dogadjaji

Predavanje Ekarta Tola

(video projekcija sa prevodom)

četvrtak, 28.06.2012. u 20 h

(Zeleni Venac 11/1, interfon 2, ugao Narodnog Fronta i

Kameničke)


...

“Da li osećate da vam nešto nedostaje na nivou forme?”

*

PITANJE: Molim te da kažeš nešto o čudovištima koja se kriju u ormaru i neće da nestanu bez obzira šta čovek radio. Ne mogu da imam dece i duboka tuga zbog toga kao da je beskrajna.

...

EKART: Postoji nešto u vama što žudi za detetom, da rodi bebu, u to nema sumnje, vi to znate i osećate sve vreme. To je deo vaše ovdašnje poistovećenosti sa formom, sa ženskim vidom forme. U žensku formu prirodno je ugrađena želja da rađa, to je deo poistovećenosti sa formom. Ali, ako se zagledate dublje, u vama postoji jedno dublje mesto, mesto svesti u kome niste ni muškarac ni žena. Svesno prisustvo koje vi jeste, nije ni muško ni žensko. Muško - žensko je već deo sveta formi, polarnosti. Svesnost koja vi jeste nije ni žena ni muškarac.

...

Da biste se oslobodili nesreće koju doživljavate zbog neispunjenosti svog identiteta forme jer, radi se upravo o tome: neispunjeni identitet forme, da biste se oslobodili te užasne nesreće potrebno je da postanete svesni, odnosno da se probudite za svoj suštinski identitet koji se nalazi u tišini same svesti. Tada na nivou forme još uvek možete osetiti zaostalu želju koja nije ispunjena, ali ta neispunjena želja više nema moć da vas učini nesrećnom. Vi samo registrujete u svom polju tu neispunjenu želju ženske forme za detetom, a u sveukupnosti onoga ko ste vi kao svesnost bez oblika, to je naprosto samo deo formi koje se pojavljuju. Više se ne pretvara u nesreću, depresiju ili šta već, zato što shvatate da ono ko ste vi u suštini, nije ženska forma. Ženska forma je deo onoga kako se vi pojavljujete, svesnost se privremeno pojavljuje kao forma. Ta forma ima svoje potrebe i afinitete ali oslobođenje ili spasenje, jer to je u stvari to, da upotrebimo termin iz hrišćanstva, spasenje leži u spoznaji ko ste vi izvan forme. Tako da morate postati tiho pažljivo prisustvo sada! Tihi, pažljivi, prisutni. Nema tu žene, nema muškarca, vi nemate godine, niti ime, ni prošlost, tu je samo tiho prisustvo.

Kada ono malo više izađe u prvi plan, identitet forme tada zauzme svoje pravo mesto, kao deo onoga što se dešava u svetu formi.

...

Ovo što sada govorim može se primeniti i na druge situacije u kojima čovek oseća neispunjenost na nivou forme. Taj osećaj se, na primer, može javiti kada nemate partnera, nešto u vama čezne za partnerom koji će vas upotpuniti, ne govorim ovde samo o egoističnoj potrebi nego na prostom fizičkom nivou, postoji fizička čežnja za drugim, nešto u vama čezne i recimo da iz nekog razloga ne bude ispunjeno, i opet važi isto. Spoznajte da u vama postoji dublja dimenzija onoga ko ste, koja nije forma već ide dublje od forme. I to vas opet oslobađa nesrećnosti zbog neispunjene čežnje.

...

Ovo se takođe može primeniti u bilo kojoj oblasti u kojoj osećate kao da se gušite, vaš život oseća da se guši jer osećate da nešto nedostaje na nivou forme u vašem životu. Recimo da nešto izgradite, uložite u to mnogo energije i odjednom se sve sruši i sve vam izgleda, kako bi um rekao, besmisleno. Forma koja je trebala biti ispunjenje vašeg života - napusti vas, nestane, tako da odjednom osetite ogroman nedostatak na nivou forme. Ili ste imali neka stremljenja koja se nisu ostvarila, hteli ste ovo ili ono na nivou formi - nije se ostvarilo. Možda se još uvek može ispuniti, a možda vam je 95-ta i slabo je verovatno da ćete na sledećoj Olimpijadi osvojiti zlatnu medalju koju ste nekada toliko želeli. Niste je dobili a verovali ste da bi to bilo vaše ispunjenje.

...

Šta god da je u pitanju, što smatrate da je od presudne važnosti a nedostaje vam na nivou forme, može u stvari biti veoma korisno jer vas primorava da odete dublje, ili vas učini potpuno nesrećnim i jadnim. Ili jedno, ili drugo! Postoji mogućnost da vas to gurne dublje pošto uvidite da u tim spoljašnjim formama ima nešto što u vama izaziva nezadovoljstvo. Takođe se može desiti da na nivou formi imate sve a da ipak shvatite da ste nesrećni. Upoznao sam par ljudi koji su imali sve a budili su se nesrećni i depresivni. Zato, čak i kad imate sve, što je prava retkost i svakako nikad ne traje dugo, čak i da imate sve, to vas na kraju krajeva neće zadovoljiti.

