GŽ! br. 05: Ekologija i moral

 

G O L I   Ž i V O T !

Magazin  za  sveSt bez  granica  i  diktature  trzišta


 

 

Tema: EKOLOGIJA I MORAL

Andre Gorz: Ekologija i politika

Iskrice

Ekološke zapovesti

Broj  05



 

1.


Zeleni pogled:
ETIKA  UMESTO  EKOLOGIJE

Ne gleda Bog na kaljave noge, vec na cisto srce.

Koliko ste puta procitali ili culi izraze kao što su: maksimalno dozvoljene koncentracije, štetne emisije, mere zaštite okruzenja, prag tolerancije, ekološki standardi i ekološki hazardi... Kao da se svi bave samo zaštitom ovog sveta od zagaðenja, a taj svet nikada nije bio zagaðeniji nego danas!

...

Kad god se govori o ekologiji, pominju se zakoni i tehnicki parametri zaštite vazduha, voda, tla, zivog sveta – te se stice utisak da je ekologija prevashodno tehnicko pitanje...  A ona bi to trebalo da bude ponajmanje i na poslednjem mestu. Jer kada covek prekrši Bozanske zakone, tada pogazi i izneveri i ekološke zakone! Svi bitni ekološki principi sadrzani su u Bozjim zapovestima, odnosno etickim nacelima:

- Ne ubij (drugo bice, zivot sam)
– Ne kradi (majku Zemlju, Prirodu)
– Voli bliznjeg svoga... (svoje okruzenje)

Kada bi ovi zakoni bili poštovani, ekologija bi bila nepotrebna. Tek kada ljudska svest, odnosno savest zataji – tek tada zakoni i tehnicki standardi postaju nuznost. Ekologija izvire iz neuspeha Etike. Moral je pravi pocetak svake ekologije. Tamo gde su pojmovi: istine, dobrog, plemenitog, ispravnog, pravednog, solidarnog..., zaboravljeni ili izokrenuti – javlja se potreba za ekologijom, zakonima i tehnickim merama zaštite.

To što smo najsvesnija bica na ovoj planeti (a da li smo?) ne znaci da smo bolji ili vredniji od bilo kog drugog bica (crva, pacova, slona, drveta - svejedno) ili da imamo prava da eksploatišemo i uništavamo druge oblike postojanja i celokupnu Prirodu. Više svesti znaci samo više odgovornosti za sebe i druge, za onaj deo Postojanja koji nam je dat na cuvanje i korist. Sa svešcu, data nam je moc koju ne smemo da zloupotrebimo, cije granice ne smemo da prekoracimo, a mera naše svesti je upravo odricanje od zloupotrebe te moci, uzdrzavanje i upotreba iskljucivo na korist celokupne kreacije. U svetlosti Izvora kome dugujemo postojanje i ciji smo deo – sva bica i sve što postoji jednako je vredno.

A šta je moral?  Svest o jedinstvenosti, ravnopravnosti i meðuzavisnosti svega postojeceg. Kakav nam je moral - takvo je i okruzenje.  Našom svešcu stvaramo svet u kome zivimo. Svest je naše okruzenje. Zato rešenja suštinskih ekoloških problema nisu u tehnickim standardima i merama zaštite, vec u osvešcivanju i prevrednovanju temeljnih etickih principa: istine, dobrog, ispravnog, pravednog, plemenitog... - i zivljenju po tim principima. Ono što nam je prevashodno potrebno je ekologija svesti – a to je, ustvari, etika. Za njom ce prirodno uslediti i estetika, jer tamo gde su Istina i Plemenitost, tu je i Lepota...

Zato bi decu u školama trebalo poucavati etici kao osnovi moralnog, dakle ekološkog delovanja i postojanja na Planeti: etici koja bi obuhvatala ne samo meðuljudske odnose, vec i ispravan odnos prema svim zivim bicima, Prirodi, celokupnom okruzenju, tj. Postojanju.

Naše potomstvo bi trebalo uciti da je Svet u kome zivimo, naše veliko, zajednicko Dvorište koje delimo sa svim zivim bicima i elementima, i da je taj Svet proizvod naše svesti, našeg odnosa prema stvarnosti.  To je jedini nacin da deci naše dece ostavimo u nasleðe naše veliko zajednicko Dvorište u kome ce moci da se igraju i odrastaju bez straha od buducnosti...  Ili, mozda, sadašnjosti?

P.Š.



2.
. . .
Putovanja, carobni kovceg pun divnih nada i snova, nikad vam više nece izruciti svoje neokrnjeno blago. Jedna pomahnitala civilizacija, koja se odvec brzo umnozava, zauvek je uništila morske tišine. Miris tropa i svezinu zivih bica zagadilo je neko vrenje sumnjivih zadaha, koje umrtvljuje naše zelje i tera nas da sakupljamo plesnive uspomene.

