ljubav je život

Kome  treba  vlast?


- Mali uvod u sociokratiju –


...

"Ko je pronašao Boga u sebi, njemu druga vlast ne treba."

...

Zaista, kome treba vlast? Ne ova, sadašnja, ne prošla, ne buduća – već bilo koja vlast? Zar

je našoj duši potrebna neka spoljašnja vlast? Ili našem duhu? Ili telu? Ili našem umu, našim

mislima, našim odlukama i životnim izborima? Kome treba vlast? Da li nam je potrebna vlast

da bismo uradili bilo šta zaista bitno u našem životu: hodali, jeli, vodili ljubav, sanjali, stvarali,

rađali i podizali decu...? Zar ne umemo sami da hodamo, mislimo, govorimo, volimo, vodimo

ljubav, jedemo, radimo, donosimo odluke, upravljamo svojim životom...? Ako sve to

umemo – što će nam vlast? Zar je potrebno da bilo ko drugi upravlja našim životom? Ko

treba da odredi vrednost našeg rada? Vlast? Zar je potrebno da naš život zavisi od volje

nekog čoveka na položaju vlastodršca, ili celokupnog administrativno-birokratskog aparata?

...

Besmisleno je reći da je vlast potrebna zemlji (postojala je i pre vlasti), rekama, šumama,

poljima, planinama... (postojali su pre i postojaće posle svake vlasti), ili državi - jer država

(kao) ne bi mogla bez vlasti... Upravo je obrnuto. Vlast ne bi mogla bez države. Država je

potrebna vlasti kao opravdanje za njeno postojanje: bez državne konstrukcije, bez cele te

vojno-birokratsko-tehnokratske strukture i mašinerije vlast ne bi imala razloga da postoji.

Bez države, sistem državne birokratije bio bi nepotreban. To rađa novo pitanje: kome treba

država?

...

Šta jednu državu čini državom? Granice i institucije, zakoni i planovi (takođe ograničeni i

puni ograničenja), zemlja i ljudi, kao najvredniji resurs. Ljudi koji su suština, oni koji državu

stvaraju svojom svešću i „slobodnim“ izborom. Sve dok država ne postane neki entitet

odvojen od ljudi koji su se, prenoseći svoju odgovornost na vlast, sa tom odgovornošću,

dobrovoljno odrekli i dela svoje slobode!

...

Pravilo je: što je manje svesnosti i ljubavi, što je manje lične odgovornosti – više je zakona i

ograničenja! Država, kao i vlast, predstavlja niz ograničenja. Država je, baš kao i vlast,

potrebna samo ograničenoj autoritarnoj svesti koja podrazumeva odsustvo urođene

slobode, autentičnosti, stvarnog znanja, moralnosti i ljubavi.

...

Pitanje: Možemo li da zamislimo svet bez granica, bez države i njenog aparata? Svet koji

nastanjuju slobodni ljudi koji se slobodno povezuju? Možemo li da zamislimo svet bez

spoljašnje vlasti i prinude? Bez multinacionalnih kompanija, eksploatacije i prinudnog rada?

Možemo li da zamislimo slobodnu proizvodnju i razmenu – ničim ograničenu? Bez sistema

poreza, taksi, papirologije, birokratije, bankarskog sistema, berze, penzionih fondova...?

Možemo li da zamislimo dan u kome se probudimo i koji je ceo naš: za slobodnu igru,

stvaranje i razmenu sa drugim ljudima na svim nivoima – bez hijerarhijskih i autoritarnih

struktura?

Ako je odgovor NE - Matrix nas ima.

*

 

Pogledaj: http://permaculture.rs/

...


 

 

Jednostavna  istina  o  pušenju


(pogled na socio-ekonomsku dimenziju problema,

bez ulaženja u psihološku)

...

Ne postoji licemerna Država otuđena od ljudi. Postojimo mi, ljudi, koji delom svoje

(kolektivne) (ne)svesti stvaramo licemernu državu. Zašto licemernu? Jer smo i sami takvi. Jer

radimo takve poslove. Jer se ponašamo protivno zdravom razumu, a onda optužujemo život

da je nepravedan prema nama i tražimo pomoć od onih koji nisu zaslužni (ili jesu, kao

saučesnici!) za našu nesreću. Jer stvaramo takve zakone. Zakone koji brane legalizaciju i

upotrebu jedne vrste droge (marihuane, npr.), a široko odobravaju i podstiču upotrebu

druge droge koja  stvara zavisnost neuporedivo veću i štetniju po čoveka (uz uokvireno

upozorenje proizvođača i zakonodavca da je to smrtonosno!) Da, reč je o duvanu i pušenju.

I našem licemerju.

...

Zašto je marihuana zabranjena droga, a duvan dozvoljena, kad i jedna i druga stvaraju

zavisnost? Jer Država na marihuani ne može da zaradi  – a na duvanu može, u svakom

segmentu njegove (zlo)upotrebe! I zato jer je marihuana manje zlo i ne stvara bolesnog

čoveka (još niko nije dobio rak od pušenja marihuane!) – čak ga, uz umerenu konzumaciju -

leči!

