dogadjaji

Promocija CD-a Ruža Srca


...

U sredu, 26.12.2012, sa početkom u 19 h,

u Književnom klubu "Libero Markoni", NU "Božidar Adžija"

(ul.Radoslava Grujića 3)

održana je promocija CD-a i pesničko veče pod nazivom:

...

- Put u središte Srca -

...


...

Na CD-u  "Ruža Srca - pesme Središta"

nalaze se 33 pesme Središta,

zaodenute odabranim instrumentalima.

*

Kada voliš, stvarna si.

I nije važno koga:

adresa može biti lažna

ali je ljubav stvarna

i samo je ona važna...

. ..

Voli i ne pitaj kome

ljubav daješ.

Ne možeš promašiti Boga.

Samo Njega ljubiš,

ljubeći ma koga.

...

Otvorimo srca za Dobe Vesti.

Uđimo u svete Ljubavi hram:

Samo tamo možemo se sresti

gde Ljubav briše strah, bol i sram…

*

Učesnici promocije

...

Petar Šumski, autor

Marina Pavlović, pesnikinja

Ana Đorđević, slikarka i pesnikinja

Miroslav Ćosović, pratnja na klaviru...

... i Ti

*

Pozivam Te na ovo putovanje,

iz Srca,

do jedinog mesta stvarnog Susreta,

u Srcu.


*


Za sve informacije pozovite:

+381 (0) 64 26 52 916

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

 

Predavanje Ekarta Tola

(video projekcija sa prevodom)

četvrtak, 28.06.2012. u 20 h

(Zeleni Venac 11/1, interfon 2, ugao Narodnog Fronta i

Kameničke)


...

“Da li osećate da vam nešto nedostaje na nivou forme?”

*

PITANJE: Molim te da kažeš nešto o čudovištima koja se kriju u ormaru i neće da nestanu bez obzira šta čovek radio. Ne mogu da imam dece i duboka tuga zbog toga kao da je beskrajna.

...

EKART: Postoji nešto u vama što žudi za detetom, da rodi bebu, u to nema sumnje, vi to znate i osećate sve vreme. To je deo vaše ovdašnje poistovećenosti sa formom, sa ženskim vidom forme. U žensku formu prirodno je ugrađena želja da rađa, to je deo poistovećenosti sa formom. Ali, ako se zagledate dublje, u vama postoji jedno dublje mesto, mesto svesti u kome niste ni muškarac ni žena. Svesno prisustvo koje vi jeste, nije ni muško ni žensko. Muško - žensko je već deo sveta formi, polarnosti. Svesnost koja vi jeste nije ni žena ni muškarac.

...

Da biste se oslobodili nesreće koju doživljavate zbog neispunjenosti svog identiteta forme jer, radi se upravo o tome: neispunjeni identitet forme, da biste se oslobodili te užasne nesreće potrebno je da postanete svesni, odnosno da se probudite za svoj suštinski identitet koji se nalazi u tišini same svesti. Tada na nivou forme još uvek možete osetiti zaostalu želju koja nije ispunjena, ali ta neispunjena želja više nema moć da vas učini nesrećnom. Vi samo registrujete u svom polju tu neispunjenu želju ženske forme za detetom, a u sveukupnosti onoga ko ste vi kao svesnost bez oblika, to je naprosto samo deo formi koje se pojavljuju. Više se ne pretvara u nesreću, depresiju ili šta već, zato što shvatate da ono ko ste vi u suštini, nije ženska forma. Ženska forma je deo onoga kako se vi pojavljujete, svesnost se privremeno pojavljuje kao forma. Ta forma ima svoje potrebe i afinitete ali oslobođenje ili spasenje, jer to je u stvari to, da upotrebimo termin iz hrišćanstva, spasenje leži u spoznaji ko ste vi izvan forme. Tako da morate postati tiho pažljivo prisustvo sada! Tihi, pažljivi, prisutni. Nema tu žene, nema muškarca, vi nemate godine, niti ime, ni prošlost, tu je samo tiho prisustvo.

Kada ono malo više izađe u prvi plan, identitet forme tada zauzme svoje pravo mesto, kao deo onoga što se dešava u svetu formi.

...

Ovo što sada govorim može se primeniti i na druge situacije u kojima čovek oseća neispunjenost na nivou forme. Taj osećaj se, na primer, može javiti kada nemate partnera, nešto u vama čezne za partnerom koji će vas upotpuniti, ne govorim ovde samo o egoističnoj potrebi nego na prostom fizičkom nivou, postoji fizička čežnja za drugim, nešto u vama čezne i recimo da iz nekog razloga ne bude ispunjeno, i opet važi isto. Spoznajte da u vama postoji dublja dimenzija onoga ko ste, koja nije forma već ide dublje od forme. I to vas opet oslobađa nesrećnosti zbog neispunjene čežnje.

