mudrosti srca

Amelijina priča



...

Čitav moj život do sada je borba za svet koji slutim. Borba da ga ne zaboravim gledajući  ono što se nasuprot slutnji živi, borba da svojim rečima ne poplašim sve koji su toliko hipnotisani da u mojoj slobodi ne vide svetlo već samo greh, a čak i ako vide tračak svetla, osete toliki strah da pobegnu. Borba da ipak ne pobegnu, ali da, sa druge strane, od suočavanja sa istinom ne unište sebe… To je moj život…

Jednom sam čula priču da su u nekom svetu  ljudi odbijali da otvore oči izjutra jer  se, neznano kako i otkuda, s kolena na koleno prenosila priča da ako otvore oči, Sunce će im kroz  zenice spržiti dušu. I  tako prestravljeni, ljudi se bude izjutra i hodaju ulicama uz štapove za slepce i ne otvaraju svoje oči, jer tako im rekoše neki veliki autoriteti jednom davno, i jer su  tako su radili i njihovi roditelji, rođaci, prijatelji… A  onda je neko došao i rekao: Hej, ljudi, pa to je laž, to je velika prevara! Ja gledam i vidim… vidim boje, vidim dugu, nebo, oblake i sve je tako divno. Kad otvorimo oči, otvori se novi svet pred nama.

Neki su mislili da je lud, drugi su govorili da je on pripadnik neke strašne sekte koja ima za cilj da ih sve ubije, treći su osetili da im je srce zaigralo od njegovih reči, ali ipak su odabrali život u gomili. Kako mogu slepi da zamisle boje, kako da se bilo ko tek tako usudi da otvori oči ako generacijama svi uporno drže oči zatvorene… Na kraju, kako prihvatiti da je sve do sada bilo lažno?! Ipak je bolje ostati u neznanju, stabilnom i poznatom!

Sećam se da sam u pubertetu naizgled izgubila snagu i polako počela da prihvatam ludačku košulju, počela da odustajem od opiranja, jer - sa kim ću živeti, gde i kako? Ako svi govore drugačije, možda je moj svet zaista lažan i umišljen… Počela sam da ga svesno zaboravljam. Moje telo je prestalo da liči na telo čistog božjeg bića, blistave kože, nevinog pogleda, pokretno, budno, živo. Pogled je dobio crtu bez sjaja koju smo mi zvali iskustvo, višak kilograma je pokušavao da uguši razigran um i pršteće emocije ushićenja pred životom i stvaranjem koje mu je predodređeno. Dete koje je verovalo da može promeniti svet, koje je drhtalo od ushićenja pred svojim postojanjem, koje je volelo, volelo čitav svet, postalo je zatupljeni čip jedne velike mašine –monstruma koju smo zvali savremeno, civilizovano društvo.

Srećom, nemoguće je bilo zaboraviti tako prelepu predstavu sveta u koju je verovao dečiji um. Teško je bilo, jer je ta slutnja odisala propuštenom istinom i samo zato nije se mogla ugušiti kao dečija fantanzija. Ostala je da tinja i sačeka prvu iskru nade, šanse i podrške da se ponovo rasplamsa. Tinjala je samo jer nije znala šta drugo, jer je bila bespomoćna i slaba. Sada, kad se osvrnem, sva moja ambicija u životu, sve ono što sam radila i učila, bilo je da izgradim dovoljno dobar temelj na kome ću nositi svoju istinu a da mi je niko ne poruši. Što sam snažnija bila, sve sam više otkrivala svoju skrivenu slutnju sveta. No, to je išlo polako i stidljivo. Patila sam, tražila načine, brusila sebe, učila, zaletala se pa padala, a onda se povlačila i ponovo patila…

Jednom na svom putu doživeh susret koji je zauvek ponovo probudio moju dušu… Otkrio mi stazu kojom ću hodati kao svedok boljeg sveta, zaštićena i nikad više sama…

* * *

A sve je ispalo tako čarobno samo zato sto je Helena mudro ćutala. Odakle joj snage da nikad ne progovori - niko nije znao sem nje. Ćutala je, jer je govorila srcem, a govorila je srcem jer je umela neobično, krajnje neobično, puno da voli i to ne samo određene ljude. Ne! Sve, baš sve ih je volela… I zašto bi pričala kad je neće razumeti i još će se uplasiti i otići i nikad joj neće dopustiti da ih i dalje tako voli?