...

Cilj Države (vlasti) nije zdrav, opušten čovek, jer njime ne može da se vlada i manipuliše.

I na njemu, zdravom, ne može toliko da se zaradi. Od prosečnog konzumenta duvana,

dakle pušača, svi zarađuju: proizvođači duvana, duvanska industrija, prodavci duvana (prva,

druga, treća ruka...), medicinari – belomantijaši, oni koji se bave svim posledicama pušenja

(naravno, bezuspešno), zatim belorukavičari, tj. farmaceuti (farmafija), popovi-crnomantijaši

(kad dođe do opela), i grobari-plavokošuljaši – na kraju. A na početku i na kraju, i u

svakom koraku tog procesa – Država koja ubira porez od svih i svakoga: akcize od

proizvođača duvana, poreze od farmaceuta, lekara i grobara -  samo crnomantijaši tu imaju

čistu zaradu, bez plaćanja poreza Državi. A ko je ta Država, ko su proizvođači, prodavci,

lekari, apotekari, grobari, konzumenti...? Pa to smo mi, upravo mi koji sebe i trujemo, i

lečimo (manje-više bezuspešno), i izričemo zabrane, i opevamo i sahranjujemo... Jurimo svoj

sopstveni rep u beskrajnoj igri samozavaravanja...

...

I to je to. Ako pušite, na vama svi lepo zarađuju (možda čak i vi zaradite koji dinar na

sopstvenoj zavisnosti i bolesti, ako ste proizvođač, prodavac, lekar, farmaceut, pop ili

grobar...) - plaćate svima, a pri tom mislite da vam cigarete daju UKUS SLOBODE!?!

...

Ako pušite, jedno je sigurno: SIGURNO NISTE SLOBODNI!

Zar nije vreme da prekinete jednu od te dve iluzije? Ili onu o slobodi, ili pušenje samo?

...

Petar Šumski

02.02.2015.

 

Ko si Ti - to sam Ja


...
1.

...

Zatvori oči.

Zatvori uši.

Zatvori um.

Otvori srce i slušaj – srcem.

I ne pitaj: Kako?

Već učini – tako.

Um pita, um želi da zna: „kako?“

A ono, to „kako?“ – je beskrajno.

Seti se: iza svakog detinjeg : „zašto i kako?“, i odgovora: „zato i tako“, postoji novo: „a

zašto, a kako?“

Ono ti sada ne treba.

Učini To bez znanja, bez uma:

Slušaj srcem.

Ono zna „kako“ bez pitanja, bez znanja.

Jer je na Izvoru svakog znanja, Ljubav uvek zna „kako“, samo ako otvorimo srce – i

sklonimo ili utišamo sve koncepte uma: predstave, strahove, „istine“, sumnje, uverenja,

želje...

Kada nema filtera uma, Stvarnost se ukazuje u svojoj čistoti, onakva kakva jeste:

neposredovana tumačenjima, uslovljenostima i konceptima uma. Pre svakog iskustva ona -

Stvarnost – jeste.

Pre svakog iskustva - ti si ta Stvarnost. Ti si To. I sve je To.

...

2.

Kada znaš ko si, postaješ i ostaješ suštinski nevezan: za telo i njegove potrebe, život i smrt,

želje i strahove, ljude i stvari, ideje i događaje... Ta nevezanost za svet pojavnog – to je

sloboda, jedina stvarna sloboda i jedina Stvarnost, konačna Istina.

...

Znajući ko si, znaš ko je (ili šta je) svako i sve što jeste. Saosećaš, ali ne brineš – jer znaš da

patnja i bol, ma koliko izgledali stvarni – prolazni su i pripadaju iluziji. Oslobođen iluzije, više

ne kupuješ u „hipermarketu Sveta“ i svetskih događaja, već razgledaš i svedočiš ostajući

(ne)dodirnut: dirnut ali nevezan za ishod sveta. Izašao si iz iluzorne bitke polarnosti -

dvojstva u Stvarnosti Jednog. Znaš da je Svest sve što jeste: i stvaralac i Svedok, i Tragalac

i Traženo...

...

Svest je Izvor i Ušće: kružna priroda Stvarnosti, beskraj tišine u prividu toka i manifestacije:

večni Mir u promeni...

To si Ti.

Ti si To.

...

3.

Napusti zauvek vezanost za sebe, za poznatu priču o sebi. Napuštajući jedan identitet i

njegovu priču, otvara se prostor za početak druge priče, i nova priča može da počne! Jedno

je završeno, novo stoji kao mogućnost – u zametku... Ako privrženost jednom obliku i

njegovoj priči nestane – šta ostaje? Ako možeš da odbaciš vezanost i privrženost jednom

identitetu sa kompletnom njegovom pričom (sećanjima, istorijom) i ostaneš prazan, na

samom početku, ne počinjući ništa – ko si Ti? Ko si Ti u tom trenutku? Taj prošli identitet sa

svojom istorijom, neki još neodređeni, budući identitet, bilo koji identitet... – ili samo polje

mogućnosti pre svega i svakog identiteta?

