Svetlosti sveta

(Iz zbirki pesama: P.Šumski: Antikavarnica srca / Plamen tišine)

MOLITVA

Molim za nežnost

bliskost i toplotu

iskrenost i dobrotu

zagrljaj i osmeh...

Molim za bistrinu potoka

i mekoću trava

plavet neba

i čistotu zemlje...

Molim za let ptice

svetlost praskozorja

strpljenje iskoni

i cvet  ljubavi.

...

Dajem ti pticu praskozorja -

dođi i uzmi je

ali joj ne oduzmi pev.

Dajem ti cvet ljubavi -

dođi i uzmi ga

ali mu miris ostavi.

*

P E S M A

Stoji na obali mora.

Plavom beskraju peva.

More odgovara

šumom talasa.

Preliva se pesma

od Beskraja do Beskraja.

Zar su dva?

*

M O R N A R

Mornaru koji nije izneverio more...

Očiju plavih od mora

svetlih od sunca

i belih od soli,

očiju zelenih od čežnje

za kopnom

on plovi, plovi...

Sanjalačkog srca

punog daljina

i sećanja na ženu

koja ga negde čeka,

srca razapetog

na krstu južnih mora,

duše opčinjene

mantrom Okeana

On plovi, plovi...

Sa jatima riba

on plovi...

Sa jatima razigranih delfina

on plovi...

Sa napevima grbavih kitova

on plovi...

Sa kricima galebova, albatrosa, kormorana

on plovi...

Sa uzdasima neba i mora

on plovi...

Sa moćnim strujama
on plovi...

Sa tropskim tišinama i olujama

on plovi...

Sa oblacima na horizontu

on plovi...

Sa oblacima uspomena

on plovi...

Sa suncem koje tone i izranja

on plovi...

Sa mesečevim menama

on plovi...

Sa žegama i ledenim bregovima

on plovi...
Sa zemljama skrivenim iza horizonta

on plovi...

Sa istim nepoznatim sutra

on plovi...

Sa zvezdanim jatima

on plovi...

i mirisima algi i beskraja

on plovi...

Sve dalje i dalje

u susret izvesnosti

on plovi:

plave pustinje gutaju ljuske

gutaju ljude

ali nešto u njemu

toliko prostranim

toliko dubokim čine

da se u njega ulivaju sve pučine

i nestaju bez traga...

Očiju plavih od mora

svetlih od sunca

i belih od soli

očiju zelenih od čežnje

za kopnom

on plovi, plovi...

*

NASLEĐE

Putovati dok se ne stigne

do neznanog...

Od gline praviti grnčariju

od drveta stolariju

od uzdaha muziku

za nečiji san

od snova i čežnje -

detinji plač

za sanjani dan

od reči mudrost

za sve koji je traže...

Odreći se stvari

u korist događaja

i događaja

u korist smirenja.

Proneti svoj život

kroz što više tuđih

ostavljajući im nasleđe

svog Postojanja.

*

RAZGLEDNICA

Hodam kao kroz školjku

spiralom koja me uzdiže

u Svetlost.

Zvonik crkve ili Ovalna kula

poput božanskog nautilusa

veliča svetost

beline

čistote

jednostavnosti.

Zima nije, a kao da jeste:

Kopenhagen.

Avgust ili jun.

Godina zaborava 1990.

Neka ponovo bude Svetlost!

*

ZEMLJA

Radili smo u polju.

Pevali žetelačke pesme.

Sunce u zenitu nas je peklo.

Žedneli smo pod letnjim nebom bez oblaka.

Zrikavci su pevali u visokoj travi.

Zemlja je isparavala.

Vazduh mirisao opojno.

U hladu hrastova čekao nas je ručak

i vrčevi puni vode.

Seli bismo, umorni, na travu, jeli u tišini

i bili srećni.

Vratili bi se u polje i žnjeli – žnjeli

i vezivali snoplje.

