MISLI SA PUTA

Ø      Duša se hrani osmesima.

Ø      U Tišini je Istina.

Ø      Postoji Život iza svakog života. Postoji Jedno u svemu što jeste.

Ø      Šta je Život? Promaja kroz ključaonicu.

Ø      Nema se gde pasti…  Do u sebe.

Ø      Život je slobodan pad u sebe.

Ø      Iz Ljubavi. U Ljubavi. Sa Ljubavlju. Kroz Ljubav. U Ljubav.

Ø      Tišina je Izvor. Pokret je Svet. Promena je Sve.

Ø      Meditacija je razgovor s Bogom u tišini.

Ø      Jedno je dovoljno. Jedno je sve.

Ø      Izvor tuge i radosti je isti. Samo suze menjaju boju.

Ø      Oslobođenje je predaja Najvišem - svih svojih strahova.

Ø      Sloboda je odustajanje i napuštanje slike o sebi.

Ø      Samozaborav je i put odlaska i put povratka. Zaboravi na sebe. Seti se Sebe!

Ø      Tamo gde je centar svesti, tu je centar Sveta.

Ø      Uđi u Tišinu iza svake tišine. Uđi u Jedno. U tebi je. U meni je…

Ø      Govorio je i govorio. Pričao je i pričao… Dok na kraju nije zać-u-Tao.

Ø      Svaki čovek je molitva Tvorcu.

Ø      Promena je dah Života.

Ø      Smisao Puta je u putovanju.

Ø      Lepota Puta je u otkrivanju.

Ø      Darovi Puta su u odricanju.

Ø      Snaga Puta je u Istini.

Ø      Svaki Put završava tamo gde i počinje: u tebi.

Ø      Duša samo-prepoznata, postaje izvor Božanske svetlosti u svetu u kome obitava.

Ø      Kroz prizmu sopstvene duše, mi spoznajemo i dodirujemo Dušu Sveta.

Ø      Zagrliti sebe – zagrliti svet.

Ø      Put Srca i Put Uma se sustiču u Izvoru, u tački prepoznavanja jedine Istine: Istine

Jedinstva. U toj tački se sustiču svi putevi.

Ø      Zaborav svog Najvišeg Ja, plaća se bolom svog najnižeg ja.

Ø      Životne lekcije su šmirgla za Dušu i telo. Savršenstvo se postiže trenjem. Do

uglačanosti jednog savršenog ogledala.

Ø      Naći sopstveni izraz, oslobođen svih uticaja, znači po prvi put videti sopstveno lice,

odraz svoje prave prirode.

Ø      Naoružan Istinom, Verom i Ljubavlju, čovek može sve. Postaje nepobediv.

Ø      Svaki čovek je drugom čoveku kapija i put spasenja. Prolaz u Život Večni biramo ne

prema širini ramena ili kukova, već prema širini sopstvene duše.

Ø      Kada u svakom biću prepoznamo božansku iskru, svako biće postaje prolaz i put u

Život Večni široko otvoren.

Ø      Samo čovek koji može da se odrekne svake vezanosti, svakog ličnog sna okrenutog

sebi, i prepusti se milosti Božjoj – slobodan je.

Ø      Istina će nas obnoviti.

Ø      Naći sopstveni izraz, oslobođen svih uticaja, znači po prvi put videti sopstveno lice,

odraz svoje prave prirode...

Ø      Služeći i dajući drugima, služiš i daješ većem delu sebe. Otvaraš prostor Božanskom

davaocu u tebi da se ispolji. Tako se širiš i rasteš. Tako Bog služi -dajući sve svima.

Ø      Hrist je rekao: “Ja sam Istina, Put i Život.” To troje koje je Jedno. Istina Jedinstva,

Put Jedinstva, Život u Jednom. Jedina Istina, Jedini Put, Jedini Život. Zapravo je

rekao: Ja sam ono što Jeste.

Ø      U čemu je  smisao? U dodiru, kontaktu sa stvarnošću: sa sobom, drugim bićem,

prirodom - elementima, Izvorom - Tvorcem, tišinom, večnošću...
…

Ø      Šta je besmisao? Odsustvo kontakta sa stvarnošću: odvojenost, izolovanost.

Ø      Večnost nas sve drži i u svakom trenu daje nam upravo ono što nam je potrebno da

bismo uzrasli, ili pali. Telo pati samo zbog pročišćenja i uzdizanja Duše.

Ø      Ako imaš život, imaš sve što ti je potrebno. Telo je uvek tu da te podseti na

prolaznost. Duša je uvek tu da te podseti na Večnost. Dah je uvek tu da te podseti na

ovaj trenutak: jedino što zaista imaš.

Ø      Umerenost je put ravnoteže i sklada.

Ø      »Sve znam i sve imam osim vere u sebe.« A bez vere, bez samopouzdanja, sva blaga,

sva znanja su beskorisna. Mi smo ono što verujemo. Moreplovac koji se boji mora –

ne zaplovi, ma kakva znanja, ma kakav brod imao.

Ø      Jedino vera leči.

Ø      Naoružan Istinom, Verom i Ljubavlju, čovek može sve. Postaje nepobediv.

