|
Zdenac narodne mudrosti
S A D R Ž A J
- PREDGOVOR
- TEŠKO JE DOBRO VIĐETI... (O dobru i zlu)
- POTREBA ZAKONA NEMA (O čulima i potrebama)
- SIT GLADNU NE VJERUJE (O siromaštvu)
- KRPEŽ I TRPEŽ (O umerenosti i štednji)
- JAJE ZA JAJE (O novcu i ekonomiji)
- ČOEK OD ČOEKA (O čoveku)
- NE OSTAVI, BOžE, BEZ PRIJATELJA! (O prijateljstvu)
- ŽENA JE KAO MAČKA
- GDE JE OBRAZ TU JE I DUŠA (O časti i poštenju)
- KOLIKO LJUDI TOLIKO ĆUDI (O karakteru, vrlinama i manama)
- I KRAVA SE REPOM BRANI (O egu)
- SVOJ NA SVOME
- ŽIVI SE LJUDI SASTANU (O komunikaciji)
- K SVOME JATU (O društvu i rodu)
- JEZIK KOSTI NEMA (O govoru)
- IZVALILA MAGLA PANJ (Iskrenost, istina i laž)
- ŠAPAT U PAPRAT (O uzaludnom trudu)
- BESPOSLICA, VRAŽJA UZGLAVNICA (O radu i dokolici)
- KAKO TE BOG UČI! (O ispravnom delanju)
- UNCA PAMETI (O mudrosti i ludosti)
- KAD ČOEKU PUKNE MEĐU OČIMA (O svesti, umu i razumu)
- NIJE ZLATO SVE ŠTO SIJA (O iluziji i stvarnosti)
- ŠTO ČINE ĐECA? (O učenju i vaspitanju)
- GLAVA JE OD KNJIGE STARIJA (O znanju i imanju)
- ĐEGOD KOKOT POPJEVA... (O iskustvu)
- SILA KOLA LOMI (O sili, ratu i miru)
- SEBI SIJEŠ, SEBI ŽANJEŠ (O zakonu uzroka i posledice)
- LETE DANCI KAO RIJEKA (O rođenju, životu i smrti)
- IZ OVE SE KOŽE NE MOŽE (O sudbini, sreći i nesreći)
- SVAKO ČUDO ZA TRI DANA (O nepostojanosti i promeni)
- STRPLJEN SPASEN (O strpljenju i trpljenju)
- BOG SREĆU DIJELI (O Bogu i veri)
- OD BOGA ZDRAVLJE
- ČORBE ČOK, MESA JOK! (O jelu i piću)
- PROTEĆI ĆE VODA... (O prirodi i prirodnim zakonima)
- IZ JEDNOG DRVETA
- VESELO SRCE KUDELJU PREDE (O ekologiji duše)
- ČUVAJ ME, ČUVAM TE (O ekologiji okruženja)
- SIROTINJSKO ZLATO (O vrednostima)
- KOŠENO, STRIžENO (Mislite o tome!)
- SVAŠTA U SVIJETU
- TAKO MI TVOGA LIJEPOGA DAVANJA! (Zakletve)
- NAPOMENA PRIREĐIVAČA
- BIBLIOGRAFIJA
...
Ni sve gore posjeci, ni bez drva doma dođi!
- ekološka mudrost u srpskim narodnim poslovicama -
*
Teško da su naši preci u minulim vekovima razmišljali o ekološkim problemima, štetama i katastrofama (mogućim i stvarnim) sa kojima se mi danas suočavamo. Ti problemi u toj meri tada nisu ni postojali, a imajući u vidu tadašnji nivo i tempo tehnološkog razvoja - teško da je iko mogao i da ih predvidi. Za pojam "ekologije" i "ekološke svesti" - svakako nisu čuli. Međutim, to nikako ne znači da ekološka svest nije bila prisutna u njihovoj svakodnevici, promišljanjima i praktičnom životu - što se na najbolji način može videti ako se zaroni u dubine narodne mudrosti sačuvane do naših dana u poslovicama.
Ako čovek krene u potragu za nečim kao što je drevna mudrost, za početak je dobro da zna nekoliko osnovnih stvari koje će mu olakšati potragu: šta traži, gde da traži, koji kriterijum mu je vodič u toj potrazi, kao i šta time želi da postigne – ukratko, treba da ima jasnu nameru.
Rad na knjizi “Misli neba i zemlje – zdenac narodne mudrosti” započet je sa namerom da to bude zbirka narodnih poslovica i izreka u kojima je prisutna ekološka svest u onom smislu u kome se taj termin danas najčešće upotrebljava: svestan i odgovoran odnos prema prirodnom okruženju u cilju zaštite i očuvanja voda, vazduha, tla, biljnog i životinjskog sveta - kao osnove svekolikog postojanja na Zemlji.
...
Odmah se nametnulo pitanje: kako u pravljenju izbora poslovica u kojima je izražena ekološka svest razlučiti odnos prema Bogu i čoveku, vrlini i mudrosti, radu i dokolici, zdravlju i bolesti, životnim idealima i svetonazoru - od eko-svesti usko shvaćene kao "odnos prema prirodnom okruženju"? Situacija nalikuje onoj u kojoj se nalazi istraživač kultura Dalekog Istoka kada metodološki pokuša da povuče granicu između nauke, magije, religije, psihologije, parapsihologije, metafizike i filozofije. Ni u jednom nu i drugom slučaju opipljivih, jasnih granica nema: sve navedeno čini jedinstven odnos prema stvarnosti. Podeljenost je privid. Sve je povezano i međuzavisno. Sve je u svemu sadržano. Stvarnost je nedeljiva. Sve je Jedno.
Tako se holistički pristup prirodno nametnuo kao vodeći princip u traganju za ekološkom mudrošću u srpskim narodnim poslovicama. Jasnoća poruka i duhovno zadovoljstvo poslužili su kao svojevrsni vodiči u u pravljenju izbora, odnosno prepoznavanju onoga što je univerzalno, neograničeno podnebljem, istorijskim trenutkom, kulturnim miljeom i socio-političkim međama. Tako je duhovna sfera antologije definisana kao: mudrost bez granica.
...
Posmatrajući prirodu i društvo, njihova ispoljavanja, zakonitosti, odnose i promene, naši preci su lucidnošću dobrih posmatrača i finom osetljivošću za stvarnost, u malo reči znali da uhvate suštinu odnosa čoveka prema sebi i drugima (Ko svašto za zlo prima, onaj među ljude nek ne ide!), prirodnom i stvorenom okruženju, prema životu u njegovoj ukupnosti. To opažanje i to razumevanje predstavljaju suštinu ekološke svesti, shvaćene šire od granica koje postavljaju pojmovi kao što su: "prirodno okruženje", "životna sredina", "biosfera", "ekosfera" i sl.
...
Ako bismo sledili tematske oblasti koje pokrivaju srpske poslovice, mogli bismo uvesti čitav niz novih ekoloških disciplina poput ekologije govora (Bolje je svašto jesti no svašto govoriti; Voda svašto opere do pogana jezika; Prijekor je grđi od smrti; Kakav čovek tako i zbori), misli (Više um zamisli nego more ponese; Što ko misli, o onom i sanja), dela (Jače je djelo nego besjeda; Ako si pčela, košnicu ćeš lako naći; Vinograd ne ište molitve, nego motike; Ko s vragom tikve sadi, o glavu mu se razbjaju), potreba (Glad očiju nema; Žedan konj vode ne probira; Hranitelj je kao i roditelj), duše i srca (Jedno mu je na srcu, a drugo na jeziku; Veselo srce kudelju prede; Interes dušu gubi), međuljudskih odnosa (U zlu se čoek gleda kakav je; Rđav komšija veliko je zlo), te ekologije potrošnje (Dockan je onda šteđeti kad nestane; Ko kupuje što ne treba, prodavaće i ono što mu treba; Mnogo dobija onaj koji svašta ne kupuje; Krpež i trpež po svijeta drže; Što čoek ne potroši, ono je dobio) itd. Zapravo, ništa od svega toga nije novo...
...
Pojam dubinske ekologije, tj. ekologije svesti je ključan: svo zagađenje koje čovek čini, nastaje prvo u umu. Naša svest je naše okruženje. Tako izreka: "Što na umu, to na drumu" - osim prvobitnog, moralističkog, danas dobija i nova značenja. Dovoljno je da dopišemo: "Otuda toliko smeća na ulicama" - pa da, često nerazumljiva stvarnost oličena u pejsažima uličnih deponija - postane trenutno jasnija, shvatljivija. Slično je i sa mnogim drugim narodnim poslovicama i izrekama: njihova urođena višeznačnost danas dobija na dimenziji i težini. Tako narodna izreka u naslovu ovoga teksta: »Ni sve gore posjeci, ni bez drva doma dođi!« – predstavlja najsažetiju definiciju koncepta održivog razvoja o kome se danas tako mnogo govori, objavljuju čitave studije, održavaju (bezuspešno) planetarne konferencije i to sve u pokušaju da se dođe do prihvatljivog odgovora na pitanje šta je održivi razvoj, te do modela održivosti prihvatljivog za sve! Narodna mudrost je imala odgovor na to aktuelno globalno pitanje pre više od dva veka što dovoljno govori o ekološkoj svesti naših predaka. Ta nas izreka istovremeno podseća da je domaćinsko ponašanje koje je u prošlosti bilo deo tradicionalnog odnosa ovog naroda prema okruženju – pouka i putokaz i za nas, današnje. Univerzalnim mislima vreme ne oduzima aktuelnost i vrednost - već dodaje nove slojeve značenja:Ko ima polja ima dio Boga.
Ko ne čuva tuđe, neće imati ni svoje.
Ni riba bez vode ni zvijer bez gore.
Rđava je tica koja u svoje gnijezdo tori.
U memli i zlato zarđa.
Svak ispred svoje kuće neka mete. (Jezikom današnjih eko-aktivista: Misli globalno – deluj lokalno!)
Prema đubretu i metla.
A šta radi Čovek današnjice nego: “Sam pod sobom drvo podsjeca”?
…
Znanja tradicionalne, narodne medicine danas se, naročito na Zapadu, prihvataju kao zdrava, prirodna alternativa sveprisutnoj, vladajućoj alopatskoj medicini i njenoj posestrimi – farmaceutskoj industriji. Tako, u svetlu holističkog pristupa prirodne medicine i nutricionističkih preporuka - narodne izreke o zdravlju danas zvuče kao aktuelni slogani i temeljni principi:
Bolesnik malo jede, ali mnogo troši.