I tako od jutra do iznemoglosti, do večeri

i počinka.

Otišli bismo do koliba,

položili umorna tela na slamu

i spavali mrtvim snom –

snom pravednika...

Mi, mravi Zemlje,

beznačajni i veličanstveni...

U slami smo radili, u slami spavali,

u slami se parili i rađali,

u slami umirali...

Zemlja koja nas je držala –

na kraju bi nas uzela.

Pripadali smo Zemlji od rođenja do smrti.

Ljubili smo je i natapali znojem

naših života, naših snova i nadanja:

veličanstvenih i beznačajnih

kakvi smo i sami bili...

Voleli smo Zemlju.

Živeli na njoj i od nje.

I hranili je, kao i ona nas...

Pre Revolucije.

*

MEDITERAN

Mediteran su mirisi:
lavande
čempresa
ruzmarina
bora
agave
masline
mirte
ulja
ribe
vina
mora...

Mediteran su zvuci:
vetra 
talasa
galebova
cvrčaka
zvona
ljudi
gitara
brodova
jedara...

Mediteran su dodiri:
vreline
sunca
vode solikamena
kože...

Mediteran su ukusi:
bevande
ribe
maslina
soli
smokava
nara...

Mediteran su slike:
stenovitih obala
luka i marina
ribarskih brodica
jedrilica na pučini
trgovačkih i putničkih brodova
kamenih kuća
uskih uličica
strmih skalina
malih trgova
kapela i crkava
tihih grobalja
belih ferala
lučkih galebova
šljunkovitih plaža
borovih šumaraka
palminih drvoreda
kamenih zidića
preplanulih lica
belih osmeha...

Mediteran su tri boje:
plavo
belo i
zeleno.

Mediteran su doživljaji:
bezbrižnosti
opuštenosti
detinjsva
mladosti
avanture
ljubavi...

Mediteran su
radosti duha
Mediteran su
radosti tela...

Mediteran je sve
što se dešava
između
neba
čoveka
obale
i mora...

Mediteran smo ti i ja.

*

OKO SVETA ZA JEDNU NOĆ

Bilo bi divno putovati s tobom

otkrivati svet po prvi put...

Svemu bi se čudila

svemu kao dete radovala

u trenu bi se zaljubila

u nekog plemenitog Tuarega,

Indusa ili Arapina...

Bio bih ljubomoran kao pas, naravno,

i pravio se da mi nije ništa...

Srce bi mi ključalo dok bih

ice-tea-hladno

procedio: »Naravno, draga, ti si slobodna!«

- a mislio: »Gle derišta!«

(Bre, Marina, što nisi kao druge žene

koje to rade uljudno-tajno

da »kao« niko ne zna...?)

Putujemo dalje

na letećem ćilimu

koji ti je poklonio tvoj

arapski ljubavik-za-jednu-noć...

Jedan ćilim i jednu noć dalje

i evo nas ko zna gde:

u nekom bazaru gde pazariš

sušene ribice i alge

za tvoje torbice drage...

Kažeš mi: »Ovim ću osvojiti svet!

Ceger od gaćica i morskih zvezdica!«

»Da draga...« – odgovaram kao suncokret

dok se okrećem za zlatom tvoje kose

na zalasku...

Bilo bi divno putovati s tobom

videti stvarnost tvojim očima

čistim od rose nevezanosti

i nepoznavanja:

samo tako se može otkrivati

ovaj zavitlani svet, šaren i lud

do ne-raspoznavanja.

*

INDIJA, MUMBAI, W. BORIVALI

Ne pitaj me ništa o džunglama Indije

- nisam video ni jednu –

samo ljude, gradove i ljude

njihovu slavu i njihovu bedu.

Ne pitaj me ništa o hramovima slave

- ruševine davne prošlosti neke –

dva mršava psa, tri mršave krave

i žene što piške i kake u jendeke.