...

Da se vratimo pitanju dece. Mnoge žene koje imaju decu, jedno, dvoje, troje, četvoro, ne znači da su ispunjene i srećne. Mnoge su nesrećne jer im druge stvari pođu naopako na nivou formi. Da, njihova biološka forma se donekle oseća ispunjena ali tu su drugi aspekti koji nisu ispunjeni i pored toga što imaju decu. Majke ne osećaju ispunjenost jer se deci nešto desi, u formama uvek postoji neki element nezadovoljstva. Tako mora biti. Čak i da privremeno imate sve, još uvek možete biti nesrećni zato što to nikad nije dovoljno. Bilo da osećate da ste lišeni nečega što smatrate presudnim na nivou forme bilo da vam je na nivou formi sve potaman, čak i tada zadovoljstvo neće biti dugog veka zbog uvek prisutne pretnje da onog što vam danas pričinjava zadovoljstvo, sutra možda neće biti. Verovatno i neće. I tu je strah.

...

Prema tome, ne vezujte se za forme jer ćete biti nesrećni. Ali poštujte ih, to je nešto sasvim drugo. Poštujete svet formi, dajete im dužno poštovanje dok vas ne napuste, a onda dođe nešto drugo. I, ako ste u nekoj oblasti lišeni nečega, uđite duboko u to, predajte se i iskoristite to kao motivacionu snagu koja će vas gurnuti dublje, jer ako ne odete dublje, bićete nesrećni.

...

(Možete pogledati ovaj video klikom na link:

http://www.youtube.com/watch?v=-C3uo01WHvA&feature=plcp)

*

"Vreme da se gori"

...

PITANJE: Ekarte, želeo bih da budem samo cepanica u vatri. Da li postoji način da budem samo cepanica? Ne želim više ništa da znam.

EKART: Analogija sa cepanicom verovatno dolazi od onoga što sam negde napisao: kada dođete u dodir sa duhovnim učiteljem, ili sa učenjem, vi ste poput cepanice koja još uvek ne gori najbolje ali kada je stavite blizu cepanice koja gori žestoko, tada će se i ona zapaliti. Naravno govorimo o prisustvu i o rastvaranju u tom prisustvu onoga što je u vama lažno.

Došli ste u divnu fazu kada želite biti samo cepanica i ne želite znati ništa više - to je dobro. Zato što ste shvatili da dodavanje još znanja, makar i duhovnog znanja, što do neke tačke može biti dobro, jer vam duhovno učenje može pokazati gde da tražite ono što vas blokira, ali potom dođete do tačke kada sve to znate i više nije potrebno dodavati još koncepata svom umu, nego ih živeti!

Pošto ja, barem zasada, ne živim sa ljudima, nemam ašram, ovo treba uraditi na malo drugačiji način, i to upravo ovde i sada dok me slušate. I kada sa zatim vratite svom svakodnevnom životu morate sami sebi biti cepanica. U dodiru ste sa učenjem već neko vreme, možda i sa drugim učenjima pre ovog, i sada je vreme da se gori, da se praktikuje prisustvo, da se praktikuje predaja u svakom trenutku.

Ne gledajte druge, vi već znate da više ništa ne želite znati - to je dobro. Imali ste pomoć duhovnih učenja, ili učitelja, i sada je na vama - predaja u svakom trenutku.

Odgovor na ovo pitanje je naravno u uzajamnoj vezi sa odgovorom koji sam dao na prethodna pitanja, kada se nalazite u veoma teškoj situaciji. Može biti da vaša situacija nije dovoljno teška, može biti da je vaša životna situacija suviše lagodna. Ali da vam je (kao u prethodnim pitanjima) rečeno  da vam je ostalo još samo malo života, ili da se svakodnevno morate starati o svojim ostarelim onemoćalim roditeljima, možda bi to pomoglo.

Ako prisustvo ne prihvatite dobrovoljno, onda će obično život doći da vam pomogne donoseći vam izazov ili vas stavljajući u situaciju u kojoj ga zaista morate prihvatiti, ili ćete biti veoma nesrećni. Zato je moj predlog da počnete odmah ovog trenutka. Ako to ne učinite, život će vam doneti takav izazov, da ćete i te kako biti motivisani da se probudite, jer je to ono što univerzum hoće. Njega ne interesuje vaša lična sreća, on hoće da se probudi kroz vas, i ako vas mora učiniti nesrećnima da bi vas konačno probudio, u redu. Ali vi naravno shvatate da je naposletku uvek samo vaš um taj koji vas čini nesrećnima i to je početak buđenja.

Ekart Tol TV, Pitanja i odgovori

*

(Možete pogledati ovaj video klikom na link:

http://www.youtube.com/watch?v=UJN5gPTRNG8&

feature=player_embedded)


 

ОТВОРЕНО ПИСМО СЕПА ХОЛЦЕРА

политичарима, економистима и научним радницима


...

Садашњи проблеми и моји предлози за њихово решавање

...