Bolje je s mirom nego s čirom.
Više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od gladi i žeđi.
Najveće je zlo biti gladan ali i presit.
Od čega si sit od toga si i debeo.
Čorbe čok, mesa jok.
Nema jačeg pia od vode.
Svaka bolest ima svoj lijek.
Zdravlje je najveće blago ovoga svijeta.(…)
Itd...
Govoreći o odnosu čoveka prema Bogu, Prirodi, moralu..., poslovice često zadiru u dve, tri ili više tematskih oblasti istovremeno: San je laža, a Bog istina (o istini, laži i Bogu); Ko izgubi sram ljudski izgubi i strah Božij (Ko se ljudi ne stidi ni Boga se ne boji) (o Bogu i moralu); Ko mnogo besjedi mnogo i laže (o govoru i laži) itd... Ponekad, svojom univerzalnošću, poslovice izmiču svakom pokušaju uskog tematskog određenja: Đe nema ograde, po zlu ide baština; Putu roka nema; Kasni darovi ostaju bez hvale; Ne jede se meso od svake tice; Nepovrat kola lomi; Trista štapa po tuđem hrbatu ne čuje se. (...) Tada je presudni kriterijum u pokušaju razvrstavanja - finesa u akcentu, mala, ali presudna razlika u težištu.
...
Ekološka svest, baš kao i drevna mudrost - ma iz kog vremena i prostora dolazili - ne poznaju granice. Srpske narodne poslovice to potvrđuju svojom svežinom, aktuelnošću, prisutnošću u ovom vremenu, kao i brojnim odbljescima mudrosti Jevanđelja (Biser ne valja pred svinje bacati...), i filozofije Dalekog Istoka. Te odbljeske prepoznajemo u odnosu prema realnosti čovekvog položaja u svetu (Ništa nije novo na svijetu; Ko za svijetom plače, bez očiju ostaje.), nepostojanosti i prolaznosti života (I to će proći; Svako čudo za tri dana.), sudbini (I ja mogu, i konj mi može, ali Bog ne da!), Božanskoj sveprisutnosti (Bog ne spava; Ispod Boga nema se kuđ!), večnosti (Nećemo se okovati na ovome svijetu.), i ponajpre u izrekama koje zadiru iza prividne različitosti i podeljenosti pojavnog sveta u oblast jedinstva suprotnosti:
Đe nema malenog, nema ni golemog.
Iz jednog drveta ikona i lopata biva.
U crnoj zemlji bijelo žito rodi. (Princip jina i janga!)
U malo može biti dosta a u dosta malo.
...
Tako se otkriva da najdublja mudrost dolazi sa istog izvorišta. Iz jednog drveta.
Bogatsvo jednog jezika, a time i naroda koji ga govori, njegova sposobnost da nijansirano imenuje stvarnost - ogleda se i u pojmovima koji vrlo precizno označavaju narodnu mudrost sažetu u jednoj rečenici (koju danas najčešće nazivamo aforizmom): narodna umotvorina je tvorevina uma; ona se kazuje, izgovara, izriče izrekom, koja, kao poslovica, baš po slovu, kako je kazano, posluje (vrši posao) između ljudi, Prirode, Boga i đavola...
Tradicionalna mudrost sačuvana u srpskim narodnim poslovicama još jednom nas podseća da ukupan odnos čoveka prema životu i univerzalnim temama - predstavlja temelj ekološke svesti koja je neodvojiva od univerzalne svesti, svesnosti: Usta zatvori, a oči otvori. Kako posiješ, onako ćeš i požnjeti.
Dok budete preturali ove kamenčiće mudrosti i uživali u njihovom sjaju, pokušajte da zamislite kakvo bi značenje osim tradicionalnog oni danas mogli imati iz ugla ekološke svesti. Bićete iznenađeni mogućnostima i svežinom koja će vas zapljusnuti pravo u lice.
Tomislav Trbojević
*
MISLI NEBA I ZEMLJE
TEŠKO JE DOBRO VIĐETI...
(O dobru i zlu)
Đavolu pakla ne manjka.
Đavo ni ore ni kopa, već sve o zlu misli i radi.
Zao um gotov sud.
Zla je ćud najveće zlo na svijetu.
Zlo za zlo, a šljive za brašno.
Zlo je ko ne zna a učiti se ne da.
Zloj tici kljun otpao.
I zmija je lijepa, al' je zla.
I kod nas je dobra nestalo. (Nema kud ni amo.)
Kad se đavo dohvati skuta, otkini skut!
Kad čoek nema svoga dobra, tuđe zlo premeće.
Ko zlo čini i dočekaće ga.
Ko zlo čini nek se dobru ne nada.
Ko ide na zli put, valja da ga i nađe.
Ko ne čini ništa, zlo čini. /2/
Ko se tuđem zlu veseli, nek se svom nada.
Lasno je s tuđim dobrom dobar biti.
Nadaj se dobru, zlo će ionako samo doći. /4/
Ne davi se đavo maslom.
Ne zovi zlo, jer samo može doći.
Ni za koga nije dobra kavga.
Nije ga (grijeha) u jelu, već u zlu đelu.
Nijedno zlo ne dolazi bez velike prćije. (Svako zlo vuče druga zla za sobom.)
Po zlo ne valja elčije slati. (Ono samo dođe.)
Predobar nedobar.
Svako zlo ima svoj ustuk.
Teško je dobro viđeti a lasno ga je poznati.
Teško onom do smrti
/Ko se u zlo uprti!
Teško onom ko zlotvora nema!
Udri zlo, da je gore.
U zlu se čoek gleda kakav je.
Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se.
Učini čoeku sto puta dobro, a jedan put ne učini - sve je zaboravljeno.
Čini dobro pa i u vodu baci.
Čuvaj se da ti ne dođe zlo jutro.
Što je dobro, na ono i zlo ide.
*
POTREBA ZAKONA NEMA
(O čulima i potrebama)
Ako si gladan, pogladi se po trbuhu. /2/
Glad i kurjaka iz šume išćera.
Gladno oko ne spava.
Gladnu čoeku slatke su i divljake.
Glad očiju nema.
Godine i potreba malo se mogu sakriti.
Žedan konj vode ne probira.
Naspavati se sit na obadva uha.
Nema gore bolesti od gladi.
Očima više valja vjerovati nego ušima.
Oči svašto vide a sebe ne vide.
Oči su varalice.
Oči su voda (mogu čoeka lasno prevariti).
Oči su nesite. (Gledaj: Lakome su oči prema pogači.)
Potreba zakona nema.
Potreba očiju nema.
Trbuh je najbolji sahat.
Trbuh ne zna za šalu.
Tbuh nema pendžera.
Trbuh nema ušiju.
Hrana i obrana. (Reče se za kakvu važnu stvar bez koje se ne može življeti.)
Hranitelj je kao i roditelj.
*
SIT GLADNU NE VJERUJE
(O nemaštini)
Ako čanak ne izda, kašika neće.
Bogat jede kad hoće, a siromah kad može.
Gola je guzica tvrđa od Budima.
Da imamo masla kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju,te bismo načinili pitu.
Da nije sirotinje, ne bi ni sunce grijalo.
I go i bos i još mu je zima.
Iz prazna čanka niti se ije niti pije.
Iz puna čanka nije grijehote odsrknuti.
Kad ima hljeba, nema soli; a kad ima soli, nema hljeba.
Kad je kaše, nije mlijeka; a kad je mlijeka, nije kaše.
Ko se uzda u prošnju, zlo se hrani.
Lasno je sirotu ucvijeliti, al' je mučno ođenuti.
Lasno je s punim trbuhom post hvaliti.
Lijepa je riba rak, ma je ne jede svak.
Nije dosta, kad ne osta.
Ni pas gole kosti ne glođe.
Od nemanja tvrđeg grada nema. /2/
Od obilnosti svijet ne gine.
Prazna je torba teža od pune.
Prodrta vreća ne može se napunit.
Prosjačka torba ne može se napuniti.
Rđav je ono miš koji samo jednu rupu ima.
Sit veseo, gladan plakao. (Odgovori onaj koga zapitaju kako mu je ime, a on neće da kaže.)
Sit gladnu ne vjeruje.
Sirotinja nema srodstva. /2/
Tuđa muka ne hrani unuka. /4/
U praznu kuću ni miši ne ulaze.
*
KRPEŽ I TRPEŽ
(O umerenosti i štednji)
Ako je med i sladak, ma ne valja prst ugrizati.
Ako čoek ne štedi svrh vreće i savrh pila, zaludu štedi kad je u dno.
Bolja je štednja nego i dobra radnja.
Dockan je onda šteđeti kad nestane.
Zrno do zrna pogača,
/Kamen do kamena palača.
I hranu mi štedi i đecu mi hrani.
Ko kupuje što ne treba, prodavaće i ono što mu treba.
Komad je u tuđoj ruci svagda veći.
Kome nije u orahu, nije ni u tovaru (dosta).
Ko mnogo dijeli, skoro će prositi.
Ko mnogo ište malo mu se dava.
Ko ne zna na orahu, ne zna ni na tovaru (zahvaliti).
Ko ne kupi mrvice, neće steći punice.
Ko ne čuva malo, ne može ni dosta imati.
Ko staro krpi, konce trati.
Ko staro ne krpi, ni novo ne nosi.
Ko traži preko hljeba pogače, želi i ovsenice.
Ko u jedan put mnogo ište, s praznom se torbom kući vraća.
Krpež i trpež po svijeta drže.
Krpež je sirotinjska majka.
Krpež kuću drži.
Krpež kuću teče.
Krpi rupu dok je manja.
Mnogo dobija onaj koji svašta ne kupuje.
Ne pružaj se dalje od gubera.
Pod jednim pazuhom ne mogu se dvije lubenice nositi.
Preko mijere nikakva dobra nije (nikakva stvar, ništa).
Preko pogače hljeba tražiti.
U radiše svega biše - u štediše jošte više.
Štednja je prvo tečenje.
Što je marljivost stekla brižljivost neka čuva. /7/
Što čoek ne potroši, ono je dobio.
*
JAJE ZA JAJE
(O novcu i ekonomiji)
Ako ne curi, a ono kaplje.
Da je grad za dinar - kad dinara nije - zaludu je.
