dogadjaji

PREDAVANJE EKARTA TOLA

(video projekcija sa prevodom)

subota, 28.01.2012. u 19 h

(Zeleni Venac 11/1, interfon 2, ugao Narodnog Fronta i Kameničke)


...

...

Može li se pobeći od osećaja nezadovoljstva i dosade ?

...

PITANJE: Šta je dosada? Zašto osećam ovo prožimajuće nezadovoljstvo u svemu ali

najviše kad sam sam i kad nemam šta da radim?

EKART: Ovo je dobar izraz, prožimajuće nezadovoljstvo. Naravno postoji čitava industrija koja je upravo zato i smišljena da vam pomogne da ne osećate to prožimajuće nezadovoljstvo, drugim rečima da vam ne bude dosadno. Tako da uvek možete, što većina ljudi verovatno i čini, uvek možete snabdeti um nekom vrstom stimulusa. Ovih dana to nije teško izvesti, dostupno vam je na svakom koraku. Um  traži stimulaciju, uvek gladan za sledećom stvari.

...

Kada se ljudi vrate kući s posla, u umu se javlja potreba za sledećim, i čim skuvate i pojedete večeru um odmah traži šta je sledeće, da li TV, ili da uzmete telefon, da li ćete na internet, ili e-mail, da li da pišete poruke na mobilnom, što je uobičajeno za tinejdžere i za mnoge druge. (Nema ništa loše u tome fascinantno je i ja sam odskora počeo, povremeno pošaljem poneku poruku i prilično je fascinantno). Ali, važno je postati svestan zahteva uma za hranom, za stimulusima, i ako ih ne dobije, odmah osetite stanje nemira ili nezadovoljstva koje vas prožima, kao što se kaže u pismu. Ne osećate se kao kod kuće, ima nešto... naravno taj osećaj je uvek tu samo što je zamaskiran.

...

Ako neprestano hranite um tim stvarima, znači da nikada ne dosežete do dubljih nivoa unutar sebe, zapeli ste na površini. U jednom trenutku se morate suočiti sa tim nezadovoljstvom umesto što stalno tražite nekakvu zamenu za istinski osećaj životnosti. Pošto je to u stvari u pitanju: vi se ne osećate zaista živi, ne osećate životnost, pa vam je potreban nekakav stimulus da se osetite življe. Zato je važno da budete u stanju da prestanete da hranite um sve vreme, um je već dovoljno zaposlen onim što zaista treba da uradi.

...

Prosto sedite sami sa sobom i pustite da se dosada javi, a da pritom ne pobegnete od nje. Pokušavate da odete malo dublje, ali prvo ćete osetiti dosadu. I ako ne pobegnete od nje, zapravo ćete se probiti kroz dosadu i kao da ste odjednom prošli s druge strane. To je kao da imate malu prepreku unutar sebe, i ako ne pobegnete, ako ostanete, odjednom ste, pre nego i primetite, otišli dublje u sebe. Ako počne da vam biva dosadno dok tako sedite, može biti od koristi da osećate svoje unutrašnje telo. Dosada dolazi i vi je možete osetiti, počinjete da gledate okolo: “Šta bi sledeće mogao da radim, ili o čemu bi mogao da razmišljam? Mora biti da ima nešto da se radi, ili o čemu da se razmišlja”, ili još bolje, da se brine. Ostanete i uočite to, i... i onda prosto izdržite taj osećaj nelagode uma koji ne dobija dovoljno stimulusa, hrane. Nije to baš toliko strašno, samo izdržite i počnite da osećate svoje unutrašnje telo, živost u šakama, rukama, stopalima, nogama, i već ste prešli preko praga dosade u nešto dublje. Tada se odjednom osetite živi, i to bez pomoći mentalnih stimulusa, zapravo osećate se mnogo življe nego što biste se ikada osetili uz pomoć mentalnih stimulusa. Zato što su ti stimulusi uvek samo na površini onoga ko ste vi, talasići na površini, a vi sada idete dublje. Tada stičete sposobnost da vam bude ugodno sa ovde i sada dok sedite, stojite, ležite.

