03. B i t i

...


...

 

Otvorenost. Opuštenost. Poverenje.

Ne opiranje toku života.

Prihvatanje. Prepuštanje.

Radost. Zahvalnost. Jednostavnost.

Spokoj. Vera u Dobro. Davanje.

Sloboda. Nevezanost. Neograničenost –

To su referentne tačke svesti u kojoj želim da budem.

 

Moje je da dajem – ne sudeći o vrednosti toga što dajem i imam da dam. Nije moje da sudim – već samo da dajem: slobodno, radosno, otvoreno, zahvalno, jednostavno, spokojno iz stava prihvatanja Stvarnosti – Sveživota. Moje je da dajem i služim životu. To je put. To je karma-joga: «Učini sve što vidiš da treba da bude učinjeno – što je u tvom dometu i moći. Učini to! Ne čekaj druge, ne traži dozvolu, odobrenje, pomoć. Veruj sebi. Započni, pokreni, izrazi i vidi šta se dešava sa malom grudvom koju si napravio i gurnuo sa vrha brega... Živi svoj maksimum u svakom trenutku! Ne čekaj da budeš savršen da bi bilo šta započeo. Ako ne prihvatiš svoju nesavršenost, propustićeš svoje savršenstvo. Savršenstvo u ljudskoj dimenziji se postiže prihvatanjem sopstvene nesavršenosti i činjenjem. Ne biraj – već daj! Tako Bog voli.

 

Ne poredi se. Nema nikog grugog – nikog ko može to da uradi tako kao ti. Ne postoji bolje i gore. Ti Jesi. Čineći, ti obznanjuješ ono što Jesi i postaješ ono što želiš da budeš.

*

Neizgovorena kao reč – Ljubav – sadržana je u svemu i sve u sebi sadrži: otvorenost, radost, zahvalnost, jednostavnost, prihvatanje, poverenje, spokoj, davanje, slobodu, neograničenost i nevezanost... Jedno u svemu. Sve u Jednom: Ljubav. Davanje bez granica.

...

Bol izvire iz granica uma. Stisnuta na malom prostoru, zarobljena, Ljubav postaje razorna i izaziva bol, jer njena priroda je širenje. Ograniči Ljubav - i bol će se pojaviti kako neminovnost. Šta boli? Ljubav koja se ne izražava. Ljubav zarobljena strahom. Bolest je izraz neispoljene Ljubavi. Ljubavi koja se nije dala.

*

Budi u miru sa sobom i bićeš u miru sa svetom. Ne možeš izlečiti nikoga dok ne izlečiš sebe. Kako to učiniti? Ukidanjem očekivanja i zahteva da ti drugi daju ono što ti rođenjem pripada – što ti jesi: sin/kći Univerzuma. Ako si nečiji/a – onda si Božji/a i svoj/a. I ničiji/a više. Ti pripadaš sebi kao što Bog pripada sebi. Toliko Ga ima, da ništa drugo i nije, i ničeg drugog nema. Toliko ga ima da može sve da da, i da još uvek sve ostane. Tolika je i tvoja moć – bez ograničenja sumnje, iza granica straha. Iza granica laži da si manji/a od toga – ti si sve što Jeste. Nepostojanje je naučen sistem verovanja po kome ti nisi vredan/na postojanja. Ali način na koji postojiš, drugačiji je od svega što misliš ili možeš da zamisliš. On uključuje i nepostojanje koje je Izvor svega. Punoća izvire iz praznine i u nju se vraća... Praznina koja je Ljubav, nije ista kao praznina stvorena strahom. Prva daje život. Ona je Izvor. Druga poriče život. Ona je ponor. Ti biraš. Ljubav ili strah. Život ili smrt. Širenje ili skupljanje.

*

O kako smo sićušni! O kako smo veličanstveni! Kolike smo darove dobili, i dar nad

darovima: Život koji je materijalizovana svest Božja!

*

Raduj se, jer dah koji duva kroz kapiju tvoga tela može stati bilo kada. Raduj se, da ne bi žalio/la posle što se nisi radovao/la više. Daj se vetru, suncu, kiši i – diši! Pleši! Voli – sada kada znaš kako nje-ljubav boli.

...

Voli sebe. Dozvoli sebi promenu. Promena je bitna. Napusti poznato. Dozvoli stvarnosti da teče, da se menja. Ne pravi duge zastoje: ne zadržavaj stvari, misli, emocije. Puštaj ih da prolaze. Ne zaustavljaj se. Ne vezuj se. Ne oklevaj. Ne odlaži neminovno.  Ne odlaži željeno. Ne susteži želju. Pusti se. Budi jedno sa svojim telom. Voli svoje telo. Neguj ga. Jačaj. Budi sa njim. Osećaj ga.

...

Oslobodi se. Daj se sebi na dobrobit. Prozri stvarnost. Prozri obmanu. Prozri nametnutu sliku stvarnosti: tuđe izbore, viđenja, doživljavanja, nametnute obrasce ponašanja. Ova stvarnost kako je vidiš - nije sve što postoji. Nije jedina. Postoji druga realnost iza pojavne. Realnost puna smisla. Ne učestvuj u besmislu koji je svuda oko tebe. Previše je ludila da bi i ti u njemu sudelovao. Budi svestan: uvek i zauvek. Prepoznaj dobre trenutke. Uživaj u njima.

...

Samo živi. I ne pitaj: kako? Život je odgovor na pitanje: Kako? Život je odgovor na svako pitanje. Ono što živiš – to jeste. To jesi. Slušaj – čućeš. Gledaj – videćeš. Hodaj – stićićeš. Kako? Tako što ćeš biti potpun/a u svemu, bez ostatka: prisutan/na, svestan/na, pažljiv/a, celovit/a, otvoren/a: da vidiš, čuješ, osetiš, doživiš, daš i primiš.

...

Taj ko večno pita: «kako?», ne zna odgovor – jer bi ga do sada već dao. Odgovor je u znanju bez znanja, u znanju pre znanja. Biće zna. Ono ne pita: kako? Kako?- je ograda uma koja te odvaja od Bića – onoga što jesi. Zar su Ljubavi potrebne reči? Zar su Istini potrebne reči? Koliko reči može stati u trenutak? Ovaj? Sada! – Nijedna! Trenutak je dovoljan samo za tišinu, pogled, zagrljaj, dodir ... - jer u Bivanju tad jesi. Ako ponešto i čuješ od reči – čuo/la si ih zato što si bio/la u tišini, u dodiru sa Bićem – tobom samim/om. U buci pitajućeg uma nema odgovora, nema ničega što se može čuti. Ali u tišini, u povučenosti od iluzornog sebe u istinskog Sebe – sva pitanja nestaju i odgovor na sva pitanja izranja kao večno prisutna osnova Života. Jedan odgovor na sva pitanja. Tamo gde moć reči (uma) prestaje, odgovor se pojavljuje.

...

Zabeležio P.Š., 29.-30.09.2010.

*



 

 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de