Dva ata na jednim jaslama ne mogu biti.
Đe marjaši zveče filosofi muče.
Izjede konja trava. (Kad je skupa konjska hrana.)
Izjede tele kravu. (Kad se oko manje stvari veća potroši.)
Iz kese, pa preda se.
Jaje za jaje, ako i nije šareno.
Jedna kruška na deset međeda.
Ko žali klinac izgubi potkovicu.
Ko se drži pravice, taj ne muze kravice.
Lakše je čuvati ovce nego novce. /7/
Mučnije je sačuvati nego steći.
Nijesu novci stekli mene, nego ja njih.
Novac je dušogubac.
Novac je lovac.
Novci (su) trgovci.
Pare od mrtvoga živa čine.
*
ČOEK OD ČOEKA
Vino od loze, mlijeko od koze, čoek od čoeka.
Drvo se na drvo naslanja a čoek na čoeka.
Zlato se u vatri probira a čovek u nevolji.
Najveće je polje između čoveka i nečoveka. /6/
Ne meri se čovek laktom, nego umom. /2/
Nije svaki čoek, koji gaće nosi.
Nije čovjek čarapa. /4 /
Pjana čoeka i Bog čuva.
Pjanca i dijete Bog čuva.
Puno ljudi - gotov junak. /2/
Sve je lijepo šareno do čoeka.
Čoek (ide) po svijetu kao čela po cvijetu.
Čoek je tvrđi od kamena a slabiji od jajeta.
Čoek je naduta mješina. (Tako lasno može umrijeti - kao što para iziđe iz mješine kako se
probode ili odriješi.)
Čoek je u nevolji dosjetljiv.
Čoek kao i novac (ide po svijetu od ruke do ruke).
Čoek može siroti stati na skut, ali ne može na sreću.
Čoek ne može biti čoek dokle ga žena ne krsti (dok se ne oženi, i ne postane čoek svoje žene).
Čoek od Čoeka. (I on je dobar i stari su mu dobri bili. Velika pohvala.)
Čoek u piću, a konj u blatu poznaje se.
Čoek čoeka ne može poznati dok sa njim ne izjede onoliko soli koliko u zubima može odići.
*
NE OSTAVI, BOžE, BEZ PRIJATELJA
(O prijateljstvu)
Dok čoek s čoekom vreću brašna ne izije, ne može ga poznati.
Drž se - nova puta, stara prijatelja.
Zlo godište roda ište, a nevolja prijatelja.
Ko je sebi dušmanin, kako će drugom biti prijatelj?
Ne druži se s onim s kim se ne možeš počupati.
Ne ostavi, Bože, bez prijatelja!
Nesta vina, nesta razgovora,
Nesta blaga, nesta prijatelja.
Onaj mi je brat koji mi je dobru rad.
Preprijatelj neprijatelj.
Prijatelj se u nevolji poznaje kao zlato u vatri.
Starog vina i stara prijatelja drži se.
Teško drugu bez druga
I slavuju bez luga!
U stara krvnika nema nova prijatelja.
Česti gosti celiv gube.
Čist konat (račun) duga ljubav.
*
ŽENA JE KAO MAČKA
Žena je kao mačka.
Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji.
Lijepe kolo vode, a ružne kuću kuće.
Majka rodila, majka liječila.
Nema ženstva bez čoestva.
Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi.
U žene ima devet duša.
*
GDE JE OBRAZ TU JE I DUŠA
(O časti i poštenju)
Ako čoek ne može biti lep i bogat kao što bi ćeo, može biti dobar i pošten.
Bolje je poštenje u siromaštvu, nego bogatstvo bez poštenja.
Bolje je prazna vreća nego vrag u vreći.
Bolje je samoćovati nego sramotovati.
Voda svašto opere do crna obraza.
Gde je obraz, tu je i duša. /2/
Za (čisto) zlato rđa ne prianja.
I sunce prolazi kroz kaljava mijesta ali se ne okalja.
Kad čoek nada se pljune, na obraz će pasti.
Kašalj, šuga i ašikovanje ne mogu se sakriti.
Koža nam se ne dere, meso nam se ne ije, ako nemamo obraza šta imamo?
Ko izgubi sram ljudski izgubi i strah Božij. (Ko se ljudi ne stidi, ni Boga se ne boji.)
Ko ima obraza, ima i dušu.
Ko se ne stidi svoga obraza ne stidi se ni tuđega.
Ko se ožeže a ne kaže društvu da je čorba vruća, nije pošten čoek.
Ko u nebo pljuje, na obraz mu pada.
Ne gori obraz od sunca, već od poštenijeh ljudi.
Niko nikoga ne može osramotiti dok se sam ne osramoti.
Onoga ne valja karati koji se i sam kara.
Pljuni vrh sebe, kad li na obraz.
Pomozi Bože lukavome, a pravome nije od preše.
Poštenje je pretežnije od novaca.
Prepošten nepošten.
Ruka ruku pere, a obraz obadvje.
S glave riba smrdi.
U lakomca tri toboca.
U stidu gine i čojstvo i junaštvo.
Crn obraz, puna torba. /3/
Časna haljina sramote ne pokriva.
Čista se zlata rđa ne hvata.
Čistu obrazu malo vode treba.
Čoek sve dava za obraz, a obraz ni za što.
*
KOLIKO LJUDI TOLIKO ĆUDI
(O karakteru, vrlinama i manama)
Ako je i go, ali je soko.
Ako gosti nisu besni, ni kuća nije tesna.
Vo je vo, makar mu i rogove odbio. /7/
Iz jalove bi krave tele izmamio.
I otrov se čuva u malom staklu. /4/
Jednom rukom daje a dvjema uzima.
Kad kurjaku što u grkljan upadne, teško je iščupati.
Kad se lijen nakani, sav svijet popali.
Kakav je ko tako i čini.
Kakav čoek tako i zbori.
Kakva je koza takva i loza.
Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa.
Kola đubreta. (Kaže se za velikoga i lijena čoeka)
Koliko ljudi toliko ćudi.
Ko rad igra, lako mu se svira.
Kus pijevac pile do vijeka.
Lasno je srditka rasrditi.
Maniti i na zvijezde laje.
Mator kurjak ako i ne može ujesti on opet škloca.
Mršav konj ne zaigrava se.
Mukli pas petne žile kolje.
Nameće se kao kila na grbavo drvo.
Naopako da svako pseto ujede kad zalaje.
Na ranu bi ga privio. (Kad koga hvale da je dobar i umiljat.)
Nema tvrđega grada od prazna čoeka.
Nepostojan kao mart mjesec.
Ni budi med da te razližu, ni jed da se tobom truju.
Ni svakome med ni nikome žuč (ne valja biti).
Osjeci psu uši, pas kao i pas; osjeci rep, pas kao i pas.
Pod jagnjećom kožom mnogo puta kurjak leži.
Pusti muhu na dlan, ona hoće u bradu.
Pušti muhu na dlan, a muha u brke.
Rđavoj kobili samar dosadi.
Stara koza rado se liže. (Stari se rado kite.)
U koga je glava tvrda - zalud mu je kapa zlatna. /2/
U pjancu nema ni čoeka ni junaka.
Umljato jagnje dvije ovce pose (a omrazito neće nijedne).
Umornoj lisici i rep dosađuje.
Soko perjem leti, a ne mesom.
Šaljiva druga družina ljubi.
*
I KRAVA SE REPOM BRANI
(O egu)
Guska, prase
svak nek gleda za se.
I krava se repom brani.
Ko nije za se, nije ni za drugoga (dobar ili valjan).
Nek zovu i loncem, samo nek ne razbiju. (Kad se ko teši što mu se ime nadeva.)
Od tuđega tuga bije.
Prkos kola lomi.
Svaki svetac sebi ruku drži.
Svak po sebi sudi i o drugome.
Svak svojoj kapi zna ćud.
Svak sebe voli.
Svak se bije da dobije.
Svak se češe đe ga svrbi.
Sirće svoje bure najviše grize.
Toliki su atovi protrčali i nijesu zaprašili, a đe će jedan magarac zaprašiti?
Uzdušio ka i suhi potok. (Kad ko od ništa dođe do šta, pa se ponese - kao suhi potok kad dođe od kiše.)
*
SVOJ NA SVOME
Ako mi što možeš na silu uzeti, ne možeš dati.
Bolje je svoje jaje nego tuđa kokoš.
Đegod se krava vodi, doma se teli.
Đe sam sam tu mi (je) stan.
Iako je moj mali gradac, ali sam ja u njemu dizdarac.
Ko se na tuđim kolima vozi, neće daleko otići.
Ko svoj može biti, tuđ nek ne bude.
Kućni je prag najviša planina. /2/
Moja kućica moja slobodica.
Oteto prokleto.
Svaka je kvočka na svom gnijezdu jaka.
Svaka je koka na svom sjedalu pijetao.
Svaki pjevac na svom bunjištu jači.
Svakom svoje lijepo.
Svakome svoje treba.
Svakom svoja nevolja.
Svoje ne pušti, a tuđe ne prihiti.
U svoje voće kad ko hoće.
U tuđe mjesto je čoek kao duša izgubljena.
Čija suša tog i more,
/ Čije polje tog i grad.
Čije more tog je kraj,
/ Čije polje tog je grad.
Čije ovce toga i planina.
Što ti Bog da, niko ti ne ugrabi.
*
ŽIVI SE LJUDI SASTANU
(O komunikaciji)
Brdo s brdom ne može se sastati, a živi se ljudi sastanu.
Dva ljuca kamena nikad dobro brašno mljeti ne mogu.
Ko me lani bio, ni sad mi nije mio.
Ko ne zna služiti, ne zna ni zapovjedati.
Ko ne zna šta je prigovor, ne zna ni šta je dogovor.
Ko svašto za zlo prima, onaj među ljude nek ne ide.
Ko te neće, ne nameći mu se. Ko te hoće, na reci mu: neću.
Mutav mutavog najbolje razumije.
Pijan i trijezan ne mogu se slagati.
Račvast kolac u zemlju ne ide. (Gde je nesloga, onde posao ne može da napreduje.)
Rđav komšija veliko je zlo.
Šut s rogatim ne može biti.
*
K SVOME JATU
(O društvu i rodu)
Vuk na vuka ni u gori neće.
Ko ne drži brata za brata on će tuđina za gospodara.
Kud će rđa do u rod?
Pas od psa ne jede.
