plamen tišine


Plamen tišine


(iz zbirki: P.Šumski - Plamen tišine i Antikvarnica srca)



U tišini se ogledam

kakav Jesam.

*

Istina, ma kako glasna,

može se čuti samo iz tišine.

...



POČETAK I KRAJ



Na početku beše Tišina
na početku beše Svetlost
na početku beše Dodir
na početku beše Sklad.

A onda u tu Tišinu
tu Svetlost
taj Dodir
i taj Sklad
pade prva Reč...
Prva od mnogih.
I tu bi kraj Početku.

*

POVRATAK


Ja pamtim govor tišine

i vetra u krilima ptica

i snivam šapatom sunca

i odjekom kamenih litica...

Ja dišem mirise zemlje

trava i drugog bilja

i ispijam čist nektar

lavande, bosiljka, smilja...

I kao da odlazio nisam

sred Prirode bezglasno stojim

bez snage da učinim pokret

damare sreće brojim

dišem

i tako

postojim.

*

TIČJE POLJE


Slušajući tišinu

čujem kako Bog diše.

Iz svakog kamena

iz vlati trave

iz zuja muve

i cvrkuta ptice

iz daška vetra

i kapi kiše

iz sunčevog slapa

i toka vode –

gromoglasno nečujno

nešto zbori:

Ovde sam, ovde!

Glasnom tišinom Večnost

svoje prisustvo oglašava.

*

M O R E


More je Istina:
tiho i otvoreno
sve nosi i podnosi
u sebi prebiva.

More je Ljubav:
ne gordi se
ne odbacuje ništa
sve prihvata...

More je Sloboda:
beskraj plavog
tečna večnost
prostor van vremena.

I ovo je Istina:
ako si kao More
probuđen si
probuđena...

*

28. 4. 1992.

Sve je odjednom tu.
Došlo je bezglasno
i rešilo da ostane...
Vazduh
toliko blag
da se svet čini besmrtnim
u mladosti koja ne zalazi.
Bombe padaju
pod blistavim sunčevim zracima
a ljudi
izlaze na balkone
ulice i parkove
gledaju i kažu:
- Gle kako je divan dan!
Dišu
duboko i spokojno
dok se svet oko njih rasprskava
u plimi zelene bujnosti proleća:
leptir je oružje
u rukama deteta.

Maslačke i barutni polen
izmešan sa zemnim ostacima solitera
raznosi rasplodni vetar
a oni bludniče
pred nozdrvama omađijanih ljudi
nesposobnih i nevoljinih
da prekinu čaroliju
da se vrate u stvarnost
sa druge strane života
kao da ne primećuju rane
koje krvare
opčinjeni
posmatraju ptice obesnice

u nestvarno plavom
mirišljavom nebu
prepušteni trenutku
bezbolnog postojanja
danas krvare
a sutra
ispraće rane solju
i biće to još jedan
divan dan...

I sve je opet tu
došlo je bezglasno
i rešilo da ostane...
Ljudi su sklopili pakt o nenapadanju
između sebe i vremena:
lepota trenutka je lepota večnosti
i šta god da se dogodi
- Kako je divan dan! -
jedino je što će izgovarati
i jedino što se uopšte
može reći.

*

JEDNOSTAVNE  STVARI

Jednostavne i lepe
stvari

kao osmeh
kao povetarac

kao nežnost
kao šum borova

kao zagrljaj
kao pesma talasa

kao držanje za ruke
kao lutanje planinom

kao zajedničko buđenje
kao izlazak sunca

kao doručak u dvoje
kao žubor potoka

kao razgovor bez reči
kao vedar dan u putu

kao milovanje
kao dodir vode

kao pogled
kao miris polja

kao slučajan susret
kao snežna vejavica

kao toplina
vatre sa ognjišta...

- mogu li se one zaraditi -

kao godine staža
i penziono osiguranje
kao kostobolja
i stan na kredit
kao nesanica
i autobuska povlastica
kao vila na Dedinju
i plaćeni čuvari...

mogu li se one kupiti

SVE ZA 99.-
SVE ZA 105.-?

*

RADOST


U strahu od tišine

bežimo u buku:

Koliko košta miris procvale lipe?

Koliko radost kada dete

stavi svoju - u tvoju ruku?

Koliko košta mir

letnjeg podneva

u ravnici

i tihi zuj insekata

i krik što se otme

usamljenoj ptici?

Koliko košta radost maslačka?

Koliko zaigrana cika dečaka?

Koliko tiho predenje mačka?

Tišina nam je Bogom dana

i samo se buka plaća...

Kada odbacimo sve besplatno
jurimo za srećom

što novcem se ne vraća.

Opevao sam jednostavne stvari
i ni jedna se ne može kupiti...

Život je dar poput osmeha:

možeš ga pokloniti svakom,

ali ga ne možeš otkupiti...

Nenaplativ je trenutak
nepotkupljiva sreća
u srcu miran kutak

radost je najveća!

*

OSVIT TIŠINE


Bezvučnost prostora postaje opipljiva
Odjek tišine uspavljuje kuću
Tišina je praelement
iz koga je sve nastalo
sve nastaje
i sve nestaje...