...

Ti si upravo To!

...

Ako možeš biti bilo ko i bilo šta – na Izvoru, ti si samo neispoljena mogućnost, praznina pre

svake manifestacije, nepomičnost pume pred skok (u toj nepomičnost skok je već zapisan),

tišina orkestra pre prvog pokreta dirigentske palice... Koju ćeš melodiju (simfoniju) započeti

– stvar je Svesti koja se spontano izražava u odsustvu uma. Ali sa svakim početkom –

zvuk-priča-oblik-identitet-um se pojavljuje i kreće u život, i vezanost za taj oblik (priču,

identitet) počinje kao želja za životom i trajanjem – do samog kraja!

...

Ta želja za životom je vezanost za život u tom obliku i poistovećenost sa pričom koju živiš;

ona je izvor želje za trajanjem i izvor straha od smrti – ona je izvor sve (psihološke) patnje.

...

Ako odemo korak nazad, shvatamo da je samozaborav, tj. zaborav tačke Izvora svih

mogućnosti koji  jesmo – izvor patnje ovog i svih života. U toj tački Izvora pre

manifestacije, svi oblici, sve mogućnosti, sav život je Jedno – jer To nemanifestovano, Izvor

je sve manifestacije. Biti To – jedina je izvesnost, jedina mogućnost i jedina Istina. Jer to je

Život Večni, ono što život daje, ali samo ne biva ni rođeno, niti umire... Znati To i živeti To –

znači biti u Istini. A to je konačna i jedina Sloboda.

...

„Pre ovog tela i posle ovog tela – Ja Jesam.

Pre i posle svake priče – Ja Jesam.

U svakom obliku i pre svakog oblika - Ja Jesam.

U svemu - Ja Jesam.

Ja, Samorođeni: i roditelj i dete, i ono što oboje donosi u postojanje - Ja Jesam.

Život sam i Izvor Života.

Izvor svega u postojanju - Ja Jesam.

Sve u Svemu - Ja Jesam.“

*

Zabeležio milošću Jedine Stvarnosti:

P. Šumski, 19.-23.09.2014.

 

Zašto  joga?

 

- Kratak pogled na hatha jogu (za početnike), bez suvišne istorije –


...

Joga je, u najkraćem, nauka o samospoznaji (koliko drevna, toliko i savremena), koja vuče korene iz bogate indijske duhovne tradicije. Može se reći i da je joga radost svesnog življenja, ona radost koju najčešće ne osećamo, ili na nju, omamljeni mantrom svakodnevice: „Još, još, još...! Više! ...“ – potpuno zaboravljamo. Ali same po sebi, ove definicije ništa ne govore. Praksa, direktno iskustvo joge, govori sve. Kako je ovo ipak prostor za reči, i samo pokušaj da se rečima opiše i prenese ono što se jedino iskustvom može dokučiti, daću posredan odgovor na pitanje:

...

Šta je joga?

...


Od trenutka začeća pa do dolaska na svet, čovek živi u nekoj vrsti raja – prvobitnog jedinstva sa sobom i svetom oko sebe koji predstavlja majčina utroba. Majušno biće u nastajanju, koje tek treba da izađe u svet i suoči se sa njim, o tom svetu još ne zna ništa, i ono je u majčinoj utrobi potpuno zaštićeno, stopljeno sa njom i nesvesno sebe, nesvesno razlike između sebe i majke i stanja jedinstva u kome ono boravi. Činom rođenja, počinje čovekovo odvajanje i izlazak iz tog prvobitnog raja, iz nesvesnog jedinstva u svet, gde počinjemo da otkrivamo i druge ljude i stvari različite od nas, kao i granice koje nam svet postavlja.

...

Malo dete, još neko vreme zadržava taj osećaj prvobitne potpune povezanosti sa sobom i svetom oko sebe, kao i osećaj svemoći, jer je to prva informacija koju je primilo od trenutka začeća do rođenja. Ono je meko, ranjivo, elastično, prilagodljivo, radosno, zaigrano, puno energije, spremno da uči, otvoreno za rast i spoznaju svega što ga okružuje... Istovremeno, bivajući u centru pažnje svojih roditelja, ono ima osećaj svemoći koji je nesvestan kao i jedinstvo u kome je dete boravilo u majčinoj utrobi. Malom detetu svet izgleda prepun čuda, bezgraničan, kao i vreme pred njim o kome još nema jasnu sliku. Zatim, kako odrastamo, gubimo tu vezu, izlazimo iz tog jedinstva sa sobom i svetom oko nas, gubimo se u svetu i dobijamo prve bolne lekcije, prve poruke straha i zabrane: „Ne! / Ne smeš!/ Ne mozeš!/Kako se usuđujueš (i da pomisliš)...!?“, prve kazne i nagrade, prva iskustva patnje, razdvojenosti, ljubavnih razočaranja, društvenih uslovljavanja i ograničavanja.