Poznaje rđa (svoje) gvožđe.
Rani tići odlijeću.
Svaka krava svoje tele liže.
Svaka tica k svome jatu (leti).
Ovan nikad ne bleji za jagnjadima. /5/
U jato, golube (da te kobac ne odnese).
U kakvo kolo dođeš onako i igraj.
Čudo pasa ujedoše vuka.
Šuga šugu nađe.
*
JEZIK KOSTI NEMA
(O govoru)
Ako rekoh, ne posjekoh.
Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
Bolje je svašto jesti no svašto govoriti.
Voda svašto opere do pogana jezika.
Grijeh ide iz usta a ne u usta.
Da se reči kupuju, manje bi ih bilo. /7/
Đe dvoje govori, tu je treći kost u grlu.
Iz lude rupe ludi vjetar piri. (Kad neko priča koješta) /4/
I izmeđ svetijeh ima riječi.
I jevanđelije dugo nije lijepo slušati.
I kamen bi riječima podigao.
Jače je djelo nego besjeda.
Jednu reci, a dve čuj.
Jezik gore može posjeći nego mač.
Jezik kosti nema, a kosti lomi. /2/
Kam iz ruke a riječ iz usta.
Kao da mu je grlo vratilom provaljeno (govori).
Ko besjedi šta hoće, mora slušati šta neće.
Koja kokoš mnogo kakoće, malo jaja nosi.
Koja se ne reče ona se neće ni čuti.
Ko mnogo besjedi mnogo i laže.
Ko mudro muči lijepo govori.
Ko pravo zbori, Boga hvali.
Ko se riječi ne boji, ne boji se ni batine.
Krivo sedi, a pravo govori (besjedi). /2/
Lasno je govoriti, al' je teško tvoriti.
Lasno je reći, nego je muka odreći.
Lijepa (riječ) lijepu ište.
Lijepa riječ gvozdena vrata otvara.
Ljucki čoek ljucki i govori, a pogan poganski.
Malo besjedi, al' mnogo tvori.
Medna usta gvozdena vrata otvaraju.
Mlati jezikom kao pliska repom.
Ne valja pljuvati pa lizati.
Ne zna da besjedi, a ne ume da ćuti.
Nemoj se sa psom nadlajavati. /5/
Od mučanja glava ne boli.
Pas koji (mnogo) laje, ne ujeda.
Po svili uvodi, a po trnju izvodi.
Razmisli pa reci.
Reci bobu: bob, a popu: pop. (Kaži stvar upravo kao što jest, a nemoj okrajčiti.)
Reči meri a ne broj. /5/
Riječ iz usta a kamen iz ruke.
Riječi treba mijeriti, a ne brojati.
Ružna ružnu ište (riječ).
Sad jaja kakoću, a kokoši ćute.
Svačija se vrata mogu zatvoriti ali usta ničija. /4/
Sva mu je pamet na jeziku.
U jeziku nema kosti. (Nije teško dobru reč reći, pa pomogla, ne pomogla.)
Usta velika a stvora nikakvoga.
Usta su da zbore a ruke da tvore.
Hitar budi šta čuti, a tih govoriti.
Čovek se veže za reč, a vo za rogove. /2/
Čoek se po besjedi poznaje.
Što iziđe iz usta to se ne povrće u usta.
Što pas više laje, to manje ujeda.
Što pas laje, vijetar nosi.
Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda. (Što se reče ono se ne može popraviti.)
Što se uveče govori, ujutro se ne spominje.
Šuti ko zvijezda. /4/
*
IZVALILA MAGLA PANJ
(Iskrenost, istina i laž)
Ako koza laže, rog ne laže. /2/
Biće jednom i u paklu vašar. /2/
Dosta blaga, al' mu nema traga.
Đe je magla panj izvalila. /2/
Đeca, budale i pijani pravdu govore.
Izvalila magla panj.
Ja je čela, ja je brus, ja od motike štene.
Jedno mu je na srcu a drugo na jeziku.
Jedno radi a drugo odrađuje.
Kad lisica predikuje, pazi dobro na guske.
Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju.
Ko jedan put slaže, drugi put mu se ne veruje ako i istinu kaže.
Koje pseto hoće da ubiju, poviču: bijesno je!
Ko laže, vrag na njemu jaše! /2/
Laž gde ruča, tu ne večera, a gde omrkne, tu ne osvane. /2/
Laž se pređe primi nego istina.
Na jeziku med, a na srcu jed.
Ne možeš dlanom sunce zakloniti.
Orasi se ne mogu sakriti.
Potajni ugljen najgore ožeže.
Rijetko istinu govorim, a još ređe istinu tvorim. (Reče se
u šali za sebe.)
Tuđe proso u našu šencu meće.
U dosta šale ima malo i zbilje.
U svakoj šali ima polovica zbilje.
U laži je plitko dno.
U laži su kratke noge.
San je laža, a Bog istina.
Svaka je šala pola istine.
Sva je huka na vuka, a iza vuka i lisica sita.
Što govoriš, to meni, a što misliš, to tebi.
Što mi veliš, nek mi bude; što mi želiš, nek ti bude!
Što mu je na srcu to i na jeziku.
Što na um (dođe), to (i) na usta.
/Što na umu, to na drumu./
Što trijezan misli, (to) pjan govori.
*
ŠAPAT U PAPRAT
(O uzaludnom trudu)
Biser ne valja pred svinje bacati.
Vatra se slamom ne gasi.
(Što ćeš) drva u šumu nositi.
Zabada trn u zdravu nogu.
Zaludan pop i jariće krsti. /2/
Zapiši u odžak.
Ja tikvu u vodu, a tikva iz vode.
Kapom vjetar ćerati. (Biti vjetrenjak)
Kratkim štapom u duboku vodu odupirati se.
Krsti vuka, a vuk u goru.
Kurjaku put u šumu pokazivati.
Malo pleve dosta vijetra.
Nije ni onđe krave, koja da kravljaču mlijeka, pa potegne nogom te prospe.
Pijesak u more sipati.
Potukle se zebe oko tuđeg prosa.
Radi jedne muve pauk ne razapinje mrežu. /7/
Riba se u vodi ne pogađa.
Ribu uči plivati.
Terati ribu pod most da ne pokisne. /5/
Tuđu kuću diže, a svoju obara.
U šumu drva nositi.
Šapat u paprat.
*
BESPOSLICA, VRAŽJA UZGLAVNICA
(O radu i dokolici)
Ako si pčela, košnicu ćeš lako naći. /6/
Besposlica, vražja uzglavnica. /2/
Bijele ruke tuđ posao miluju.
Blagoslovena je večera s pravdom stečena. /6/
Blažene su mnoge ručice, al su proklete mnoge guzice.
Bolje je ne početi nego ne dočeti.
Valja zapeti, pa zapjevati.
Vinograd ne ište molitve, nego motike.
Dobra ovca mnogo ne bleji, ali mnogo vune daje.
Zanat je u nevolji hrana.
I međed niz krušku silazeći počiva.
Kakvo ralo, takvo oranje. /3/
Koga nije na dijelu, nema mu dijela.
Koji domaćin ne misli uveče šta ujutru valja raditi, tu niti je kuće niti domaćina.
Ko ljeti hladuje, zimi gladuje.
Ko se dima ne nadimi...
Ko se motikom ne nabusa taj se kruha ne nakusa.
Ko se mraza boji nek ne sadi vinograda.
Ko se uzda u prošnju, zlo se hrani.
Ko tuđ posao gleda, svoj zaboravlja.
Lavica jedno okoti, ali lava.
Lavica okoti jedno ali vrijedno.
Mrav i čela uče kako se teče. (stiče)
Muha orala volu na rogu stojeći.
Ne boji se lisica večernjeg hvalioca, nego jutarnjeg ranioca.
Ne hvali mi večernjega sjedioca, već mi hvali jutarnjega ranioca.
Nema očevine bez krčevine.
Nema raka bez mokrijeh gaća.
Ne može se spavati i pipune čuvati.
Ne padaju iz neba pečene mušmule.
Ne treba kvocati, nego jaja nositi.
Od čoeka se ništa nije otelo. (Čovek može svašto učiniti oko čega se potrudi kao što treba.)
O čem čoek radio o tom se i hranio.
Pokraj furune sjedeći ništa se ne dobija.
Posviraj, pa i za pojas zađeni.
Radi kao da ćeš sto godina življeti, a moli se Bogu kao da ćeš sutra umrijeti.
Radi, pa ću ti i ja pomoći, veli Gospodin Bog.
Ralo i motika svijet hrane.
Ranoranilac i docnolegalac kuću teče.
U mudre glave sto ruku. /7/
(Upri) u se i u svoje kljuse.
U ratara crne ruke a bijela pogača.
Čoek i kad padne, odmori se.
Šenica težaka ne čeka.
Što možeš uradi danas, a za sutra samo leba ostavi. /4/
Što pas duže na rijepu (sjedi), to ovce sve dilje.
Što se više čuje, manje se čini.
Što se ne počne to se ne dospije.
*
KAKO TE BOG UČI!
(O ispravnom delanju)
Ako ću krivo - ne smijem od Boga. Ako ću pravo, ne smijem od bega.
Bolje je dijeliti nego prositi.
Gvožđe se kuje dok je vruće.
Dobroga je pastira posao ovce strići, a ne derati.
Izrij kao svinja, a izjedi kao gospodar.
Jedna palica ni pred carem ne gori. (Ne može čovek sve sam.)
Kad se čoek šta prihvati onoga nek se i drži.
Kad čoek psa ubije, valja da ga i za plot zavuče.
Kako te Bog uči. (Kako najbolje znaš radi, čini što.)
Kako ti igra tako mu poj.
Ko vuka gađa, bistro valja da gleda.
Kukolj valja iz korena iščupati.
Malog hvali, a golemog ćeraj (konja u kolima).
Med na osovini rodi. (Valja košnice često promiješati.)
Mrtvu se kurjaku rep mjeri.
Na jednom se volu ne može orati.
Ne jede se sve što leti.
Ne kaži sve što znaš; ne čini sve što možeš; ne veruj sve što čuješ; ne daj sve što imaš; ne želi sve što nemaš. /5/
Nemoj svakoj tici kobac biti. (Nemoj se u svašto miješati.)
Ne niči đe te ne siju.
Ne piri đe te ne žeže.
Pleti kotac kao ti i otac. (Radi i živi onako kao što ti je i otac.)
