12. O prirodi Ljubavi




Ko sam ja, šta stvarno želim od sebe, života, drugih…? – to su pitanja koja me

povremeno teraju da zastanem, povučem se u sebe, u tišinu, i potražim odgovor. Znam

da bez tog odgovora ne mogu dalje. Suviše boli.

...

U jednome su svi ljudi isti:

Dolaze iz Ljubavi, čeznu za Ljubavlju, i vraćaju se u Ljubav. Ili:

Dolaze iz Boga, čeznu za Bogom, i vraćaju se Bogu. Ili:

Dolaze iz Jedinstva, čeznu za Jedinstvom (žive u iluziji odvojenosti), i vraćaju se u

Jedinstvo...

...

Sva ljudska ispoljavanja, ma kako neshvatljiva bila (strahovi, zločini, osvete, ljubomore,

posesivnosti, laži...) izraz su čežnje za Ljubavlju, Bogom, Jedinstvom sa samim

sobom, i pogrešne misli da se to može postići uzimanjem, grabljenjem, a ne

davanjem...

...

Ljubav ne boli. Ono što boli je strah, sumnja, briga, osećaj gubitka - svi pojavni oblici

iluzije odvojenosti... Ljubav ne poznaje osećaj gubitka. Ljubav je van svake kontrole,

izvan straha i vezanosti, pa tako i izvan mogućnosti gubitka. Kada je sve što imam u

meni – šta je to što mogu izgubiti? Ljubav gubi jedino kada nije tu, kada je odsutna,

kada su na njenom mestu strah, sumnja, briga, želja za kontrolom, posedovanjem,

ograničavanjem i vezivanjem. Pošto je Ljubav sama sebi izvor, niko ti je ne može

oduzeti niti dati. Može je samo probuditi i umnožiti... Ti si davalac i primalac

istovremeno. Dati znači primiti. Primiti znači dati. Od Ljubavi se ne može ništa

oduzeti. Ljubav je uvek cela, ma koliko dala od sebe. Zato što je Ljubav sve što jeste.

...

Ljubav je sila koja pomera planine – ako treba da budu pomerene. To je izvorna snaga

koja se izliva iz čistog srca. I ne može se ispoljiti bez oprosta sebi i drugima, pokajanja,

samoprihvatanja i ljubavi prema sebi. Ne može se ispoljiti pre unutrašnjeg oslobođenja.

Samo slobodno srce je srce koje zna da voli. Ono vidi najdublju, suštinsku potrebu

drugog. I zna tačan odgovor na nju. Sve drugo je sentiment, zaljubljenost, iluzija,

čežnja, želja, potreba, glad za ljubavlju i prihvatanjem, posesivnost, iluzija, san...

...

Ljudi se razboljevaju i pate ne od neuzvraćene, već od neispoljene Ljubavi.

...

Ljubav ne boli. Ono što boli je iznevereno očekivanje, želja, vezanost, laž – sve što nije

Ljubav, sve što nije Istina. Kad god nas nešto boli, znači da nismo u Istini, u Ljubavi.

Svako očekivanje koje projektujemo spolja, na stvari, ljude i događaje izvan nas –

potencijalni je izvor bola, jer tada kažemo Univerzumu da nismo celoviti, da sami sebi

nismo dovoljni i da nam treba još!

...

Onaj ko iskreno voli, voli bez zahteva, očekivanja i projekcija svojih želja i potreba.

Ljubav je samoj sebi nagrada i hrana. Ljubav je izvor radosti koji se izliva na svet, a ne

ponornica koja bi sve da proguta, uvuče i zadrži za sebe. Ljubav je nezasita u davanju

i ne ispoljava se uvek na nedvosmisleno isti način. Često su udarci, bol i patnja njeni

znaci, nežne ćuške naše Više Duše, našeg Izvora, koja kaže: «Ne tamo!», i vraća nas

na put Istine, Ispravnosti i Ljubavi.

...

Ljubav je radost davanja bez očekivanja bilo čega zauzvrat. Ljubav je isto što i Bog –

beskonačni davalac.

*

Ne možemo se zaljubiti u suštinu. Nju možemo samo voleti. Ono u šta se zaljubljujemo je samo forma, oblik, ono što je prolazno. Forma budi želju, privlači nas i vezuje. Otuda patnja zaljubljenosti: jer se vezujemo za ono što je prolazno.