...

Pokušavajući da se prilagodimo zahtevima roditelja, učitelja, društva..., sve u želji da ostanemo u stanju jedinstva i harmonije, da budemo voljeni, prihvaćeni  i zaštićeni – u toj nameri i nastojanju – gubimo sebe. Zaboravljamo svoje autentične potrebe, svoj izraz, i navlačimo masku društvene prihvatljivosti, odnosno ličnosti ili ega. Počinjemo da se zatvaramo i branimo od sveta, što se utiskuje u naše telesno držanje. Sada smo već jako daleko od prvobitnog jedinstva, što u nama rađa bol i želju za povratkom u sklad. Sve okolnosti u našem zivotu, uključujući i naše telo (kroz nelagodnost, bol i bolest), ukazuju nam na to da stvari nisu baš idealne, ili ne onakve kakvim smo ih zamišljali... I taj osećaj nezadovoljstva životom koji živimo je prvi poziv na povratak u sklad i izgubljeno jedinstvo. To nezadovoljstvo nas vodi putem ucelovljenja i isceljenja, putem povratka u sklad i jedinstvo sa sobom i Postojanjem. Tako čovek stupa na neku duhovnu stazu i pronalazi svoj duhovni put, put povratka sebi.

...

Suočeni sa procesima starenja fizičkog tela, gojaznošću, slabljenjem vezivnog tkiva, problemima sa kičmom, stresom itd..., mnogi počinju da traže izlaz na fizičkom nivou i tako stižu do nekog od brojnih studija u kojima se vežba joga. A na ulazu u takav studio trebalo bi da stoji obaveštenje za sve namernike u potrazi za zdravljem: „Iako ste, možda, došli ovde sa željom da vežbanjem poboljšate svoj izgled, povratite poljuljano zdravlje, zategnete neki mišić, ispravite kičmu, usavršite telo, oslobodite se nagomilanog sala ili stresa – joga je, osim što vam može pružiti sve to, mnogo više od puke fizičke vežbe za zatezanje i popravljanje fizičkog izgleda. Joga je put povratka u celovitost i jedinstvo sa sobom i Postojanjem na svim nivoima Bića, u punoj svesnosti.“ Jer, kada se čovek razdvojio od svoje suštine, nesvesno predajući moć nad svojim životom spoljašnjim autoritetima poput društva u kome živi, kada je izašao iz prvobitnog jedinstva sa Univerzumom, čovek se razdvojio na svim nivoima: fizičkom, mentalnom, emotivnom i duhovnom... Naša tela nam to, kroz držanje, izgled, bolove i bolesti - samo odražavaju.

...

Joga je put svesnog povratka u neprolaznu radost detinjstva, u onaj davni osećaj lakoće, snage, svemoći i jedinstva sa sobom i svetom koji smo nekad iskusili, živeli, pa - izgubili.

...

Da bismo se vratili u stanje zdravlja i celovitosti, nije dovoljno samo ispraviti stav, skinuti po koji kilogram, zategnuti i ojačati telo... Telo nije uzrok problema, već puki odraz, odnosno posledica našeg mentalnog i emotivnog stava prema životu.

...

Oblik joge koji se najčešće praktikuje, a to je hata joga, samo je jedan od 8 važnih koraka na Putu isceljenja našeg života – i tiče se najviše fizičkog, i nešto manje mentalnog aspekta ujedinjenja čoveka.

...

Važnost položaja


Vežbe, odnosno asane koje se izvode u hata jogi, tiču se najviše položaja tela, odnosno pažnje koju posvećujemo telu i našem telesnom držanju. Joga je put povratka celovitom zdravlju: ako smo nesvesnim stavom prema životu „iskrivili“ naše telo, sada svesnim odnosom i radom preko tela, ispravljamo ne samo telo, već i naš odnos prema životu!

...

Često ćete od instruktora joge čuti rečenicu: „Zauzmite stabilan položaj. Kičma prava, noge čvrsto na podu, stabilno ukorenjene u podlogu...ili: Zauzmite stabilan i udoban sedeći položaj...“ Stabilnost u položaju je početak, osnovni preduslov, bez koga nema hata joge.

...

Zašto je bitan stabilan položaj?

Stabilan POLOŽAJ je osnova stabilne PAŽNJE. Pažnja je usmerena energija svesti, svesnost o položaju.

...

Stabilna PAŽNJA je osnova stabilne ENERGIJE. (Jer energija ide tamo gde je pažnja.)

...

A stabilna ENERGIJA je osnov svakog POSTIGNUĆA.

Bez ENERGIJE ne možemo ništa, jer energija je SVE.

...

ENERGIJA je prvi izraz materijalizacije SVESTI i temelj ŽIVOTA. Energija je Život. Sve što smo u životu učinili ili postigli, učinili smo zahvaljujući energiji i svesti. Naš položaj tela verno odražava naš položaj u životu, našu energiju i svest kojom raspolažemo.