Pokuči, (pa) dokuči. (Najprije podaj, pa onda gledaj da ti se da.)
Svaki dar ište uzdarje.
Svašto ne valja na kraj išćerivati.
S dobošem se zec ne lovi.
U nevolji ne treba plakati, nego lijek tražiti.
Štogođ jedeš, drobi, a što nosiš, prti.
Što nije gledati, nije ni glodati.
Što se danas može učiniti, ne ostavljaj za sjutra.
*
UNCA PAMETI
(O mudrosti i ludosti)
Ako ko drugi skoči u vodu, hoćeš li i ti skočiti?
Ako čini što zna, ono ne zna što čini.
Bolja je unca pameti, nego sto litara snage.
Bolja je jedna razmišljena, nego stotina učinjenih.
Bolje je s mudrim plakati nego s ludim pjevati.
Bolje pametna glava, nego dolina para. /2/
Budale kuće zidaju, a mudri ih kupuju.
Budale se ne seju, one same nicaju. /3/
Vid'la žaba gde se konji kuju, pa i ona digla nogu!
Glupost i oholost rastu na jednom drvetu. /2/
Dao Bog, ali nije imao kome.
Dok pamet dođe, blago prođe.
I pijana koka zna što je jastreb.
Kad Bog hoće koga da kazni, najpre mu uzme pamet.
Kloni se luda kao i sveta.
Ko me jedan put prevari - onaj je nevaljao, a koji više puta, vrijedan je čoek.
Kud ludi prodriješe, mudri ne mogoše.
Kad se svađaš sa budalom, ljudi vide dve budale. /5 /
Lakše je kamenje uz brdo valjati nego se s ludim razgovarati.
Luda se (lisica) hvata u jednu (nogu), a mudra u sve četiri.
Ludi boj biju, a mudri vino piju.
Ludim se brod kuša.
Lud kao vrag na dobro.
Lud ne zna za šalu.
Lud se po smijehu poznaje.
Mudre je lasno sjetovati.
Mudriji si kad ćutiš.
Mudroj glavi jedno oko dosta.
Ne boli ga što je lud.
Ne traži od slijepca oči! /4/
Nije lud ko je lud, već je lud ko ludoga sluša. /4/
Ostario, a pameti ne stekao.
Ostario, a ćudi ne ostavio.
Pametan polako ide a brzo dođe.
Pametnom ne teci, ludom ne ostavi! /4/
Pokloni se mahnitu ka' i svetu.
Pokori se mahnitu ka' i svetu.
Potonja pamet magarcu pod rep.
Prva pamet magarcu /kučku/ pod rep.
Rastaćeš se i samnom, ali nećeš sa svojom pameti.
Rugala se sova sjenici: idi kučko glavata!
S glave Bog pomaže.
Slijepca za put i budalu za savijet ne valja pitati.
S ludim se ne valja šaliti.
Stavi luda visoko, nek nogama maše.
Teško glavi kad rep zapovjeda!
Teško je mudrom među budalama besjediti.
Teško nogama pod ludom glavom!
Teško tome ko za tuđom pameti ide!
Teško tome ko pameti nema!
Ukloni se luda kao i sveta.
U luda kmeta brza besjeda.
U luda nema suda. /4/
U mijestu slijepijeh ko ima jedno oko vidi mnogo.
Hvala ti mudrosti!
Čeg' se mudar stidi, tim se lud ponosi.
Čoek se uči dok je živ, pa opet lud umre.
Šteta i ludom oči otvori.
Što jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti.
Što ludi zaludi, sto mudrijeh ne liječe.
Šuplje glave vetrom se hrane. /2/
Što lud misli, Bog ne dava. /3/
*
KAD ČOEKU PUKNE...
(O svesti, umu i razumu)
Više um zamisli nego more ponese.
Dvije se ribe na jednoj vatri peku, pa jedna drugoj ne veruje.
Imaš me - ne znaš me! Izgubiš me, poznaš me.
Kad vidim onda ću i vjerovati.
Kad vidiš šta je, što pitaš?
Kad nema problema, stavi šljunak u cipelu. /7/
Kad svi isto misle, znači da niko ne razmišlja. /7/
Kad te ko ne zove, što se odazivaš?
Kad čoeku puke među očima.
Koliko tebi do božića toliko i meni. (Ne bojim te se)
Kome nije bilo patiti, on ne može ni zapaziti.
Ko ne zna za sebe, ne zna ni za mene.
Ko sebe ne zna sačuvati, ne zna ni drugoga.
Ko tovar nosi, ne vidi.
Ko će znati šta je u zavezanu mijehu?
Lakše je vjerovati nego ići te pitati.
Mnogi čoek nije nazadan Bogom već sobom.
Ne gledaj me ko sam bio, već ko sam sad.
Niti se u dobru ponesi, ni u zlu poništi.
Pukla mu koža na čelu. (Gledaj: Kad čoeku pukne među očima.)
Svako vreme je pogodno samo ako čovek zna zašta. /7/
Svak je sebi najbliži.
Svačiju slušaj, a svoju smatraj.
Sluti, sluti - naslutićeš! /2/
Soko perjem leti a ne mesom.
Starije je jutro od večera.
Um za morem, a smrt za vratom.
Um po svijetu, a sekira za vratom. /2/
Um caruje, a pamet imaju i sve životinje.
Um caruje, snaga klade valja. /2/
U tuđem oku vidi slamku, a u svome grede ne vidi.
Čega se čoek najviše boji, ono će mu na glavu doći.
Čoek želi od svakoga da je bolji, a od sina da je gori.
Što će slijepcu ogledalo?
Što ko misli o onom i sanja.
*
NIJE ZLATO SVE ŠTO SIJA
(O iluziji i stvarnosti)
Biber je zrno maleno, ali pred gospodu izlazi.
Gatala baba da nije mraza pa osvanuo snijeg do guzice.
Iz svakog panja ne može se svetac istesati.
I moja bi majka znala gibanicu umjesiti da je sira i masla.
I panj je lijep obučen i nakićen.
I crna krava bijelo mlijeko daje.
Jedna koža ne može dva mesa dati.
Malena je tica prepelica,
Al' umori konja i junaka.
Maleno je zrno biserovo
Al' se nosi na gospodskom grlu.
Na sokolu je malo mesa. (Ne treba gledati na čoveka što je mali ili mršav.)
Na snu došlo, na snu i otišlo.
Ne vjeruj snu, koliko ni psu.
Nije svake tice jednako meso.
Nije zlato sve što sija.
Od svakog brašna ne treba praviti kačamak. /5/
Poznaje se koza po rozima.
Poznaje se pijetao po kresti.
Poslije kiše japundže ne treba.
Prije zore ne može svanuti.
Razdrto je mučno zakrpiti.
Srebrno sedlo ne čini dobra konja.
Uveče se dan hvali (pošto prođe).
U mraku je svaka krava crna.
Usta zatvori, a oči otvori.
Carevac je carevac, ako neće imati ni novac; a magarac je magarac, ako će imati i zlatan pokrovac.
Čujeno i videno neje isto. /3/
Što bi, bi.
Što vide četiri oka, viđeće i dvadesetičetiri.
Što vidiš ono i piši. (Nema više ništa osim toga što vidiš.)
Što čuješ, ne vjeruj; što vidiš, to vjeruj.
Šuga se ne može sakriti.
*
ŠTO ČINE ĐECA?
(O učenju i vaspitanju)
Dok je drvo mlado, mo'ž ga savijati kud hoćeš.
Dok zmija zmiju na proždere, ne može aždaha postati.
Dok je šiba tanka, treba je ispravljati.
Kad bi batine mogle nekoga naučiti pameti, onda bi najpametniji bili volovi. /7/
Lasno je naučiti, nego je muka odučiti.
Matora drva ne dadu se presađivati.
Mlado se drvo savija.
Nauka je jedna muka,
a oduka dvije muke.
Ne umije magarac plivati doklen mu voda do ušiju ne dođe.
Nevolja svačemu čoeka nauči.
Prut dok je mlad valja ga savijati.
Pusto raslo, mahnito staralo.
Svaka šteta uči čoeka pameti.
Čaplja je svaku ticu učila da pliva, a sama se udavila.
Čoek se do smrti uči.
Što dikla navikla to nevjesta ne odviče. (Što čoek u mladosti nauči ono jednako čini.)
Što muči, uči.
Što čine đeca? - Što vide od oca.
Što se s kim rodilo, od onoga se ne oduči.
*
GLAVA JE OD KNJIGE STARIJA
(O znanju i imanju)
Bolje je ništa ne znati nego kojekako.
Bolje je umeti nego imati.
Glava je starija od knjige.
Dobro je svašta znati, ma nije sve tvoriti.
Zaludu je začina kada nije načina.
Ja umio a neimao, ja imao a ne umio (svejedno je).
Ko do dvadeset (godina) ne zna, a do trideset nema, teško kući koja ga ima.
Ko zna bolje, široko mu polje.
Ko zna ne zja.
Ko mnogo zna mnogo i pati.
Matora lisica čuva se gvožđa.
Neznadoše - svijet pojedoše (oni koji se čine i govore da ne znadu ništa).
Neznajšu rđa bije.
Ne zna čalma šta pati glava.
Ne peče pitu ko ima, nego ko umije.
Niko se nije naučen rodio.
Od znanja ne boli glava. /2/
Onoliko znamo koliko pameti imamo.
Sve čini što zna, a ništa ne zna što čini.
Svi gledaju otkud izvire, a niko ne gleda kud ponire.
Što zna magare što je petrusin.
Što čovek više živi, više i zna.
*
ĐEGOD KOKOT POPJEVA...
(O iskustvu)
Ako komšijska kuća gori, pazi na svoju.
Ako hoćeš koga da poznaš, podaj mu vlast.
Bolje je biti pijevac jedan dan, nego kokoš mijesec.
Bolje je site komarce trpljeti nego gladne napuštati.
Đegod kokot popjeva onđe svašta ima.
Izgoreće slama, ali će i miši sjesti đe ne valja.
Ili loncem o kamen ili kamenom o lonac, teško loncu svakojako!
Kad mator pas laje - valje viđeti šta je.
Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se.
Koga je moliti, nije ga srditi.
Koja crkva ne pomaže, ne valja joj se moliti.
Koji svetac ne pomaže, ne valja mu se moliti.
