18. O meditaciji



 

Meditacija je stanje samoreflektujuće svesti – svesti svesne same sebe. To je dobrovoljna, privremena smrt ega, jer ego ne može spoznati svest, biti svestan svesti, tihog posmatrača. Tihi posmatrač je u pozadini buke ega. Tzv. objektivna stvarnost je samo scenografija za samoizražavanje i samoprepoznavanje svesti. U meditaciji, u tišini uma, svest prepoznaje samu sebe kao večnu osnovu, potku iza misli, iza svih mentalnih procesa. Ono što posmatra - je ono što je posmatrano.

*

 

Unutrašnja tišina – to je cilj. Spoljašnja tišina je samo pomoćno sredstvo, neophodan ali ne i dovoljan uslov. Unutrašnja tišina: spokoj, mir, harmonija – to je cilj koji u rezonanciji sa spoljašnjom tišinom postaje lakše dostižan.

*

Sve je baš ovako kako jeste. Stvari prebivaju u sopstvenoj, beskrajnoj takvosti. Kada nema otpora prirodi stvari, kada nema otpora Stvarnosti, nestaje borba, nestaje bol. Um je u miru sa sobom i svetom. Preko ekrana svesti prolaze slike, a um ostaje neuznemiren, u tišini. Duh ih sve apsorbuje i propušta, a duša ostaje spokojna. Duša boravi u jednostavnosti takvosti stvari. Kada nema opiranja ovome što jeste, kada nema projekcije uma u juče i sutra – nema ni borbe ni bola, ni buke ni želja – jer sve već Jeste. Sada je sve što Jeste. U tišini takvosti stvari, u jednostavnosti, prebiva Večnost. Radost, sreća i ispunjenje sveta u toj su tišini. Tišini čistog postojanja.

*

08.04.2005.



 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de