GŽ!+ (3): Zašto selo?

 

G O L I   Ž i V O T !

Magazin  za  sveSt  bez  granica  i  diktature  trzišta


v a n r e d n o   i z d a n j e   03



ZAŠTO SELO?

(38 idealnih "Zato" na uobicajeno pitanje)

...

Zato što zna svoju meru.

Zato što je sacuvalo proporciju odnosa ljudi i stvari.

Zato što nije zaboravilo vrednost malih stvari.

Zato što zna da je malo isto što i lepo.

Zato što zna da prekomernost ne vodi nicemu

– osim gubljenu smisla.

Zato što se ne rasipa u prostoru i vremenu –

gutajuci pejsaze.

Zato što ne uništava prostor koji ga hrani.

Zato što ne prelazi vlastiti ram i ostaje sagledivo,

u dometu ljudskog oka...

Zato što se ne nadima do pucanja.

Zato što ne pati od samovaznosti.

Zato što je sacuvalo prostor za korake, snove i umiranje.

Zato što je nebo ostavilo zvezdama, svitanjima, sutonima.

Zato što je sacuvalo svezinu i tišinu noci.

Zato što je noc ostavilo sanjivoj pesmi zricaka.

Zato što nije svoju decu sateralo u zidove.

Zato što je svoju decu poslalo u Svet.

Zato što je majka zelje za otkrivanjem Sveta.

Zato što je kolevka Covecanstva.

Zato što je polazište svih puteva, odlazaka i dolazaka.

Zato što trazi od coveka mnogo i ne štedi zauzvrat.

Zato što hrani Grad krvlju, znojem i zitom.

Zato što neguje vezu coveka sa zemljom.

Zato što cuva miris zemlje od zaborava.

Zato što cuva Prirodu od zaborava.

Zato što cuva snagu i vitalnost covekovu.

Zato što vraca coveka - telu.

Zato što cuva dušu u zagrljaju zelenila.

Zato što zna da Zivot uvek zavisi od Zivota.

Zato što neguje sporost.

Zato što cuva Vecnost od prolaznosti.

Zato što cuva zivot od rasipanja.

Zato što poštuje ritmove dana i noci.

Zato što poštuje cikluse godišnjih doba.

Zato što poštuje bozanstvo Sunca.

Zato što se klanja bozanstvu Meseca.

Zato što je sacuvalo vrednost obicaja.

Zato što je sacuvalo vrednost smrti u zagrljaju zivota

i vrednost zivota u zagrljaju smrti -

Zato.

...

P. Šumski.

*



P i t a nj e:

Gde je tvoje mesto?



*



ZAŠTO SELO? (2)

(Odjeci  i  reagovanja)



1.

Subject: Selo
Date: Wed, 24 Dec 2003 12:34:20 +0100
From: Aleksa
To: P.Šumski


Nekoliko primedbi na vidjenje sela P. Šumskog

“Jedini zadatak društvenog duha je da trazi izlaz iz Civilizacije, a ne da je usavršava.” — Šarl Furije, 1804.

Selo uopšte nije kolevka Covecanstva, jer se javlja relativno skoro u njegovoj istoriji (bukvalno juce, ako govorimo o selu kao sedalackoj naseobini; pre sela, i kasnije, uporedo s njim, postojali su privremeni ili sezonski kampovi). Ali, selo je sigurno kolevka Civilizacije. Zato bi na njega trebalo gledati s malo više rezervi. Zar je “civilizacija” nešto dobro?

Poljoprivreda i pripitomljavanje su pocetak svog kasnijeg potcinjivanja, dominacije, ekspanzije i akumulacije. Sedalacki nacin zivota je kamen temeljac Civilizacije. Prema tome, taj kamen treba izmaci ili uništiti, a ne velicati.