...

Svestan, stabilan položaj, omogućava SVESNO UPRAVLJANJE ENERGIJOM ŽIVOTA (što je još jedna moguća definicija joge), i mi preko tela postajemo ko-kreatori naše sudbine, naše Stvarnosti. Više nismo samo žrtve slučajnosti, životnih okolnosti, bura i oluja, već svesni stvaraoci našeg života.

Tolika je važnost svakog položaja i pažnje koju mu posvećujemo.

...

Put od 8 koraka

...

Zamislite da krenete na put i naiđete na potok koji vam preseca taj put. Cilj puta je – druga obala. U potoku se nalazi 8 velikih, stabilnih kamenova, i oni su jedini način da se domognete druge obale...

Hata joga je jedan od tih kamenova koji zajedno čine nauku Joge i prevode nas sigurno sa obale neznanja na obalu spoznaje.

...

Preostalih 7 koraka (ili kamenova) su: načela morala, unutrašnje i spoljašnje higijene i čistote, kontrola daha i čula, koncentracija i meditacija i kao kruna Puta – prosvetljenje ili oslobođenje.

...

Hoćemo li ostati na prvom, drugom ili trećem kamenu, ili ćemo doneti hrabru odluku i preći preko svih 8 kamenova do druge obale - na nama je.

...

A sada, joga!

*

Petar Šumski
Trener joge i učitelj meditacije

Yoga centar Sombor,
23.07.2014.


 

Sadguru: Može li biti ostvarenja bez joge?

What is it yoga about?

The idea is to reduce the compulsions gradually so that one day, if you sit, you become yoga – you are not just practicing yoga. To become yoga means that your level of perception is such that there is no distinction between you and the universe. You have to build your system in such a way that it can take that. Otherwise, if by accident someone perceives something very intense and their system is not ready for it, their fuse will blow out. Many people who have done whacky yoga through books or whatever else have lost their minds. It is very important that you build your system in such a way that the higher ways of living and doing things will naturally come to you. For that to happen, you have to climb high enough. Do not sit here and ask for higher dimensions to come down to you. If they come down, it will not be good for you. You have to climb to a place where higher dimensions are with you.

- Sadhguru -

 

Sutre o meditativnoj tišini


...

Na Početku beše Tišina.

A onda u tu Tišinu pade prva Reč...

Prva od mnogih.

I tu bi kraj Početku.

...


Meditacija je put povratka u Tišinu Prapočetka.

*

U tišini je Istina. Carstvo je u tišini.

Meditacija je osluškivanje tišine i razgovor s Bogom u tišini.

*

Biće se otkriva u tišini uma, u mentalnoj praznini.

Isprazni se od svih sadržaja.

Ono što ostane – To si Ti.

To je tvoje Večno Lice.

Uđi u Tišinu iza svake tišine. Uđi u Jedno. U tebi je. U meni je…

Tome nas podseća meditacija.

*

Meditacija nas uvodi u Centar. Tamo gde je centar svesti, tu je Centar Sveta.

*

Meditacija je okretanje pažnje od spolja na unutra, vraćanje uma Kući. (Povratak bludnog

Sina.) Ulazak u tišinu i bivanje u tišini vlastitog Bića.

*

Meditacija je sjedinjenje uma i Srca u tišini punog prisustva.

*

Meditacija je povratak u spokoj Doma – povratak Izvoru.

*

Meditacija je put povratka u Izvorno Jedinstvo: stanje bivanja Bića u sebi.

Meditacija je sabiranje svesti iz sveta akcije, iz raspršenosti i rasparčanosti u svetu događaja

koji su deo Maye, natrag u jezgro Tišine, u Istinu Jedinstva.

*

Meditacija je mir Doma dostignutog.

*

Ako je akcija praćena gubljenjem svesti o Sebi ono što nas je odvelo od Kuće, meditacija

je ono što nas vraća Domu koji je svest o Sebi, o Sopstvu koje je izvor svih događaja,

neodvojiv od njih, ali ne i identičan sa njima.

*

Meditacija je seme, klica i plod samospoznaje: put povratka i cilj istovremeno.

*

Vraćajući nas iz nemira uma na periferiji (površini), u mir punog prisustva u Središtu (dubini)

Bića, meditacija je put oslobađanja od iluzije dvojstva i izgubljenosti u beskrajnim

manifestacijama Maye.

*

Meditacija je most svesti od obale neznanja (ropstva) do obale znanja (slobode). Savršeno

vozilo svesti kojim prelazimo put od patnje-neznanja-ropstva, do stanja blaženstva-znanja-

slobode.

*

Meditacija nas tišinom i mirom punog prisustva (koji su izvan reči i pojmova), izbavlja iz

samozaborava izgubljenosti u rečima, pojmovima, pojavama, događajima. To je povratak

Domu, jedinoj stvarnoj Slobodi.

*

Meditacija je odgovor na pitanje: ko smo i zašto smo.