Ø      Sloboda ne služi ničemu ako nemaš s kime da je uživaš i deliš. Baš kao ni znanje i

snovi. Bog želi i traži društvo. Zato Svet i postoji.

Ø      Bože, spasi me od mene samog! Bože, daj mi mene samog!

Ø      Ni jedna reka ne utiče sama u Okean.

Ø      Samoća je izvorno stanje Boga.

Ø      Daj – dobio si. Traži – daće ti se. Uzmi – izgubio si!

Ø      Ko nije dao sebi – ne može dati drugome. Ko se nije nasitio – ne može se odreći.

Ø      Šta imaš ako ne možeš sve da daš?

Ø      Ako ne možeš da promeniš mesto u kome živiš - promeni mesto u kome živiš!

Ø      Ako ne možeš da promeniš energiju mesta – promeni mesto energije.

Ø      Svest je naše okruženje. Ako je nešto pogrešno u tvom životu – promeni način

mišljenja.

Ø      Uzalud je zdrava hrana kad je luda glava...

Ø      Vrednost svakog trenutka otkriva se sa svešću da svaki može biti poslednji.

Ø      Bežim iz moje u tvoju samoću. Bezuspešno. Lakše je baciti kamen u nebo i ostaviti ga

u plavetnilu – zauvek. Duša ima oblik lične stvarnosti iz koje se ne može pobeći.

Ø      Sreća je stanje duha. Ispunjenje. Upaljena unutrašnja svetlost. Radost svesnog

postojanja.

Ø      Probuđenost je stanje svesti u kome postoji potpuna saglasnost između Stvarnosti i

emotivnog odgovora.

Ø      Ako ja nisam gospodar svoga tela i svoga života – ko je? Svi drugi i niko. Moj život

suštinski ne treba nikome osim meni.

Ø      Ja Jesam. Ništa drugo ne znam. Sve drugo je sporno. Um može da prevari, zavede. U

svemu osim u prostoj činjenici: Ja Jesam. Toje sve što je potrebno za postojanje.

Ø      Ni jedna misao, reč ili delo ne dobacuje do lepote Bivanja. Sve je odraz savršenstva:

Tvorac u nemanifestovanom - Čovek u manifestaciji.

Ø      Čoveku ispunjenog duha nikada nije dosadno. Sa njim su uvek njegove misli, njegove

dubine i tišine. Sve što mu je potrebno.

Ø      Čežnja za samim sobom je najjača čovekova čežnja. “Pomozi mi da postanem

najbolji i najjači mogući Ja, onaj koji zna i ispunjava svoju sudbinu!” – kažem tebi,

kažem svakom biću koje sretnem na svom putu. To je čežnja Boga za samim sobom… Na

putu povratka.

Ø      Šta je samospoznaja? Samospoznaja je - Bogospoznaja.

Ø      Sve je dobro kada si u Bogu i s Bogom u sebi.  U jedinstvu sve je savršeno baš takvo

kakvo jeste. Patnju, bol, razdor – stvara bolesna misao o postojanju izolovanog sopstva,

iluzija “svemoćnog” ega.

Ø      Umeće odbijanja je umetnost nepostojanja. Umetnost življenja je u umeću

prihvatanja. Plivanje s tokom: sve je u tome! U pokretu prihvatanja svega što tok života

donese. U spokojnom prihvatanju stvarnosti: “Pa dobro. Da vidimo šta iz ovoga mogu

da naučim...”

O LJUBAVI:

Ø      Ljubav nije igra: "Dam -ti-da-mi-daš". To nije ni igra: "Daj-mi-da-ti-dam". Ljubav je

čisto davanje, pesma radosti jednog srca - drugom srcu.

Ø      Ljubav nikad nije želja za posedovanjem, nikad traženje ili prošnja: pre -  moć

odricanja.

Ø      Ljubav je odluka srca da se nekom da bezuslovno.

Ø      Ljubav nije samo osećaj zahvalnosti zbog onoga što dobijam: ljubav je pre svega

radost zbog onoga što mogu da dam.

Ø      Kakvu drugu nagradu ljubav može tražiti zauzvat, osim prilike da se iskaže kroz gest,

reč, dodir, poklon?

Ø      Ljubav se ne meri veličinom reči, emocija, gesta ili dara, već veličinom srca koje u

njima kuca.

Ø      Ljubav nije glad za bliskošću i dodirom, i osećanje blaženstva kada je ta glad utoljena.

Ø      Ljubav nikada nije mrvica, nikada mala ili beznačajna. Ako je Ljubav istinita, i u

svakoj, naizgled mrvici – ona je cela bez ostatka.

Ø      Ljubav je ili cela, ili nije Ljubav. Bez obzira dolazi li iz ruku siromaha ili bogataša,

svako zrno Ljubavi od Boga je i sadrži ga.

Ø      Ne možeš mi dati mrvicu svoje Ljubavi, a da mi ne daš sebe celog: čak i Bog se kroz

najmanju iskru Ceo otkriva srcu koje zna da gleda.