Tišina smiruje trzaje misli
Tišina ziba kolevku dana
Tišina zaceljuje lomove duše
Tišina priziva sećanja
Tišina priziva nežnosti i radosti
Tišina priziva glasove koji će doći...

Tišina me gleda besprekorno
U tišini se ogledam kakav jesam:
Tišina je ogledalo moje duše.

Tišina je izobilje nastalo iz praznine
Tišina je njen glas -
a ova kuća je Hram Tišine
koji sabira i porađa
bezbrojne svetove...

U tišinu ću ponovo ući
kroz tišinu proći
iz tišine izići
miran i čist
još jednom.

*

TAJNA


I sunce je sjalo

i vetar se vijao

kroz jesen

i kukuruzišta

i nešto je palo

na tebe kao Dar –

iznenada

bez reči si stao

i tako ostao

trenutaka par...


A ništa se dogodilo nije

i nije bilo ništa

sred tog kukuruzišta...

Samo ti se snilo

između dva šušnja

u uzdahu vetra

da si čuo – Ništa.


Ne reci nikom

to što si čuo –

jer ni tebi nije

glasno rečeno...

Samo ti je vetar

šapnuo na uvo

ono tajno Nešto

od drugih skriveno.


Ta Tajna je

da se čuva

nežno i duboko

u srcu svom je pazi

jer kad stigne

do nemarnog uva

gubi na lepoti

dubini i snazi.

Pusti neka sija

u tebi duboko,

čuvaj je od vetra

lakomislenih reči

a kada od tuge

zamagli se oko -

ti se seti Tajne

koja tugu leči.


I sunce je sjalo

i vetar se vijao

kroz jesen

i kukuruzišta

i nešto je palo

na tebe kao Dar –

iznenada

bez reči si stao

i tako ostao

trenutaka par...

*

SEĆANJE


...na onoj obali

u onom predelu

u onom Nečem

od mene većem

od svega većem...

...u onom životu

u onoj smrti

u onom Nečem

od mene većem

od svega većem...

...u ovoj radosti

u ovoj ljubavi

u ovom Nečem

od mene većem

od svega većem...

*

ZAGONETKA


Kako je minut dug

dok ga čekaš da prođe…

Kako je život kratak

kada juriš za njim…

U tišini čekaj
i vreme će stati…
Ubrzaj korak

proleteće sati…

Svetlost putuje

brzinom nepomičnosti.

Život prolazi

brzinom svetlosti.

Ko ovu zagonetku reši,

Sa anđelima će se smejati!

*

SPOROST


Ako znaš kuda ideš –

a ti slobodno požuri!

Ja ću zastati na ovom

pragu za tren

pre no što se bacim

u provaliju dana.

Neodlučan sam.

Ako ti moj tren,

moja neodlučnost

izgledaju kao večnost –

Divno!

Možda nisi shvatio

ali si bar osetio -

naslutio suštinu:

Tvoja žurba meni

izgleda kao treptaj

kao magla

kao trošenje dana

dok dlanom o dlan!


*

POKRET


Kada zastanem

sve stane:

misao, govor,

tišina i kamen.


Kada krenem

pokrene se sve:

misao, govor

čak i kamen...

Ali Tišina ne

Tišina - ne.


Tišina je Izvor.

Pokret je Svet.

Promena je Sve.

*

ZVUK


Zvuk mi daje oblik,

postavlja granice...

Šta sam bio pre zvuka?

Šta sam iza granice?

Tišino Izvora –

oblika oslobodi me!

Vrati u bezobličje!

Sveta Tišino

od mene oslobodi me!

Vrati u bezgraničje!

*

BUNAR (2)


Na površini osmeh.

Ispod površine – nemir.

Malo dublje - bes.

Još dublje – bol.

Ispod bola - tuga.

Još dublje – radost.

U središtu –Mir.

Dokle si stigao

sa kopanjem tragaoče

za Vodom Tišine?

*

NA  IZVORU


Tebi pripadam

Velika Tišino

Tebi – Izvoru

neme radosti!

U dubinu bezdanu

Tvoje mirne lepote

da zaronim bih hteo

još jednom...

Bez pokreta

bez misli

o ostanku ili odlasku

uronjen u blaženstvo

Tvog sveprisustva

ispunjen i samodovoljan

u Tebi jesam

i Tebi pripadam

Velika Tišino!

*

ODRASTANJE


U početku beše tišina.

Za njom su došlibuka i bes.

Prošla je buka.

Ostao bes.

Prošao bes.

Opet tišina.


*

POSTOJANJE


Postoji samo jedna Sloboda:

Sloboda od svakog straha.

Postoji samo jedna Radost:

Radost služenja i predaje.

Postoji samo jedna Ljubav:

Ona koja sve prašta i prihvata.

Postoji samo jedna Istina:

Ona koja se može čuti u Tišini.

*

(Iz zbirki pesama: P.Šumski: Antikavarnica srca / Plamen tišine)



 



Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de