GŽ! 04: Rad i sloboda

G O L I   Ž i V O T!

Magazin  za  sveSt  bez  granica  i  trzišne  ekonomije

 


 

 

Tema: RAD I SLOBODA

Mali život

H.D.Toro: Život bez principa (odlomci)

Bob Blek: Ukidanje rada (attachment)


Broj  04



1.

 

M a L i    Ž i V o T


Živimo naše male zivote. Otaljavamo svakodnevicu. Ponavljamo poznate pokrete odrzavanja zivota: sat za satom, dan za danom, mesec za mesecom, godinu za godinom... Plivamo u baruštini proizvodno-potrošackog duštva. Gutamo halapljivo sve sa površine: sve što se proizvede mora i da se pojede, odnosno potroši. Ukljucujuci i coveka.

...

A koliko nas zivi po meri svog najveceg nadahnuca? Svojih najdubljih snova? Svojih najskrivenijih i najiskrenijih zelja? Šta su Izazovi u našem zivotu? Gde su Ideali koji nas podsticu na velika pregnuca Duha? Koje su to Velike Bitke? Koje Avanture? Koji od ovih uspeha su autenticno naš izbor: završiti visoku školu? dobro se udati ili ozeniti? izroditi decu? dobro se »uvaliti« u neku firmu? stici na vreme na posao? naci mesto za parkiranje? raditi manje a zaraditi više? biti bolji od drugoga? pobediti konkurenciju? steci naklonost i poštovanje? zaraditi dovoljno za prezivljavanje i prehranjivanje porodice? napuniti frizider? preziveti do sledeceg vikenda ili godišnjeg odmora? ludo se provesti? konzumirati kulturu i industriju zabave u što vecim kolicinama? zaraditi kola, opremiti stan ili kucu? imati dobrog lekara za prijatelja (zlu ne trebalo)? zaraditi veliku penziju i ziv stici do blazenstva njenog uzivanja? što jeftinije se provuci kroz zivot? imati malo VIŠE SVEGA!?!  Više svega za Mene, Moju porodicu, Moj automobil, Moj stan, Moj grad, Moj narod, Moju drzavu... Sve moje i u mom posedu! Zivimo naše male zivote. Ispunjavamo naše sitne zelje. (P: A sve za moju Planetu? O: Pa, kad bi bila Moja planeta – da!  P: A sve za moj Univerzum? O: Pa, kad bi bio Moj univerzum – da!)

 

...

VIŠE SVEGA!NIKAD DOSTA! - zar su to zastave pod kojima treba ziveti?!? Zar su to zastave pod kojima vredi ziveti? Od toga: imati više svega – zivot je postao manji, Planeta je postala manja, mi smo postali manji. I vreme je okracalo. Nestala je magija beskrajne radosti detinje igre. Ili Bozanske, svejedno.

...

Zivimo uglavnom sebicnim oblikom zivljenja: sve za sebe i svoju udobnost, sve za sebe i svoju sigurnost.
A i ono malo što dajemo drugima, dajemo iz sebicnih pobuda, iz osecanja samovaznosti, društvenih obzira i normi, iz zelje za prihvatanjem, iz straha od osude i odbacivanja, iz zelje za licnom materijalnom i emotivnom sigurnošcu... Otuda osecaj praznine i promašenosti, osecaj neispunjenosti. Ziveti samo za sebe i svoj prošireni ego-posed je promašaj kosmickih razmera u odnosu na Bozansku promisao. Svaka sebi okrenuta ambicija je bolesna. Raditi bilo šta samo za novac je protivprirodan blud! Egzistencija ubija esenciju. Prezivljavanje ubija suštinu!

...

Sebicluk Covecanstva, taj gorki plod samoljublja, je dostigao mitske i kosmicke razmere. Ne navodim dokaze za to: svako ko je dovoljno iskren, ko zeli da vidi stvarnost, ne treba da uradi ništa do da se osvrne oko sebe. Ništa više. Ali ni manje od toga.

...

Sebicluk je stranputica u razvoju vrste. To je korak do kosmicke smrti i hladnoce: ledene ukocenosti otudjenih, samozagledanih bica. Svet i Dušu Sveta cuvaju oni (malobrojni?) koji još prepoznaju potrebe drugih bica i imaju snage da sluze zivotu, da zaborave na sebe u samopregoru i odbace svoj sitni, gramzivi, nezasiti Ego. Nema srece u izolovanom zivotu. Nema srece u izolovanom Svetu punom laznih granica.

...

Napomena:
A
ko se u ovome niste prepoznali, tada prihvatite da je sve receno samo pesimisticko vidjenje i bolesna projekcija autora ovog teksta. I za to postoji proveren lek: Pokajanje.

P.Š.