Koji hrt dva zeca tera - ni jednoga ne uhvati. /2/
Kokoš pije, a na nebo gleda.
Komu se mačka umiljava, onoga i ogrebe.
Ko se boji vrabaca, nek ne sije prohe.
Ko se u bari udavi, onom drugo more ne treba.
Lajava kučka selo učuva.
Mačka se u vreći ne kupuje.
Na onoga pas laje koga ne poznaje.
Od znana /pitoma/ zelja glava ne boli. (prenosno: o ženidbi i udaji)
Po porukama vuci mesa ne jedu.
Posjeci po jednom prstu - boli; posjeci po drugom - boli.
Rijetko umije dobro gospodariti, koji nigda nije služio.
Star pas kad laje, svjet daje.
*
SILA KOLA LOMI
(O sili, ratu i miru)
Ja silom ne ulovih zeca.
Kad je najviše strvine onda najviše psi bjesne.
Kad je rat, niko nikom nije brat.
Koji se hrt silom u lov vodi onaj zeca ne hvata.
Ko rat želi, kod kuće ga imao.
Ko rat želi, na glavi mu bio.
Kuda vojska prolazi - tud se trava ne nalazi.
Luda sila brza pogibija.
Od mira glava ne boli.
Sila Boga ne moli, a pravde ne pita.
Sila kola lomi.
Sila otme zemlju i gradove.
S jednim Bogom na sto zlotvora (može se udariti).
Čija sila onoga i carstvo.
Čija sila toga i pravda.
*
SEBI SIJEŠ, SEBI ŽANJEŠ
(O zakonu uzroka i posledice)
Batina ima dva kraja.
Dok dijete ne zaplače, mati ga se ne sjeća.
Dokle žnjela dotle jela.
Iz vrane što ispane, teško soko postane.
Izići će djelo na vidjelo.
Iz šale i proso rodi.
Iz šale se đeca rađaju.
Jedno krivo drvo sav tovar raspe. /7/
Kako posiješ onako ćeš i požnjeti.
Kako prostreš onako ćeš i ležati.
Kako tuđu kokoš iziješ odmah svoju za nogu veži.
Ko vraga svijećom traži, taj će ga i naći.
Koga tišti onaj i pišti.
Kogođ što đelja, predanj pada.
Ko dobro čini, bolje dočeka.
Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada. /2/
Koza ne prska dokle ne vidi vuka.
Ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen kući dođe.
Ko izije meso, valja i kosti da glođe.
Ko kuca tomu se i otvara.
Koja tikva često na vodu ide - razbiće se.
Ko s vragom tikve sadi, o glavu mu se razbijaju.
Ko se ovcom učini, kurjaci ga izjedu.
Kome vašar kapu kupuje, onaj gologlav ide.
Ko seje vetar, žanje oluju. /2/
Ko se meša s tricama, pojedu ga svinje. /2/
Ko s psima leži, s buhama ustaje.
Ko stoji kod volova, i ne zna više od volova.
Kud je otišlo june nek ide i uže.
Lasno je kamen u Dunav baciti, ali ga je mučno izvaditi.
Mnogo pasa - zečja smrt. /7/
Ne mogu biti i vuci siti i ovce na broju.
Nijedan dim bez (malo) ognja nije.
Od loze grozd, a od trna kupina (biva).
Pokraj suha drveta i sirovo izgori. (Uz kriva čoeka propadne kašto i prav.)
Po tragu se zec nađe.
Rana ako se izliječi, poznaje se biljega.
Sebi oreš, sebi siješ, sebi vlačiš, sebi ćeš i žnjeti.
Svaka skuža ima muža. (Sve ima svoj uzrok.)
S kim si do podne, onaki si popodne.
S kim si onaki si.
Smrdljivo bure najbolje vino pokvari.
Ular s konjem ide.
Cigu-migu za tri dana, lele kuku do veka. /2/
Što bih ja pasju krv na svoj vrat uzimao?
Štogođ ko đelja sve predanj pada.
Štogođ ko čini, sve sebi.
Što ko radi ono će i patiti.
Što nijesi rad da ti drugi ljudi čine, ne čini ni ti nikome, a što želiš da tebi drugi ljudi čine, čini i ti svakome.
Šugava ovca sve stado ošuga.
Ako nisi poš'o, nećeš ni stići. /6/
*
LETE DANCI KAO RIJEKA
(O rođenju, životu i smrti)
Boji se da se u njemu ljudsko sjeme ne zatre.
(Kad koji svoj život vrlo žali i čuva, kao da će sav ljudski rod s njime propasti.)
Danas čovjek - sutra crna zemlja.
Đe su danci, tu su i lijeci.
Zemlja po zemlji hodi.
I stara ovca so liže. (I staru se čoveku mili veselje kao i mladu.)
Ide vreme nosi beme.
Jedan put se mre.
Jedna smrt trista uzroka.
Jednom se rađa a jednom umire.
Koje se staklo jedan put razbije ono se već (više) ne sastavi.
Ko se rađa, taj i umire.
Lete danci kao rijeka, a godiša kao ništa.
Misliš li me mrtva požaliti, požali me dok sam u životu.
Nagi smo na ovaj svijet došli, nagi ćemo s njega i otići.
Na mlađima svijet ostaje.
Napao kao smrt na život.
Nećemo se okovati na ovome svijetu (nego ćemo pomrijeti i otići s njega).
Nisam se u blagu rodio niti ću se (s njim) u grob zakopati.
Od dvije smrti niko ne gine.
Od smrti nema lijeka.
Onaki mi je život kao mjesec: časom pun, a časom prazan.
Opraštam sve: i zmiju pod krš i ticu u goru! (Kad ko umire.)
Po smrti nema kajanja.
Po starini bog pomaga.
Svakome zlu smrt je lijek.
Svega će biti (i preteći), a nas će nestati.
Smrt je varalica. (jer dođe iznenada)
Smrt ne pazi ni staro ni mlado.
Hej, starosti, prteno oružje!
Česta su jutra i večeri.
Čoek zna đe se rodi, ali ne zna kud se godi.
Smrt ne gleda nikome u brke.
Utanji, Bože, ali ne prekini.
Što dalje sve bliže smrti.
Što kolevka zaljuljala
/ to motika zakopala. (Što se s čoekom rodi to ga prati do smrti.)
Što pođe niz vodu, ne vrnu se uz vodu.
*
IZ OVE SE KOŽE NE MOŽE
(O sudbini, sreći i nesreći)
Ako ne možemo kako hoćemo, a mi ćemo kako možemo.
Biće mišja rupa za dukat (kad dođe nevolja).
Dok je sreće, nije štete.
Đe svinja salo teče tu i ostavlja.
Zemlja tvrda a nebo visoko (dakle nema se kuda).
Iz ove se kože (nikud) ne može.
Kurjak kožom plaća.
I ja mogu, i konj mi može, ali Bog ne da.
I ti možeš i konj ti može ali ti Bog ne da.
Mački je do igre a mišu do plača.
Kad je volja, i zlom ide nabolje. /2/
Kad kuća gori, barem da se čoek ogrije.
Ko je srećan, i vrane mu jaja nose. /2/
Koliko je nizbrdica toliko i uzbrdica.
Kome Bog sreće nije dao onome je kovač ne može skovati.
Ko može i konj mu može, a ko ne može i kobila mu posrće.
Ko se čuva i Bog ga čuva.
Krtica ispod zemlje ide, pa opet ne može da se sakrije.
Manje-više, svak ima svog vrana. (Svaki čovek ima svoju nevolju.
Vrana je mesto vraga, kao da mu se ime ne spomene.)
Mnogi je bolestan ali ne ječi.
Muka duše ne vadi, no suđen dan.
Na lijepoga dim ide.
Ne grizeš ti meni uši, veće onaj što se vije iznad mene. (Kazao zec žabi kad mu je grizla uši, a on od orla nije smio da se makne.)
Nekom i olovo plivje, a nekome i slama tone.
Ne mari marva za jednog mrava.
Nesreća je dugorepa.
Nesreća tanko prede. (lako se može dogoditi)
Ne stani sirotu na skut, pa nećeš sebi na sreću. /2/
Neće grom u koprive.
Nije u onom u čemu oči vide, nego u onom u čemu Bog dade (sreća).
Nije što oči vide, no što Bog hoće.
Niko ne zna šta nosi dan, šta li noć.
Prebila orla zla godina. (Prićerala orla zla godina.)
Prva sreća puna čaša cveća,
/druga sreća puna čaša vina,
/treća sreća puna čaša jeda.
Svaka tica od svog kljuna gine.
Svako će se pile svojim zrnom zadaviti.
Svaka utrobica o svom grkljanu visi.
Svijet ide naokolo, a nevolja redom.
S vragom došlo, s vragom i otišlo.
Srednja je sreća najbolja.
Uplaši, Bože, ali ne umori. (Kad čoeku dođe kakva nevolja na glavu.)
U nevolji se jako Bog moli.
Car daleko a Bog visoko.
Čoek se u nevolji hita drvlja i kamenja.
Što visi, nek otpada.
Što mora biti, biti će.
Što će biti jesenas, neka bude večeras.
*
SVAKO ČUDO ZA TRI DANA
(O nepostojanosti i promeni)
Đeca se čude svačemu, a ljudi ničemu.
Iz drače ruža se rađa.
I to će proći.
Jedno kolo iz blata a drugo u blato.
Na svinjama se svinjski dobije, ali se svinjski i izgubi.
Nije svaka muka do vijeka.
Od đece ljudi bivaju.
Od pruta biva veliko drvo.
Od šenice se može snijet pretvoriti, a od snijeta šenica.
Od šugava praseta zdravo svinjče bude.
Svako čudo za tri dana.
Čemu zeman tome i vrijeme.
Često uveče plače koji se izjutra smijao.
Što visoko leti, na nisko pada.
*
STRPLJEN SPASEN
(O strpljenju i trpljenju)
Ako je sve Bog ubio, nije trpež i lijepu reč.
Brz se mnogo puta premetne, pa ga i trom stigne.
Budalasta snaga brzo malakše.
I guska katkad na ledu posrne.
I konj od sto dukata posrne.
Još nije ni do vode došao a gaće zasukuje.
Još (se) nije koza okozila, a kozle igra po polju.
Ko brzo sudi, brzo se i kaje.
Ko lagano ide, dalje će otići.
Ko naglo ide, na putu ostaje; ko lakše ide, brže doma dolazi. /2/
Ne valja (prije) lećeti dokle krila ne narastu.