Opširnije...
 

Četrdeset principa Šemsa Od Tabriza:

Četrdeset zakona putujućih duša i otvorenih srca

...


...

Ovih četrdeset principa prevedeno je sa turskog jezika i bilo je jako

teško postići isti smisao. U svakom slučaju, smisao zavisi od čitaoca. Šems

od Tabriza, predstavnik Sufi tradicije, živeo je u 13. veku i bio najbolji

prijatelj ili „srodna duša“ Mevlane Dželaludina Rumija, glavne figure u

sufizmu. Dok sam čitala poslednju knjigu Elif Safak „Ask“ (Ljubav),

naišla sam na ove principe i poželela da ih podelim sa vama. Unapred se

izvinjavam zbog mogućih grešaka.

*

1. Reči koje koristimo za Stvaraoca ogledalo su nas samih. Ako mislimo o Bogu kao oličenju straha i stida, to znači da smo i sami plašljivi i da imamo čega da se stidimo... Ali ako vidimo ljubav, saosećanje i dobrotu, to je zbog toga što posedujemo iste te kvalitete.

...

2. Potragu za Istinom vodi srce a ne um. Koristite vaše srce kao vodiča, a ne glavu na vašim ramenima, budite jedan od onih koji poznaju svog demona, a ne onaj koji ga ubija.

...

3. Postoji 4 nivoa čitanja (Svete Knjige): prvi nivo je površan, čitamo ono što vidimo... Drugi nivo je unutarnji, interpretiramo ono što nam je poznato. Treći nivo je unutarnje čitanje unutarnjeg. Do četvrtog se teško stiže, ne može se objasniti rečima.

...

4. Ako pogledate oko sebe, možete uočiti lice Boga u svakoj stvari, jer On nije skriven u crkvi, u džamiji ili sinagogi, već se nalazi svuda. Kao što ne postoji biće koje živi nakon susreta sa Njim, isto tako ne postoji biće koje umire nakon tog susreta. Onaj ko Ga pronađe, večno ostaje sa Njim.

...

5. Hemija uma je drugačija od hemije ljubavi. Um je oprezan, sumnjičav, on napreduje malo po malo. Njegov savet je: „Budi oprezan, zaštiti se“. Dok ljubav govori: „Prepusti se, kreni!“ Um je snažan, nikada ne posustaje, dok ljubav samu sebe povređuje, raspada se. Ali zar najčešće ne nalazimo blago upravo u krhotinama? Slomljeno srce krije tolika blaga.

...

6. Najviše konflikata i napetosti nastaje zbog jezika. Ne pridajte mnogo važnosti rečima. U zemlji ljubavi nema mesta za govor. Ljubav je nema.

...

7. Mi ne možemo naći Istinu samo slušajući eho svog sopstvenog glasa. Možemo pronaći sebe jedino u nečijem ogledalu.

...

8. Šta god da vam se desi, ne upadajte u očajanje. Čak i ako su sva vrata zatvorena, On će otvoriti tajni put za vas za koji niko drugi ne zna. Još uvek ga ne možete videti, ali mnoštvo se rajskih vrtova nalazi za ovom putu. Hvala Bogu! Lako je zahvaliti se kada dobijete ono što ste poželeli, zahvalite se pre nego što dobijete to što želite.

...

9. Strpljenje ne sedi i ne čeka, to je predviđanje. Ono gleda u trn i vidi ružu, posmatra noć i vidi dan. Ljubavnici Boga su strpljivi, oni znaju da je mesecu potrebno vreme da postane pun.

...

10. Gde god da krenete, na istok, zapad, sever ili jug, shvatite to kao put u središte vas samih! Onaj ko putuje u samog sebe prelazi ceo svet.

...

11. Babica zna da je rođenje bolno, beba žuri da izađe. Morate da budete spremni na bol i teškoće ako želite da se ponovo rodite.