* * *

SIGURNOST


Krov iznad glave -
hipoteka nad zivotom
vencani list -
ljubav pod garancijom
muškost u kondomu -
seks pod garancijom
diploma u dzepu
stalan posao
godine staza
racun u banci
pare u slamarici
odeca u plakaru
deca u vrticu
prijatelji u komšiluku
rodjaci u Kanadi
meso u zamrzivacu

 


zamrzivac u garantnom roku
auto u garazi
polisa osiguranja
kljuc u bravi
katanac na vratima
pas u dvorištu
srce na povocu
uspomene na fotografijama
pištolj za pojasom
lekar u susedstvu
placena negovateljica
srce pod kontrolom
kontrola za mesec dana
grobno mesto u zakup...

 

T.

* * *

Ucili su nas da su tek nakon "otkrica" poljoprivrede (pre 6-8000 godina) ljudi stekli dovoljno slobodnog vremena da bi izgradili kulturu i civilizaciju; tek tada ljudi su postali istinski ljudska bica. Ali što se bolje upoznajemo sa kulturama lovaca-sakupljaca, sve više uvidjamo do koje mere vrednosni sistem modernog trzišnog kapitalizma ne odrazava "ljudsku prirodu". Predstava o tome šta je zaista "ljudsko" koju pripadnici trzišnih društava prihvataju kao univerzalnu istinu - da su konkurencija, nagon za sticanjem i društvena stratifikacija nešto prirodno - jednostavno ne vazi za vecinu lovacko-sakupljackih naroda. Ako kao kriterijum uzmemo kolicinu slobodnog vremena i slobodu pristupa svim sredstvima za zadovoljenje zivotnih potreba, ova društva su u poredjenju sa našim uzivala u daleko vecem blagostanju.

J.Gowdy: Ogranicene potrebe, neogranicene mogucnosti (Iz: M.Sahlins, Prvobitno društvo blagostanja, ANARHIJA, BLOK 45)

* * *

“U Parizu je Kuca ušla u jedan stari pansion i zamolila damu na recepciji da joj nadje dve sobe – jednu s klavirom za Maku i nju i jednu s kupatilom za Laponce.
- Samo Vam moram reci da nemamo novac – rekla je na kraju.
- Šta!? – vrisnula je dama. – Kako se usudjujete?!
- ...niti nameravamo da ga steknemo – dodala je Kuca mirno.
- Cime onda mislite da platite? – upitala je vlasnica zgranuto.
- Nicim - odgovorila je Kuca.- Ne mislimo uopšte da kupujemo i placamo. Vraticemo Vam, nadam se, dobrotu dobrotom."

Zorica Kuburovic: Lek od breskvinog lišca

* * *



2.


Henri Dejvid Toro:

ZIVOT BEZ PRINCIPA
(odlomci)

...

Razmotrimo nacin na koji provodimo svoj zivot.

Ovaj svet je mesto gde se obavljaju poslovi. Kakva je to beskonacna vreva! Gotovo svake noci me budi brektanje lokomotive. Ona prekida moje snove. Nema sabata. Bilo bi divno videti covecanstvo bar jednom u dokolici. Sve je samo rad, rad, rad.
...
Ako je covek pao kroz prozor kao dete i tako bio obogaljen za ceo zivot, ili ako su ga na smrt preplašili Indijanci, njega sazaljevaju samo zato što je time onesposobljen za - posao!
...
Ako covek svakodnevno šeta po šumi pola dana zato što voli šumu, on je u opasnosti da ga smatraju za dangubu; ali ako provede ceo dan kao špekulant, sekuci šume i prevremeno ogoljevajuci zemlju, cene ga kao vrednog i preduzimljivog gradjanina. Kao da grad sa svojim šumama ne moze da uradi ništa drugo osim da ih posece!