Ø      Ljubav nije konvencija, i sve što u sebi sadrži ma i najmanji trag konvencije - nije

ljubav.

Ø      Ljubav nije proračunata. Tako posmatrano, Ljubav je nepraktična jer ne vodi računa

o ekonomiji srca i neposrednoj dobiti. Njena dobit je dugoročna i leži iza Večnosti.

Ø      Ljubav je nesebična i teško pušta koren u svetu sebičnih i samoživih. Zato je tako
malo neiscrpnih vrela ljubavi, malo neiscrpnih poticaja na ljubav.

Ø      Ljubavi pogoduju proplanci duha, a ne močvare egzistencije.

Ø      Ljubav nije "stići negde". Ljubav je "zajedno putovati".

Ø      Ljubav je Izvor i Put povratka. Istina o tome ko smo.

Ø      Ljubav je nenaporna.

Ø      Ljubav je odnos prema sebi, drugome, Postojanju. To je odnos prihvatanja,
razumevanja, privlačnosti, empatije, davanja, uvažavanja, poverenja, bliskosti i
iskrenosti...

Ø      Ljubav je viđenje i prihvatanje drugog - kakav jeste.

Ø      U Ljubavi nema nikakvih uslova, nema garancija.

Ø      Ljubav je: biti slobodan i poštovati slobodu drugog. Onaj ko (se) voli, dolazi i odlazi
slobodno. Prihvatanje slobode drugog je mera naše Ljubavi.

Ø      Ljubav je stanje svesti u kome »ti« i »ja« nismo dva - već Jedno - iako vidimo i
poštujemo posebnosti i granice drugog. Baš zato...

Ø      Ljubav je (pre)poznavanje onoga ko/što se voli.

Ø      Ljubav ne traži dokaze. Ona je dokaz sama sebi.

Ø      Ljubav poriče ustaljenost navika i običaja. Uvek nova - iako sa istog izvora - Ljubav
se ne ponavlja, ona se obnavlja.

Ø      Ljubav je ono neuhvatljivo "između": svetova, konvencija, ljudi - i konačno "Da!"
životu. Ljubav je pružena ruka životu u svoj njegovoj punoći, veličini, lepoti... i težini.

Ø      Ljubav je čin vere i kao takva, ona je sveta: religiozni čin u svom izvornom, čistom
obliku.

Ø      Ljubav je širenje svesti do spajanja sa Večnim, Univerzalnim, Jednim. Ljubav je
praktičan dokaz postojanja Božanske milosti.

Ø      Ljubav je ujedinjujuća - sila koja spaja svetove.

Ø      Ljubav je osvetljujuća: svetlost Ljubavi jasno osvetljava sve čovekove vrline i slabosti,
iznoseći na površinu sve nedovršeno, nedorečeno, nesvesno – čitav čovekov život.

Ø      Ljubav je isceljujuća: ispira i zaceljuje rane duše i tela.

Ø      Ljubav je stanje mira, tačka ravnoteže između unutra i spolja, sebe i sveta...

Ø      Ljubav je oslobađajuća: oslobađa čoveka od sebičluka i samozagledanosti. Robovi
Ljubavi su najsrećniji i najslobodniji ljudi na svetu.

Ø      Ljubav je sila stvaranja Života.

Ø      Ljubav je posvećenost.

Ø      Ljubav daje snagu, ne oduzima je.

Ø      Ljubav je uključiva, ne isključiva. Ljubav sve grli.

Ø      Bezuslovna Ljubav, pristekla iz razumevanja istinske, božanske prirode svih bića - bez
očekivanja i kalkulacija - jedino to je Ljubav.

Ø      Za Ljubav je potrebna hrabrost. Za Ljubav je potrebna snaga. Ljubav nikada nije
slabost. Ljubav je moć onih koji znaju da daju.

Ø      Samo Ljubav je dovoljno dobar izgovor za Život.

Ø      Ljubav je Život.

Ø      Zaljubljenost je opijenost iluzijom ljubavi.

Ø      U ljubavi procvala, lepota Bića postaje vidljiva.

Ø      Ljubav je svuda: u nama, oko nas. Ako je ne vidimo, ne znači da je nema, da nije tu i
ne čeka. Šta čeka? Da se otvorimo i primimo je, dopustimo joj da prođe u nas, kroz nas i bude u nama, sa nama, kroz nas... Preduslov za to je opuštanje i otpuštanje svega za šta se držimo, svih vezanosti, svega ličnog...

Ø      Ljubav je konačna realnost u svakom od nas, u svemu što Jeste. Ono što ostaje kada
svi prividi, sve što je lažno – otpadne.

Ø      Početak svake uspešne ljubavne veze glasi: «Volim se!»

Ø      Ljubav je: videti samo savršenstvo.

Ø      Postoji samo jedna Sloboda -
sloboda od svakog straha.
Postoji samo jedna Radost -
radost služenja i predaje.
Postoji samo jedna Ljubav -
ona koja sve prašta i prihvata.
Postoji samo jedna Istina -
ona koja se može čuti u Tišini.

*

P.Šumski

Ø      (nastaviće se...)

Copyright Tomislav Trbojević, 2010.