Долазиш на овај свет, као и обично, у стерилној болиници, где ти одмах одсецају Природне корене. Калеме те и узгајају хемијом. За малог човека, исправан почетак био  природно рођање у савезу са Породицом и природан раст. Сваки Житељ Земље од рођења има право на своје парче земље.

Због живота одвојеног од Природе и живих бића губимо природну везу са светом око себе. Одрастање у вези са Биљкама, Животињама и Људима омогућује нам да искусимо узајамност, изоштрава у теби свест о твом деловању. Као мислећем бићу, дат ти је задатак да управљаш, не да се бориш доказујући свој примат. Посматрањем бића око себе појмићеш да је Природа савршена, да се Творевина већ постарала за све, да је све узајамно повезано једно с другим, да ништа не треба поправљати. Твој задатак је да све сачуваш.

Нема „глупих“ ни „паметних“, свако може да се снађе, чак и кад се нико о њему не стара.  „Глупе“ и „паметне“ сами стварамо, да би се могло управљати слабијима. У својим пројектима стекао сам најбоља искуства са људима (одраслим, децом, сиромасима, бескућни-цима) из целога света. Не треба се старати о човеку, већ дати му могућност да оствари своје способности. Успех, радост и признање су највећа плата, најбоља терапија а и економски себе оправдавају. Мој пројекат „Берта“ – у Бад Аусе у Штајерској, практичан је пример за ово. То је прва Холцерова пермакултура у Европи која је прилагођена људима у инвалид-ским колицима.

Наши родитељи, бабе и деде умиру од досаде у домовима за старе, док деца и унуци отупљују пред компјутерима, видео игрицама и телевизором. Намисао Творевине је да стари људи предају своја искуства и мудрост деци и унуцима. Деца имају право на то, она тако могу да се боље припреме за Живот. Дужни смо да схватимо какву огромну грешку правимо.

...

Образовање – Специјализација – Напредак – Отупљење

Наши родитељи, бабе и деде умиру од досаде у домовима за старе, док деца и унуци отупљују пред компјутерима, видео игрицама и телевизором. Намисао Творевине је да стари људи предају своја искуства и мудрост деци и унуцима. Деца имају право на то, она тако могу да се боље припреме за Живот. Дужни смо да схватимо какву огромну грешку правимо.

Учење мора бити пола теоријско, а пола практично. У сваком дечјем вртићу треба да постоји врт, у свакој школи посебно домаћинство, а на сваком универзитету имање. То би били практични, експеримен-тални и образовни центри за будућност наше деце а тиме и нашег друштва.

Захваљујући савременом, такозваном напредном образовању, млади људи се васпитавају у одвојености од Природе, искорењени из ње. Ако ниси сâм посматрао узајамну повезаност која постоји у циклусима Природе, не можеш да их разумеш и појмиш. Нећеш моћи ни да се укључиш у то кружење Савршене Творевине. А шта је резултат? Уместо да разумеш како функционишу природни циклуси, верујеш у то да можеш да их побољшаш и почињеш да се бориш са њима. Твој задатак је да само усмераваш Природу, али без здравог разума и стваралачког мишљења нећеш успети.

Наша деца и унуци отупљују у школама и на универзитетима. Понекад не успевају, не зато што су предавачи глупи - и они сами су дужни да прате наставни план, који често не састављају сами. Они дозвољавају политичарима и лобистима да их користе. Али, где има воље, има и начина, господине професоре! Ако професор зависи од политичке партије или дозволи лобистима да на њега утичу, онда он ништа не мења, нити може нешто да промени. Наша узвишена наука се до те мере удаљила од праксе да обични људи више не могу да схвате њене теорије. Она је погубила мноштво карика из затвореног ланца Природе.

У наше време, наука и политика су пропустиле тренутак када је требало да се на прави начин реагује на огромна разарања околне средине. Утицај новца и корупције по свему судећи омета неопходне реакције и предузимање потребних мера. Катастрофе ће достићи такве размере које ће оболели систем довести до колапса.

Загађење Ваздуха и отрованост Воде и Земље због примене хемијских и вештачких ђубрива у монокултурној пољопривреди краду нам здраве темеље живота.

...

Храна – то је лек

Сељак треба да производи намирнице,  не „средства за исхрану“, пуњаче стомака загађене хемијом, нискоквалитетне због монокултурне производње, који дају само непотребну тежину. Сељак треба да је као Учитељ, да учи људе поштовању према живим бићима око нас: према Биљкама и Животињама, и према Мајци Земљи!

У стварности све је, на жалост, потпуно другачије. Директиве Европске Уније и финансијске планске обавезе запоселе су сељака и учиниле га економски зависним. Сељак се срозао на ниво примаоца субвенција. Премије које добија треба да му надокнаде ограничења и закинутост, али то је само делимична надокнада за губитке које трпи због погрешне националне пољопривредне политике, закона и прописа ЕУ.

Специјалисти усавршавају и масовни узгој животиња. Са Животињама се поступа као са робом. Веза са живим бићима се губи, а последица је масовна патња Животиња. Ту је и сакаћење животиња: сеча рогова, подрезивање кљунова, крила и репова, обука крава ударима струје, маркирање животиња пласичним ознакама на ушима, и тако даље. Такав узгој не може да дâ здрав производ. Ако се Животиња не осећа добро, онда је и оно што се од ње добија нездраво.