Kako bismo danas, kada se polinezanska ostrva, preobrazena u nosace aviona cvrsto usidrene na dnu Juznih mora, dave pod betonom, kad citava Azija poprima izgled bolesne zone, kad sirotinjska naselja podignuta od lima izjedaju Afriku, kad trgovacka i vojna avijacija skrnavi cistotu americkih ili melanezanskih šuma - mogli ocekivati da putovanje kao bekstvo od te civilizacje vodi necem drugom do suocavanju s najnesrecnijim oblicima naše istorijske egzistencije? Ova velika zapadna civilizacija uspela je da proizvede cuda u kojima uzivamo, ali je njihova cena visoka. Kao svoje najslavnije delo, stub na kojem se uzdizu graðevine necuvene slozenosti, zapadnjacki red i harmonija iziskuju uništenje ogromne mase zlocudnih uzgrednih proizvoda koji zagaðuju zemlju. Putovanja nam danas, pre svega pokaziju naše smece baceno u lice covecanstva.

K.Levi-Stros: Tuzni tropi

* * *

“Što god da takneš, govnavo je. Cak i ako je umotano u celofan ostaje smrad. Kaka! Kamen mudrosti industrijskog doba. Smrt i preobrazenje – marš u govna! Zivot kao robna kuca – s prozracnim svilama na jednoj tezgi i bombama na drugoj. Ma kakvo im tumacenje dao, registar kasa otkucava ti svaku misao, svako delo. Jebu te otkako prvi put udahneš. Sve je jedna velicanstena meðunarodna korporacija poslovnih mašina.”

H.Miler: Seksus

* * *

- Što se tice uzimanja vazduha, prijatelju moj, ne postoji jednakost, kada je tako da neki mali covek troši, u odnosu na nekog velikog, mnogo manje vazduha. Šta misliš o tome da u jednom dobu, u kome postoji porez na sve, još uvek ne postoji porez na vazduh? Ima li neceg neobicnijeg?
- Prijatelju moj! Imaš pravo. Po svaku cenu se mora predloziti takva zakonska odredba, mislim da bismo tako mogli da zaradimo nekoliko miliona!

A.H.Dornbrach: Carolija derviške frule

* * *

Kod vas se meri, piše i placa
sve vam je iza brave i plota.
Kako da placa ko nema gaca
ko nema ništa sem zivota?

Šta ce bogatstvo, cemu imanja,
gomile trulih krpa i tranja?
Bogat je onaj ko lepo sanja,
u šupi, u rupi, u mrezi granja.
(...)

D.Radovic: Sanjari

* * *

"Tek kada poslednje drvo bude poseceno, tek kada poslednja reka bude otrovana, tek kada poslednja riba bude ulovljena - tek tada cete shvatiti da se novac ne moze jesti."

Prorocanstvo Kri indijanaca

* * *


 

3.

Andre Gorz:
Bogatstvo stvara siromaštvo
. . .

Nije rec samo o tome da je bogatiji zivot nešto što je spojivo sa smanjivanjem kolicina proizvedenih dobara, vec je rec i o tome da bogatiji zivot zahteva to smanjivanje. Ništa nas, sem kapitalisticke logike, ne sprecava  da proizvodimo i ucinimo svima dostupnim: odecu, posuðe, elektricne aparate za domacinstvo, automobile i druga prevozna sredstva koja se mogu lako popravljati, koja ne troše mnogo energije i mogu trajati vecno, uz simultano povecanje slobodnog vremena i kolicine upotrebljivih dobara kojima stanovništvo raspolaze.

Postojanje siromaštva u industrijski razvijenim zemljama nema iste uzroke koje ima postojanje siromaštva u tzv. siromašnim zemljama. U industrijski razvijenim zemljama, uzrok postojanja siromaštva nije u nedovoljnosti proizvodnje vec u nacinu kako se proizvodi  i u prirodi proizvoda. U takozvanim siromašnim zemljama, siromaštvo moze biti izazvano materijalnom oskudicom, dok je postojanje siromaštva u bogatim zemljama rezultat društvenog sistema koji istovremeno proizvodi i oskudicu i rastuca bogatstva: siromaštvo se proizvodi i reprodukuje u meri u kojoj se povecava obim potrošnje.