...

Suština nas privlači na drugi, dublji način: bez mogućnosti vezivanja za spoljašnje, suština nas učvršćuje u unutrašnjosti nas samih, vezje nas za ono neprolazno, večno u nama. Ono što ne prolazi i što je uvek tu, u nama samima, ne izaziva bol, već je izvor radosti i mira – pronađeno jedinstvo koje je Ljubav – Bog u čoveku. Svaki oblik je jedinstven, neponovljiv i zato prolazan, neuhvatljiv... Vredan poštovanja i naklonosti jer je materijalni izraz Tvoračkog Duha, Beskrajne Inteligencije, ali ne i vredan vezivanja jer je nestalan i začas nas ostavi praznih ruku... Prepoznati suštinu iza oblika i pokloniti joj Ljubav, pokloniti joj Srce, to je spoznaja Istine i početak življenja u Stvarnosti.

*

Potreba za bliskošču i pažnjom koju dobijamo jedno od drugog, potreba za intimom, dodirom, nežnošću, ekstazom zaljubljenosti i ljubavnog spajanja, za hormonima sreće, zadovoljstvom i ispunjenjem za koje mislimo da nam može doći od drugog, potreba za potvrdom sopstvene vrednosti - sve to nije ljubav. To je samoudovoljavanje kroz odnos sa drugim. Potvrđivanje sopstvene vrednosti. Kao da je drugi rukavica navučena preko tvoje ruke kojom se maziš...

...

Zaljubljeni u sopstveni odraz u pogledu drugog, mi se uvek zaljubljujemo u nas same. Drugi samo reflektuju našu samozaljubljenost: «Kako me ovaj čovek/žena zadivljeno gleda! Znači da sam divna/an! Vidim mu/joj to u očima! Hoću još potvrde moje lepote i posebnosti... Volim ga/je zato što me voli, što mi potvrđuje da sam vredna/an Ljubavi...»

Dokle god smo gladni, željni Ljubavi, ne možemo videti i voleti nekog drugog, jer je naš pogled usmeren na nas same. Mi sebi nedostajemo najviše, jer nismo taj Izvor Ljubavi pronašli u nama, ili su nas nekada ubedili da mi to nismo i da je Ljubav uvek u posedu drugih. Dokle god smo gladni Ljubavi, možemo samo pokušavati da kroz druge zapušimo rupu sopstvene ne-ljubavi prema sebi, zapravo rupu nesigurnosti u to ko smo zaista.

*

Čovek ne poznaje sebe. A onda sretne drugu osobu i kaže joj da je voli. Kako možeš voleti nekog drugog ako ne voliš sebe? A kako možeš voleti sebe ako se ne poznaješ? Tako se san uvek zaljubljuje u san. Tu nema ničeg stvarnog, osim energije sna. Stvarna je samo potreba za drugim u odsustvu sebe.

...

San se uvek zaljubljuje u san. Ne znam ko si, jer ne znam ko sam. Ne tragam za tobom, ne želim tebe, već sebe kroz tebe, svoju slobodu, svoje oslobođenje. Tragam za sobom i volim sebe – tobom. Ne znam ko si, ne vidim te. Vidim samo svoj odraz u tebi, odraz koji je nekad lep i prihvatljiv, a nekad ne – ali je uvek istina o meni u tom trenutku. Kada mi se taj odraz sviđa, prihvatam tu istinu, taj odraz, i volim sebe – kroz tebe. Kada mi se ne sviđa, kada boli zbog očigledne razlike između onoga što sam, u odnosu na ono što želim da budem – tada odbacujem tu Istinu, pružam joj otpor, i to rađa bol duše koja se materijalizuje u bol tela. Taj bol, to je samo moj otpor tome što vidim, otpor Istini o tome ko sam, moje neprihvatanje sebe i trenutka u kome jesam.

...

Prihvatanje pune Istine o sebi je prvi korak na putu oslobođenja i ozdravljenja. Drugi korak je – vratiti se do korenskog uzroka iskrivljenja Duše, onoga što je dovelo do odstupanja od stanja Bića, osvestiti ga, prihvatiti i transformisati u Ljubavi.

