05. Ekologija svesti

...


...

Kaže se da odelo čini čoveka, ali je ta tvrdnja, koliko tačna, toliko i neprecizna. Jer, odelo

je samo spoljni izraz čovekovih trenutnih životnih okolnosti, njegovih sklonosti, ukusa,

aktuelne mode, socijalnog statusa. To je samo površina koja na nešto ukazuje, ali ne govori

sve, a po najmanje o suštini čovekovog bića.Kaže se da je čovek i ono što jede, vidi, govori

i radi. Čoveka određuje i okruženje u kome živi. Ako pogledamo još dublje, čovek je i ono

 

što oseća, i ono u šta veruje, tačnije - ono što misli. A tu počinje dubinska ekologija,

ekologija svesti. Istini za volju, sve pobrojano utiče jedno na drugo i ne može se posmatrati

izolovano. Sve jeste deo jedinstvene slike. Ipak, nivo misli, vere  i uverenja je najdublji nivo

na kome su promena i razvoj jedino mogući.

...

Okruženje kao izazov

Pođimo redom. Recimo da živite u nekoj urbanoj sredini sa njenim zahuktalim tempom života, u uslovima permanentnog vizuelnog, zvučnog i aerozagađenja, sa bukom u vidu pozadinskog šuma koji gotovo nikad ne prestaje, sa povremenim ekstremnim iskakanjima u partituri koju čine automobilske sirene, rad motora, lupnjava pneumatskih čekića, pucnjava, muzika sa ozvučenja i sl... A tu je i ogroman broj brzih informacija, štampanih, elektronskih, audio i video poruka, vesti, reklama koje stižu sa svih strana i stvaraju informacijski šum koji čovek ne stiže da obradi u jednom danu  i na koji reaguje zatvaranjem preopterećenih čula...

...

Odgovor vašeg organizma na ovakve okolnosti je stres, tačnije odbrana. Prva linija odbrane je nervni sistem koji je neprekidno napet, neopušten. Pošto je nervni sistem povezan sa svim ostalim organima i organskim sistemima, njegova destabilizacija dovodi do destabilizacije endokrinog, cirkulatornog, kardiovaskularnog (srce), digestivnog i imunološkog sistema. Vrata bolestima su tako otvorena. Važno je reći da nisu same okolnosti te koje dovode do disharmonije i oboljenja, već je to i naš način reagovanja na podražaje iz okruženja. A tu su uključeni i nasledni (genetika) i socijalni faktori kao što su vaspitanje, obrazovanje, kulturni obrasci, mentalitet i pre svega, nivo svesti... Psihosomatska medicina danas procenjuje da 70 do 90% svih bolesti potiče od stresa. Ili, kako naš narod kaže: »Iz glave sve počinje«.

...

Povrh toga, tu je i stalni egzistencijalni grču koji nameće tržišna ekonomija i potrošačko društvo, gde »čovek vredi onoliko koliko zarađuje, odnosno troši«. To je nivo vrednosti, koji potiče od uverenja, odnosno preovlađujućeg načina mišljenja koje čini kolektivnu svest. Dakle, opet »iz glave«. Ako se poistovećujete sa poslom koji obavljate, profesijom kojoj pripadate ili posedom koji imate, onda ste u problemu, jer šta ste onda kada taj posao ili posed izgubite?

...

Lični eko-test

Šta je to što jedete? Šta unosite u sebe? Postoji jednostavan test od pet pitanja za (pr)ocenu

ekološke svesti, a koji se tiče naših životnih navika:

...

1. Da li pušite?

2. Da li i koliko četo pijete alkohol i gazirane bezalkoholne napitke? (navedite sve napitke

kojih se setite)

3. Da li i koliko često boravite u prirodi (dnevno, nedeljno, mesečno)?

4. Koliko vremena dnevno provodite ispred ekrana (TV-a / PC-ja)?

5. Da li vozite kola i koliko često? (vrlo retko, 1-2 puta nedeljno, svakodnevno)

Budite nepristrasni i ključ za vrednovanje odredite sami. Razmislite o odgovorima i prema

njima procenite svoju ekološku svest.

...

Mentalno zagađenje

A šta je to što govorite, šta dajete od sebe, kako zračite? Još pre dve hiljade godina Isus je rekao da »nije pogan ono što u čovekova usta ulazi, već ono što iz njih izlazi«. To su čovekove misli i emocije pretočene u reči. To je psihozagađenje, emotivno i mentalno zagađenje koje najdublje utiče na naše živote. Narodna izreka kaže: »Bolje se jednom zaplakati, nego stoput uzdahnuti.« A Ekhart Tol, u knjizi “Moć sadašnjeg trenutka”, pojašnjava:

“Možda vi i jeste iskorišćavani, možda posao koji obavljate i jeste zamoran, možda neko blizak vama i jeste neiskren, nesnosan ili nesavestan, ali (...) to da li su vaše misli i emocije vezane za ovu situaciju opravdane ili ne, nema nikakvog značaja. (...) Vi ste odgovorni za svoj unutrašnji prostor, niko drugi, baš kao što ste odgovorni i za ovu planetu. Kako spolja, tako i iznutra, ako se ljudi oslobode unutrašnjeg zagađenja, prestaće da stvaraju i spoljašnje zagađenje.”