...

Сељак је Душа Народа!!! Ако умре сељак, умреће и Земља!

Због планске пољопривреде стара културна својина се бесповратно губи. Директиве ЕУ спреча-вају, па и забрањују старе методе, навике и поступке доказане током више столећа. Прерада пољопривредних сировина поверава се централизованим огромним постројењима као што су кланице, пекаре, дестилерије, млекаре, и све се то добро финансира. Да би они имали довољно посла, сељацима се брани да сами прерађују и побољшавају квалитет производа.

За преостали мали број сељака који производе биолошки чисте намирнице субвенције ЕУ су смањене, а планске обавезе повећане. Даље се, као што знамо, све само регулише. Сељак, као роб на сопственом имању обично има много дугова због неизмерне механизације и специја-лизације, он је измучен, издржаван, и тешко оптерећен свим задацима и закерањима надуваног административног апарата, осуђен на тегобно битисање у потпуној зависности. Зашто се онда чудимо што деца неће да наставе страдалнички пут својих родитеља?

...

Решење свих проблема

Да би се заштитили од преобимне администрације која је далеко од сваке праксе треба да покажемо грађанску храброст, а не да се понашамо као леминзи.

Поставите се на место другог – биљке, животиње, човека, и упитајте се: да ли бих се добро осећао да сам на његовом месту? Ако се кишна глиста добро осећа, то значи да је Земља здрава. И Биљке и Животиње се добро осећају када могу да живе слободне, у Простору којим се правилно управља. Увек ћеш имати преимућство и огроман успех ако правилно управљаш могућностима. Треба користити Земљу, а не експлоатисати је. Систем подржава разноврсност, а не једнообразност. Од Стварања, твој задатак је да управљаш Судбином, а не да се бориш с њом. Природа је прекрасна. У њој нећеш ништа побољшати. Ако ти се ипак чини да је то могуће – у питању је самообмана. Природа је и савршена, а грешке правимо само ми, људи. Ако те страх тера на нешто – ослободи га се, он је лош животни сапутник. Ако се са уважавањем односиш према Творевини и бићима која те окружују, само ћеш бити на добитку, а Сељак ће постати најбоље занимање.

*

 

Sepp Holzer

5591 Ramingstein 13/Sbg.

Tel. 06475/239

www.krameterhof.at

 

Sepp Holzer: farming with nature

 


Интернационализација

(Oдговор бразилског министра

просвете америчким студентима...)

 


 

...

За време дебате на једном америчком универзитету, бразилског министра

просвете Cristovama Buarqye, студенти су питали шта мисли о

интернацинализацији Амазоније. Амерички студент је поставио своје

питање уз примедбу да очекује одговор хуманисте, а не Бразилца.

...
Ево шта је одговорио Г. Cristovama Buarqye:

...

"Наравно, као Бразилац се једноставно противим интернационализацији

Амазоније. Колика год била небрига наших влада за то богатство, оно је наше.

Као хуманиста, свестан опасности која прети деградацији предела Амазоније,

могао бих да замислим да Амазонија буде интернационализована, као уосталом и

све друго вазно за човечанство.

...

Ако бисмо, у име хуманистичке етике, морали да интернционализујемо

Амазонију, онда бисмо морали интернционализовати и нафтне резерве целог

света. Нафта је исто толико важна за будућност човечанства колико и Амазонија.

Али упркос томе, господари нафтних резерви сматрају да имају право да повећају

или снизе њену цену или производњу.

...
Исто тако би требало интернационализовати финансијски капитал богатих

земаља. Ако је Амазонија резерва за цело човечанство, њу не смемо спаљивати

вољом једног власника или једне земље. Спаљивати Амазонију је исто тако

озбиљно као и незапосленост коју су изазвали спекуланти глобалне економије.

Не смемо допустити да самовоља спекуланата упропасти финансијске резерве

читавих земаља.

...
Пре интернационализације Амазоније желео бих да будем сведок

интернационализације свих музеја света. Louvre не треба да припада само

Француској. Сваки музеј на свету је чувар најлепших дела људске генијалности.

Не смемо оставити да тим културним богатством, исто као ни природним

богатством Амазоније, манипулише или га уништи један власник или једна

земља. Пре извесног времена је један јапански милионер одлучио да са собом

сахрани слику великог мајстора. Пре него што се то догоди, требало би

интернационализовати ту слику.

...
Док се одвија нас сусрет, Уједињене нације организују Форум Миленијума, али

су неки председници држава имали потешкоћа да стигну на Форум, због

проблема на граници Сједињених Држава. Мислим, дакле, да би Nеw Yоrк,

седиште Уједињених нација, требало интернационализовати. Макар би Менхетн

морао припадати целом човечанству. Као уосталом и Париз, Венеција, Рим,

Лондон, Рио де Јанеиро, Бразилија, сваки град са својом посебном лепотом и

својом историјом би требао да припада целом свету.

...