Selo svakako uništava svoje okruzenje (“selo” je uništilo šume Šumadije mnogo pre pojave prvih vecih gradova; sitnica koju je P. Šumski izgubio iz vida, uprkos plemenitom prezimenu). “Selo”, tacnije sedalacke naseobine nisu staticne; one se itekako “razmecu”: selo izgleda staticno i ograniceno, ali MREZA SELA (znaci, jednog nacina zivota, kao celine) bukvalno je progutala i istrebila nesedalacke, istinski slobodne narode, otimajuci i trajno degradirajuci njihov prostor (Tomo, ti si ono beše citao Išmaela?). Tek kasnije, kada je potpuno pripitomilo svoje okruzenje i sa razvojem gradova, “selo” je pocelo da u mašti ljudi zatocenih u gradovima poprima idilican izgled (“malo i lepo”, itd.)

Selo (tacnije, samo najmanja, najmraginalnija sela) danas uništava svoje okruzenje manje nego grad i tu pocinje drugi deo price. Sigurno da bi u danasnjim uslovima obrnuta migracija, od gradova ka selima i manjim mestima, mozda i novim, bila dobra stvar, u meri u kojoj se u okviru ovog opšteg debalansa o necemu uopšte moze govoriti kao dobrom.

Selo je prvi radni logor: P. Šumski dobro primecuje da selo hrani Grad “krvlju, znojem i zitom”. Ali, u tome treba videti problem, a ne razlog za orden. Rintanje je pocelo sa poljoprivredom, pripitomljavnjem, uzgojem stoke, gomilanjem, selom.

Zakljucak: P. Šumski ocigledno nikada nije ziveo na selu. To je tipican urbani (ili mozda naknadno urbanizovani) tip, koji idealizuje “selo” kao zamišljenu “pravu meru” izmedju coveka i prirode. Neka njegova zapazanja o selu zapravo se upucena “prirodi”, a neka “selu” kao toj zamišljenoj idealnoj naseobini po meri coveka (i prirode). U celini gledano, slika je tipican proizvod civilizovanog uma.

Dilema selo-grad je lazna. Treba gledati principe ili pretpostavke. Stvar je u tome da se sagleda nacin zivota u kojem ce masovno rintanje, masovno uništavanje svega i robni odnosi biti društveno nemoguci. Treba razmišljati o tome šta bi bile pretpostavke ZAJEDNICE slobodnih ljudi, a ne ostajati u okviru lazne suprotnosti selo-grad. P. Šumski lepo opisuje neke (dakle, samo neke) osobine koje bi trebalo da krase tu zajednicu, ali ih pogrešno vezuje za jednu nametnutu kategoriju, “selo”, kao navodnu suprotnost gradu. I selo i grad su osnov i proizvod Civilizacije. To su znaci njene ekspanzije. Ja ih ne bi slavio ni u ludilu.

U ovom trenutku svaki licni izbor je legitiman. Što se više ljudi odmetne iz gradova, koji su odavno preuzeli ulogu glavnih radnih logora (to je kljucni aspekt cele price), utoliko bolje.

A.

Literatura:

John Zerzan: Agriculture (u attachmentu)
Daniel Kvin: Išmael
Marsal Salins: Prvobitno drustvo blagostanja
Fredi Perlman: Against His-Story, Against Leviathan (jos nije prevedno, osim odlomka u “Reprodukcija svakodnevng zivota i drugi eseji”)

* * *

Subject: Re: selo
Date: Wed, 24 Dec 2003 16:45:00 +0100
From: P.Šumski
To: Aleksa

Aleksa,

zapazanje ti je tacno: ja sam, zapravo, pod "selom" mislio na dimenziju stanovanja u prirodi, odnosno u vecem kontaktu s prirodom, a što je u mom konkretnom slucaju - stanovanje na selu. Ono za šta sam se ja vezao je "moje" selo, tj. vikendica u kojoj se osecam dobro i snazno, za razliku od grada u kome se osecam iscrpljeno i jadno; tu su i brojni aspekti kvaliteta zivljenja i stanovanja koji idu u prilog selu - ali ne nuzno uz preuzimanje aktuelnog modela seoskog zivljenja.