*

Kada bi čovek u potpunosti mogao da prihvati sebe takvog kakav jeste, da mu bude svejedno šta bilo ko drugi misli o njemu, opustio bi se i mogao bi da bude stvaran u bilo čijem društvu, da voli iz sebe, iz Istine - bez straha od očekivanja drugog da bude ovakav ili onakav. Nemoguće je ispuniti bilo čije očekivanje, jer to nije naš zadatak: naše je samo da budemo. Jer ako nismo u bivanju, ko je taj ko može bilo šta da ispuni? Bivanje je ispunjenje svih zahteva, u sebi. (Kada radiš nešto za ljude, adresiraj na Boga!) Pre nego što budeš u stanju stvarno da daješ, moraš da se oslobodiš straha – iluzije neadekvatnosti, nedovoljnosti. To je naša najveća, naša jedina stvarna borba – borba za oslobođenje sebe u sebi. Ljubav bez unutrašnje slobode nije moguća. Nema Ljubavi pre slobode.

*

Sloboda je suprotna strahu, baš kao i Ljubav. Ljubav ne kaže: «Evo šta bih ja...» Ljubav kaže: «Reci mi, šta bi Ti...» - i čuje i poštuje odgovor Voljenog, ma kakav bio, jer Ljubav ne može da ide protiv slobode drugog, jer bi time poništila sopstveni duh, odsekla sopstvene noge. Sloboda je duh i dah Ljubavi, ono što Ljubavi daje život, šrinu i dubinu... Ono što je pokreće. Zato što volim sebe, zato što poštujem svoju Slobodu, zato mogu da volim Tebe i poštujem tvoju Slobodu – kao svoju sopstvenu. Formula je jednostavna: više Slobode – više Ljubavi.

...

Prvo Ljubav prema sebi. Zatim prema Bogu. Zatim prema drugom čoveku. Kada celinom svog bića to troje u sebi budeš doživeo kao Jedno – tek tada ćeš zapravo biti u Ljubavi, u Istini i Radosti Bića.

...

Ljubav je izvesnost i realnost Bića koju ne menjaju talasići raspoloženja – od dana do dana, od časa do časa. Ljudi su često zaljubljeni u nešto što vide kao mogućnost Ljubavi, mogućnost da vole i budu voljeni, i to nazivaju Ljubavlju. Ali, dokle god se čovek ne oslobodi nerealne potrebe i želje da ga neko drugi voli bezuslovno, onako kako ga niko nikada nije voleo u životu (pa ni roditelji), onako kako on ne voli samog sebe – dotle ono što daje neće biti Ljubav, već čežnja za Ljubavlju onoga koji je Ljubavi gladan. Tek kada glad nestane, a obilje vode Ljubavi poteče iz Izvora u čovekovom srcu, tek tada će to biti To – realnost ljubavnog odnosa. Početak je u beskompromisnoj iskrenosti prema sebi koja razara svaku igru ega, svaki pokušaj skrivanja i manipulacije: Ovo sam što jesam. I nema garancije da ću biti nešto drugo iako se menjam iz trena u tren. Nema garancije da ću ikada biti ono što neko drugi želi da budem – ako to nisam SADA, jer SADA je jedina realnost. Mogu dati samo ono što jesam, ono što mogu sada da dam. I mogu ti dati samo iz onog stepena slobode koji sam do sada osvojio. Sve drugo, sve preko toga nije stvarnost, nije realnost. Sve drugo je san koji sanja san, zaljubljenost u fikciju.

...

Svaki korak bliže Istini, korak je bliže Ljubavi.

...

Istina, Ljubav i Sloboda čine Sveto trojstvo, ono koje eksplodira u Radosti Postojanja, u Istini Postojanja.

...

Ako možeš da voliš i ono što ne možeš da poseduješ, bez želje za posedovanjem (menjanjem, prilagođavanjem) – tek tada zaista voliš, preko svojih potreba, želja, projekcija... Preko svih ograničenja – jer želje su uvek u ograničenom, a Ljubav je bezgranična. Voliš zato što voliš. Tačka. Voliš zato što voliš da voliš. Bez objašnjenja. Bez uslova. Bez granica. Zato što Ljubav u tebi, Istina u tebi o tome ko si – teži da se ispolji, izlije, raširi, bude. Preko svih granica i uprkos svemu. Tek to je Ljubav...

Oktobar 2008.

Zabeležio: P.Šumski

*



 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de