Vecina ljudi bi se osecala uvredjenim ako bi im se predlozilo da bacaju kamenje preko nekog zida, a zatim da ih sa druge strane bacaju natrag, samo da bi tako zaradili plate. Ali danas mnogi nemaju nimalo bolje zaposlenje.
...
Putevi pomocu kojih mozete doci do novca gotovo bez izuzetka vode nadole. Uraditi nešto samo da biste zaradili novac prosto znaci da ste istinski besposleni ili u nekom još gorem stanju. Ako radnik ne dobije više od plate koju mu poslodavac daje, on je prevaren, on vara samoga sebe. Ako zelite da zaradite novac kao pisac ili predavac, morate biti popularni, što znaci da se morate strmoglaviti ka dnu. One usluge za koje društvo najradije placa, najneprijatnije je obaviti. Placeni ste da budete nešto manje od coveka.
...
Cilj radnika ne bi terbalo da bude da samo zaradi za zivot, da dobije "dobar posao", vec da dobro obavi odredjen posao (...) Nemojte najmiti coveka koji posao za vas obavlja zbog novca, vec onoga koji to cini iz zadovoljstva.
...
Društvo ne moze da ponudi takav mito koji ce mudrog coveka dovesti u iskušenje. Mozete sakupiti toliko novca da prokopate tunel kroz planinu, ali ne mozete sakupiti dovoljno novca da unajmite coveka koji gleda svoja posla. Efikasan i vredan covek radi ono što ume, bilo da mu društvo placa za to ili ne. Neefikasni nude svoju neefikasnost onome ko ponudi najviše i stalno ocekuju da dobiju zaposlenje. I u tome verovatno retko bivaju razocarani.
...
Niko ne pravi vecu grešku od coveka koji utroši veci deo svoga zivota zaradjujuci samo za osnovne potrebe. Smeli poduhvati ce vam omoguciti da budete nezavisni. Na primer, pesnik moze da hrani svoje telo pomocu poezije, kao što parna strugara hrani svoje kazane iverjem koje nastaje tokom proizvodnje. Ljubav treba da vas vodi dok zaradjujete za zivot.
...
Doci na svet kao naslednik velikog bogatstva pre znaci biti mrtvorodjen nego rodjen.
...
Zaradjivanje za zivot ne treba da bude samo pošteno i casno, vec i privlacno i uspešno; jer ako zaradjivanje za zivot nije takvo, onda nema ni zivota.
...
Koliko je samo ljudi spremno da se osloni na srecu i da tako stekne sredstva kojima ce upravljati radom drugih, manje srecnih, a da pri tom društvu ne pruzi nikakav vredan doprinos! I to se zove preduzetništvo!
...
Nije mi dovoljno da mi kazete da ste radili naporno da biste došli do zlata. I djavo radi naporno. Pogrešan put moze biti naporan u mnogim vidovima.
...
U svakom slucaju, hocu da sledim neki put, ma kako samotan, uzan i krivudav bio, kojim cu moci da koracam pun ljubavi i cesitosti. Kad god se covek odvoji od mnoštva i krene svojim putem sa takvim namerama, zaista se javi raskršce na putu, mada obicni putnici vide samo rupu u ogradi kraj puta. Obicno se desi da je naš put onaj viši put na tom raskršcu.
...
Bolje da covek odmah umre od gladi nego da izgubi cednost zaradjujuci za hleb.
...
Vi dolazite sa sahrane covecanstva i smatrate da je to prirodan fenomen. Odsustvo razmišljanja je grobar celog sveta.
...
Mi smo provincijalci jer nismo usvojili prave standarde - jer se ne molimo istini, vec odblesku istine -
jer smo izgubili uspravan hod i širinu zato što smo se posvetili iskljucivo trgovini, zaradi, manufakturama, poljoprivredi i slicnom, a to su samo sredstva, a ne cilj.
...

H.D.Thoreau: O duznosti gradjanina da bude neposlušan (i drugi i eseji), Global Book

* * *



3.

Znate li da...

...pripadnici plemena !Kung sa juga Afrike rade svega 12-19 sati nedeljno da bi sebi obezbedili dovoljne kolicine hrane? Od mladih ljudi se uopšte ne ocekuje da rade, sve dok dobro ne zadju u dvadesete godine; niti se od ljudi koji su prešli cetardesetu ocekuje da više rade bilo šta. Svo to slobodno vreme oni provode u jelu, picu, igri, društvenim vezama i odnosima, drugim recima, upravo u onim aktivnostima koje mi vezujemo za blagostanje.

...u maju 1998. Francuzi su smanjili radnu nedelju sa 39 na 35 sati? Ubrzo je ova zakonska mera ukinuta jer su socijalisti koji su je izglasali - u medjuvremenu izgubili izbore...

...krave na Severu zaradjuju više od seljaka na Jugu? Subvencija koja se daje za svaku kravu u Evropi i SAD-u, dvostruko je veca od prosecne godišnje plate seljaka u siromašnim zemljama...

...je pre cetiri godine, novinar Ricard Svift stigao na polja Zapadne Gane gde se gaji jeftin kakao koji se, potom, prevozi u Švajcarsku. Svift je nosio par cokoladica u svom rancu. Radnicima na poljima koji nikada pre toga nisu probali cokoladu, ukus se veoma svideo...

* * *


 

4.


Žak Prever

IZGUBLJENO VREME

 

Ispred vrata fabrike
radnik se naglo zaustavlja
lepo vreme povuklo ga je za kaput
i kako se okrenuo
on gleda u sunce
sasvim crveno sasvim okruglo
i nasmejano na olovnom nebu.
Radnik mu namiguje
baš sasvim prisno:
Cuješ li druze sunce
zar ne nalaziš
da je zaista glupo
da se ovakav dan
zrtvuje
poslodavcu?

* * *



PITANJE:

Šta daje smisao tvom zivotu?



 

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de