...

12. Ljubav je putovanje. Hteli to ili ne, svi putnici se menjaju. Niko ne može da se kreće prema ljubavi a da ostane isti.

...

13. Ima više lažnih vodiča i učitelja na svetu, nego što je zvezda na nebu. Istinski vodič je onaj ko vam omogućava da vidite svoju unutrašnju lepotu, a ne onaj koji želi divljenje i sledbenike.

...

14. Umesto da se opirete promenama, predajte se. Dozvolite da život bude uz vas, ne protiv vas. Ako mislite: „Moj život će biti pun uspona i padova“, ne brinite. Kako znate da padovi nisu bolji od uspona?

...

15. Bog je zauzet time da nas učini celovitim i iznutra i spolja. Mi smo nedovršeno umetničko delo. Sve što živimo je tu da ukloni nesavršenstva. Bog radi na svakom našem nesavršenstvu, jer je cilj postojanja savršenstvo.

...

16. Lako je voleti Boga kada znamo da je On savršenstvo. Teškoća je voleti čoveka sa svim njegovim vrlinama i manama. Mi najčešće znamo upravo onoliko koliko volimo. Voleći samo Boga a ne i njegova stvorenja, ne možete nikada zaista da znate, niti da stvarno volite.

...

17. Prava prljavština ne nalazi se spolja, već unutra, u našim srcima. Sve fleke možemo da operemo vodom. Jedine koje ne možemo da uklonimo su zloba i loše namere koje prianjaju za naše srce.

...

18. Čitav univerzum je sumiran u ljudskom biću. Đavo nije monstrum koji čeka da nas uhvati u zamku, on je unutrašnji glas. Potraži svog Đavola u sebi, ne u drugima. Ne zaboravi da onaj ko poznaje svog Đavola, poznaje svog Boga.

...

19. Ako očekujete poštovanje od drugih, prvo ga ispoljite prema sebi. Ne možete očekivati od drugih ono što sami sebi ne pružate.

...

20. Uzaludno je pokušavati shvatiti gde putevi vode. Mislite samo o vašem prvom koraku, ostali će uslediti.

...

21. Svi mi imamo različita lica, karaktere i imena. Da je Bog želeo da svi budemo isti, učinio bi to. Nepoštovanje razlika i optuživanje drugih za naše greške je nepoštovanje Boga.

...

22. Kada istinski ljubavnik Boga stupi u kafanu, on vidi sveto mesto. Kada pijanica uđe u kafanu, on vidi mesto za opijanje. U bilo čemu što radimo - namera čini razliku, a ne pojava ili etiketa.

...

23. Život koji živimo je samo poverena nam šarena igračka. Neki od nas je toliko ozbiljno shvataju da plaču i bore se za nju. Neki od nas je lome i bacaju. Ili joj pridajemo previše ili premalo važnosti. Bolje je da ostanemo daleko od ekstrema.

...

24. Ako je ljudsko biće ponosno i cenjeno Božje stvorenje, ono ne bi trebalo da zaboravi da se tako i ponaša, čak i ako padne, čak i ako je ceo svet protiv njega, čak i ako završi kao rob.

...

25. Ne tragajte za rajem i paklom u budućnosti. Oba su sada prisutna. Kad god nam uspe da volimo bez očekivanja, proračuna, pregovora, mi smo itekako u raju. Kad god se borimo, mrzimo, nalazimo se u paklu.

...

26. Univerzum je celovit, jedinstven entitet. Sve stvari i sva bića su povezani nekom nevidljivom niti. Nemojte slomiti ničije srce; ne gledajte snishodljivo na slabije od vas. Nečija tuga na drugom kraju sveta može učiniti da ceo svet pati; nečija sreća može da učini da se ceo svet smeši.

...

27. Ovaj svet je kao planina. Vaš eho zavisi od vas. Ako vrisnete dobre stvari, svet će vam to i vratiti. Ako vrisnete loše stvari, svet će vam upravo to vratiti. Čak i ako neko govori loše o vama, vi govorite dobro o njemu. Da biste promenili svet promenite svoje srce.

...