Tako sam od posebne price napravio generalizaciju i idealizaciju. Jer, gledajuci svog roðaka koji tu istu zemlju natapa i hrani svojim znojem, krvlju i fizickim zdravljem - da bi zauzvrat dobio sasvim oskudnu, zapravo mizernu društvenu nadoknadu u novcu - svakako da nemam iluziju o idilicnom zivotu poljoprivrednika. Ali, zasluga za svu muku je i do mog roðaka koji priznaje da po navici gaji više svinja, više krava i obraðuje više zemlje nego što je potrebno njemu i njegovoj porodici. To je radio i njegov otac, koji je bio veliki "gazda", pa to radi i on - kad se vec ima...

I sam naslucujuci idealizam mnogih "zato" u podnaslovu teksta ZAŠTO SELO? stavio sam napomenu: 38 idealnih "zato" - mada je prava rec: idealistickih.

Hvala na odgovoru. Jako bih voleo da dobijem što više ovako utemeljenih reakcija da bi se došlo do što potpunije i istinitije slike, i da bih video ima li ljudi koji razmisljaju u istom ili slicnom pravcu. Promena zivota moze da pocne u bilo kojoj tacki, u bilo kom pravcu, ali je najbolje ako pocne iz tacke jasne svesti o celini slike, odnosno problema. Ili, kako to kaze Don Huan: "Svi putevi su isti - nikud ne vode. Oni vode kroz zbunje ili u zbunje. Vazno je samo jedno pitanje: Da li ovaj put ima srca?  Ako ga ima - put je dobar, ako ga nema - nekoristan je. Ni jedan od ovih puteva ne vodi nikud, ali jedan ima srca a drugi ne. Jedan putovanje cini radosnim i sve dok ga slediš jedno si s njim, a drugi cini da proklinješ svoj zivot. Jedan ti daje snagu, drugi ti je oduzima."

Na to sam mislio pod odgovorom na pitanje: Zašto selo?

Prijateljski pozdrav,

P.Šumski

* * *


2.

 

Subject: Re: GOLI ZiVOT!+ br.03, decembar 2003.
Date: Sat, 27 Dec 2003 00:28:41 +0100
From: Svetlana
To:

Dragi Tomo,

obradovalo me i rastuzilo ovo poslednje izdanje, Zašto selo. Ja vecinu svog vremena provodim u jednom prelepom selu podno Kozare. Na samo 20 km od grada vazduh je još uvek cist, ptice pevaju, na nebu je milijardu zvezda, zemlja opija mirisom, lisice nam kradu kokoši, vukovi zavijaju. Kuca je na rubu šume, ima i divljih svinja, sa prozora mozeš da vidiš srnu kako pretrci preko potoka i zamakne u šumu... jedino nema medveda. Imamo ovce, kozu Belku, patke i kokoši, macka Cicka i štene Lesija (avlijaner, naravno!). Dve godine nismo pojeli kupovno jaje. U bašti se apsolutno ništa ne prska, a sve uspeva odlicno i to na prilicno posnoj zemlji... Izvor i potok su na 50 m od kuce, a još jedna izvorska voda je dovedena sa najvišeg brda u selu. Moja devojcica je presrecna. Itd. Mogla bih o tome satima.

Kakav uzas! Kakvo je to vreme u kojem o cistoj vodi, vazduhu, hrani i prirodi govorim kao o luksuzu? Place mi se kad pomislim kako li je tek to sve mirisalo i plenilo pre samo sto godina! Gledam decu koja vec sada ne znaju da su leta nekada bila blagotvorna, a ne pakao. Moj zivot na selu ispunjava me tugom koju ne znam kako da ti opišem. Kada sam tamo, osecam se ko poslednji covek na zemlji u poslednjim ostacima nekadasnjeg raja. (...)