...

Zagađivači

TV programi, dnevna štampa, reklamne poruke, filmovi i serije, muzička produkcija, utisci iz okruženja, loši međuljudski odnosi... Spisak potencijalnih mentalnih zagađivača je dug, ali je u vašem domenu samo jedan - vaš um, vaš unutrašnji prostor za čiju ste čistotu vi odgovorni.

...

Zamislite uobičajenu situaciju: sedite i gledate TV dnevnik. Neka informacija, ili izjava »omiljenog« političara u vama izazove bes i vi počinjete da psujete i proklinjete. Sama informacija može biti neistinita, iskrivljena, ali ona, takva kakva jeste, predstavlja samo potencijalno zagađenje mentalnog prostora. Međutim, vaša negativna emotivna reakcija na tu informaciju jeste mentalno zagađenje koje se ne ograničava samo na vas, već se širi i u okruženje. A to je početak i svakog drugog zagađenja, jer sva beda i ekološki problemi sa kojima se suočavamo, proizvod su našeg uma. Ekologija svesti se bavi psihološkim zagađenjem, tačnije njegovim uklanjanjem.

...

Pitanja, pre svega

Šire posmatrano, predmet ekologije svesti su procesi svesti u čoveku, njegovoj psihi i njihove posledice po čovekovo zdravlje i okruženje. U velikoj meri, ekologija svesti se podudara sa psihologijom i psihoterapijom (“ekologija duše”), kao i filozofijom (naročito etikom i estetikom) i duhovnošću najšire shvaćenom. Ona se bavi emocijama, misaonim i spoznajnim procesima koji se, kroz životne navike, stavove i čovekov karakter, ispoljavaju u svakodnevici kao ukupan odnos prema stvarnosti.

...

Ekologija svesti počinje iskrenom zapitanošću: Ko sam ja? Šta želim? Kuda idem? Zašto je sve ovako kako jeste? Čvrst osnov ekologije svesti je moralno ponašanje i iskrenost. Metod je samoposmatranje: negovanje pažnje i budnosti. Put je: pročišćavanje misli, reči i dela. To je pre svega individualan proces samoosvešćivanja, u kome vam drugi mogu biti dragocena pomoć i putokazi. Cilj je: (samo)svestan, ostvaren, celovit i srećan čovek, čovek koji je spoznao sebe i našao svoj unutrašnji mir i ispunjenje. Čovek koji je u miru sa samim sobom, u miru je sa celim Univerzumom.

...

Ekološka svest

Ako je ekologija svesti disciplina, ekološka svest je ukupan odnos prema Stvarnosti. Ona pokazuje nivo dostignute svesnosti u odnosu prema sebi I okruženju, drugim ljudima i živim bićima. Ekološka svest se kreće u rasponu od potpune ne-svesnosti, preko ego svesti (svesti o lažnom “ja”, tj. izolovanom sopstvu), do kosmičke, odnosno Božanske svesti. Prosvetljenje je najviši stepen ekološke svesti, jer  je na tom nivou ukinut korenski uzrok svih ekoloških problema: podela na “ja” i “sve drugo”. To je stanje bezuslovne Ljubavi, nepodeljene svesti, svesti o jedinstvu i međuzavisnosti svega postojećeg. Posledica toga je ukidanje patnje i bola koje čovek nanosi samom sebi i drugima. To znači i čistu Planetu, bez devastacije prirode, ratova i razaranja.

...

Ekološki problemi sa kojima se danas srećemo, posledica su ego-svesti koja preovlađuje, i koja jedinstvenu Stvarnost vidi kao rasparčanu prostorno i vremenski na “ja” i “sve drugo”, “moje” i “tvoje”, “moje” i “ničije koje bi moglo biti moje”, na “juče” i “sutra” itd.

Ili, kao što kaže Ekhart Tol u knjizi “Moć sadašnjeg trenutka”:

“Stvar je u tome da se vi opirete onome što jeste. Vi od sadašnjeg trenutka pravite neprijatelja. Stvarate nesreću, konflikt između onog unutra i onog spolja. Vaša nesreća zagađuje ne samo vaše unutrašnje biće i ljude oko vas, već i kolektivni duh čovečanstva čiji ste vi nerazdvojni deo. Zagađenje planete predstavlja samo spoljni odraz unutrašnje psihičke zagađenosti, odraz miliona nesvesnih pojedinaca koji ne preuzimaju odgovornost za svoj unutrašnji prostor.”

...

“Um nesvesno voli probleme jer vam oni daju neku vrstu identiteta. (...) Kada stvarate problem, vi stvarate i bol. Sve što treba da uradite jeste da donesete jednostavnu odluku: ...ja sebi više neću prouzrokovati bol. Neću više stvarati probleme. Ako više ne budete stvarali bol sebi samima, nećete ga stvarati ni drugima. Takođe više nećete negativnošću stvaranja problema zagađivati ni prelepu Zemlju, ni vaš unutrašnji prostor, a ni kolektivni duh čovečenstva.”

...

(Iz knjige: P.Šumski: Ljubav je život)

*



 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de