...

To je sve što uvek jeste: život ovde i sada. Osećajte se prijatno sa samim sobom

ovde i sada. Osećajte se kao kod kuće u ovde i sada, bez potrebe da bežite u neko

mentalno carstvo koje nije ovde i sada: "Moram da mislim o ovome, moram da igram video

igrice, moram da gledam ovaj program ili barem da pregledam časopis".

...

Pogledajte kako ljudi, kako um konzumira, pogledajte kako pregledaju časopise po čekaonicama ili kod kuće. U današnje vreme časopisi su uglavnom zamenjeni monitorom, ali ljudi još uvek pohlepno traže, "Šta je sledeće", ali ništa nije dovoljno interesantno i uvek se traži sledeće. To je disfunkcionalnost.

...

Divno je što u vama raste sposobnost da budete ukorenjeni u sadašnjem trenutku u sebi, bez potrebe za nekim spoljašnjim mentalnim stimulusom da vas učini potpunim ili živim. U stvari, samo u sadašnjem trenutku možete biti zaista živi. Jedan čuveni francuski filozof koji je živeo pre sto godina da li Paskal ili... možda baš on, rekao je:

...

"Svi problemi ljudskog roda mogu se pratiti unazad, ili imaju svoje poreklo... u čovekovoj nemogućnosti da sedi tiho u sobi”. Svi problemi sveta mogu se pratiti unazad do nemogućnosti da sedite u tišini ili opušteno u sobi. Naravno posledice toga su duboke i poprimaju široke razmere. Nije to samo sedeti tiho u sobi, jer da biste bili u stanju da sedite tiho u sobi, to podrazumeva da bi trebalo da budete povezani sa onim što je dublje u vama, dublje od uma. Inače nećete moći da sedite tiho u sobi, bilo bi vam dosadno, možda možete biti u tišini spolja ali nećete imati tišinu iznutra.

...

Prema tome uđite unutra, koristite unutrašnje telo kao polaznu tačku da uđete dublje i odvratite svoju pažnju od mesta na kome ona obično prebiva, od mislećeg uma. Na taj način probijate se kroz dosadu u bivstvo i najednom uživate u običnom bivanju. To je ogromno buđenje, ako možete samo uživati u prostoj činjenici bivanja i tada iz tog stanja životnosti bivanja možete pogledati oko sebe i pronaći užitak i zadovoljstvo u svemu što vidite ili čujete, što opažate čulima, u malim stvarima oko sebe i njihovom tihom prisustvu: cveće, sto, zavese, bilo šta što je tu, nebo koje se vidi kroz prozor, soba sa svim stvarima u njoj, tišina, i sve je to divno.

...

Prema tome više vam nisu potrebni svi ti surogati. Naravno i dalje možete koristiti internet kada vam zatreba, ali ne više sve vreme zato što ne možete podneti da budete sami sa sobom. Ne možete da podnesete sami sebe, to je tako kod većine ljudi. Razmislite o tome i uvidite šta to znači, koliko je to poremećeno - ne možete da podnesete sami sebe, i upravo zbog toga vi neprestano bežite u ovo, i ono, i ono.

...

Naravno kada osoba ne može da podnese samu sebe, kakve će onda odnose imati, kad ni samu sebe ne može da podnese? Vi tada koristite druge da bi se osetili malo bolje, ali to ne funkcioniše. U osnovi, svoju nesposobnost da budete sami sa sobom odražavate i projektujete i na druge ljude, pošto kada ste sa drugima, prvo pokušavate da ih iskoristite a onda ni njih više ne možete da podnesete.

...

Zato se morate probiti kroz tu mentalnu barijeru jer inače, do kraja svog života nećete biti u stanju da sedite tiho u sobi. I kao što je francuski filozof rekao, svi vaši problemi dolaze odatle, od te nesposobnosti. Zato što to u stvari znači da niste povezani sa bivstvom, niste povezani sa onim što je dublje od umom stvorene personalnosti, od mislioca.