*

Ako je odlazak iz tišine bio odlazak od Kuće, povratak u tišinu je povratak Kući. I gle, kuća

nije dalje od središta naših sopstvenih Bića, od ognjišta Tišine koje se tu nalazi. Tome nas

meditacija podseća i vraća. Ona nas ničemu ne uči, jer je stvarno Znanje, Istina našeg Bića,

oduvek u nama. Meditacija nam samo pokazuje put i, ako joj dopustimo, nežno i

nedvosmisleno dovodi do praga našeg Doma – Sopstva koje smo zaboravili da jesmo.

*

Ovaj svet je Stvaran, ali ne na način na koji ga vidimo. Naše viđenje sveta je nestvarno.To

viđenje čini ovaj svet nestvarnim. Mi vidimo svet samo kao posledicu, a ne kao Uzrok, ne na

Izvoru. I poput ludog baštovana, sečemo suve grane ili ih farbamo u zeleno, umesto da

zalijemo biljku u korenu. Meditacija je zalivanje biljke u korenu.

*

Meditacija je smrt buke (uma), i buđenje tišine (Bića).

*

Meditacija je zaranjanje na dah ispod površine (uma) u dubinu (Bića). Meditacija je potonuće površine i izranjanje dubine…

*

Meditacija je put pročišćenja svesti od svih nečistoća – do stanja Čiste Svesti.

*

Meditacija uklanja maglu i oblake misli koji zaklanjaju sunce Istine, Izvor Tišine i Radosti.

*

Meditacija je oko uragana: mirno, tiho, nepokretno Središte oko koga se vrtoglavo okreću

vetrovi misli, emocija, događaja… Nepokretni Pokretač. Pramajka zvuka.

*

Uđi u nepokretno Središte i svi odgovori su Tu. Ne trebaju ti knjige, ni sveštenici, ni

organizovana religija. Pronađi mesto potpunog spokoja i sigurnosti u sebi – i stigao si kući,

vratio si se Domu.

*

Svo znanje je jalovo ako čovek nema srce i um oslobođene okova straha i držanja za “ja”. Meditacija oslobađa za Radost Bivanja, za Istinu Bića.

*

Tišina je najdublja Istina Bića, sam Izvor Bića.

Iz te Tišine – Sloboda.

Iz te Slobode – Radost.

Iz te Radosti – Ljubav.

Iz te Ljubavi – Snaga.

Iz te Snage – Stvaranje.

*

Meditacija je stanje samoreflektujuće svesti – svesti svesne same sebe. To je dobrovoljna,

privremena smrt ega, jer ego ne može spoznati svest, biti svestan svesti, tihog posmatrača.

Tihi posmatrač je u pozadini buke ega. Tzv. objektivna stvarnost je samo scenografija za

samoizražavanje i samoprepoznavanje svesti. U meditaciji, u tišini uma, svest prepoznaje

samu sebe kao Večnu Osnovu, potku iza misli, iza svih mentalnih procesa. Ono što posmatra

- je ono što je posmatrano.

*

Unutrašnja tišina – to je cilj. Spoljašnja tišina je samo pomoćno sredstvo, neophodan ali ne i

dovoljan uslov. Unutrašnja tišina: spokoj, mir, harmonija, jedinstvo – to je cilj koji u

rezonanciji sa spoljašnjom tišinom postaje lakše dostižan.

*

I molitva i meditacija su Put oslobađanja od ega. Molitvom se predajemo Višoj Svesti

govoreći: “Ja sam ništa – Ti si sve. Ispuni me, isceli me, uceli me… Neka bude volja Tvoja!”

To je predaja malog “ja” – Višem Ja, ega – Sopstvu… Tako se potok uliva u okean, manja

u veću reku. Jedno se prepušta, uliva u drugo i postaje beskrajno veće Jedno.

*

U meditaciji, rastapanje ega teče drugačije: dodir sa Čistom svešću dešava se iznutra, bez

traženja bilo čega spolja. Ovde ne posreduju um i srce, nema obraćanja, nema razgovora,

već upravo umirivanjem uma i srca, ulaskom i utapanjem u Tišinu Izvora (što je Čista Svest)

– ego se prirodno gubi, nestaje u okruženju Istine, u dodiru sa Osnovom iz koje sve izvire, iz

koje je i sam potekao.

*

Predaja se dešava i u molitvi i u meditaciji. U slučaju molitve, predaja je glasna, ozvučena

mislima srca. U slučaju meditacije, predaja se dešava u tišini, u odsustvu misli, zapravo u

odsustvu i gubljenju “sebe”, tj. malog “ja” u Tišini punog Prisustva, u Tišini Izvora – što je

Čista Svest. Iskrenost molitve i meditacije, posvećenost i predaja u oba slučaja, dovode do

istog, Jednog, do Celine, iako su putevi prividno različiti. Ono što se računa, nije sam fizički

način kako se vraćamo Bogu-Istini u sebi, već kvalitet tog pokreta izražen iskrenošću i

posvećenošću predaje. Iskrenost i posvećenost je ono što se računa, a ne to idemo li na

hodočašće u cokulama, grubom i bučnom kaldrmom, ili hodamo nečujno po oblacima. Bog

gleda i vidi tvoje srce, a ne cipele koje nosiš na Putu povratka Domu.

