04. Njegovo Veličanstvo Automobil



 

Ako imate tu »privilegiju« da živite u velegradu, sigurno vam se ne mali broj puta dogodilo

da, kao vozač ili putnik, uletite u saobraćajni krkljanac i budete osujećeni u nameri da brzo i

udobno stignete do željenog odredišta... Ili potrošite desetine minuta u pokušaju da nađete

bilo kakvo mesto za parkiranje... Ili da, kao pešak, bezuspešno pokušavate da pređete ulicu

na prelazu bez semafora, ili budete prinuđeni da se krećete kolovozom strepeći od

automobila koji su (gle čuda!) osvojili i sav prostor trotoara... A možda ste morali i da

zaustavite disanje na nekom prometnom mestu, kako biste izbegli oblak crnog smrada iz

nekog auspuha... Koliko ste puta osetili pravedan gnev i gnušanje prema svim tim

automobilima, zagađivačima i nesavesnim vozačima koji ne poštuju nikog... A od tog gneva

ste se, na kraju, vi osećali loše, jer je svaka negativna emocija autodestruktivna i predstavlja

oblik mentalnog zagađenja...

...

Gospodari grada

Kome pripada velegrad? Onome ko zauzima najveći prostor javnih površina, i troši najviše kiseonika. A to više nije čovek, već automobil! Ono što je trebalo da bude blagoslov, pretvorilo se u još jedno tehnološko prokletstvo.

 

Veliki gradovi, posebno njihove ulice, više ne pripadaju ljudima već, automobilima, kao što ni vreme više ne pripada nama, već novcu, tj. kapitalu za koji radimo u cilju opstanka, i tehničkim sredstvima koja proizvodimo i koja održavamo... Automobili svakim danom zauzimaju sve više raspoloživih površina: nadzemnih, podzemnih, namenskih i nenamenskih... A iza sveg tog haosa, stoji ljudska težnja za većim ličnim konforom. Težnja koja, očigledno, ostaje izneverena. Jer, svaki automobil više - znači manje prostora, vazduha, mira i tišine (spoljašnje i unutrašnje) za stotine i hiljade ljudi, uključujući i samog vlasnika automobila. Još jedan klasičan primer zloupotrebe, inače korisnog izuma. Automobil za svakoga - ne znači i slobodu za sve.


Činjenice: 1 automobil - oduzima prostor za 10 ljudi, troši (zagađuje) čistog vazduha za 100, negativno utiče na nervni sistem nebrojenih hiljada ljudi pored kojih prođe proizvodeći buku i ispuštajući otrovne nusprodukte rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem... Automobil je odavno proglašen urbanim zagađivačem br.1. Ali, nije to zapravo automobil, već čovek i njegova (ne)svest. Jer, ko je proizveo taj automobil, ko ga je kupio, ko ga vozi i zašto? Ko sprečava prelazak na ekološki čiste tehnologije i alternativne izvore energije koje već postoje? Ljudski interes, odnosno, mi. Sve zagađenje koje dišemo, gutamo i vidimo oko nas, proizvod je našeg uma. Ono čega se gnušamo i od čega svi ispaštamo, u nama je samima. Automobil je, kao i sve  što smo stvorili, samo ogledalo naše svesti.

...

Ekološka nesvest

Za ljude koji svakodnevno ličnim vozilom odlaze na posao, pretežno sami, može se bez preterivanja reći da imaju izuzetno nizak nivo ekološke svesti i crtu sebičnosti (konformizma) koja predstavlja mentalni problem. To ostavlja sasvim merljive negativne posledice na njih same i okruženje. Posledice su destruktivne (sve vrste ugrožavanja okruženja) i autodestruktivne (posledice nekretanja, psihološkog stresa, autointoksikacije...). Od ovakve ocene mogu se izuzeti ljudi sa hendikepom i oni koji iz bilo kog razloga do željenog odredišta ne mogu da stignu na drugi način.

...

Gledano iz ugla stanovnika velegrada, postoji i nekoliko uobičajenih vozačkih prigovora. Razmotrimo ih. Prvo, na temu zakrčenosti: ulice gradskog centra nisu projektovane za ovoliki broj automobila, pa ni ljudi. Tačno: u vreme kada je mreža ulica postavljana, automobila gotovo da nije ni bilo, a ulice od onda nisu proširivane. Pa zar je to izgovor za odlazak na posao privatnim vozilom? Drugo: gradski saobraćaj je nedovoljan, spor i loše organizovan. I tu ima istine. Ali, istina je da, kada bi manje privatnih vozila bilo u špicevima na ulicama, i postojeći sistem javnog prevoza bolje bi funkcionisao jer ne bi bilo saobraćajnih gužvi! Uostalom, da li ste se ikada zapitali da li time što (navodno) rešavate pitanje svog konfora, to pravo uskraćujete desetinama i stotinama drugih ljudi? Pravo na čist vazduh, tišinu i prostor ulice, trga i drugih javnih površina... Da li ste pomislili da biste do posla mogli da stignete i peške, biciklom ili rolerima, a novac utrošen na kupovinu i održavanje kola, nabavku goriva i plaćanje parking mesta - upotrebite na neki kreativniji i manje sebičan način? Mogući rezultat: manje fizičkog i mentalnog zagađenja, bolja kondicija, prohodnije ulice, više prostora za sve, više susreta i ne mala svakodnevna ušteda novca, živaca i vremena na pronalaženje slobodnog parking mesta... Vredi probati.

*

(Iz knjige: Ljubav je život)




 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de