Ако Сједињене Државе хоће да интернационализују Амазонију због тога што

мисле да је опасно њу оставити у рукама Бразилаца, хајде да онда

интернационализујемо и нуклеарни арсенал Сједињених Држава јер су САД у

стању да се послуже њиме, што би изазвало разарања далеко обимнија од пожара

у Амазонији, који су иначе за жаљење.

...

У току расправа измеđу америчких председничких кандидата, они су заступали

интернационализацију шумских резерви света с тим да се за узврат избришу

дугови сиромашних земаља.

...
Почнимо дакле с тим да употребимо износ тог дуга да осигурамо свој деци света

да се хране и да иду у школу. Интернационализујмо децу, и поступајмо према

њима, где год се родила, као према богатству које заслужује пажњу целог света,

далеко више од Амазоније.

...

Кад сви руководиоци света буду поступали према сиромашној деци као људској

баштини, неће их пустити да раде уместо да иду у школу, нити да умиру, када

треба да живе.

...
Као хуманиста, пристајем да заступам идеју интернационализације Света. Али

док мене Свет сматра Бразилцем, борићу се да Амазонија остане наша. И само

наша!"

*
Овај текст није објављен: помозите да и други сазнају за њега !

 

PREDAVANJE EKARTA TOLA

(video projekcija sa prevodom)

subota, 28.01.2012. u 19 h

(Zeleni Venac 11/1, interfon 2, ugao Narodnog Fronta i Kameničke)


...

...

Može li se pobeći od osećaja nezadovoljstva i dosade ?

...

PITANJE: Šta je dosada? Zašto osećam ovo prožimajuće nezadovoljstvo u svemu ali

najviše kad sam sam i kad nemam šta da radim?

EKART: Ovo je dobar izraz, prožimajuće nezadovoljstvo. Naravno postoji čitava industrija koja je upravo zato i smišljena da vam pomogne da ne osećate to prožimajuće nezadovoljstvo, drugim rečima da vam ne bude dosadno. Tako da uvek možete, što većina ljudi verovatno i čini, uvek možete snabdeti um nekom vrstom stimulusa. Ovih dana to nije teško izvesti, dostupno vam je na svakom koraku. Um  traži stimulaciju, uvek gladan za sledećom stvari.

...

Kada se ljudi vrate kući s posla, u umu se javlja potreba za sledećim, i čim skuvate i pojedete večeru um odmah traži šta je sledeće, da li TV, ili da uzmete telefon, da li ćete na internet, ili e-mail, da li da pišete poruke na mobilnom, što je uobičajeno za tinejdžere i za mnoge druge. (Nema ništa loše u tome fascinantno je i ja sam odskora počeo, povremeno pošaljem poneku poruku i prilično je fascinantno). Ali, važno je postati svestan zahteva uma za hranom, za stimulusima, i ako ih ne dobije, odmah osetite stanje nemira ili nezadovoljstva koje vas prožima, kao što se kaže u pismu. Ne osećate se kao kod kuće, ima nešto... naravno taj osećaj je uvek tu samo što je zamaskiran.

...

Ako neprestano hranite um tim stvarima, znači da nikada ne dosežete do dubljih nivoa unutar sebe, zapeli ste na površini. U jednom trenutku se morate suočiti sa tim nezadovoljstvom umesto što stalno tražite nekakvu zamenu za istinski osećaj životnosti. Pošto je to u stvari u pitanju: vi se ne osećate zaista živi, ne osećate životnost, pa vam je potreban nekakav stimulus da se osetite življe. Zato je važno da budete u stanju da prestanete da hranite um sve vreme, um je već dovoljno zaposlen onim što zaista treba da uradi.

...

Prosto sedite sami sa sobom i pustite da se dosada javi, a da pritom ne pobegnete od nje. Pokušavate da odete malo dublje, ali prvo ćete osetiti dosadu. I ako ne pobegnete od nje, zapravo ćete se probiti kroz dosadu i kao da ste odjednom prošli s druge strane. To je kao da imate malu prepreku unutar sebe, i ako ne pobegnete, ako ostanete, odjednom ste, pre nego i primetite, otišli dublje u sebe. Ako počne da vam biva dosadno dok tako sedite, može biti od koristi da osećate svoje unutrašnje telo. Dosada dolazi i vi je možete osetiti, počinjete da gledate okolo: “Šta bi sledeće mogao da radim, ili o čemu bi mogao da razmišljam? Mora biti da ima nešto da se radi, ili o čemu da se razmišlja”, ili još bolje, da se brine. Ostanete i uočite to, i... i onda prosto izdržite taj osećaj nelagode uma koji ne dobija dovoljno stimulusa, hrane. Nije to baš toliko strašno, samo izdržite i počnite da osećate svoje unutrašnje telo, živost u šakama, rukama, stopalima, nogama, i već ste prešli preko praga dosade u nešto dublje. Tada se odjednom osetite živi, i to bez pomoći mentalnih stimulusa, zapravo osećate se mnogo življe nego što biste se ikada osetili uz pomoć mentalnih stimulusa. Zato što su ti stimulusi uvek samo na površini onoga ko ste vi, talasići na površini, a vi sada idete dublje. Tada stičete sposobnost da vam bude ugodno sa ovde i sada dok sedite, stojite, ležite.