28. Prošlost je magla u našim umovima. Budućnost je potpuni san. Mi ne možemo ni da proreknemo budućnost niti da promenimo prošlost.

...

29. Sudbina ne znači da su naši životi već određeni. Glupo je prihvatiti sve i reći: „To je sudbina“. Sudbina ne razotkriva ceo život, već samo završetke nekih puteva. Mi nismo u potpunosti gospodari, ali sigurno nismo ni žrtve.

...

30. Ako su vas uvredili, ako su vas optužili, ako vas ogovaraju, ne izgovarajte ništa loše. Ne budite onaj ko uviđa sramotu, budite onaj koji je ispravlja.

...

31. Da bismo se približili Istini i Pravičnosti, potrebno nam je divno i meko srce. Svako ljudsko biće, pre ili kasnije, nauči kako da omekša. Nekima se to desi slučajno, nekima zbog bolesti, neki pate zbog gubitka bližnjeg, neki drugi zbog materijalnog gubitka... Svi se mi suočavamo sa ovakvim situacijama, ali možemo ili da vidimo dobro u njima i otvorimo naše srce, ili da, na žalost, vidimo to kao priliku da ga zauvek zaključamo.

...

32. Uklonite sve zidove i zavese kako biste prišli bliže vašem Stvaraocu i čistije Ga voleli. Imajte principe ali ih nemojte koristiti da biste isključivali ili osuđivali druge. Držite se podalje od idola, naročito od onih koje ste stvorili po svojim sopstvenim principima. Neka vam vera bude moćna, ali ne ispoljavajte moć.

...

33. Kada se svi trude da budu nešto, vi budite ništa. Ravnajte se sa prazninom. Čovek treba da bude kao ćup. Ko što ćup nalazi svoje uporište u unutrašnjoj praznini, tako i čovek ima uporište u svesnosti o svojoj ništenosti.

...

34. Predaja ne predstavlja slabost. Na protiv, to je snaga. Sa predajom prestaje život u kipućoj vodi i počinje život na sigurnom.

...

35. Mi možemo učiti i napredovati jedino sa protivrečnostima. Unutrašnje poverenje bi trebalo da se sretne sa sumnjom. Sumnja treba da se sretne sa poverenjem. Čovek polako napreduje i sazreva kada prihvati svoje protivrečnosti.

...

36. Ne brinite zbog podvala i prevara. Ako neki ljudi pokušavaju da vam smeste i da vas povrede, Bog takođe smešta njima. Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. Nijedno zlo ne ostaje nekažnjeno, niti dobro ostaje nenagrađeno. Imajte poverenja u pravdu i dozvolite svemu da bude.

...

37. Bog je veoma tačan, precizan radnik. Postoji vreme za voljenje i za umiranje za svakoga.

...

38. Nikada nije kasno da se zapitate: „Jesam li spreman da promenim svoj život, jesam li spreman da se promenim?“ Bez obzira na to koliko smo stari, bez obzira na to kroz šta smo sve prošli, uvek je moguće ponovo se roditi. Ako je svaki dan samo kopija onog prethodnog, kakva šteta! Svaki udah predstavlja šansu za ponovno rođenje. Ali da biste se ponovo rodili u novom životu, morate da umrete pre nego što umrete.

...

39. Ako se delovi uvek menjaju, celina ostaje ista. Mrtav dobar čovek biva zamenjen dobrim čovekom, mrtav loš čovek biva zamenjen lošim čovekom. Dok celina ostaje ista, svaki dan je različit.

...

40. Život bez ljubavi je promašaj. „Da li bi trebalo da tragam za duhovnom ljubavlju, ili materijalnom, ili fizičkom?“, ne postavljajte ovo pitanje. Rasuđivanje vodi rasuđivanju. Ljubavi nije potrebno nikakvo ime, kategorija ili definicija. Ljubav je sam svet. Ili ste unutra, u centru... ili ste napolju, puni čežnje.

*

Publikovano od strane Claire Ahu Yavuz

Prevod sa engleskog: Maja Radojković

...

 


 

Meditacije iz

RAZGOVORA S BOGOM


...