...

Dakle, dođite kući samima sebi tako da možete uživati u svom sopstvenom društvu. Tada ćete istinski moći da uživate i u društvu drugih radije nego da ih koristite kao surogate. Enjoy Yourself - uživajte sebe(u sebi) - to se podrazumeva ovim izrazom. Sve počinje odatle, možete li uživati u samom sebi, u svom bivstvu? U suprotnom, ništa vas nikada neće zadovoljiti, jer vam nije ugodno sa samim sobom. I tog "nezadovoljnog sebe" nosićete kud god pošli, u svaku vezu, i na svako mesto.

*

EKART TOL TV, januar 2012.


 

Predavanje Ekarta Tola, petak, 16.12.2011.

...

Danas bih hteo, pošto su mnogi to tražili, da pričam o transcendentnoj dimenziji u filmovima. I umesto da se žalim na to kako su filmovi užasno loši, barem većina filmova, mogao bih sat – dva pričati o tome, voleo bih da se usmerim samo na one, iako ih je još uvek veoma malo, u kojima sam video transcendentnu dimenziju kako izranja na različite načine.

Ovo vam možda neće biti korisno samo u smislu: "O, moraću da pogledam taj film", nego takođe, da postane jasnije na koje sve načine transcendentna dimenzija može biti prepoznata u vašem sopstvenom svakodnevnom životu. Jer sve je to povezano, filmovi su o ljudskim životima, odraz života, a transcendentna dimenzija može ući u vaš život na razne načine i to se dešava neprestano, samo bi je trebalo prepoznati.

...

Pomenuću samo ukratko "Blistavi um", film zasnovan na stvarnim događajima i stvarnom liku, naučniku kome se priviđaju ljudi kojih nema, razgovara sa njima neznajući da ne postoje, izgledaju mu potpuno stvarno. Ne zna da je lud, ne zna ni gledalac. U prvoj polovini filma čak i gledaoci učestvuju u njegovom ludilu, to je urađeno veoma domišljato, gledalac je deo njegovog ludila jer veruje u sve u šta on veruje, svi ti ljudi koji mu se obraćaju su stvarni. Tek negde oko polovine filma sinuće i njemu i gledaocu da su to samo priviđenja. Najednom postaje svestan da je sve to stvorio njegov sopstveni um, i čim se u njemu pojavi svesnost, on više nije u nemilosti svog sopstvenog uma.

U filmu je njegov um opredmećen u vidu ljudi koji dolaze i nešto mu govore, ali to naravno ima svako, svi vi imate vlastiti um koji vam nešto govori, svaka "normalna" osoba to ima. Imate misaone obrasce koji stalno iznova dolaze i govore vam, tako da u stvari svi ljudi imaju tu vrstu ludila. Ovoga nema u filmu, to sam ja malo dodao, ali je u filmu nagovešteno. U osnovi svi pate od istog ludila samo što ga on doživljava kao spoljašnje događaje, dok ljudi to ludilo doživljaju u sebi, kao unutrašnje događanje. Svi imaju ustaljene misaone obrasce, gomile misli i reaktivnih obrazaca koji vam neprestano govore ovo ili ono, ili hoće da uradite ovo ili ono - govore vam, i naravno u nesvesnom stanju vi se identifikujete sa onim što vam vaš um govori. U filmu to odgovara njegovoj ubeđenosti da su ljudi koji mu se obraćaju apsolutno stvarni. Zatim dolazi do spoznaje da oni u krajnjoj liniji, nisu stvarni, da to nije ono ko sam ja - svesnost se rađa.