Ne valja se izuvati prije vode.
Ne lipši magarče dok trava naraste!
Poredom se i goveda ližu.
Poredom se i u vodenici melje.
Skoči, pa onda reci: hop!
Skup više plaća a lijen dalje ide.
Strpljen spasen (a spasen pogotovu svet).
Suvišnja preša miša ne lovi.
Tiha voda brijeg roni.
Trpljen spasen pogotovu blažen.
Trpi, dušo, Boga radi.
Ustani, pa opet.
Hitar odviše sreću preskoči.
Hitnja je vražij posao.
Što bi brzo, uteče.
*
BOG SREĆU DIJELI
(O Bogu i veri)
Ako je ko jači, no i Bog je svačij.
Bodljivom korovu nije Bog dao rogove. (Bog nije kriv što ljudi zlo čine.)
Boga ne prevari.
Bog zatvori jedna vrata, a otvori stotinu.
Bog je stari davalac.
Bog ne da jednom čoeku sva dobra.
Bog ne sudi svaki osmi dan.
Bog ne plaća svake subote.
Bog ne spava.
Bog ne trubi zašto čoeka gubi.
Bog pomaže, ali nema kome.
Bog sreću dijeli, a aščija čorbu.
Vidi onaj koji vedri i oblači. (Bog)
I Bog se imenom zove.
Ispod Boga nema se kuđ.
I čoek čini (kašto) što hoće, a kamo li Bog!
Jadan je onaj koji nema dijela od Boga.
Kad Bog neće, ne mogu ni svi sveti.
Koga Bog kucne, onome ništa drugo ne valja.
Koga Bog miluje onoga i kara.
Ko se čuda ne nagleda taj se Boga ne nahvali.
Ljudi Boga ne vide nego (ga) po prilici nalaze.
Ne gleda Bog na kaljave noge, već na čisto srce.
Sam Bog nema gospodara.
Sam je Bog bez grijeha.
Sam je Bog na kararu (tj. savršen i svagde jednak).
Svačija je sila do vremena, a Božja do vijeka.
Svega je manje do volje Božje.
Sve se menja do volje Božje.
Starija je Božja no careva.
U Boga su vunene noge, a gvozdene ruke. (Ne čuje se kad dolazi ali se dobro oseća kad udari.)
U Boga su pune ruke (može dati kadgođ što hoće).
U Božju se niko ne meće.
Čoek nalaže, a Bog raspolaže.
Što Bog daje to je sve dobro.
Što je od Boga, slađe od meda.
*
OD BOGA ZDRAVLJE
Bez zdravlja nema bogatstva.
Bila bi glava zdrava, al je puna ušiju.
Bolest na konju dolazi, a na dlaci odlazi. /2/
Bolesnik malo jede, ali mnogo troši.
Bolje je s mirom nego s čirom.
Dok je čovek zdrav, i voda mu je slatka.
Zdrav bolesnu ne vjeruje.
Zdravi se ljudi ne pitaju.
Zdravlje je najveće blago ovoga svijeta.
Jak kao zemlja.
Jeko ječi a zdrav zveči.
Ko bolan nije bio ta(j) Bogu nije mio.
Ko je kome kriv što je zdrav i živ.
Kome nije vijeka, nije mu ni lijeka.
Ko nema mlijeka, nema lijeka.
Lasno je zdravomu bolesnoga savjetovati.
Na mladu je, zarašće.
Na nejačicu svak nasrće.
Ništa se sa zdravljem pomiješalo nije.
Njegova bolest - drugoga zdravlje.
Od Boga ti zdravlje! (Gledaj: Zdrav si!)
Od nas pijesma a od Boga zdravlje!
Sa zdravljem se ništa pomiješalo nije.
Svaka bolest ima svoj lijek (ali ga ljudi ne znadu).
Frišak i zdrav kao riba.
*
ČORBE ČOK, MESA JOK!
(O jelu i piću)
Bez zelja nema veselja.
Bolje je i suha krušca pojesti nego se naopako u smok hvatati.
Vino kaže: "Ti idi a ja ću da te stignem". /3/
Više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od gladi i od žeđi.
Više je njih posekla čaša nego sablja. /7/
Grkljan čuje slast, a trbuh mast.
Jede kao mećava (sijeno i slamu).
Kad se vilan (seljak) naije misli da neće nikad ogladnjeti.
Ko vina večera, vode ruča.
Ko vina ne pije, rđa ga bije, a ko ga mnogo pije, po glavi se bije.
Najveće je zlo biti gladan, ali i presit. /7/
Ne govori: Neka! prije nego vidiš na trpezi.
Ne ispijaj svakoj čaši dance,
/Izvrnućeš u nebo prkance.
Nema jačeg pića od vode.
Nema lica bez crvena vinca.
Nemogoše, svijet pojedoše. (Oni koji sve govore da ne mogu.)
Ne rađamo se da ijemo, nego ijemo da živimo.
Od čega si sit od toga si i debeo. /5/
Sit očenaš đavolu oči vadi.
Situ trbuhu i dobar hljeb nije ugodan.
Čorbe čok, mesa jok.
Što ko više pije to više žedni.
*
PROTEĆI ĆE VODA...
(O prirodi i prirodnim zakonima)
Ako zima ustima ne ujede, ona repom ošine.
Ako je trava pokošena, ostalo je korijenje.
Ako ljeto ne dade, jesen nema česa.
Vatra vatru ne žeže.
Velika drveta dugo rastu ali za čas padnu.
Vijetar kad hoće da prestane onda najvećma duše.
Gde je cvet tu je med.
Dok je međedu gnjilijeh krušaka, ne boji se gladi.
Đe je sova izlegla sokola?
Zima gizde ne gleda.
Zimnoj vedrini i ljetnoj oblačini nije verovati.
Zrela voćka sama pada.
I voda zube ima.
Ide zima kao oštra sablja.
Iza zime toplo, iza kiše sunce (biva).
Jabuka koja dockan sazri dugo stoji.
Jedna lasta ne čini proljeća.
Jesen je bogata a zima rogata.
Još se nije zima izjalovila.
Kad grmi, svak se sebe boji.
Kad kiša hoće da udari, najprije počne kapati.
Kad je lijepo vreme japundže ponesi (sa sobom), a na zlom čini što ti drago.
Kiša pada kapljicama, pak napada lokvicama.
Koja voćka sama pada ne valja je mlatiti.
Koja kruška sama pada ne valja se na nju bacati.
Ko se ne umije Bogu moliti, neka pođe na more.
Loza i koza vodu ne miluju. (Ne miluju kišovito vrijeme ni podvodna mjesta, nego sušu i brda)
Lovac je da lovi, a prepelica da se čuva.
Ljetnoj oblačini (koliko) i zimskoj vedrini ne valja vijerovati.
Ljeto i zima godinu iznjiha.
Ljeto sine pa i mine.
Magarac uz brdo ide polako, ali kad pođe niz brdo onda trči na vrat-na nos.
Maleni bregovi brzo se preliju.
Meso valja iz kože, a riba iz vode.
Meso pri kosti a zemlja pri kršu (valja).
Mokroj zemlji malo dažda valja.
More nevjerno polje.
Neka mene sunce sjaje, a zvezde ako će sve pocrkati.
Nema žita bez pologa.
Ne pada snijeg da pomori svijet, nego da svaka zverka svoj trag pokaže.
Nigda nije sova izlegla sokola.
Nije dobro led ni u marami kroz vinograd pronijeti.
Nijednu zimu nisu kurjaci pojeli. /4/
Nije zime dokle božić ne mine.
Od po marča (marta) i pas u hlad biježi.
Pauk po cvijeću bere jed, a čela sakuplja med.
Pitali kurjaka: kad je najveća zima? - a on odgovorio: kad se sunce rađa.
Po glasu tica, a po šapama se lav poznaje.
Pred zoru se mrzne.
Proteći će voda kud je tekla.
Riba po duboku pliva. (Ne može se lasno uhvatiti.)
Rijetko kao bijela vrana.
Svaka voda s potočići jaka.
S vremenom i sa slamom i mušmule zrenu.
S koga drveta samo voće pada ne valja ga tresti.
Suhoj zemlji i slana je voda dobra.
Teško je pseto s mačkom i kurjaka s ovcom pomiriti.
U ljeto nosi struku, a u zimu kako ti drago.
Hvali more a drži se glavice.
Što više grmi, manje dažda nahodi.
Što voda ponese, u kuću ne donese.
Štogođ maca omaci, ono sve miše lovi.
Što zima izdere, ljeto ne vidi. (Za zimu su dobre i ružne haljine)
Što je veća tica, veće joj gnijezdo treba.
Što leto pocepa, to zima ne okrpi. /6/
Što ti ljeto da, zima ti ne uzimlje.
*
IZ JEDNOG DRVETA
Đe nema malenog nema ni golemog.
Iz jednoga drveta ikona i lopata (biva).
Nema žita bez kukolja.
Puno praznine.
Stotinu malijeh čini jedno veliko.
U malo može biti dosta, a u dosta malo.
U svakoj kući ima dima.
U svakoj šenici ima snijeti.
U svakom žitu ima kukolja.
U svakom hljebu ima mekinja.
U crnoj zemlji bijelo žito rodi.
*
VESELO SRCE KUDELJU PREDE
(O ekologiji duše)
Ako je i zmija, od srca je.
Ako mi brane pjevati, ne brane mi plakati.
Bolje se iz daljega ljubiti nego se iz bliza mrziti.
Bolje se jedan put zaplakati nego sto puta uzdahnuti.
Veselo srce kudelju prede. /2/
Daleko od očiju daleko od srca.
Duša jedna vrata ima.
Đe je sloga tu je i Božij blagoslov.
Iz kamena bi suza udarila. (Kad se što žalostivo govori ili čini.)
Interes dušu gubi.
I rešeto srce ima... (pevaju deca u kolu) /3/
Jača rđa od bijesa.
Kad su oči pune, i srce je sito.
Mala djeca lebac jedu, a velika srce. /4/
Miriše kao duša đevojačka.
Mirno srce Boga moli,
/A nemirno suze roni.
Namrgodio /naoblačio / se kao da će mu kiša iz čela udariti.
Na psu rana na psu i zarasla.
Ne valja svašto k srcu primati.
Nikome nije napisano na čelu šta je u njemu.
Oči gospodarove konja goje.