O pomirenju s vlastitim Ja

...

U evoluciji svake duše dolazi trenutak kad glavna briga više nije opstanak

fizičkog tela, nego rast duha, kada glavna briga više nije postizanje

svetovnih uspeha, nego ostvarenje sopstvenog Ja.

...

O svetosti

...

Svaki je dan posvećen. Svaki je trenutak svet.

Ovo, sada, Sveti je Trenutak.

...

O donošenju ispravnih odluka

...

Kada bi želeo samo ono što želi tvoja duša, sve bi bilo krajnje jednostavno.

Kada bi slušao onaj deo sebe koji je čisti duh, sve bi tvoje odluke bile

jednostavne, a svaki bi ishod uvek bio prepun radosti.

...

O sopstvenoj evoluciji

...

Duša vrlo jasno daje do znanja da je njena svrha evolucija...

Nije joj stalo do postignuća tela ili razvoja uma. Njoj je sve to besmisleno.

Duša takođe vrlo jasno daje do znanja da napuštanje tela nije neka posebna

tragedija.

Umnogome je boravak u telu tragedija.

...

O neosvrtanju na ono što drugi govore

...

Ljudi mogu biti u odnosu s tobom čak i kad te prosuđuju.

A ako primete da si uistinu iskren, tada ti čak mogu oprostiti tvoju

„neslavnu prošlost“.

Pa ipak ti kažem: sve dok te još brine šta drugi misle o tebi, dotle te još

poseduju.

Svoj možeš biti tek kad ti više neće trebati odobravanje onih izvan tebe.

...

O mudrom trošenju vremena

...

Ako vreme traćiš pokušavajući smisliti ono što je „najbolje“ za tebe, činiš

upravo to: traćiš vreme. Bolje ga sačuvaj, nego da ga rasipaš.

...

O odbacivanju opreza u vetar

...

Ako traćiš vreme pokušavajući smisliti ono što je „najbolje“ za tebe, bićeš

oprezan u donošenju odluka, dugo će ti trebati da ih doneseš, a na svoje ćeš

putovanje krenuti morem očekivanja.

Ako ne budeš pažljiv, utopićeš se u svojim očekivanjima.

...

O ovde i sada

...

Zanemari svoje prethodno iskustvo i zakorači u trenutak.

Budi Ovde Sada.

...

O menjanju sopstvenim primerom

...

Svesnost je sve. Ona stvara tvoje iskustvo.

Grupna svesnost je moćna i dovodi do ishoda neizrecive lepote ili strahote.

Izbor je uvek tvoj.

Ako nisi zadovoljan svesnošću svoje grupe, pokušaj je promeniti.

Svesnost drugih najbolje možeš promeniti sopstvenim primerom.

...

O Božjoj sveobuhvatnoj prisutnosti

...

Vetar sam koji ti mrsi kosu. Sunce sam što te greje.

Kiša sam koja ti vlaži lice.

Miris sam cveća u vazduhu, cveće sam koje miriše.

Vazduh sam koji prenosi miris.

...

O mudrosti žena

...

Žena u vetru osluškuje melodiju cveća. U Nevidljivome sagledava lepotu.

Oseća poticaje i porive i pokretanje života. Zna kada je trenutak za beg, a

kada doba odmora, kada je vreme smeha, a kad razdoblje plača, kad je

vreme držanja, a kad vreme puštanja.

...

O skladnom životu

...

To je najveća tajna. Sveta je to mudrost.

Čini drugima ono što bi voleo da i drugi čine tebi.

Svi se tvoji problemi, svi tvoji sukobi, sve tvoje tegobe u stvaranju života

na planeti spokojstva i radosti temelje na tome što nisi uspeo da shvatiš taj

jednostavan savet i pridržavaš ga se.

...

O činjenici da odvojenost ne postoji

...

Ponašaj se kao da ni od čega i ni od koga nisi odvojen

te ćeš već sutradan isceliti svoj svet.

To je najveća tajna svih vremena.

...

O dužnosti prema drugima

...

Neka ti ovo bude zadatak, neka ti ovo bude najveća radost:

Vraćati ljude njima samima. Čak i u najmračnijem času.