Dobija Nobelovu nagradu za matematiku ili ekonomiju, šta god, film je zasnovan na stvarnim događajima, on je stvarna osoba, živ je. Kada u filmu neko dođe da mu saopšti da je konačno dobio Nobelovu nagradu, on gleda sumnjičavo jer ne zna da li je ta osoba stvarna ili je samo priviđenje. Mora da nazove prijatelja:

"Da li je ova osoba stvarno ovde?"

"Da".

U filmu je divno prikazano da svesnost koja izranja u njemu, svesnost o tome šta je njegov um stvorio, ne rezultuje odmah prestankom svih priviđenja. Ona još uvek dolaze i još uvek pokušavaju da ga uvuku u sve to, ali njegova vežba je da im ne pridaje pažnju. Kada mu se obraćaju, ne reaguje već samo kaže:

"Ne interesuje me, ne slušam, nisam zainteresovan".

Opet to isto važi i za vas, vi to isto možete uraditi u sebi, možete prepoznati uporne misli koje imaju magnetsku privlačnost i ne uplitati se. One vam kažu: "Moraš misliti o ovome!"

"To me više ne interesuje", samo usmerite svoju pažnju na sadašnji trenutak, samo to, "neću da vas sledim tamo kuda hoćete da me odvedete".

Nema potrebe da se borite, to je samo blago odvraćanje pažnje od onoga gde misli hoće da vas odvedu, pre nego da na neki skoro nasilan način pokušavate da držite misli podalje - to ne funkcioniše : "Hoću da nestanete!"

Ne stvarate otpor, samo birate gde ćete usmeriti svoju pažnju, "Neću da vas sledim".

I tako postepeno, na primer tu je jedna devojka koju stalno viđa a nije stvarna, i još dugo vremena je vidi kako sedi negde u nekom uglu samo što je sada skoro sasvim odustala od razgovora sa njim, samo je još ponekad tu i gleda ga, i on je najzad uglavnom slobodan.

Dakle pomak je postepen, i po meni film ne prikazuje samo priču o ludilu i njegovom nadilaženju, nego se odnosi zaista na svakoga, jer svi koji su u neprobuđenom stanju pate od te iste vrste ludila.

- Blistavi um.

Um ne postaje zaista blistav sve dok se ne izdigne svesnost, jer do tada baš i nije lep.

*

(Ekart Tol TV, Filmovi - izvod)

 

Recimo NE! PRODAJI NAŠIH IZVORA


PIJAĆE VODE stranim kompanijama!

 


...

Poštovani prijatelji,

kao sto ste vec upoznati, u Srbiji je uveliko u toku priprema za privatizaciju vode i vodenih resursa. Jedan od oblika koji ce biti promovisani bice koncesija (izdavanje) izvora na vise godina.

Trenutno, 90% resursa pijace
vode koje su date pod koncesiju ili privatizovane uglavnom kontrolisu samo tri svetske kompanije (koliko znam - u pitanju su nemacka, francuska i holandska kompanija - vise informacija na www.psiru.org). Ove kompanije imaju razlicite strategije pristupa interesantnim trzištima, ali ih karakteriše korupcija, obmana i visoka eksploatacija izvorišta.

Za 20ak godina voda će biti najskuplji artikal na planeti.

*

KAKO RADE?

Kada ove kompanije ne mogu da da ucestvuju na tenderima (zbog zabrane ili sl.), one

osnuju male "cerke" kompanije u zemljama gde se prodaju izvorista i onda te "cerke"

kompanije ucetvuju u kupovini. Na prvi pogled se ne moze nikako razlikovati koja je

kompanija iz zemlje, a koja nije. Sve one imaju nase ljude kao direktore, i naš novac na

racunu itd. I tako, kada se pojavi tender za vodu, neki nas Pera, Laza... ucestvuje na

tenderu, kupi izvor ili ga uzme pod koncesiju, mi mislimo nasa firma kupila kad ono...

*

ŠTA JE OPASNO?

