VRT  ŽIVOTA

 

- Iz knjige: P.Šumski: Ljubav je život -



01. Zašto volim Prirodu

...

Moju prvu ljubav upoznao sam još u detinjstvu, na jednom izletu u okolini Beograda, i ta

ljubav traje do dana današnjeg nesmanjenim intenzitetom. Sada sa priličnom izvesnošću

mogu da kažem da je moja prva ljubav – ljubav za ceo život. Njeno ime je Priroda, a ovde,

iako prava ljubav ne traži objašnjenja, navodim samo neke od ličnih razloga zašto je toliko

volim.

...

Prirodna, 100%

...

U Prirodi nema bilborda, niti bilo kakvih reklama.

U Prirodi nema hipermarketa i potrošačke groznice.

U Prirodi nema računa za telefon, struju, komunalije, rata za potrošačke kredite...

Priroda ništa ne prodaje i ne kupuje.

Priroda svoje najlepše plodove nudi za »dž«. Priroda uvek daje.

U Prirodi nema interneta, televizije i štampe... (Za mobilne ne garantujem!)

U Prirodi nema politike, dnevnika i skupštinskih prenosa.

Priroda ti ništa ne uvaljuje. Priroda ništa ne očekuje od tebe i ne gleda kako da te iskoristi.

Priroda ne gleda kako da te pokrade.

Priroda se ne predstavlja lažno, niti se trudi da te zavede.

Priroda je 100% svoja, zato jer je 1000% Božja!

Priroda je obilje bez predumišljaja, život bez ostatka...

Priroda prosto Jeste i prihvata te takvog kakav ti Jesi. Zato je Priroda moćan rastvarač ega.

Da, baš (nj)ega! Dopuštajući ti da budeš to što jesi, Priroda podržava tvoju prirodnost,

otvara te i rastače tvoj oklop odbrane od Sveta.

Priroda ti nikad neće reći: »Ne guraj se majmune!«, bar ne tim tonom i ne na taj način...

U Prirodi nikada nećeš čuti: »Karte na pregled!«

U prirodi nema GSP-a!

U prirodi te nikada neće pregaziti tramvaj ili automobil! (Za mauntin bajk, već, ne

garantujem...)

Priroda je po definiciji nevina i nedužna.

Priroda ne povređuje i ne ubija s predumišljajem: ona to čini spontano. Zapravo, ono što

ubija je nepoštovanje prirodnih zakona: Ko te je terao da gradiš kuću i živiš u području

uragana? Ko te je terao da se baš tada penješ na Tu planinu?

Priroda ti dopušta sporost... I ne prašta nebudnost.

Priroda ne ispušta smrad sagorelih benzinskih derivata, niti buku sagorelih mentalnih derivata

ljudskog uma. Priroda ti nikada neće dunuti duvanski dim u lice.

Priroda miriše na cveće, lišće, trave, zemlju, vodu, so...

Priroda govori cvrkutom ptica, zujanjem insekata, rikom zveri, tutnjavom vulkana i

zemljotresa, šumom vetra i voda i, pre svega, tišinom...

Od buke u Prirodi uvek možeš da pobegneš: samo se pomeri sa tog vodopada!

U Prirodi nema solitera koji ti zaklanjaju plavetnilo neba.

Priroda ima tamno noćno nebo osuto hiljadama vidljivih zvezda!

U netaknutoj Prirodi nema plastičnih kesa, limenki i burića, deponija smeća... Bar ih izvorno

nije bilo. (Tako smo, do sada nepodeljenu Prirodu, počeli da delimo na »netaknutu« i

»taknutu«.)

U prirodi se zdravije i brže raste (i jede) jer je Priroda izvorno zdrava.

Kada me niko ne razume, zagrljaj Majke Prirode me teši i vraća sebi samom.

Priroda je Učitelj nad učiteljima. Harmonija koja se u ljudskim naseljima teško nalazi i

postiže, u Prirodi je spontano prisutna: u izobilju svega što u Prirodi postoji, sve je uvek na

svom mestu! Dovoljno je biti tih i pažljivo posmatrati i slušati: Priroda nas podučava

nenametljivo svojim primerom. Nebrojano mnoštvo cvetova, travki, bilja svih vrsta, insekata,

rovčica, miševa... – sve to na jednoj livadi, savršeno se uklapa i postoji bez lične namere ili

volje. A tajna je upravo u tome.

...

Zato, ako jednoga dana u Prirodi, usred šume, ugledam bilbord na kome piše: »SECITE

SAMO BUKVE! ČVRSTINA KOJA TRAJE!« Udruženje hrastova starosedelaca (u

potpisu), i kontrabilbord Udruženja mladih bukava: »SECITE PRVOKLASNU

HRASTOVINU! NEPROLAZNA LEPOTA GODOVA...« - tada ću definitivno znati da

sa Prirodom nešto nije u redu!

*

 


 


 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de