GŽ!+ (2): Sekta!?

 

G O L I   Ž i V O T !

Magazin  za  sveSt  bez  granica  i  diktature  trzišta


v a n r e d n o   i z d a n j e   02


 

S e k t a

(Bu!)

...

Zašto neka organizacija postaje sekta? Moguca su dva razloga: ili to hoce njeni osnivaci, ili to od nje naprave njeni clanovi. Cesto se dešava da se organizacija formira spontano, jer se ljudi okupe oko neke ideje, koju zele zajedni?kim snagama da ostvare. Meðutim, ako su ciljevi duhovni, pa još postoji neki centralni lik u svemu tome, neki prosvetljeni ucitelj, javlja se velika opasnost da se sve završi kao sekta. Zašto je to tako?

Ako je ucitelj stvarno prosvetljen, njemu ne treba gomila slepih sledbenika i sva ta šarada. On samo zeli ljudima da pomogne, da ih uzdigne. Ko onda stvara sektu? Isti ti sledbenici. Oni zapravo ne zele da se uzdignu, nego da ih neko vodi: da misli za njih, da odlucuje umesto njih, da preuzme odgovornost za njihov zivot. Kad se takvi ljudi pocnu masovno okupljati oko neke organizacije, nastaje velika opasnost i za nju i za prvobitni cilj.

Svi pravi ucitelji zele da ih ucenici nadmaše. Oni daju tehnike za razvoj svesti, za razvoj srca, poducavaju, objašnjavaju, vole, zrace, demonstriraju sobom sve ono o cemu pricaju. Oni cvetaju kad vide zdrave, svesne, kreativne ucenike koji spoznaju svoj zadatak i idu svojim putem. Na zalost, njihovim svetlom su, kao mušice, privuceni i mnogi drugi – oni koji nece da budu samostalni. Njima ucitelj nije uzor, nego izvor sa koga piju. Oni ne zele da idu svojim putem, nego da slede, da se povinuju. Kako je lako odbaciti sa sebe svu odgovornost: "Ucitelj je rekao! Nemam ja šta da mislim".

Pošto, u stvari, tako gube svoju individualnost, onda imaju potrebu da je nadoknade nekim narocitim izdvajanjem od drugih. Ili imitiraju ucitelja oblacenjem (najbolje je ako je iz druge kulture, sa Istoka, jer su onda upadljiviji), ili uvode neko specijalno ponašanje, pozdrav, recnik, filozofiju… Ali, kad si se jednom odvojio od ostalog sveta, ostaje ti samo da grcevito dokazuješ da si ti u pravu, a drugi greše. I tada sektaštvo ulazi u svoj poslednji stadijum – fanatizam. Drugi zive u neznanju, istina je na našoj strani – pa mi imamo prosvetljenog ucitelja! (A drugi prosvetljeni ucitelji? Ne, oni su manje prosvetljeni od ovog našeg!) Dakle, krenimo u borbu za naš pravedni cilj i ubedimo ostale da nam se pridruze. Što nas je više, sigurniji smo da smo u pravu. Tim ljudima je potrebna ta podrška, jer im se u dubini duše buni njihovo zapostavljeno bice, njihova ucutkana licna istina. Ali, oni nemaju hrabrosti da je saslušaju, da se preispitaju. Nemaju snage da sve, stalno, proveravaju u odnosu na svoju istinu. Jednostavno se predaju i prihvate gotovu, tuðu istinu. Pocnu da veruju, umesto da znaju. Lakše je tako.

Jedino što to ne vodi nikuda. Tako se ne napreduje. To je najveci greh sekti: ljudi stagniraju ili cak nazaduju, vracaju se u stadijum bespomocnog deteta. Ali, za to nije kriv ucitelj, ili organizacija, ili ekonomska kriza itd. Dok god ljudi budu nesamostalni, trazice gde mogu da se udenu i da budu prihvaceni. A ljudi koji traze duhovnost nece se uclanjivati u penzionerske klubove, sportske ili politicke organizacije, nego – u duhovne. I samo je na njih povika. Zato što se klanjaju nekom drugom, a ne ovdašnjim mocnicima i politickoj strukturi. Društvo proganja sekte ne zato što one loše deluju na clanstvo, nego zato što njime manipulišu one, a ne društvo preko svojih institucija. Dok god je društvo takvo da kreira klimoglavce, zastrašene i neinventivne ljude, koji su lenji da misle svojom glavom, bice i sekti.

Zato se drzava buni: pa ja sam proizvela ovu pastvu da meni sluzi, a ne tamo nekim guruima. E, drzavo, drzavo, ako ti samo smetaju sekte, znaš ti kako da im se suprotstaviš: liši ih clanstva. Obrazuj ljude, uci ih da misle svojom glavom, podrzavaj kreativnost i samostalnost od malih nogu. Ali, neceš ti to. Takvim ljudima ne mozeš da manipulišeš. Ne mozeš da ih drziš u strahu i pritiskaš dugmeta na njima da ih podbuniš ili nateraš da ti klicu. Lakše je proganjati sekte.

Eto još jednog nacina zastrašivanja ljudi: sekte su meðu nama! Sakrijte se ljudi! Dojavljujte sumnjive! Ne, narode. Sekte su u vašim glavama. Preispitajte se – u kojoj meri verujete, a u kojoj proveravate? Smatrate li da svi treba da misle kao vi? Jeste li svesni sebe, ili autoriteta kome se povinujete? Verujete li u Boga ili u Crkvu? Mrzi li vas da razmišljate? Lakše li je slediti? Saberite poene, pa se zapitajte niste li i sami zapravo clan neke sekte, a da to i ne znate?

T. Imširagic


* * *

"Ne veruj slepo jer ti je pokazano pismeno svedocanstvo nekog starog mudraca... i ne veruj ni u šta samo na osnovu autoriteta tvojih ucitelja ili sveštenika. Ono što treba da prihvatiš kao istinu i da te vodi kroz zivot je: šta god se slaze sa tvojim Razumom i tvojim sopstvenim iskustvom - nakon podrobnog ispitivanja - i šta god da je od pomoci blagostanju kako tvom sopstvenom, tako i drugih zivih bica."

"Zato, Ananda, budi kao ostrvo! Budi sam sebi utocište! Ne okreci se bilo kakvom spoljašnjem utocištu! Neka istina (dhamma) bude tvoje ostrvo, neka istina bude tvoje utocište! Svako je sam sebi oslonac!
A i ko bi drugi to mogao da bude? "

Buda

* * *



PITANJE:

Kome veruješ?


 


 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de