Retkost materijalnih resursa razlicito se oseca onda kada su ti resursi jednako raspodeljeni i kada postoji njihova nejednaka raspodela. Maršal Salins je izvanredno ukazao na to da se siromaštvo i jednakost meðusobno iskljucuju: retkost resursa moze biti izazvana skromnošcu, oskudicom ili fiziološkom bedom, ali ne moze, onda kada su resursi podjednako dostupni i raspodeljeni svima, biti izazvana "siromaštvom". Siromaštvo, po definiciji, oznacava da su  jedni lišeni dobara dostupnih drugima, bogatima. Isto onoliko koliko ne moze biti siromašnih kada nema bogatih, ne moze biti bogatih a da nema siromašnih: kada su svi "bogati", onda to niko pojedinacno nije; isto je tako i kada su svi "siromašni".  Za razliku od bede koja predstavlja nemanje resusrsa neophodnih za zivot, siromaštvo je suštinski relativno.

Mozemo razlikovati sledeca tri uzroka siromaštva:
1. Zakup, prigrabljivanje. To je najopštiji uzrok siromaštva: bogati prigrabljuju za svoju iskljucivu dobrobit odreðene resurse koji bi, da nije tog prigrabljivanja, bili dostupni  u dovoljnim kolicinama svima. Tipican takav odnos je prigrabljivanje zemljišta i izvora vode. Prigrabljivanje nije uzrokovano oskudicom, vec dominacijom, gospodarenjem jedne klase ili kaste nad drugom. Oskudica je posledica prigrabljivanja.

2. Rezervisani pristup. Ekskluzivnim rezervisanjem nazivamo stanje kada odreðena privilegovana manjina za sebe rezerviše pristup prirodnim resursima koji, bilo zbog svoje retkosti ili zbog same svoje prirode, ne bi mogli da budu raspodeljeni svima, niti bi istovremeno svima mogli da budu dostupni. Tipican primer ovoga je institucija prava pristupa predelima koji bi izgubili svoju privlacnost ako bi ih masa "zauzela". Isti je slucaj i sa pravom pristupa odreðenim prirodnim resursima, kao što su dobar vazduh, svetlost ili tišina - resursima koji mogu biti sacuvani na odreðenom mestu samo ako postoji ogranicenje pristupa.
Institucija prava pristupa se najcešce ostvaruje industrijalizacijom pristupa: da bi se došlo do odreðene plaze, potrebno je biti gost hotela, obedovati u odreðenom restoranu ili kupiti vilu;  da bi se stanovalo u svetlom stanu i tihom kraju, potrebno je zakupiti ili kupiti stan koji je skup zato što su ti resursi (svetlost, tišina) retki, iako su sami po sebi besplatni.

3. Potrošnja sa oznakom posebnost, preimucstva. Takvim potrošnjama nazivamo one kod kojih se troše dobra ili usluge sumnjive upotrebne vrednosti, ali koje - usled svoje retkosti i cene po kojoj se vrši njihova kupoprodaja - izdvajaju nosioce te potrošnje kao odreðen privilegovan društveni sloj. Na primer, ocigledno je da let avionima tipa "Konkord" predstavlja odreðeno prigrabljivanje: proizvodnja tih aviona predstavlja prigrabljivanje veoma velikog broja radnih casova koji su, u principu, mogli da budu utrošeni za ostvarenje necega što je korisno svima; isto tako, korišcenje takvih aviona predstavlja prigrabljivanje velikih kolicina goriva, što sa svoje strane utice na to da nafta sve više postaje redak resurs. (itd...)

Iz svega recenog proizilazi da otklanjanje siromaštva u industrijski razvijenim zemljama nikada nece biti ostvareno povecanjem proizvodnje, vec drugacijom usmerenošcu proizvodnje prema sledecim nacelima:
- dobra koja su rezultat društvene proizvodnje treba da su dostupna svima;
- ta proizvodnja ne sme da predstavlja uništavanje resursa kojih prirodno ima u izobilju;
- ta dobra treba da su takva da njihova opšta rasprostranjenost ne uništava njihovu upotrebnu vrednost. (...)

Jednakost u potrošnji ne moze biti pokretac vec samo rezultat društvene jednakosti. Ukidanje hijerarhije (moci i funkcija) je uslov jednakosti u potrošnji.

...

A.Gorz: EKOLOGIJA I POLITIKA, Prosveta 1982.

* * *


 

4.

 

I s k r i c e
narodne mudrosti


*

  • Ni sve gore posjeci, ni bez drva doma doði.
  • Ko ne cuva tuðe, nece imati ni svoje.
  • Interes dušu gubi.
  • Rðava je tica koja u svoje gnijezdo tori.
  • Što mi je s svijetom, to mi je s cvijetom.
  • Ko seje vetar, zanje oluju.
  • Svak ispred svoje kuce neka mete.
  • Cuvaj me, cuvam te.
  • Proteci ce voda kud je tekla.

    *
  • ...


    PITANJE:

    Zašto je ljubav važna?


     

     

    Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

    toolbar powered by www.mit3xxx.de