...

Ovo se takođe može primeniti u bilo kojoj oblasti u kojoj osećate kao da se gušite, vaš život oseća da se guši jer osećate da nešto nedostaje na nivou forme u vašem životu. Recimo da nešto izgradite, uložite u to mnogo energije i odjednom se sve sruši i sve vam izgleda, kako bi um rekao, besmisleno. Forma koja je trebala biti ispunjenje vašeg života - napusti vas, nestane, tako da odjednom osetite ogroman nedostatak na nivou forme. Ili ste imali neka stremljenja koja se nisu ostvarila, hteli ste ovo ili ono na nivou formi - nije se ostvarilo. Možda se još uvek može ispuniti, a možda vam je 95-ta i slabo je verovatno da ćete na sledećoj Olimpijadi osvojiti zlatnu medalju koju ste nekada toliko želeli. Niste je dobili a verovali ste da bi to bilo vaše ispunjenje.

...

Šta god da je u pitanju, što smatrate da je od presudne važnosti a nedostaje vam na nivou forme, može u stvari biti veoma korisno jer vas primorava da odete dublje, ili vas učini potpuno nesrećnim i jadnim. Ili jedno, ili drugo! Postoji mogućnost da vas to gurne dublje pošto uvidite da u tim spoljašnjim formama ima nešto što u vama izaziva nezadovoljstvo. Takođe se može desiti da na nivou formi imate sve a da ipak shvatite da ste nesrećni. Upoznao sam par ljudi koji su imali sve a budili su se nesrećni i depresivni. Zato, čak i kad imate sve, što je prava retkost i svakako nikad ne traje dugo, čak i da imate sve, to vas na kraju krajeva neće zadovoljiti.

...

Da se vratimo pitanju dece. Mnoge žene koje imaju decu, jedno, dvoje, troje, četvoro, ne znači da su ispunjene i srećne. Mnoge su nesrećne jer im druge stvari pođu naopako na nivou formi. Da, njihova biološka forma se donekle oseća ispunjena ali tu su drugi aspekti koji nisu ispunjeni i pored toga što imaju decu. Majke ne osećaju ispunjenost jer se deci nešto desi, u formama uvek postoji neki element nezadovoljstva. Tako mora biti. Čak i da privremeno imate sve, još uvek možete biti nesrećni zato što to nikad nije dovoljno. Bilo da osećate da ste lišeni nečega što smatrate presudnim na nivou forme bilo da vam je na nivou formi sve potaman, čak i tada zadovoljstvo neće biti dugog veka zbog uvek prisutne pretnje da onog što vam danas pričinjava zadovoljstvo, sutra možda neće biti. Verovatno i neće. I tu je strah.

...

Prema tome, ne vezujte se za forme jer ćete biti nesrećni. Ali poštujte ih, to je nešto sasvim drugo. Poštujete svet formi, dajete im dužno poštovanje dok vas ne napuste, a onda dođe nešto drugo. I, ako ste u nekoj oblasti lišeni nečega, uđite duboko u to, predajte se i iskoristite to kao motivacionu snagu koja će vas gurnuti dublje, jer ako ne odete dublje, bićete nesrećni.

...

(Možete pogledati ovaj video klikom na link:

http://www.youtube.com/watch?v=-C3uo01WHvA&feature=plcp)

*

"Vreme da se gori"

...

PITANJE: Ekarte, želeo bih da budem samo cepanica u vatri. Da li postoji način da budem samo cepanica? Ne želim više ništa da znam.

EKART: Analogija sa cepanicom verovatno dolazi od onoga što sam negde napisao: kada dođete u dodir sa duhovnim učiteljem, ili sa učenjem, vi ste poput cepanice koja još uvek ne gori najbolje ali kada je stavite blizu cepanice koja gori žestoko, tada će se i ona zapaliti. Naravno govorimo o prisustvu i o rastvaranju u tom prisustvu onoga što je u vama lažno.

Došli ste u divnu fazu kada želite biti samo cepanica i ne želite znati ništa više - to je dobro. Zato što ste shvatili da dodavanje još znanja, makar i duhovnog znanja, što do neke tačke može biti dobro, jer vam duhovno učenje može pokazati gde da tražite ono što vas blokira, ali potom dođete do tačke kada sve to znate i više nije potrebno dodavati još koncepata svom umu, nego ih živeti!