...

To je sve što uvek jeste: život ovde i sada. Osećajte se prijatno sa samim sobom

ovde i sada. Osećajte se kao kod kuće u ovde i sada, bez potrebe da bežite u neko

mentalno carstvo koje nije ovde i sada: "Moram da mislim o ovome, moram da igram video

igrice, moram da gledam ovaj program ili barem da pregledam časopis".

...

Pogledajte kako ljudi, kako um konzumira, pogledajte kako pregledaju časopise po čekaonicama ili kod kuće. U današnje vreme časopisi su uglavnom zamenjeni monitorom, ali ljudi još uvek pohlepno traže, "Šta je sledeće", ali ništa nije dovoljno interesantno i uvek se traži sledeće. To je disfunkcionalnost.

...

Divno je što u vama raste sposobnost da budete ukorenjeni u sadašnjem trenutku u sebi, bez potrebe za nekim spoljašnjim mentalnim stimulusom da vas učini potpunim ili živim. U stvari, samo u sadašnjem trenutku možete biti zaista živi. Jedan čuveni francuski filozof koji je živeo pre sto godina da li Paskal ili... možda baš on, rekao je:

...

"Svi problemi ljudskog roda mogu se pratiti unazad, ili imaju svoje poreklo... u čovekovoj nemogućnosti da sedi tiho u sobi”. Svi problemi sveta mogu se pratiti unazad do nemogućnosti da sedite u tišini ili opušteno u sobi. Naravno posledice toga su duboke i poprimaju široke razmere. Nije to samo sedeti tiho u sobi, jer da biste bili u stanju da sedite tiho u sobi, to podrazumeva da bi trebalo da budete povezani sa onim što je dublje u vama, dublje od uma. Inače nećete moći da sedite tiho u sobi, bilo bi vam dosadno, možda možete biti u tišini spolja ali nećete imati tišinu iznutra.

...

Prema tome uđite unutra, koristite unutrašnje telo kao polaznu tačku da uđete dublje i odvratite svoju pažnju od mesta na kome ona obično prebiva, od mislećeg uma. Na taj način probijate se kroz dosadu u bivstvo i najednom uživate u običnom bivanju. To je ogromno buđenje, ako možete samo uživati u prostoj činjenici bivanja i tada iz tog stanja životnosti bivanja možete pogledati oko sebe i pronaći užitak i zadovoljstvo u svemu što vidite ili čujete, što opažate čulima, u malim stvarima oko sebe i njihovom tihom prisustvu: cveće, sto, zavese, bilo šta što je tu, nebo koje se vidi kroz prozor, soba sa svim stvarima u njoj, tišina, i sve je to divno.

...

Prema tome više vam nisu potrebni svi ti surogati. Naravno i dalje možete koristiti internet kada vam zatreba, ali ne više sve vreme zato što ne možete podneti da budete sami sa sobom. Ne možete da podnesete sami sebe, to je tako kod većine ljudi. Razmislite o tome i uvidite šta to znači, koliko je to poremećeno - ne možete da podnesete sami sebe, i upravo zbog toga vi neprestano bežite u ovo, i ono, i ono.

...

Naravno kada osoba ne može da podnese samu sebe, kakve će onda odnose imati, kad ni samu sebe ne može da podnese? Vi tada koristite druge da bi se osetili malo bolje, ali to ne funkcioniše. U osnovi, svoju nesposobnost da budete sami sa sobom odražavate i projektujete i na druge ljude, pošto kada ste sa drugima, prvo pokušavate da ih iskoristite a onda ni njih više ne možete da podnesete.

...

Zato se morate probiti kroz tu mentalnu barijeru jer inače, do kraja svog života nećete biti u stanju da sedite tiho u sobi. I kao što je francuski filozof rekao, svi vaši problemi dolaze odatle, od te nesposobnosti. Zato što to u stvari znači da niste povezani sa bivstvom, niste povezani sa onim što je dublje od umom stvorene personalnosti, od mislioca.

...

Dakle, dođite kući samima sebi tako da možete uživati u svom sopstvenom društvu. Tada ćete istinski moći da uživate i u društvu drugih radije nego da ih koristite kao surogate. Enjoy Yourself - uživajte sebe(u sebi) - to se podrazumeva ovim izrazom. Sve počinje odatle, možete li uživati u samom sebi, u svom bivstvu? U suprotnom, ništa vas nikada neće zadovoljiti, jer vam nije ugodno sa samim sobom. I tog "nezadovoljnog sebe" nosićete kud god pošli, u svaku vezu, i na svako mesto.

*

EKART TOL TV, januar 2012.


 

Predavanje Ekarta Tola, petak, 16.12.2011.

...

Danas bih hteo, pošto su mnogi to tražili, da pričam o transcendentnoj dimenziji u filmovima. I umesto da se žalim na to kako su filmovi užasno loši, barem većina filmova, mogao bih sat – dva pričati o tome, voleo bih da se usmerim samo na one, iako ih je još uvek veoma malo, u kojima sam video transcendentnu dimenziju kako izranja na različite načine.