Opasno je, posebno kad su koncesije u pitanju (koje su vremenski ogranicene), jer

kompanije koriste izvorista najvise što mogu, isisavajuci ogromne kolicine vode u sto

kracem vremenskom intervalu, da bi imale što veci profit. Cesto se desava da zbog tolike

eksploatacije presuše okolni izvori koji su podzemno povezani sa prodatim izvorom (primer

Ugande/Urugvaja i CocaCola kompanije gde su kod velikog broja farmera presusili bunari

jer je CocaCola ispumpavala ogromnu kolicinu vode).

*

ŠTA MI MOŽEMO?

Možemo da nateramo nase politicare da promene politiku nase zemlje, a u vezi sa prodajom

ili izdavanjem pod koncesiju izvore pijace vode i firmi (vodovoda) koje su zaduzene za

distribuciju pijace vode gradjanima.

Pokrenuta je online peticija:
http://www.petitiononline.com/serwater/


Mozete je potpisati online, a na lista ce na kraju biti prosledjena medijima, politicarima i

Vladi republike Srbije.

Ovo nije jedini nacin borbe protiv privatizacije
vode. Uskoro ćete čuti na vestima nove informacije...

Do tada, samo da Vas obavestimo da je jedan broj zemalja vec zabranio privatizaciju
vode. Mi jos nismo - kao i obicno. Ali to ne znaci da ne možemo!

*

Ukoliko postoji jos skeptika koji ne znaju šta da misle o privatizaciji NAŠE vode,

samo da dodam još nekoliko činjenica:

 

1. Do sada je u zemljama u tranziciji jedan od uslova "evropskih integracija" bio privatizacija

vode i sistema za dostavu pijace vode gradjanima (vodovodi). Medjutim, ukoliko se

analizira poslovanje "novih vlasnika", zakljucuje se da oni ne poštuju zakone zemalja u

kojima posluju, vec vrše grubu zloupotrebu eksploatacije vode i izvorista kako bi ostvarili

sto veci profit. Cesto se desava da uslovi iz ugovora nisu ispunjeni, a kompanije kada ocene

da im se vise ne isplati da budu u nekoj zemlji jednostavno odu u drugu zemlju, a propalu

infrastrukturu vodovoda i sistema ostavljaju bez pardona...

...

2. Holandija je nedavno zakonom zabranila privatizaciju vode na svojoj teritoriji, tako da

sada u Holandiji nije moguce kupiti ili uzeti pod koncesiju izvorista vode. To je VRLO

VRLO IRONICNO, jer je jedna od tri najvece svetske kompanije za preradu vode

upravo IZ HOLANDIJE. To znaci: nasu vodu ne damo u privatizaciju - cuvacemo nasa

izvorista, a vodu drugih zemalja cemo da koristimo, pa kad njihovu potrosimo - pocecemo

da trosimo našu...
...

3. CocaCola je kupila izvor "Vlasinske Rose". Ocekujte za par godina nestasicu pijace vode u tom regionu. CocaCola je pokusati da isisa sto vise moze vode za sto krace vreme, cime ce definitivno ostetiti podzemne rezervoare, koji su medjusobno povezani, i cesto zavise jedan od drugog. CocaCola je to isto uradila u Ugandi/Urugvaju (nisam siguran u kojoj zemlji to bese...) Samo, kada budemo svesni da su nas zeznuli, bice kasno...

...

I ako vec podrzavate ideju da IZVORE VODE NE SMEMO PRODAVATI NITI IZDAVATI potpisite online peticiju. Ukoliko se dovoljan broj ljudi ukljuci u akciju, bice pokrenut zahtev za raspisivanje referenduma!!!

...

...

http://www.petitiononline.com/serwater/

*

 

PREDAVANJE  EKARTA TOLA

(video prijekcija sa prevodom)

subota 25. 06. 2011. u 20h

Zeleni Venac 11/1, (ugao Narodnog Fronta i Kameničke) interfon 2


...

PITANJE : Znam da kažete da sve što osećamo da nam svet uskraćuje, mi to već imamo samo treba da dopustimo da izađe iz nas. U mom slučaju radi se o pravoj ljubavi. Imate li još nekih praktičnih saveta kako da se to uradi?