Coka

* * *

Subject: Re: GOLI ZiVOT!+ br.03, decembar 2003.
Date: Mon, 29 Dec 2003 10:48:22 +0100
From:
To: Svetlana

Coko,

dirnulo me je tvoje pismo jer potpuno razumem taj osecaj o kome govoriš: tuga u ostacima Raja... I sam, kad god odem u vikendicu, u jednom mnogo pripitomljenijem kraju (selu) na juznom obodu Obrenovackog atara, kada proskitam poljima, livadama, lugovima i jarugama, prespavam u mrkloj noci punoj zvezda, budem probuðen petlovima i cvrkutom ptica - i sam osetim strašan otpor prema jednoj pomahnitaloj civilizaciji betona, celika, stakla, mašina, visoke tehnologije koja prozdire ono najdragocenije: slobodne prostore zemlje i neba, cist vazduh i vodu, lepotu netaknutih predela i ono najvaznije: tišinu koja je mir srca i uma. Kako bih voleo da zivim u okruzenju kao što je tvoje...

Ali, i selo je, u najvecoj meri pod pritiskom trzisne ekonomije i imperativa prezivljavanja po svaku cenu - promenjeno, duh ljudi izmenjen, prilagodjen bogu potrošnje (a znamo da nije rec ni o kakvom bogu, nasuprot) i deformisan ciljevima koji su sve samo ne Bozanski, sve samo ne naklonjeni Prirodi.

Ostataka Raja ima tu i tamo: uglavnom u oblastima napuštenim i zaboravljenim od ljudi. Te prostore bi trebalo ponovo osvojiti i oplemeniti ljudskim prisustvom ali u jednom sasvim drugacijem duhu od duha eksploatacije i pokoravanja Prirode: u duhu sapostojanja, razmene, oplemenjivanja, igre, poštovanja i cuvanja. Da li je to uopšte moguce, osim za retke pojedince?  Ne znam. Mozda nas je ipak previse na zemlji, a gradovi mu doðu nešto kao Ljudinjaci - cuvari prostora, kavezi za mnoštvo, cirevi na povrsini planete kojima se ona brani od opsteg
zaposednuca i naseljavanja...

Budite mi zdravo i dobro, ti i tvoja porodica i cuvajte taj mali Raj - dobra radi. Svako dobro!

Toma

* * *

Subject: Re: [Fwd: Re: GOLI ZiVOT!+ br.03, decembar 2003.]
Date: Sat, 27 Dec 2003 23:12:24 +0100
From: Aleksa
To:

Cao!

Pa, to je to. Zaista potresno. Ali, vidis i sam o kakvom je "selu" rec: nije pogon za proizvodnju svinja, pilica i repe, nego ekonomski potpuno marginala i (jos vaznije) za ekonomiju nezainteresovana ljudska zajednica. Ja sam za.
Sve što mogu da im pozelim je da izdrze, da uzivaju što duze. I da to odbrane kako znaju i umeju. Ali, takve stvari treba braniti opet sa stanovišta celine. Ono što im preti nisu neke apstrakcije ili neka uopštena ljudska izopacenost, vec kapitalizam. To je ono što rascepakni na pristalice ovakvih ili onakvih rešenja i izbora gubimo iz vida. Zato kazem da smo svi nagurani u zeludac iste zveri, ali da se ne prepoznajemo kao takvi. Ta svest o zajednickom neprijatelju je jedini zajednicki ljudski imenitelj koji nam je potreban. Nema potrebe da se slazemo u bilo cemu drugom; svako moze da tera svoje; ali baš tu slobodu nemamo. Kapitalizam, bato, kapitalizam. To pitanje treba ponovo otvoriti i preoteti od svih tih govnara koji su na njega, do sada, imali monopol (komunisti, levicari svih fela, anarho-sektasi). To nema nikakve veze sa ideologijama, samo sa zivotom. To je barem teren koji ja pokusavam da rašcistim, kako znam i umem.

A.

* * *
Svim čitaocima redakcija magazina GOLI  ZiVOT! želi više od
golog života uz više pravih izbora u godini koja je pred nama.
Srecno!



 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de