mudrosti srca

Paolo Koeljo: Iz Marijinog dnevnika



...

Sloboda postoji jedino kada je prisutna i ljubav. Onaj ko se potpuno predaje, ko se oseća slobodnim, taj voli celim bićem. A ko voli celim bićem, oseća se slobodnim.

...

U ljubavi niko nikoga ne može da povredi; svako od nas je odgovoran za ono što oseća, i ne možemo drugoga da krivimo za to.

Već sam iskusila patnju kad sam izgubila osobe u koje sam bila zaljubljena. Danas sam čvrsto ubeđena da niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje.

...

To je istinsko iskustvo slobode: imati najvažniju stvar na svetu a ne posedovati je.

...

Opširnije...
 

A.Hodorovski: MISTIČNI KABARE



O dodiru

...

U Jevanđeljima, Isus Hrist uči svoje apostole tehnici stavljanja ruku. Da on nije dodirnuo Petra, nikada ne bi bilo Crkve, zbog nedostatka prenošenja. Bez telesnog kontakta nema predaje.

Vekovima su se dodiru dodeljivale mračne namere. Otac i majka mogu imati strah od svojih homoseksualnih ili incestoidnih impulsa i maziti decu ljubavlju pomešanom sa odbacivanjem, jer sumnjaju u sebe, ili, zato što, nipodaštavajući sami sebe, nipodaštavaju decu. Ako naši roditelji nisu priznali božanstvenost našeg tela, ne možemo sami sebe voleti.

...

Da bismo mogli lepo dodirnuti drugo biće, budeći u njemu njegovo Suštinsko Ja (koje Jevanjđelja nazivaju Sveti Duh), treba da usmerimo na naše ruke telesnu, čulnu, emocionalnu i mentalnu snagu. Da osetimo u njima beskrajni prostor, večno vreme, neizmernu ljubav koja je koren materije, veličanstvenu radost života. Kada dodirujemo drugog, možemo mu sve ovo preneti. Dodirnuti znači biti pokraj nekog.

...

Opširnije...
 

Ekart Tol: TIŠINA GOVORI


- Međuljudski odnosi –

 

* * *

 

Da li u svojim bliskim odnosima stalno doživljavate iste drame? Da li relativno nevažna neslaganja često izazivaju žestoke rasprave i emotivni bol?

U korenu takvih događanja leži bazični obrazac ega: potreba da se bude u pravu i, naravno, da neko drugi ne bude u pravu – a to znači identifikaciju sa mentalnim pozicijama. Takođe postoji i potreba ega da se periodično sukobljava sa nečim ili nekim u cilju ojačanja sopstvenog osećanja različitosti između «mene» i «drugih», bez kojeg ne može da opstane.


Opširnije...
 

Mudrost srca (2)



O SREĆI

...

Mislim da svako ko obraća pažnju na svoj unutrašnji život oseća kada živi a kada ne živi u skladu sasvojim središtem. Ako smo na pravom putu, ništa nas ne može povrediti. Mislim da je Majster Ekhart rekao: “Ljubav ne zna za bol”. Drugim rečima, ako živimo blisko povezani sa svojom ljubavlju, ništa ne može naškoditi toj vezi.

Jedna budistička izreka govori o “radosnom učešću u patnjama ovoga sveta”. To je jedini način da se nađemo u samoj matici života. Suština života nije u tome da uvek budemo srećni. Nije uopšte reč o tome.

Opširnije...
 

Mudrost srca (1)



...

Čovjek se ne rađa na praznoj pozornici, nego na pozornici gdje su kulise postavljene, a drama je odavno započela. Kada ga gurnu na scenu, on ne može drugo već da slijedi propisani tekst i da se ravna po šaptaču. Malo, vrlo malo može on mijenjati tok radnje. Sve ako kasnije i napusti tu pozornicu, uvek će se na njemu prepoznati škola i teatarska tradicija iz koje je potekao.

Vera Erlih: U društvu s čovekom (Naprijed, Zagreb 1968.)

*

Ne znam ko me je gurnuo u svet, ni šta je taj svet , ni šta sam ja; ja prebivam u strahovitom neznanju svih stvari. Ne znam šta je moje telo, čula i duša. Štaviše, nisam taj deo mene samog koji misli to što govorim, koji razmišlja o svemu i o sebi samom, a ne poznaje se nimalo više nego ostalo.

Paskal

Opširnije...
 


Strana 4 od 6

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de