*

Ono što je zajedničko i molitvi i meditaciji to su mir i radost. I molitva i meditacija donose

mir uma i srca, ali i duboku radost u srcu, toliko različitu od svakodnevnih, prolaznih radosti.

*

Molitva je traženje i prepuštanje.

Meditacija je povlačenje i prepuštanje.

Molitva je dinamičan, aktivan, jang oblik predaje.

Meditacija je pasivan, receptivan, jin oblik predaje.

Molitva je izraz muške energije, jang principa.

Meditacija je izraz ženske energije, jin principa.

Dve polarnosti koje se sreću u Jednom.

*

Zašto ne čujemo Boga?

Tiši je od svega drugog.

Zašto ne vidimo Boga?

Manji je i veći od svega ostalog.

Zašto nam se Bog ne otkriva?

Tražimo ga u vidljivom – ne gledamo u prazninu.

Ne verujemo da je u vidljivom – tražimo ga u nevidljivom, čulima nesposobnim da vide

nevidljivo.

Ne znamo da gledamo: manje od najmanjeg, veće od najvećeg.

Ne znamo da slušamo: tiše od najtišeg, glasnije od najglasnijeg.

Meditacija je takvo gledanje.

Meditacija je takvo slušanje.

*

Meditacija je poravnanje, usklađivanje sa Celinom Postojanja. Put povratka u Jedinstvo, u Svest Jedinstva. Prolaz u Središte Stvarnosti, u Srce Sveta.

*

Meditacija je tihi glas bez glasa samoreflektujuće svesti. Um okrenut na unutra dotiče Srce

Stvarnosti u tišini, i biva transformisan, rastvoren u beskraju Jedinstva (Jednog) koje je polje

čiste, bezgranične Svesti.

*

Meditacijom, um se utapa u beskrajni Okean Svesti i nestaje, gubeći svoje (individualne)

granice, granice lažnog “ja” identiteta, i poistovećenost sa svetom prolaznih, iluzornih oblika.

Prepoznavši sebe u svemu, um postaje isto što i beskaraj čiste Svesti i Izvor svega

stvorenog. Prepoznavši sebe kao Izvor Stvaranja, um se oslobađa robovanja oblicima u

svim aspektima sanjane stvarnosti. Um prepoznaje sebe kao nepodeljeno Jedno “Ja jesam”

u svemu što jeste.

*

Kada se um nalazi u stanju potpunog, nepomućenog mira, bez spoljašnjih i unutrašnjih

uzmenirujućih sadržaja, on gubi svoje individualne granice, širi se i stapa s Kosmičkom

Svešću čiji je neodvojiv deo. To je ulazak u meditaciju. To je povratak Domu. Svest

oslobođena stiska ego-uma vraća se svome izvoru, svojoj Sveukupnosti: Tišini koja je

kolevka i matrica svega stvorenog.

*

Sve je baš ovako kako jeste. Stvari prebivaju u sopstvenoj, beskrajnoj takvosti. Kada nema otpora prirodi stvari, kada nema otpora Stvarnosti, nestaje borba, nestaje bol. Um je u miru sa sobom i svetom. Preko ekrana svesti prolaze slike, a um ostaje neuznemiren, u tišini. Duh ih sve apsorbuje i propušta, a duša ostaje spokojna. Duša boravi u jednostavnosti takvosti stvari. Kada nema opiranja ovome što jeste, kada nema projekcije uma u juče i sutra – nema ni borbe ni bola, ni buke ni želja – jer sve već Jeste. Sada je sve što Jeste. U tišini takvosti stvari, u jednostavnosti, prebiva Večnost. Radost, sreća i ispunjenje sveta u toj su tišini. Tišini čistog postojanja.

*

Meditacija je Prirodni rezervat Tišine pod zaštitom Svesti.

*

Meditacija je ulazak u Svetost i Večnost sadašnjeg trenutka.

*

Dobra vest je: Ova patnja ima kraj.

Gde je ovoj patnji kraj? Šta je ove patnje kraj?

Odgovor je: Tišina i Beskraj.

*

Slušajte Tišinu, i ona će vas osloboditi!

*

Sedim u tišini.

Samo sedim, nesvestan tišine.

Nestaje onaj koji sedi.

Samo Tišina.

Dođi i sedi sa mnom u Tišini

Dođi i budi deo Istine.

Sedi i budi sa mnom u Istini

Budi deo moje Tišine.

*

Umesto zaključka

Kada je um u stanju potpunog, nepomućenog mira, bez spoljašnjih i unutrašnjih

uznemirujućih sadržaja, on gubi svoje individualne granice, širi se i stapa sa kosmičkom

svešću čiji je neodvojiv deo. Svest oslobođena stiska ego-uma vraća se svome Izvoru,

svojoj sveukupnosti: Tišini koja je kolevka i matrica svega stvorenog. To je ulazak u

meditaciju, u tihovanje. Meditacija je govor Tišine.