Ovo vam možda neće biti korisno samo u smislu: "O, moraću da pogledam taj film", nego takođe, da postane jasnije na koje sve načine transcendentna dimenzija može biti prepoznata u vašem sopstvenom svakodnevnom životu. Jer sve je to povezano, filmovi su o ljudskim životima, odraz života, a transcendentna dimenzija može ući u vaš život na razne načine i to se dešava neprestano, samo bi je trebalo prepoznati.

...

Pomenuću samo ukratko "Blistavi um", film zasnovan na stvarnim događajima i stvarnom liku, naučniku kome se priviđaju ljudi kojih nema, razgovara sa njima neznajući da ne postoje, izgledaju mu potpuno stvarno. Ne zna da je lud, ne zna ni gledalac. U prvoj polovini filma čak i gledaoci učestvuju u njegovom ludilu, to je urađeno veoma domišljato, gledalac je deo njegovog ludila jer veruje u sve u šta on veruje, svi ti ljudi koji mu se obraćaju su stvarni. Tek negde oko polovine filma sinuće i njemu i gledaocu da su to samo priviđenja. Najednom postaje svestan da je sve to stvorio njegov sopstveni um, i čim se u njemu pojavi svesnost, on više nije u nemilosti svog sopstvenog uma.

U filmu je njegov um opredmećen u vidu ljudi koji dolaze i nešto mu govore, ali to naravno ima svako, svi vi imate vlastiti um koji vam nešto govori, svaka "normalna" osoba to ima. Imate misaone obrasce koji stalno iznova dolaze i govore vam, tako da u stvari svi ljudi imaju tu vrstu ludila. Ovoga nema u filmu, to sam ja malo dodao, ali je u filmu nagovešteno. U osnovi svi pate od istog ludila samo što ga on doživljava kao spoljašnje događaje, dok ljudi to ludilo doživljaju u sebi, kao unutrašnje događanje. Svi imaju ustaljene misaone obrasce, gomile misli i reaktivnih obrazaca koji vam neprestano govore ovo ili ono, ili hoće da uradite ovo ili ono - govore vam, i naravno u nesvesnom stanju vi se identifikujete sa onim što vam vaš um govori. U filmu to odgovara njegovoj ubeđenosti da su ljudi koji mu se obraćaju apsolutno stvarni. Zatim dolazi do spoznaje da oni u krajnjoj liniji, nisu stvarni, da to nije ono ko sam ja - svesnost se rađa.

Dobija Nobelovu nagradu za matematiku ili ekonomiju, šta god, film je zasnovan na stvarnim događajima, on je stvarna osoba, živ je. Kada u filmu neko dođe da mu saopšti da je konačno dobio Nobelovu nagradu, on gleda sumnjičavo jer ne zna da li je ta osoba stvarna ili je samo priviđenje. Mora da nazove prijatelja:

"Da li je ova osoba stvarno ovde?"

"Da".

U filmu je divno prikazano da svesnost koja izranja u njemu, svesnost o tome šta je njegov um stvorio, ne rezultuje odmah prestankom svih priviđenja. Ona još uvek dolaze i još uvek pokušavaju da ga uvuku u sve to, ali njegova vežba je da im ne pridaje pažnju. Kada mu se obraćaju, ne reaguje već samo kaže:

"Ne interesuje me, ne slušam, nisam zainteresovan".

Opet to isto važi i za vas, vi to isto možete uraditi u sebi, možete prepoznati uporne misli koje imaju magnetsku privlačnost i ne uplitati se. One vam kažu: "Moraš misliti o ovome!"

"To me više ne interesuje", samo usmerite svoju pažnju na sadašnji trenutak, samo to, "neću da vas sledim tamo kuda hoćete da me odvedete".

Nema potrebe da se borite, to je samo blago odvraćanje pažnje od onoga gde misli hoće da vas odvedu, pre nego da na neki skoro nasilan način pokušavate da držite misli podalje - to ne funkcioniše : "Hoću da nestanete!"

Ne stvarate otpor, samo birate gde ćete usmeriti svoju pažnju, "Neću da vas sledim".

I tako postepeno, na primer tu je jedna devojka koju stalno viđa a nije stvarna, i još dugo vremena je vidi kako sedi negde u nekom uglu samo što je sada skoro sasvim odustala od razgovora sa njim, samo je još ponekad tu i gleda ga, i on je najzad uglavnom slobodan.

Dakle pomak je postepen, i po meni film ne prikazuje samo priču o ludilu i njegovom nadilaženju, nego se odnosi zaista na svakoga, jer svi koji su u neprobuđenom stanju pate od te iste vrste ludila.

- Blistavi um.

Um ne postaje zaista blistav sve dok se ne izdigne svesnost, jer do tada baš i nije lep.

*

(Ekart Tol TV, Filmovi - izvod)

 

Recimo NE! PRODAJI NAŠIH IZVORA


PIJAĆE VODE stranim kompanijama!

 


...