...

EKART : Pisao sam o tome u Novoj Zemlji. Mnogo je ljudi koji govore ili misle da ih život lišava nečega. Nekad je u pitanju to što vi nazivate pravom ljubavlju – razmotrićemo još šta taj izraz znači, ili je u pitanju priznavanje :"Ljudi me ne cene", ili, "nikome nije zaista stalo do mene", ili recimo, "lišen sam bogatstva, svet mi uskraćuje život u izobilju".

...

Sve su to verovanja koja naizgled nalaze potvrdu u spoljašnjoj stvarnosti jer osoba koja veruje u to kaže : "Pa, činjenica je da me život lišava izobilja jer imam veoma malo", ili, "činjenica je da me život lišava ljubavi, još nikoga nisam našao, niko me ne voli", ili, "činjenica je da mi život ne daje nikakvo uvažavanje, niko me ne ceni", itd.

...

Uglavnom mnogi misle da su u nečemu uskraćeni. Napisao sam da, upravo to za šta verujete da ste uskraćeni, vi u stvari uskraćujete svetu. Zato što sve ono što mislite da svet treba da vam dâ, da biste bili srećni, priznanje, brižnost, ljubav, izobilje, šta god bilo, u stvari je neodvojivo od vaše sopstvene suštine i proističe iz nje. Zato treba da otkrijete da je to što mislite da vam svet ne daje, već unutar vas. Ono je već u vama, ali morate dozvoliti da se izlije u svet. Tada se taj isti kvalitet ponovo vraća vama.

...

Ljubav...


Možete li voleti ono što jeste, život takav kakav je? Ljubav je povezana sa divljenjem, diviti

se postojanju bilo koje životne forme... Možete li voleti?

Da li u svom svakodnevnom životu volite ono što jeste ?


Da li volite...?

Opširnije...
 

PREDAVANJE  EKARTA  TOLA

subota, 14. 05. 2011. u 20h

Zeleni Venac 11/1, interfon 2


...

...

P: Postavila bih pitanje koje mi je već godinama u glavi. Još od malih nogu vaspitavana sam kao katolikinja i prošla čitav ciklus od potpunog poricanja Boga, do verovanja u Njega. Sada sam usvojila logično stanovište koje vi i Bajron Kejti poučavate. Znam da tu postoji povezanost i svesnost kao što nam govorite ali pre nekog vremena mi je došla misao: “Zašto se molim ?” Jer ako je Bog sveznajući, svemoćan, ako je sveprisutan, svevoleći itd., ne verujem da je Njemu ili Njoj potrebno reći : "Pssst, moja drugarica umire od raka možeš li joj pomoći ?"

Mislim da je to nepotrebno. Ali uživam u molitvi pa sad ne znam, volela bih da čujem šta vi mislite o tome. Za šta bi bilo prikladno moliti, da li vi verujete u molitvu ? Znam da su rađene studije u kojima se kaže da ona nešto znači, pa mislim da bi bilo divno kad bi o tome čula nešto više od vas.

Ekart : Možda biste mogli unaprediti svoje molitve od molećivih : "Molim te, učini da se ovo desi",(ovo su molećive molitve – molbe), do malih mentalnih putokaza upravljenih ka miru, na primer. Mali mentalni putokazi još uvek koriste koncepte jer se svaka molitva sastoji od reči, što će reći od koncepata. Upotrebite koncept kao putokaz da vam pomogne da odete izvan koncepata.

Mogli biste na primer izreći neku afirmaciju. Isus je rekao :"Ja sam svetlo sveta", to je jedna afirmacija ali je i koncept koji pokazuje na dublju realnost, daleko dublju od reči. Ako ipak hoćete molu molbu, možete reći : "Molim te učini da shvatim da sam svetlo sveta".