Pošto ja, barem zasada, ne živim sa ljudima, nemam ašram, ovo treba uraditi na malo drugačiji način, i to upravo ovde i sada dok me slušate. I kada sa zatim vratite svom svakodnevnom životu morate sami sebi biti cepanica. U dodiru ste sa učenjem već neko vreme, možda i sa drugim učenjima pre ovog, i sada je vreme da se gori, da se praktikuje prisustvo, da se praktikuje predaja u svakom trenutku.

Ne gledajte druge, vi već znate da više ništa ne želite znati - to je dobro. Imali ste pomoć duhovnih učenja, ili učitelja, i sada je na vama - predaja u svakom trenutku.

Odgovor na ovo pitanje je naravno u uzajamnoj vezi sa odgovorom koji sam dao na prethodna pitanja, kada se nalazite u veoma teškoj situaciji. Može biti da vaša situacija nije dovoljno teška, može biti da je vaša životna situacija suviše lagodna. Ali da vam je (kao u prethodnim pitanjima) rečeno  da vam je ostalo još samo malo života, ili da se svakodnevno morate starati o svojim ostarelim onemoćalim roditeljima, možda bi to pomoglo.

Ako prisustvo ne prihvatite dobrovoljno, onda će obično život doći da vam pomogne donoseći vam izazov ili vas stavljajući u situaciju u kojoj ga zaista morate prihvatiti, ili ćete biti veoma nesrećni. Zato je moj predlog da počnete odmah ovog trenutka. Ako to ne učinite, život će vam doneti takav izazov, da ćete i te kako biti motivisani da se probudite, jer je to ono što univerzum hoće. Njega ne interesuje vaša lična sreća, on hoće da se probudi kroz vas, i ako vas mora učiniti nesrećnima da bi vas konačno probudio, u redu. Ali vi naravno shvatate da je naposletku uvek samo vaš um taj koji vas čini nesrećnima i to je početak buđenja.

Ekart Tol TV, Pitanja i odgovori

*

(Možete pogledati ovaj video klikom na link:

http://www.youtube.com/watch?v=UJN5gPTRNG8&

feature=player_embedded)


 

ОТВОРЕНО ПИСМО СЕПА ХОЛЦЕРА

политичарима, економистима и научним радницима


...

Садашњи проблеми и моји предлози за њихово решавање

...

Долазиш на овај свет, као и обично, у стерилној болиници, где ти одмах одсецају Природне корене. Калеме те и узгајају хемијом. За малог човека, исправан почетак био  природно рођање у савезу са Породицом и природан раст. Сваки Житељ Земље од рођења има право на своје парче земље.

Због живота одвојеног од Природе и живих бића губимо природну везу са светом око себе. Одрастање у вези са Биљкама, Животињама и Људима омогућује нам да искусимо узајамност, изоштрава у теби свест о твом деловању. Као мислећем бићу, дат ти је задатак да управљаш, не да се бориш доказујући свој примат. Посматрањем бића око себе појмићеш да је Природа савршена, да се Творевина већ постарала за све, да је све узајамно повезано једно с другим, да ништа не треба поправљати. Твој задатак је да све сачуваш.

Нема „глупих“ ни „паметних“, свако може да се снађе, чак и кад се нико о њему не стара.  „Глупе“ и „паметне“ сами стварамо, да би се могло управљати слабијима. У својим пројектима стекао сам најбоља искуства са људима (одраслим, децом, сиромасима, бескућни-цима) из целога света. Не треба се старати о човеку, већ дати му могућност да оствари своје способности. Успех, радост и признање су највећа плата, најбоља терапија а и економски себе оправдавају. Мој пројекат „Берта“ – у Бад Аусе у Штајерској, практичан је пример за ово. То је прва Холцерова пермакултура у Европи која је прилагођена људима у инвалид-ским колицима.

Наши родитељи, бабе и деде умиру од досаде у домовима за старе, док деца и унуци отупљују пред компјутерима, видео игрицама и телевизором. Намисао Творевине је да стари људи предају своја искуства и мудрост деци и унуцима. Деца имају право на то, она тако могу да се боље припреме за Живот. Дужни смо да схватимо какву огромну грешку правимо.

...

Образовање – Специјализација – Напредак – Отупљење

Наши родитељи, бабе и деде умиру од досаде у домовима за старе, док деца и унуци отупљују пред компјутерима, видео игрицама и телевизором. Намисао Творевине је да стари људи предају своја искуства и мудрост деци и унуцима. Деца имају право на то, она тако могу да се боље припреме за Живот. Дужни смо да схватимо какву огромну грешку правимо.