Poštovani prijatelji,

kao sto ste vec upoznati, u Srbiji je uveliko u toku priprema za privatizaciju vode i vodenih resursa. Jedan od oblika koji ce biti promovisani bice koncesija (izdavanje) izvora na vise godina.

Trenutno, 90% resursa pijace
vode koje su date pod koncesiju ili privatizovane uglavnom kontrolisu samo tri svetske kompanije (koliko znam - u pitanju su nemacka, francuska i holandska kompanija - vise informacija na www.psiru.org). Ove kompanije imaju razlicite strategije pristupa interesantnim trzištima, ali ih karakteriše korupcija, obmana i visoka eksploatacija izvorišta.

Za 20ak godina voda će biti najskuplji artikal na planeti.

*

KAKO RADE?

Kada ove kompanije ne mogu da da ucestvuju na tenderima (zbog zabrane ili sl.), one

osnuju male "cerke" kompanije u zemljama gde se prodaju izvorista i onda te "cerke"

kompanije ucetvuju u kupovini. Na prvi pogled se ne moze nikako razlikovati koja je

kompanija iz zemlje, a koja nije. Sve one imaju nase ljude kao direktore, i naš novac na

racunu itd. I tako, kada se pojavi tender za vodu, neki nas Pera, Laza... ucestvuje na

tenderu, kupi izvor ili ga uzme pod koncesiju, mi mislimo nasa firma kupila kad ono...

*

ŠTA JE OPASNO?

Opasno je, posebno kad su koncesije u pitanju (koje su vremenski ogranicene), jer

kompanije koriste izvorista najvise što mogu, isisavajuci ogromne kolicine vode u sto

kracem vremenskom intervalu, da bi imale što veci profit. Cesto se desava da zbog tolike

eksploatacije presuše okolni izvori koji su podzemno povezani sa prodatim izvorom (primer

Ugande/Urugvaja i CocaCola kompanije gde su kod velikog broja farmera presusili bunari

jer je CocaCola ispumpavala ogromnu kolicinu vode).

*

ŠTA MI MOŽEMO?

Možemo da nateramo nase politicare da promene politiku nase zemlje, a u vezi sa prodajom

ili izdavanjem pod koncesiju izvore pijace vode i firmi (vodovoda) koje su zaduzene za

distribuciju pijace vode gradjanima.

Pokrenuta je online peticija:
http://www.petitiononline.com/serwater/


Mozete je potpisati online, a na lista ce na kraju biti prosledjena medijima, politicarima i

Vladi republike Srbije.

Ovo nije jedini nacin borbe protiv privatizacije
vode. Uskoro ćete čuti na vestima nove informacije...

Do tada, samo da Vas obavestimo da je jedan broj zemalja vec zabranio privatizaciju
vode. Mi jos nismo - kao i obicno. Ali to ne znaci da ne možemo!

*

Ukoliko postoji jos skeptika koji ne znaju šta da misle o privatizaciji NAŠE vode,

samo da dodam još nekoliko činjenica:

 

1. Do sada je u zemljama u tranziciji jedan od uslova "evropskih integracija" bio privatizacija

vode i sistema za dostavu pijace vode gradjanima (vodovodi). Medjutim, ukoliko se

analizira poslovanje "novih vlasnika", zakljucuje se da oni ne poštuju zakone zemalja u

kojima posluju, vec vrše grubu zloupotrebu eksploatacije vode i izvorista kako bi ostvarili

sto veci profit. Cesto se desava da uslovi iz ugovora nisu ispunjeni, a kompanije kada ocene

da im se vise ne isplati da budu u nekoj zemlji jednostavno odu u drugu zemlju, a propalu

infrastrukturu vodovoda i sistema ostavljaju bez pardona...

...

2. Holandija je nedavno zakonom zabranila privatizaciju vode na svojoj teritoriji, tako da

sada u Holandiji nije moguce kupiti ili uzeti pod koncesiju izvorista vode. To je VRLO

VRLO IRONICNO, jer je jedna od tri najvece svetske kompanije za preradu vode

upravo IZ HOLANDIJE. To znaci: nasu vodu ne damo u privatizaciju - cuvacemo nasa

izvorista, a vodu drugih zemalja cemo da koristimo, pa kad njihovu potrosimo - pocecemo

da trosimo našu...
...

3. CocaCola je kupila izvor "Vlasinske Rose". Ocekujte za par godina nestasicu pijace vode u tom regionu. CocaCola je pokusati da isisa sto vise moze vode za sto krace vreme, cime ce definitivno ostetiti podzemne rezervoare, koji su medjusobno povezani, i cesto zavise jedan od drugog. CocaCola je to isto uradila u Ugandi/Urugvaju (nisam siguran u kojoj zemlji to bese...) Samo, kada budemo svesni da su nas zeznuli, bice kasno...

...

I ako vec podrzavate ideju da IZVORE VODE NE SMEMO PRODAVATI NITI IZDAVATI potpisite online peticiju. Ukoliko se dovoljan broj ljudi ukljuci u akciju, bice pokrenut zahtev za raspisivanje referenduma!!!

...

...

http://www.petitiononline.com/serwater/

*

 


Strana 2 od 4

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de