Dualnost u uobičajenim molitvama podrazumeva da je Bog tamo, a ja sam ovde i tražim nešto od Boga. Naravno ova dualnost je u krajnjoj liniji varka zato što vi jeste izraz Boga, vi i Bog se stapate i tada najdublje molitve, koje više i nisu molitve kao takve, poprimaju stav slušanja pre nego izgovaranja reči. Na taj način molitve postupno idu dalje od reči. Ako uživate u tome, u redu, ali polako se rešite potrebe da tražite da neko uradi nešto za vas, jer vas to drži zaglavljenima u dualnosti.

Afirmacije, ako se ispravno upotrebe mogu biti divna zamena molitvama : “Izlečen sam, celovit i smiren”.

Nakon toga dopustite da bude prostor, u njemu leži prava snaga. U prostoru vi osećate da ste već celoviti, iako vam spoljašnja forma može govoriti nešto drugo.

Ako se isceljenje odnosi na drugu osobu, a vi ste sa njom, ili mislite na  osobu koja je možda bolesna, tada je, po meni, najmoćnije isceljenje da zadržite lik te osobe a onda odete duboko u sebe gde leži celovitost sveg života, gde ništa drugo nije potrebno, i gde nije potrebno ništa dodavati. Tu nalazite celovitost te osobe takođe, na tom najdubljem nivou izvan formi ona je već isceljena. Dakle, idete od formi ka bezobličnom.

Takvo iscelivanje je praktikovao Džoel Goldsmit. On je objavio jednu divnu knjižicu pod nazivom "Umetnost duhovnog isceljenja". Radi se o tome da se uopšte ne zadržavate na stanju koje treba izlečiti, već se usmeravate na suštinsku stvarnost tog ljudskog bića, koja je jedno sa vašom suštinskom stvarnosti, i seže duboko u tišinu gde ništa drugo nije potrebno. Često je dobijao telefonske pozive usred noći. Kada bi nekome očajnički bilo potrebno lečenje, rekli bi mu ime te osobe i od čega pati. On bi odmah spuštao slušalicu i odlazio u stanje apsolutno bez misli. Samo bi na trenutak čuo ime te osobe i šta sa njom nije u redu, otpustio bi sve to, i samo na dva – tri minuta otišao u stanje bez misli, u apsolutnu prisutnost. U tom carstvu bez oblika vlada potpuno savršenstvo, ono je ujedno i suština osobe kojoj je lečenje potrebno. Dakle vi formu prenosite u bezoblično gde više ne postoje nikakve forme, gde nema stanja koje treba lečiti i gde ništa nije potrebno, samo otići u to stanje. To je bio njegov način lečenja, a bio je veoma moćan iscelitelj, i ovo je vrhunski vid lečenja.

To je u stvari i nedualističan način molitve, u kome se odlazi izvan molitve u kojoj kažete :"Molim te Bože isceli". Odlazite do samog izvora koji je neodvojiv od onoga ko ste vi, i neodvojiv od onoga ko je ta osoba. Ako molitva može postepeno postati osluškivanje, slušanje Boga, pre nego razgovaranje sa Bogom, ona je tada slušanje i lečenje.

Šta znači slušanje ?

Slušanje znači da postoji polje prazne čiste pažnje. Slušanje ne znači da čekate nekakav odgovor, to nije pravo slušanje. U slušanju ne čekate ništa, samo postoji polje čiste pažnje što je daleko dublja molitva od bilo kakvih reči. To je stav u istinskoj molitvi kada molitva, tako reći, postaje meditacija. Čak i ne želeti odgovor, dovoljno je samo biti u tišini. Ponekad odgovor dođe, ili se situacija iznenada razreši.

Slušate.