Naročito u takvom času.

...

O razmišljanju o sopstvenom ponašanju

...

Neka nijedna osoba u odnosu ne brine o drugoj osobi,

nego samo i isključivo o sopstvenom Ja...

Osoba prepuna ljubavi je ona koja je usresređena na sopstveno Ja.

*

Nil Donald Volš


 

Papađi: ISTINA JEDNOSTAVNO JESTE


...

„Pogledajte unutra,
nema razlike između vas,
Sopstva i Gurua.
Vi ste uvek slobodni.
Nema učitelja,
nema učenika,
nema učenja.“

„Oni koji Ovo znaju – znaju Sve.
ako to ne znaju, čak i najveći znalci,
ne znaju apsolutno ništa.“

„Pogledajte unutra.
Priđite sa potpunom predanošću.
Ostanite kao Srce.
Istina Jednostavno Jeste.“

...

VI STE LJUBAV KOJA PLEŠE KAO PRAZNINA

...

Pozdrav.

Pre početka vi ste čista Svest.
Vi ste punoća Ljubavi u Ljubavi
i praznina Svesti.
Vi ste postojanje i Mir koji nadilazi mir.
Vi ste to platno na koje se sve projektuje.
Vi ste Svetlost Spoznaje,
onaj koji je (pre)dao koncept kreacije Kreatoru.
Zaboravite ono što se može zaboraviti
i spoznajte sebe kao to što ne može biti zaboravljeno.
Vi ste osnova na kojoj se sve pokreće,
neka se pokreće.
Vi ste Sada, vi ste Sadašnjost.
Koje „ja“ je tu koje može biti izvan ovog Sada?
Vi ste Istina i samo Istina Jeste.

Vi ste nepokretnost.
Pokret je vaš odraz,
vaša igra, vaš svet.
Sunce je nepokretnost,
ogledala su pokret.

Vi ste ovaj dragoceni Trenutak, samo prisustvo,
svaki povetarac koji vas okrzne
posvetiće (blagosloviće) čak i demone.

Vi ste Onaj koji je svestan
svesnosti o objektima i idejama.
Vi ste Onaj koji je tiši i od same svesti.
Vi ste Život koji prethodi konceptu života.
Vaša priroda je Tišina i to se ne može postići,
To uvek Jeste.

„Prostor“ je bio vaše prvo opažanje i vi ste uzeli
Sat-chit-ananda
kao vaš prvi oblik.
svet je vaš um
a sve to izranja iz vašeg srca.

Vaše srce je Sada i Ovde.
Vi prebivate kao ljubav u pećini ovog srca
odakle svo vreme i prostor izranjaju.

Vi ste Unutrašnjost koja je niti unutra niti spolja.
Um koji se nigde ne zadržava je Unutrašnjost
unutar (koje) nema zidova.

Vi ste postojanje (život) u svim atomima,
Znajte Ovo i vi ste blaženi.

Vi ste Praznina, konačna suština:
uklanjanje Praznine iz Praznine
ostavlja samo Prazninu jer nema ničeg izvan Nje.
Sve nastaje iz, kreće se u,
i vraća Ovome.
Kao što okean izranja kao talas da bi plesao,
tako ste i vi ova plešuća Praznina!
Ništa nije izvan ove Praznine
i tako je to Punoća.
Praznina je između jeste i nije.

Da biste bili Slobodni,
potrebna vam je čvrsta ubeđenost
da ste vi ova Osnova,
ovaj Mir, ova Praznina.

Ti si ono u čemu se sva dešavanja događaju.
Što se događa, mora da se dogodi,
pa tako ostani neuznemiren kao Mir.
Budi miran, i taj će se Mir proširiti.
Što iz Mira raste je Mir i
što izrasta iz konfuzije je konfuzija.
Tako, budi Mir i daj to Univerzumu -
to je sve što treba da učiniš.
Čak i mišljenje: „Ja sam Mir“ – remeti taj Mir,
zato samo budi Tih, budi to što jesi.

