući emocijama, svim emocijama, možemo da živimo život u potpunosti.
|
Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010