Ne pitaj me ništa o Velikoj Tišini

- nisam je čuo eonima –

u meni još odjekuju trube u prašini

i kašalj što se za vazduh otima.

I ne pitaj me nikada za West Borivali,

Mumbai

ne pitaj me ko su Šri Šri

i Sai...

A ako ikad poželiš da odeš

- Nemoj –

Odvešću te u Mumbai, West Borivali

i tada ćeš videti šta znači biti ostavljen

i izgubljen u metežu

među rikšama i taksijima

trubama i uzvicima

prosjacima i izgladnelim psima

saduima i ubicama

trgovcima bananama i sandalama

zgradama bez fasada i trotoarima bez asfalta

decom bez doma i gladnim duhovima

muškarcima i ženama što pišaju kraj puta

govnima po ulicama i javnim WC-ima

uličnim deponijama i mirisima SVEGA

pojačanim do beskraja

dok sve u tebi vrišti i puca

po svim šavovima...

Ako ikad poželiš da odeš

- Nemoj –

Ne treba ti Mumbai, West Borivali

da bi shvatio

da već imaš

svu patnju i sreću Sveta.

*

VIDETI

Mravi gledaju u zemlju
Ljudi gledaju u oči

Sanjari gledaju u nebo
Snevači gledaju u sebe

Lutalice gledaju niz put
Izgubljeni gledaju u stranu

Filozofi posmatraju Svet
Bog vidi sve.

*

SVA DOBRA SVETA

Mačji skok

Golub u kandžama

Dobar dan za mačku

Loš dan za goluba...

Bojno polje

Hiljade leševa

Loš dan za život

Dobar dan za ratnika.

*

USNULO CVEĆE

(Opomena)

Ne gazi usnulo cveće

skupljenih latica

jer cvet nije manje cvet

samo zato što spava...

Zamisli kada bi neki Silnik

zgazio usnulog tebe

samo zato što ne može

da vidi tvoje oči

iza spuštenih kapaka.

*

RAT ZA MIR

Uradićemo i to

jer sve drugo smo već uradili:

povešćemo konačni,

beskompromisni

rat za mir.

Rat protiv svakog nasilja

nepravde, netolerancije

rat protiv mržnje

Rat protiv Rata...

Rat za miran san

naših potomaka do 7.kolena

uronjenog u krvi predaka

koji su za njih ratovali...

Upotrebićemo sva sredstva – raspoloživa

i ona do sada neupotrebljena.

I veliki Mir će na Zemlji biti

ili nas neće biti.

Ne možemo izgubiti:

idemo na sigurno, idemo do kraja

do poslednjeg čoveka koji se protivi

miru i nenasilju,

do poslednje kapi mirotvorne krvi...

Ne možemo izgubiti!

I Zemlja će biti mirna

i mir će na Zemlji biti

sa nama, ili bez nas, svejedno.

Sveti cilj je pred nama

dosta je bilo nasilja

dosta mržnje i ratova -

to zlo u korenu treba satrti

još malo krvi

još malo razaranja

i stigli smo do ostvarenja

našeg vekovnog sna:

planete mira i nenasilja.

Svi ljudi su sada jedno -

u miru i spokoju.

Svi ljudi su sada braća

po zemlji

po krvi

po grobu.

*

M O S T A R

Svim ratnicima

Moje ime je Mostar.

Bio sam jedan od najlepših

gradova sveta

sa kamenim rukama prebačenim

nad zelenim bezdanom Neretve:

Mostom što bi simbol sklada

Čovekom i Bogom stvorenog,

misao Tvorca ovekovečena u letu,

ljubavni zagrljaj kamena

dvaju zaljubljenih obala...

Moje ime je Mostar.

Bejah jedan od najlepših

gradova sveta

sa dušom koja je pevala i beharala

nad virovima zelenog dragulja

u proticanju...

Pevala je moja duša pesmu

lepote podneblja i ljudi

dok ih srca nisu izdala

i reči u plamen pretvorila...