Ti si Biće, ti nisi „bilo je“,
i nisi „biće“, već „Biće“.
Ti si Bezvremenost u koju
nikakva smrt ne može ući
jer gde nema vremena, nema ni smrti.
Ta bezvremenost je Sada
i to je Biće.

Biće uvek sija,
„Ja jesam“ je svetlost Bića.
Taj Dijamant ne može se sakriti
i nikada ne može biti skriven.
Kada nema uma, lice sija
lepotom i nevinošću.
Jednostavno budi tih, samo budi to što jesi.

Ti si Prostor koji se nikada ne pokreće
i nikada ne putuje.
Unutrašnji i spoljašnji prostor su to samo
zahvaljujući imenu i obliku.
Ukloni ovaj oblik iz uma uklanjajući
vezanost za bilo koji objekat, misao ili akciju.

Ti si vrt radosti,
da bi bio srećan ne treba ti niko drugi.
Ti si u vrtu radosti,
ali kada misliš o starim stvarima
postaješ tužan.
Ova radost, ovaj Trenutak
će uništiti um i patnju,
jer ovaj Trenutak je Sreća.
Zato prestani da se vraćaš prošlim trenucima
jer to izaziva patnju.

Neuslovljena Svest je Sreća
i Utišanost bez kada, bez gde,
Samo Sada.

(...)


 

Isa Upanishad


 

...

Ceo univerzum je u slavu Boga; sve što živi i što se na zemlji kreće.

Odbacivši sve prolazno, nađi radost u Večnom. Ne čezni za posedstvom drugog.

...

Čineći tako, čovek može poželeti da živi sto godina.

Samo dela učinjena u Bogu, neće vezivati dušu čoveka.

Ima svetova demonom obuzetih, oblasti potpunog mraka.

Ko god u životu odriče duh, pada u tamu smrti.

...

Duh, ne krećući se, brži je od uma; čula ga ne mogu stići, on je uvek iznad njih. Ostajući u miru, on prestiže one koji jure. Duh života vodi tokove delanja okeanu njegovog bića.

On se kreće, i on se ne kreće. On je daleko, i on je blizu.

On je u svemu, i on je izvan svega.

...

Onaj ko sva bića vidi u samom sebi, i samog sebe u svim bićima, ne zna za mržnju.

Kad mudrac vidi ovo veliko jedinstvo, i kada je njegovo sopstvo postalo sva bića, kakva zabluda i kakva žalost mu se ikad mogu približiti?

...

Duh prožima sve svojim zračenjem. On je netelesan, neranjiv, čist i netaknut zlom. On je najviši vidovnjak i mislilac, samopostojeći i vaniskustven.

On je sve stvari postavio na put večnosti.

...

U duboku tamu padaju oni koji slede samo delanje. U dublju tamu padaju oni koji slede samo znanje.

Jedno je ishod znanja, drugo je ishod delanja. To smo čuli od drevnih mudraca koji su nam objasnili tu istinu.

Onaj ko poznaje i znanje i delanje, delanjem prevazilazi smrt, znanjem dostiže besmrtnost.

...

U duboku tamu padaju oni koji su odani samo unutarnjem.

U dublju tamu padaju oni koji su odani samo manifestovanom.

Jedno je ishod manifestovanog, drugo je ishod unutarnjeg.

To smo čuli od drevnih mudraca koji su nam objasnili tu istinu.

Onaj ko poznaje oboje, i unutarnje i manifestovano, unutarnjim prevazilazi smrt, manifestovanim dostiže besmrtnost.

Lice istine ostaje skriveno iza zlatnog kruga. Otkrij ga, o Bože svetlosti, da bih ja koji volim istinu mogao da vidim.

O životvorno Sunce, izdanku Stvaraoca, jedini vidovnjače neba!

Rasprostri svoju svetlost i povuci svoj zaslepljujući sjaj da bih mogao da vidim tvoj blistavi lik, da udaljeni duh u tebi bude moj unutarnji duh.

Neka život ide u sveprožimajući život, a telo u pepeo. OM.

O moja dušo, ne zaboravi svoja prošla stremljenja. O moja dušo, ne zaboravi svoja prošla delanja.

*

 


Strana 2 od 6

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de