05. Etika umesto tehnologije




Koliko ste puta pročitali ili čuli izraze kao što su: maksimalno dozvoljene koncentracije,

štetne emisije, mere zaštite okruženja, prag tolerancije, ekološki standardi i hazardi? Kao da

se svi bave zaštitom sveta od zagađenja, a ovaj svet nikada nije bio zagađeniji nego danas...

Kad god se govori o ekološkoj zaštiti, pominju se zakoni i tehnički parametri zaštite

vazduha, voda, tla, živog sveta – te se stiče utisak da je ekologija prevashodno tehničko

pitanje. A ona bi to trebalo da bude ponajmanje i na poslednjem mestu. Jer kada čovek

prekrši Božanske zakone, tada pogazi i izneveri i ekološke zakone! Svi bitni ekološki

principi sadržani su u Božjim zapovestima, odnosno etičkim načelima:

- Ne ubij (drugo biće, život sam)

- Ne kradi (majku Zemlju, Prirodu)

- Voli bližnjeg svoga (svoje okruženje).

Kada bi ovi zakoni bili poštovani, tehno-ekološke mere zaštite bi bile nepotrebne. Jer

narodna mudrost kaže: »Ne gleda Bog na kaljave noge, već na čisto srce!« Tek kada

ljudska svest, odnosno savest zataji – tek tada zakoni i tehnički standardi postaju nužnost.

Ekološki problemi izviru iz neuspeha etike. Moral je pravi početak svake ekologije. Tamo

gde su pojmovi: istine, dobrog, plemenitog, ispravnog, pravednog, solidarnog (...) -

zaboravljeni ili izokrenuti – javlja se potreba za ekološkim zakonodavstvom i tehničkim

merama zaštite.
...

Braća po životu

To što smo najsvesnija bića na ovoj planeti (a da li smo?) ne znači da smo bolji ili vredniji od

bilo kog drugog bića (drveta, insekta ili slona - svejedno), ili da imamo prava da

eksploatišemo i uništavamo druge oblike postojanja i celokupnu Prirodu. Više svesti znači

samo više odgovornosti za sebe i druge, za onaj deo Postojanja koji nam je dat na čuvanje i

korist. Sa svešću, data nam je moć koju ne smemo da zloupotrebimo, čije granice ne smemo

da prekoračimo, a mera naše svesti je upravo odricanje od zloupotrebe te moći, uzdržavanje

i upotreba isključivo na korist celokupne kreacije. U svetlosti Izvora kome dugujemo

postojanje i čiji smo deo – sva bića i sve što postoji jednako je vredno. Svi smo braća po

životu, a dar života je svetinja nad svetinjama. 

A šta je moral?  Svest o jedinstvenosti, ravnopravnosti i međuzavisnosti svega postojećeg.

Kakav nam je moral - takvo je i okruženje. Našom svešću stvaramo svet u kome živimo.

Svest je naše okruženje. Zato rešenja suštinskih ekoloških problema nisu u tehničkim

standardima i merama zaštite, već u osvešćivanju i prevrednovanju temeljnih etičkih principa:

istine, dobrog, ispravnog, pravednog, plemenitog... - i življenju po tim principima. Ono što

nam je prevashodno potrebno je ekologija svesti – a to je, u osnovi, etika. Za njom će

prirodno uslediti i estetika, jer tamo gde su Istina i Plemenitost, Ljubav i Posvećenost - tu je i

Lepota... 
...

Etičko ponašanje

Zato bi decu, kako u primarnoj porodici, tako i u školama, trebalo poučavati etici i ljubavi

kao osnovi moralnog, dakle ekološkog delovanja i postojanja na Planeti: etici koja bi

obuhvatala ne samo međuljudske odnose, već i ispravan odnos prema svim živim bićima,

Prirodi, celokupnom okruženju, tj. Postojanju.

...

Naše potomstvo bi trebalo učiti da je svet u kome živimo, naše veliko, zajedničko Dvorište

koje delimo sa svim živim bićima i elementima, i da je taj svet proizvod naše svesti, našeg

odnosa prema stvarnosti. To je jedini način da deci naše dece ostavimo u nasleđe naše

veliko zajedničko Dvorište u kome će moći da se igraju i odrastaju bez straha od

budućnosti...  Ili, možda, sadašnjosti?

*

(Iz knjige: P.Šumski: Ljubav je život)



 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de