16. Dosada



 

Čoveku ispunjenog duha nikada nije dosadno. Sa njim su uvek njegove misli, njegove

dubine i tišine. Sve što mu je potrebno.

Kada počnemo da uzimamo život zdravo-za-gotovo, život izgubi draž, lepotu, smisao,

čudesnost i postaje dosadan, rutinski. Zaboravljamo da nam taj dar, dar života – u bilo

kom trenutku može biti oduzet. Ako toga postanemo svesni u svakom trenutku, život

postaje čudo svakog trenutka. Tada se u nama rađa zahvalnost za dar nad darovima:

samo iskustvo života.
...

 

Izvor dosade:

Ono što si do sada iskusio nebrojano puta i što ti je toliko poznato da više ne znaš šta

bi sa tim. Prezasićenost poznatim, zatvorenost u krugu vremena. Zapravo: previđanje

neponovljivosti Trenutka.

...

Izlaz iz dosade:

Novo stvaranje, novi početak. A pre toga, i pre svega: napuštanje poznatog; hrabrost

da se odbaci udobnost u korist radosti neizvesnosti. Pronalaženje novih puteva i načina

kretanja u prostoru svakodnevice, u prostoru datog vremena.

...

Izlaz u slučaju nužde:

Umreti za sebe, umreti za «ja». Samozaborav ličnosti, ograničene iskustvima ovoga

života, i otvaranje za Sopstvo: Beskraj Nepoznatog.

*

Beskrajno ugađanje sebi kroz zadovoljstva – nije put Sreće, već put u zasićenost,

ispraznost i dosadu. Ali može biti i put oslobođnja, kada zasićenost na svom vrhuncu

preraste u gađenje i, odbivši dušu od daljeg služenja čulima, odbaci je ka prostorima

čistog Duha. Kada i poslednje (deseto ili stoto…) parče torte bude pojedeno, a

mučnina natera telo i um da kažu: “Dosta! Nasitio sam se!”

...

Zasićenje je tačka preokreta. Kada osetimo da više ništa od onoga što unosimo ne

može da nam donese ispunjenje, mir i zadovoljenje, kada stvarnost izgubi ukus, jedino

što preostaje je da stanemo i sve što smo uneli vratimo Svetu, da od onoga koji traži i

uzima - postanemo davalac.

*



 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de