|
Plamen tišine
(iz zbirki: P.Šumski - Plamen tišine i Antikvarnica srca)
U tišini se ogledam
kakav Jesam.
*
Istina, ma kako glasna,
može se čuti samo iz tišine.
...
POČETAK I KRAJ
Na početku beše Tišina
na početku beše Svetlost
na početku beše Dodir
na početku beše Sklad.
A onda u tu Tišinu
tu Svetlost
taj Dodir
i taj Sklad
pade prva Reč...
Prva od mnogih.
I tu bi kraj Početku.
*
POVRATAK
Ja pamtim govor tišine
i vetra u krilima ptica
i snivam šapatom sunca
i odjekom kamenih litica...
Ja dišem mirise zemlje
trava i drugog bilja
i ispijam čist nektar
lavande, bosiljka, smilja...
I kao da odlazio nisam
sred Prirode bezglasno stojim
bez snage da učinim pokret
damare sreće brojim
dišem
i tako
postojim.
*
TIČJE POLJE
Slušajući tišinu
čujem kako Bog diše.
Iz svakog kamena
iz vlati trave
iz zuja muve
i cvrkuta ptice
iz daška vetra
i kapi kiše
iz sunčevog slapa
i toka vode –
gromoglasno nečujno
nešto zbori:
Ovde sam, ovde!
Glasnom tišinom Večnost
svoje prisustvo oglašava.
*
M O R E
More je Istina:
tiho i otvoreno
sve nosi i podnosi
u sebi prebiva.
More je Ljubav:
ne gordi se
ne odbacuje ništa
sve prihvata...
More je Sloboda:
beskraj plavog
tečna večnost
prostor van vremena.
I ovo je Istina:
ako si kao More
probuđen si
probuđena...
*
28. 4. 1992.
Sve je odjednom tu.
Došlo je bezglasno
i rešilo da ostane...
Vazduh
toliko blag
da se svet čini besmrtnim
u mladosti koja ne zalazi.
Bombe padaju
pod blistavim sunčevim zracima
a ljudi
izlaze na balkone
ulice i parkove
gledaju i kažu:
- Gle kako je divan dan!
Dišu
duboko i spokojno
dok se svet oko njih rasprskava
u plimi zelene bujnosti proleća:
leptir je oružje
u rukama deteta.
Maslačke i barutni polen
izmešan sa zemnim ostacima solitera
raznosi rasplodni vetar
a oni bludniče
pred nozdrvama omađijanih ljudi
nesposobnih i nevoljinih
da prekinu čaroliju
da se vrate u stvarnost
sa druge strane života
kao da ne primećuju rane
koje krvare
opčinjeni
posmatraju ptice obesnice
u nestvarno plavom
mirišljavom nebu
prepušteni trenutku
bezbolnog postojanja
danas krvare
a sutra
ispraće rane solju
i biće to još jedan
divan dan...
I sve je opet tu
došlo je bezglasno
i rešilo da ostane...
Ljudi su sklopili pakt o nenapadanju
između sebe i vremena:
lepota trenutka je lepota večnosti
i šta god da se dogodi
- Kako je divan dan! -
jedino je što će izgovarati
i jedino što se uopšte
može reći.
*
JEDNOSTAVNE STVARI
Jednostavne i lepe
stvari
kao osmeh
kao povetarac
kao nežnost
kao šum borova
kao zagrljaj
kao pesma talasa
kao držanje za ruke
kao lutanje planinom
kao zajedničko buđenje
kao izlazak sunca
kao doručak u dvoje
kao žubor potoka
kao razgovor bez reči
kao vedar dan u putu
kao milovanje
kao dodir vode
kao pogled
kao miris polja
kao slučajan susret
kao snežna vejavica
kao toplina
vatre sa ognjišta...
- mogu li se one zaraditi -
kao godine staža
i penziono osiguranje
kao kostobolja
i stan na kredit
kao nesanica
i autobuska povlastica
kao vila na Dedinju
i plaćeni čuvari...
mogu li se one kupiti
SVE ZA 99.-
SVE ZA 105.-?
*
RADOST
U strahu od tišine
bežimo u buku:
Koliko košta miris procvale lipe?
Koliko radost kada dete
stavi svoju - u tvoju ruku?
Koliko košta mir
letnjeg podneva
u ravnici
i tihi zuj insekata
i krik što se otme
usamljenoj ptici?
Koliko košta radost maslačka?
Koliko zaigrana cika dečaka?
Koliko tiho predenje mačka?
Tišina nam je Bogom dana
i samo se buka plaća...
Kada odbacimo sve besplatno
jurimo za srećom
što novcem se ne vraća.
Opevao sam jednostavne stvari
i ni jedna se ne može kupiti...
Život je dar poput osmeha:
možeš ga pokloniti svakom,
ali ga ne možeš otkupiti...
Nenaplativ je trenutak
nepotkupljiva sreća
u srcu miran kutak
radost je najveća!
*
OSVIT TIŠINE
Bezvučnost prostora postaje opipljiva
Odjek tišine uspavljuje kuću
Tišina je praelement
iz koga je sve nastalo
sve nastaje
i sve nestaje...