Учење мора бити пола теоријско, а пола практично. У сваком дечјем вртићу треба да постоји врт, у свакој школи посебно домаћинство, а на сваком универзитету имање. То би били практични, експеримен-тални и образовни центри за будућност наше деце а тиме и нашег друштва.

Захваљујући савременом, такозваном напредном образовању, млади људи се васпитавају у одвојености од Природе, искорењени из ње. Ако ниси сâм посматрао узајамну повезаност која постоји у циклусима Природе, не можеш да их разумеш и појмиш. Нећеш моћи ни да се укључиш у то кружење Савршене Творевине. А шта је резултат? Уместо да разумеш како функционишу природни циклуси, верујеш у то да можеш да их побољшаш и почињеш да се бориш са њима. Твој задатак је да само усмераваш Природу, али без здравог разума и стваралачког мишљења нећеш успети.

Наша деца и унуци отупљују у школама и на универзитетима. Понекад не успевају, не зато што су предавачи глупи - и они сами су дужни да прате наставни план, који често не састављају сами. Они дозвољавају политичарима и лобистима да их користе. Али, где има воље, има и начина, господине професоре! Ако професор зависи од политичке партије или дозволи лобистима да на њега утичу, онда он ништа не мења, нити може нешто да промени. Наша узвишена наука се до те мере удаљила од праксе да обични људи више не могу да схвате њене теорије. Она је погубила мноштво карика из затвореног ланца Природе.

У наше време, наука и политика су пропустиле тренутак када је требало да се на прави начин реагује на огромна разарања околне средине. Утицај новца и корупције по свему судећи омета неопходне реакције и предузимање потребних мера. Катастрофе ће достићи такве размере које ће оболели систем довести до колапса.

Загађење Ваздуха и отрованост Воде и Земље због примене хемијских и вештачких ђубрива у монокултурној пољопривреди краду нам здраве темеље живота.

...

Храна – то је лек

Сељак треба да производи намирнице,  не „средства за исхрану“, пуњаче стомака загађене хемијом, нискоквалитетне због монокултурне производње, који дају само непотребну тежину. Сељак треба да је као Учитељ, да учи људе поштовању према живим бићима око нас: према Биљкама и Животињама, и према Мајци Земљи!

У стварности све је, на жалост, потпуно другачије. Директиве Европске Уније и финансијске планске обавезе запоселе су сељака и учиниле га економски зависним. Сељак се срозао на ниво примаоца субвенција. Премије које добија треба да му надокнаде ограничења и закинутост, али то је само делимична надокнада за губитке које трпи због погрешне националне пољопривредне политике, закона и прописа ЕУ.

Специјалисти усавршавају и масовни узгој животиња. Са Животињама се поступа као са робом. Веза са живим бићима се губи, а последица је масовна патња Животиња. Ту је и сакаћење животиња: сеча рогова, подрезивање кљунова, крила и репова, обука крава ударима струје, маркирање животиња пласичним ознакама на ушима, и тако даље. Такав узгој не може да дâ здрав производ. Ако се Животиња не осећа добро, онда је и оно што се од ње добија нездраво.

...

Сељак је Душа Народа!!! Ако умре сељак, умреће и Земља!

Због планске пољопривреде стара културна својина се бесповратно губи. Директиве ЕУ спреча-вају, па и забрањују старе методе, навике и поступке доказане током више столећа. Прерада пољопривредних сировина поверава се централизованим огромним постројењима као што су кланице, пекаре, дестилерије, млекаре, и све се то добро финансира. Да би они имали довољно посла, сељацима се брани да сами прерађују и побољшавају квалитет производа.

За преостали мали број сељака који производе биолошки чисте намирнице субвенције ЕУ су смањене, а планске обавезе повећане. Даље се, као што знамо, све само регулише. Сељак, као роб на сопственом имању обично има много дугова због неизмерне механизације и специја-лизације, он је измучен, издржаван, и тешко оптерећен свим задацима и закерањима надуваног административног апарата, осуђен на тегобно битисање у потпуној зависности. Зашто се онда чудимо што деца неће да наставе страдалнички пут својих родитеља?

...

Решење свих проблема

Да би се заштитили од преобимне администрације која је далеко од сваке праксе треба да покажемо грађанску храброст, а не да се понашамо као леминзи.