U svakoj nevolji na ovom svetu, u svakoj uznemirenosti, a one se dešavaju sve vreme, zbog ljudi oko vas, možda i zbog uznemirenosti u samom vašem umu, samo odete u čisto svesno prazno osluškujuće prisustvo jer je slušanje i prisustvo veoma blisko. Slušanje je način pričanja o prisustvu, može se reći kada ste prisutni, vi ste umireni kao da ste u stanju osluškivanja. Slušanje se obično povezuje sa čulom sluha ali ovakvo slušanje nadilazi obične slušne percepcije, ono je stanje svesti koje je u osnovi slušnih percepcija. Svako zna kako to izgleda, jer kada slušate neki jedva primetan zvuk, kakvo je stanje svesti u osnovi slušanja tog jedva primetnog zvuka ? Stanje apsolutne opuštene pažnje. Zato pomaže kada kažemo slušanje, jer svi znaju šta znači slušati. Naglašavam da suština slušanja nije u spoljašnjem čulu sluha, nego je u stanju svesti koje je u njegovoj osnovi, pažljiva apsolutna prijemčivost i budno prisustvo.

Zato verujem da je Isus o tome govorio u paraboli o slugi koji ostaje budan jer ne zna kada će gospodar doći kući. Sluga mora ostati budan da bi znao kada gospodar stigne, inače bi prespavao njegov dolazak. Mislim da je Isus u stvari govorio o tome, jer je mnogo toga iskrivljeno usmenim predanjima pa tek onda zapisano. U tom su procesu neke stvari iskrivljene ili izostavljene. Govorio je o stavu, o stanju svesti sluge koji čeka da njegov gospodar dođe kući. Čekanje u potpuno drugom smislu od uobičajenog stanja koje nazivamo čekanjem, u kome se um pita kada će se nešto desiti, zašto se još uvek ne dešava. On reč "čekanje" koristi u potpuno drugom smislu. Isus je očigledno često govorio o tome da ljudi treba da ostanu budni, što je veoma važan deo njegovog učenja, ostani budan, ne spavaj, ostani prisutan.

Dakle sve reči koje izgovarate u molitvi, koristite kao putokaze ka tome. Možete reći :"Ja slušam".

P: Ja itekako praktikujem ono što verujem da želite da podelite sa nama, obraćanje pažnje na disanje, i u poslednje vreme veoma često posmatram udah kao ljubav, a izdah kao radost, bio je bol, ali ne želim da još i širim bol pri tome. Jedan duhovni učitelj mi je pomalo otvorio oči, interesantno je kad kažete da se u molitvi obraća pažnja na disanje, tako sam barem ja shvatila, a on je u osnovi rekao : "Ako ne uživate u tome, znači da nešto radite pogrešno". To mi je zaista pomoglo jer sam se trudila da to radim sve vreme, dok razgovaram sa nekim, ili dok sam sama i perem sudove, i posle dužeg vremena sam osetila : "O, samo želim da budem normalna, ne želim da radim ovo sve vreme". No verujem da se sada približavam tišini, i to je stvarno dobar osećaj.

Ekart : Da, i naravno kako ste i sami rekli, radost je veoma važan pokazatelj da ste tu.

P : Znači ne ide tako :" Ja moram to da radim jer moram biti budna."

Ekart : Da, i do kraja svog života dopustite radosti da bude prisutna u svim vašim svakodnevnim aktivnostima. Razgovarao sam juče sa jednim čovekom u vezi registracije kola. On radi u auto-moto društvu, znam ga od ranije,  u njemu je toliko živosti dok radi sa ljudima :

"Izvolite, šta vam je potrebno, dozvolite mi da vam pomognem".

Rekao sam mu : "O, vi ste divni, zračite tako puno pozitivne energije", a on je odgovorio : "O, pa to mi je zadovoljstvo, ja prosto uživam u tome".

Ima ljudi u našem svakodnevnom životu koji žive na taj način i svi koji dođu u kontakt sa njima, dobiju nešto od njihovog raspoloženja : "Ja uživam !"

P : Dobra poruka, hvala!

Ekart : Hvala.

...

http://www.eckharttolletv.com/tv/ Maj  2011

Opširnije...
 


Strana 3 od 4

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de