Tišina smiruje trzaje misli
Tišina ziba kolevku dana
Tišina zaceljuje lomove duše
Tišina priziva sećanja
Tišina priziva nežnosti i radosti
Tišina priziva glasove koji će doći...
Tišina me gleda besprekorno
U tišini se ogledam kakav jesam:
Tišina je ogledalo moje duše.
Tišina je izobilje nastalo iz praznine
Tišina je njen glas -
a ova kuća je Hram Tišine
koji sabira i porađa
bezbrojne svetove...
U tišinu ću ponovo ući
kroz tišinu proći
iz tišine izići
miran i čist
još jednom.
*
TAJNA
I sunce je sjalo
i vetar se vijao
kroz jesen
i kukuruzišta
i nešto je palo
na tebe kao Dar –
iznenada
bez reči si stao
i tako ostao
trenutaka par...
A ništa se dogodilo nije
i nije bilo ništa
sred tog kukuruzišta...
Samo ti se snilo
između dva šušnja
u uzdahu vetra
da si čuo – Ništa.
Ne reci nikom
to što si čuo –
jer ni tebi nije
glasno rečeno...
Samo ti je vetar
šapnuo na uvo
ono tajno Nešto
od drugih skriveno.
Ta Tajna je
da se čuva
nežno i duboko
u srcu svom je pazi
jer kad stigne
do nemarnog uva
gubi na lepoti
dubini i snazi.
Pusti neka sija
u tebi duboko,
čuvaj je od vetra
lakomislenih reči
a kada od tuge
zamagli se oko -
ti se seti Tajne
koja tugu leči.
I sunce je sjalo
i vetar se vijao
kroz jesen
i kukuruzišta
i nešto je palo
na tebe kao Dar –
iznenada
bez reči si stao
i tako ostao
trenutaka par...
*
SEĆANJE
...na onoj obali
u onom predelu
u onom Nečem
od mene većem
od svega većem...
...u onom životu
u onoj smrti
u onom Nečem
od mene većem
od svega većem...
...u ovoj radosti
u ovoj ljubavi
u ovom Nečem
od mene većem
od svega većem...
*
ZAGONETKA
Kako je minut dug
dok ga čekaš da prođe…
Kako je život kratak
kada juriš za njim…
U tišini čekaj
i vreme će stati…
Ubrzaj korak
proleteće sati…
Svetlost putuje
brzinom nepomičnosti.
Život prolazi
brzinom svetlosti.
Ko ovu zagonetku reši,
Sa anđelima će se smejati!
*
SPOROST
Ako znaš kuda ideš –
a ti slobodno požuri!
Ja ću zastati na ovom
pragu za tren
pre no što se bacim
u provaliju dana.
Neodlučan sam.
Ako ti moj tren,
moja neodlučnost
izgledaju kao večnost –
Divno!
Možda nisi shvatio
ali si bar osetio -
naslutio suštinu:
Tvoja žurba meni
izgleda kao treptaj
kao magla
kao trošenje dana
dok dlanom o dlan!
*
POKRET
Kada zastanem
sve stane:
misao, govor,
tišina i kamen.
Kada krenem
pokrene se sve:
misao, govor
čak i kamen...
Ali Tišina ne
Tišina - ne.
Tišina je Izvor.
Pokret je Svet.
Promena je Sve.
*
ZVUK
Zvuk mi daje oblik,
postavlja granice...
Šta sam bio pre zvuka?
Šta sam iza granice?
Tišino Izvora –
oblika oslobodi me!
Vrati u bezobličje!
Sveta Tišino
od mene oslobodi me!
Vrati u bezgraničje!
*
BUNAR (2)
Na površini osmeh.
Ispod površine – nemir.
Malo dublje - bes.
Još dublje – bol.
Ispod bola - tuga.
Još dublje – radost.
U središtu –Mir.
Dokle si stigao
sa kopanjem tragaoče
za Vodom Tišine?
*
NA IZVORU
Tebi pripadam
Velika Tišino
Tebi – Izvoru
neme radosti!
U dubinu bezdanu
Tvoje mirne lepote
da zaronim bih hteo
još jednom...
Bez pokreta
bez misli
o ostanku ili odlasku
uronjen u blaženstvo
Tvog sveprisustva
ispunjen i samodovoljan
u Tebi jesam
i Tebi pripadam
Velika Tišino!
*
ODRASTANJE
U početku beše tišina.
Za njom su došlibuka i bes.
Prošla je buka.
Ostao bes.
Prošao bes.
Opet tišina.
*
POSTOJANJE
Postoji samo jedna Sloboda:
Sloboda od svakog straha.
Postoji samo jedna Radost:
Radost služenja i predaje.
Postoji samo jedna Ljubav:
Ona koja sve prašta i prihvata.
Postoji samo jedna Istina:
Ona koja se može čuti u Tišini.
*
(Iz zbirki pesama: P.Šumski: Antikavarnica srca / Plamen tišine)
 |