Поставите се на место другог – биљке, животиње, човека, и упитајте се: да ли бих се добро осећао да сам на његовом месту? Ако се кишна глиста добро осећа, то значи да је Земља здрава. И Биљке и Животиње се добро осећају када могу да живе слободне, у Простору којим се правилно управља. Увек ћеш имати преимућство и огроман успех ако правилно управљаш могућностима. Треба користити Земљу, а не експлоатисати је. Систем подржава разноврсност, а не једнообразност. Од Стварања, твој задатак је да управљаш Судбином, а не да се бориш с њом. Природа је прекрасна. У њој нећеш ништа побољшати. Ако ти се ипак чини да је то могуће – у питању је самообмана. Природа је и савршена, а грешке правимо само ми, људи. Ако те страх тера на нешто – ослободи га се, он је лош животни сапутник. Ако се са уважавањем односиш према Творевини и бићима која те окружују, само ћеш бити на добитку, а Сељак ће постати најбоље занимање.

*

 

Sepp Holzer

5591 Ramingstein 13/Sbg.

Tel. 06475/239

www.krameterhof.at

 

Sepp Holzer: farming with nature

 


Интернационализација

(Oдговор бразилског министра

просвете америчким студентима...)

 


 

...

За време дебате на једном америчком универзитету, бразилског министра

просвете Cristovama Buarqye, студенти су питали шта мисли о

интернацинализацији Амазоније. Амерички студент је поставио своје

питање уз примедбу да очекује одговор хуманисте, а не Бразилца.

...
Ево шта је одговорио Г. Cristovama Buarqye:

...

"Наравно, као Бразилац се једноставно противим интернационализацији

Амазоније. Колика год била небрига наших влада за то богатство, оно је наше.

Као хуманиста, свестан опасности која прети деградацији предела Амазоније,

могао бих да замислим да Амазонија буде интернационализована, као уосталом и

све друго вазно за човечанство.

...

Ако бисмо, у име хуманистичке етике, морали да интернционализујемо

Амазонију, онда бисмо морали интернционализовати и нафтне резерве целог

света. Нафта је исто толико важна за будућност човечанства колико и Амазонија.

Али упркос томе, господари нафтних резерви сматрају да имају право да повећају

или снизе њену цену или производњу.

...
Исто тако би требало интернационализовати финансијски капитал богатих

земаља. Ако је Амазонија резерва за цело човечанство, њу не смемо спаљивати

вољом једног власника или једне земље. Спаљивати Амазонију је исто тако

озбиљно као и незапосленост коју су изазвали спекуланти глобалне економије.

Не смемо допустити да самовоља спекуланата упропасти финансијске резерве

читавих земаља.

...
Пре интернационализације Амазоније желео бих да будем сведок

интернационализације свих музеја света. Louvre не треба да припада само

Француској. Сваки музеј на свету је чувар најлепших дела људске генијалности.

Не смемо оставити да тим културним богатством, исто као ни природним

богатством Амазоније, манипулише или га уништи један власник или једна

земља. Пре извесног времена је један јапански милионер одлучио да са собом

сахрани слику великог мајстора. Пре него што се то догоди, требало би

интернационализовати ту слику.

...
Док се одвија нас сусрет, Уједињене нације организују Форум Миленијума, али

су неки председници држава имали потешкоћа да стигну на Форум, због

проблема на граници Сједињених Држава. Мислим, дакле, да би Nеw Yоrк,

седиште Уједињених нација, требало интернационализовати. Макар би Менхетн

морао припадати целом човечанству. Као уосталом и Париз, Венеција, Рим,

Лондон, Рио де Јанеиро, Бразилија, сваки град са својом посебном лепотом и

својом историјом би требао да припада целом свету.

...

Ако Сједињене Државе хоће да интернационализују Амазонију због тога што

мисле да је опасно њу оставити у рукама Бразилаца, хајде да онда

интернационализујемо и нуклеарни арсенал Сједињених Држава јер су САД у

стању да се послуже њиме, што би изазвало разарања далеко обимнија од пожара

у Амазонији, који су иначе за жаљење.

...

У току расправа измеđу америчких председничких кандидата, они су заступали

интернационализацију шумских резерви света с тим да се за узврат избришу

дугови сиромашних земаља.

...
Почнимо дакле с тим да употребимо износ тог дуга да осигурамо свој деци света

да се хране и да иду у школу. Интернационализујмо децу, и поступајмо према

њима, где год се родила, као према богатству које заслужује пажњу целог света,

далеко више од Амазоније.

...

Кад сви руководиоци света буду поступали према сиромашној деци као људској

баштини, неће их пустити да раде уместо да иду у школу, нити да умиру, када

треба да живе.

...
Као хуманиста, пристајем да заступам идеју интернационализације Света. Али

док мене Свет сматра Бразилцем, борићу се да Амазонија остане наша. И само

наша!"

*
Овај текст није објављен: помозите да и други сазнају за њега !

 


Strana 2 od 4

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de