To je povratak Domu.

...

Sve što se o meditaciji može reći manje je od tišine koja ostaje iza poslednje ovde napisane

ili izgovorene reči.

Slušajte Tišinu i ona će vas isceliti!

Budite spokojni.

Ostanite u Tišini.

*

Zabeležio milošću Tišine,

Petar Šumski

18.06.2014.


 

O b j a v e


10.06.2014.


...

1. Autor iza autora

...

Čija ti potvrda treba da bi bio ono što već (i oduvek) jesi?

Traži li stolar potvrdu od stola koji je sam stvorio da mu kaže ko je?

Traži li pesnik potvrdu od svojih stihova da ih je on napisao?

Nije li sam čin stvaranja dokaz koji ti je potreban da si ti tvorac, ili da si alat u rukama

Tvorca iza tvorca, koji vešto koristi svoje zemaljske ruke?

...

Ko god da si u pojavnom, Sila Stvaranja kroz tebe dela u svetu, i to je ono što ti jesi. Ne taj

oblik, u tom telu, ne to ime sa svim svojim znanjima i zvanjima, veštinama, uspesima i

neuspesima, istorijom i snovima – već Život sam, Sila Života, Sila Svesti koja je sve to u svet

donela: oblik i ime, znanja i zvanja, poraz i uspeh – sva iskustva... Ono što je stvorilo taj

oblik za koji se držiš zabunom svesti – stvorilo je i sve okolnosti tvog života. To je Autor sa

velikim „A“ iza autora sa malim „a“ (ličnosti ili „ja“).

...

Šta biraš da budeš: Tvorac ili izvođač?

...

Šta veruješ da si: samo glumac na sceni tvoga života, ili Autor komada u kome igraš sve

uloge, pišeš scenario i muziku, režiraš i postavljaš scenografiju, biraš kostime i glumce,

postavljaš rasvetu...?

...

Zapravo, ti si i jedno i drugo.

...

Kao ličnost, kao individua, u mašti si i pisac i režiser, i scenograf i glumac – u mašti si SVE,

ali u Stvarnosti – samo si izvođač na sceni koju je neko drugi postavio.

Kao Bog, kao Autor, u mašti si samo glumac na sceni koju je neko drugi za tebe postavio,

ali u Istini, u Stvarnosti – ti si SVE u tom komadu: od pisca do glavnog glumca i svih

sporednih likova... (Samo što nema sporednih likova...)

...

Pročitaj poslednje tri rečenice još jednom i shvati: Ti si i jedno i drugo u zavisnosti od

pozicije Svesti. U oba slučaja sanjaš ovaj život: u jednom snu si Apsolutni Autor – Tvorac,

koji sanja da je samo glumac u sopstvenom komadu; u drugom si pasivni izvođač – glumac

ili žrtva u snu koji neko drugi sanja za tebe.

U kom snu prebivaš?

*

2. Sakriveni Bog

...

Ljubav prema sopstvenoj kreaciji sakrila je moje Večno Lice iza vela iluzije.

Da bi bilo šta osim mene moglo da postoji, Ja moram biti i ostati nevidljiv, sakriven iza

zavese... To je jedini način na koji ova igra Postojanja može biti odigrana. Bez mog

božanskog samozaborava, bez „drugog“ i „drugih“, nema drame, nema kretanja, nema

života.

...

Život je igra moje Beskonačne Svesti, plod moje mašte, san o svetu u kome je svaki od

bezbroj svetova-oblika, svoj sopstveni Bog, gospodar svog univerzuma.

...

Sve se dešava u Svesti Jednog, mojoj beskrajnoj Svesti, podeljenoj na bezbrojno mnoštvo

povezanih snova koji izviru jedan iz drugog bez početka i kraja...

...

U trenutku razotkrivanja mog Večnog Lica u svakom od oblika Postojanja, veo Iluzije se

cepa i jedna Igra Života biva završena apsorpcijom u Svesti Izvora, a zatim vraćena u

Ništavilo Prapočetka – do sledeće Igre...

...

To seme Ništavila, pre pojave prve klice i Drveta Života – Ja Jesam.

...

Ja sam glas koji ti ovo govori, šaptač iza zavese... Ja sam ti koji ovo pišeš i ti koji ovo čitaš,

nevidljiva ruka iza tvoje ruke, oko iza tvoga oka, dah tvoga daha, Suština tvoje prefinjene

Suštine. Ja sam Večnost u dva raširena pola Manifestacije.

Potpuno prihvati smrt tela kao mogućnost svakog trenutka i bez straha se prepusti Igri

Života. Ne možeš pasti nigde izvan sebe.

...

U sebi budi.

U sebi Me probudi.

U Meni se probudi.

*

Zabeležio milošću Jedine Stvarnosti

Petar Šumski

 


Strana 3 od 14

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de