Postelja i trpeza nema sržbe.
Prijekor je grđi od smrti.
Pune oči, prazno srce. (Kad je što na očima dobro a samo u sebi rđavo.)
Pune oči, puno i srce.
Svak (ima samo) jednu dušu.
Česti celivi gube ljubav.
Što ga nije na oči, nije ga ni na srcu.
Što nije lijepo gledati, nije lijepo ni ljubiti.
Što oko ne vidi, srce ne zaželi.
*
ČUVAJ ME, ČUVAM TE
(O ekologiji okruženja)
Ako je malo mlijeka, a ono je blizu rijeka.
Ako ne miriše, a ono barem i ne smrdi.
Da nema vjetra, pauci bi nebo premrežili. /2/
Đe nije mačke tu i miši kolo vode.
Zna se zlato i u đubretu.
Jedi zelje iz svoga vrta.
Ko ima polja ima dio Boga.
Ko ne hrani mačku, hrani miše.
Ko ne čuva tuđe, neće imati ni svoje.
Kudgođ sunce teče - svud se hljebac peče.
Na život i na zdravlje. (Kad se što prvi put ove godine vidi: novo voće, ždralovi itd., ili čuje: kukavica, npr.)
Ne bi mu ni oraha iz ruku uzeo. (Tako je neopran i gadan.)
Ne guli kore, ne čini gore.
Neće voćka ispod debla.
Ni riba bez vode ni zvijer bez gore.
Ni sve gore posjeci, ni bez drva doma dođi.
Od nevješta i gora plače.
Od nevješta i gora strada. /4/
Pošalji luda u goru da pobere svu goru.
Po pustoj crkvi i psi laju.
Prema đubretu i metla. /6/
Pusto mlijeko i psi loču.
Rđava je tica koja u svoje gnijezdo tori.
Riba bez vode i vuk bez gore ne može življeti.
Sam pod sobom drvo podsjeca.
Svak ispred svoje kuće neka mete.
Strah čuva vinograde.
Teško konju bez polja a mornaru bez mora!
U grad kad hoćeš, a iz grada kad te puste.
U memli i zlato zarđa. /5/
Frišak kao kremen.
Frišak kao rak.
Čak i nad metlarem ima metlar. /6/
Čista šenica kao da je golub (zrno po zrno) birao.
Čuva ga kao malo vode na dlanu. (Drži ga kao malo vode na dlanu.)
Čuva ga kao oči u glavi.
Čuvaj me, čuvam te.
Čuvaj se od uglja potajna.
Čuvaj ti mene od svoga, a od tuđega ću se ja sam (čuvati).
Šta je najviše, onoga će biti najmanje, a šta je najmanje onoga će biti najviše.
Što mi je s svijetom, to mi je s cvijetom.
Šuma ti mati!
*
SIROTINJSKO ZLATO
(O vrednostima)
Bolje je da selo propadne nego u selu običaj.
Bolje je zemlju prodati nego joj običaj izgubiti.
Deca su sirotinjsko zlato. /6/
Zaludu mi je biser kad mi vrat otkida.
Zalud mi je biser - kad mi grlo davi. /2/
Zlatu će se kujundžija naći.
Čovek bez slobode kao riba bez vode. /2/
*
KOŠENO, STRI ŽENO
(Mislite o tome!)
Ako je mučno dati, nije iskati.
Više je dana nego kobasica.
Dosolac na stolu a presolac na plećima. /5/
Đe kučak loče tu i laje.
Đe nema ograde, po zlu ide baština.
Izio pas talambas: rđava čast a golem glas.
Južnu božiću i prijateljskom kolaču ne valja se radovati.
Kasni darovi ostaju bez hvale. /6/
Koja je korist od one krave koja da punu muzlicu mlijeka, a potegne nogom te prospe?
Koji me pas uvijedao, svojom dlakom liječio.
Ko nema sokola i kukavici se veseli.
Ko ne vidi oltara, i peći se klanja.
Košeno, striženo.
Mator kurjak pasja maskara.
Ne jede se meso od svake tice.
Nepovrat kola lomi.
Nije kriv onaj koji je dva ovna izio, već onaj koji mu je dao.
Pade Pliva u Vrbas i izgubi svoj glas.
Put kola vozi.
Putu roka nema.
Rđavoj proji mala slana treba.
To je smilje i bosilje.
Trista štapa po tuđem hrbatu ne čuje se.
Tuđim rukama zmije hvatati (lasno je).
Što je pravo i Bogu je drago.
*
SVAŠTA U SVIJETU
Ko za svijetom plače, bez očiju ostaje.
Nije svijet rešeto (nego je prostran, može čoek kud hoće).
Niko ne može cijelom svijetu kolača namesiti (da o njemu svi dobro govore).
Ništa nije novo na svijetu.
Ovaj je svjet kao masna kobasica.
Svašta u svijetu.
Svemu svijetu ni Bog nije ugodio.
Šuplje je ispod neba. (Ima se kud u svijet otići.)
*
TAKO MI TVOGA LIJEPOGA DAVANJA!
(Z a k l e t v e)
Kumim ti tvog psa, put kojim ideš i zmiju pod kršem, i ticu u gori! /2/
Tako mahnit po gori ne hodio! /2/
Tako me Bog od ljudske napasti uklonio!
Tako me ne kumile gore i vode!
Tako me zemlja suncu ne otela! /2/
Tako me tuđe oči ne vodile! /2/
Tako mi zemlja kosti ne izmetala! /2/
Tako mi zemlje koja me je dala i koja će me radovati! /2/
Tako mi zemlje koja me rani i koja će me uzeti! /2/
Tako mi zdravlja, od kojega mi ništa nije milije!
Tako mi konca koji me čeka!
Tako mi ljubavi koju imamo (a neka Bog zna)!
Tako mi morske pučine!
Tako mi neba i zemlje!
Tako mi one žrake nebeske! (put sunca pokazujući)
Tako mi onoga koji me je stvorio i koji će me rastvoriti!
Tako mi prestola nebeskoga! /2/
Tako mi se ne zakamenilo djete u ženi, tele u kravi, jagnje u ovci, svako sjeme u baštini i duh
u kostima! /2/
Tako mi sile Božje!
Tako mi sile vasiljene.
Tako mi soli i hljeba! (Prijatelju.) /2/
Tako mi smrtne ure, koja me čeka i koja me ne može proći!
Tako mi stvoritelja!
Tako mi tvoje ljubavi!
Tako mi tvoje hrane! (K materi.)
Tako mi tvojijeh molitava! /2/
Tako mi triput od neba do zemlje! /2/
Tako mi unakrs zemlje i svijeta!
Tako mi cara nebeskoga!
Tako mi carstva nebeskoga!
Tako mi se tijelo ne razlijevalo kao pena morska! /2/
Tako mi što vedri i oblači!
Tako mi što je danas!
Tako mi što je sjutra! /2/
Tako mi što je do Boga!
Tako mi što je među nama! /2/
Tako mi što podjeliti ne možemo! (tj. krvi)
Tako mi čim te gledam! /2/
Tako se u mene voda ne zakamenila! /2/
Tako po suncu veseo hodio!
Tako te iskonska rđa ne ubila! /2/
Tako u mahniti vjetar ne udrio!
Tako se u tri lika ne obrnuo! /2/
Tako mi sreće!
Tako mi što sja! (sunca)
Tako mi tvoga lijepoga davanja!
*
NAPOMENA PRIREĐIVAČA
Poslovice zastupljene u ovoj antologiji razvrstane su u četrdeset i tri okvirne grupe.
Ova podela je uslovna i napravljena je iz praktičnih razloga.
U ovom izboru nisu zastupljene određene grupe izreka:
- poređenja: Mek kao pamuk, Miran kao jare. i sl... (uz nekoliko izuzetaka);
- kletve: Miši ti uši odgrizli!;
- nepotpune izreke i fraze: Metnuti kome crva u glavu.; Mak na konac ćerati; Ljuti se zima;
Neslan čoek i sl.;
- turcizmi, lokalizmi i anahronizmi;
- isključivi stavovi, relativne "istine", predrasude i zablude;
- jednostavna opažanja, konstatacije (Nema ni mangure), uzvici (Ne pik ne!) i sl.
Izbor poslovica i izreka napravljen je na osnovu sledećih izvora:
1. Vuk Stefanović Karadžić: "Srpske narodne poslovice" (NOLIT-ovo izdanje iz 1972.
a prema originalnom Bečkom izdanju iz 1849.)
2. Vasko Popa: "Od zlata jabuka" - Rukovet narodnih umotvorina, (Prosveta, 1966.)
3. Raskovnik, časopis za književnost i kulturu (br. 69/70, 71/72, 77/78, 81/82 )
4. Milan Knežević: "Prelja na mesecu" (Narodna knjiga, 1988.)
U pripremanju ovog izbora držao sam se originala koliko god je to bilo moguće. Izvesne korekcije gramatičke i leksičke prirode učinjene su zbog potrebe približavanja jezika i gramatike savremenim pravilima, kao i u onim slučajevima kada se osavremenjeni (izmenjeni) oblik poslovice odomaćio i postao deo duha vremena sadašnjeg.
Napomene uz pojedine izreke i poslovice preuzete su prema originalnom izdanju "Srpskih narodnih poslovica" Vuka Stefanovića Karadžića iz 1849 godine.
Brojevi u kosim zagradama uz poslovice i izreke odnose se na izvore koji su navedeni u Bibliografiji na kraju knjige. Sve poslovice i izreke uz koje nema brojčanih oznaka preuzete su iz antologije Vuka Stefanovića Karadžića "Srpske narodne poslovice".
*
BIBLIOGRAFIJA
1) Vuk Stefanović Karadžić: Srpske narodne poslovice; NOLIT, Beograd, 1972.
2) Vasko Popa: Od zlata jabuka (rukovet narodnih umotvorina); PROSVETA, Beograd,
1966.
3) Raskovnik, časopis za književnost i kulturu br. 69/70; Narodna biblioteka Vuk Karadžić,
Beograd, jesen/zima 1992.
4) Raskovnik br. 71/72; proleće/leto 1993.
5) Rakovnik br. 77/78; jesen/zima 1994.
6) Raskovnik br. 81/82; jesen/zima 1995.
7) Milan Knežević: Prelja na mesecu; Narodna knjiga, Beograd, 1981.
Priredio: Tomislav Trbojević
|