Moje ime je Mostar.

Bejah jedan od najlepših

gradova sveta

pod vrelim nebom Mediterana

gde plavet, belina i smaragd

behu jedno - odvajkada...

Crvenim su sada razboljeni,

crnim umotani

i nebo i kamen i voda

i plavet i belina i smaragd

i duša koja boju nema

već samo miris:

behara što vazduh čini plavljim,

kiša što smaragd čine dubljim,

vreline što kamen čini beljim

i pesme opojne što u lelek

sad je pretvorena...

Moje ime je Mostar.

Bejah jedan od najlepših

gradova sveta

pravljen sa mišlju o trajanju

a ne dotrajavanju...

Slomljenog tela,

oskrnavljen i nem

tužim nad prevarom nade:

kamen je kamen

i kad u vodu padne

i sa rekom u nepovrat ode...

- ali lepote više nema

nad tečnim ogledalom vode...

Moje bele ruke

od kamena belog građene

da traju u zagrljaju večnom

u kamen su ponovo vraćene

i belutke na dnu rečnom...

Moje ime je Mostar.

Bejah jedan od najlepših

gradova sveta...

Belina krečnih brda stražari i dalje

nad olupinom moje duše

i mog ranjenog tela:

sakat, neću više prohodati nikada

ne zbog rana u kamenu i otkinutih udova

već zbog bola koji raznese srca 

mojih graditelja,

žitelja

i rušitelja...

Rasparčanih srca -

hoće li ikada zapevati?

Ubijenih duša -

hoće li se nasmejati?

Osakaćenih tela -

hoće li ikada skočiti

sa  kamenih ruku mosta

od koga još samo uspomena

u mom imenu osta?

Moje ime je Mostar.

Bejah jedan od najlepših

gradova sveta...

(27.06.1994.)

*

SUNČANO  JUTRO

Sunčano jutro

senice na prozoru

zoblju svoj doručak

od jučerašnjih mrvica

Koltrejn svira sa radija

vetra skida

snežni prah sa grana

saksofon sinkopira

tišinu sobe...

Dan kao bilo koji

kao bilo gde

kada je sunčano jutro...

Preverova poezija na krevetu

osmeh plavog neba

za “dobar dan!”

i sunčano jutro

kao bilo koje

kao bilo gde

kada saksofon i sunce

nastupaju zagrljeni

kao stari ljubavnici

u sunčano

sunčano jutro...

*

ŽIVETI

Spokojno disati.

Igrati na mesečini.

Ludovati po šumama.

Vrištati u vetar.

Potpuno nag čekati autobus u špicu

na nekoj stanici.

Strasno ljubiti.

Voleti uvek kao prvi put.

Voleti uvek kao poslednji put.

Voleti...

Izgovarati Njeno ime.

Gledati oblake.

Obožavati oluju.

Postojati umesto reči:  Ja postojim. 

Sjuriti se niz nasip biciklom.

Trčati žitnim poljem.

Osećati sunce, osećati kišu, osećati studen.

Osećati dodir.

Osećati sebe.

Osećati Tebe.

Ustrčatu uz planinu.

Hladiti noge u ledenom jezeru.

Hodati kilometrima bez predaha.

Plivati do iznemoglosti.

Veslati do samozaborava.

Gaziti metar snega-celca.

Spavati pod zvezdama.

Putovati, putovati, putovati...

Iz bezimene i tople kafane

posmatrati kroz prozor vejavicu.

Ložiti vatru na ognjištu.

Voditi ljubav u liftu.

Voditi ljubav na obali reke.

Voditi ljubav u moru.

Jedriti.

Sagraditi kućicu na drvetu

i u njoj voditi ljubav.

Lutati gradskim četvrtima.

Čitati poeziju sedeći na nekom nepoznatom stepeništu.

Umreti od čežnje pred Neizrecivim.

Živeti.

...

(P.Šumski: Antikavarnica srca / Plamen tišine)

*