prozorče

Rečnik dobrih reči

- Priručnik ekologije govora -


...

Nekoliko dobrih reči na početku...

...

Misli postaju osećanja.
Osećanja postaju reči.
Reči postaju dela...
Pazi šta govoriš!

*

Reči razdvajaju i reči spajaju...
Reči zavode i rasvetljavaju...
Reči razboljevaju i isceljuju...
Reči lede i otapaju...
Reči udaraju i reči miluju...
Reči ubijaju i vaskrsavaju...
Reči razaraju i stvaraju...

Reči mržnje i reči Ljubavi...
Reči zla i reči Dobra...

Koje pobeđuju?
One koje izgovaraš.

*

Kod kuće, u prolazu, na ulici, u prevozu, u dnevnoj štampi, sa TV-a, na poslu, u domovima zdravlja, na šalterima institucija, u supermarketima , u kafićima, sa filmskih ekrana, iz poslaničkih i školskih klupa (...), od prijatelja i rođaka, poznanika i neznanaca, bliskih i dalekih, dragih i manje dragih ljudi -  svakodnevno smo u prilici da čujemo reči koje nam parajuju uši, vređaju dostojanstvo, povređuju dušu, zatvaraju srce, unižavaju našu ljudskost, čine nas napetim, nervoznim, ljutim, tužnim, besnim, depresivnim ili beznanadnim... To su optužbe, pretnje, laži, uvrede, kletve i klevete, reči razdora, straha, mržnje, osude, nerazumevanja, netolerancije, neljubavi, nezadovoljstva... Reči koje zatvaraju horizonte, zamućuju svest, skupljaju nas u sebe, oduzimaju nam energiju i radost življenja, čine nas manjim nego što jesmo... Zle i opake reči kojih je toliko oko nas u svakodnevnoj komunikaciji, u svakom segmentu života, da ih često gotovo i ne primetimo, rutinski ih i sami izgovarajući u situacijama kada smo umorni, napeti, razdraženi, depresivni, tužni, nezadovoljni... Reči konflikta. Reči mržnje i netolerancije. Reči tame. Reči protivnice života...

Činjenica je da nam one ne pomažu da budemo bolje, bliže sebi ili rešenju problema koji je povod za njihovo izgovaranje, već nas čine još umornijim, napetijim, depresivnijim, tužnijim, beznadnijim, nečovečnijim, udaljenijim od drugih kojima bismo da se približimo, udaljenijim od sebe i svetla, tj. izlaza koji tražimo... Suviše ih je svuda oko nas. Zato ih ovde neću navoditi. Jer ovo je Rečnik dobrih reči.

...

Šta su dobre reči i zašto su nam važne?

Dobre reči su one koje nam šire krila, vraćaju osmeh na lice, podižu energiju, povezuju nas jedne sa drugima, svetom i Univerzumom, i pre svega, sa nama samima, sa našom suštinom... To su svetle reči koje ne traže izvinjenje kada ih jednom izgovorimo, koje nama i drugima koji ih čuju miluju i leče dušu, dižu nas i daju snagu da nastavimo dalje i kada posrnemo. To su reči snage.  To su reči isceliteljke. To su reči čuvarke prijateljstva. To su reči ljubavi. To su životvorne reči. To su reči kojima se čovek uzdiže do Prve Reči, ili joj se „opasno“ približava. To su reči Pragovora, najbliže jeziku Neba, anđela i Izvora. To su reči koje čoveku vraćaju dostojanstvo, volju, smisao i radost života..

Ali... Uvek postoji neko ali... Koliko su tamne reči gotovo nedvosmislene po tonu i sadržaju, po emociji i energiji sa kojima su izgovorene, toliko su reči svetla podložne različitim tumačenjima, odnosno shvatanjima! Tako i same postaju izvor nerazumevanja.

Zlo je nekako uvek zlo. I jasno se oseti, i čuje u rečima i iza njih. Kao da ga bolje razumemo i jasnije čujemo u okruženju sveprisutnog zla, nego jezik dobrote... Ne govorim napamet. Govorim o onome što nam se svakodnevno servira kao relevantna slika stvarnosti. Samo pogledajte bilo koji dnevnik ili naslovnu stranu dnevnih novina i odmerite količinu dobrih i loših vesti. Prve i udarne su, gotovo uvek, one najlošije, pune nasilja i loših, tamnih reči...

Ali, vratimo se dobrim rečima. Svetlost i njen govor ima svoje valere koji potiču od našeg razumevanja  uslovljenog iskustvom, vaspitanjem, znanjem, obrazovanjem, kulturom iz koje smo potekli, okruženjem u kome odrastamo, duhom vremena, tj. istorijskim trenutkom itd... Sve to nekako utiče na našu percepciju i razumevanje ovih reči, na značenje koje im pridajemo. Iako većini ljudi ove reči znače približno isto (ili bar tako mislimo), iznenadili biste se koliko, u zavisnosti od stepena obrazovanja, kulture ili uzrasta - ima razlika u poimanju i tumačenju svakodnevnih, običnih pojmova kao što su: radost, bliskost, prijateljstvo, vernost, vrlina, Bog, čovečnost, duhovnost, dobro, sloboda i, naročito, u tumačenju reči „ljubav“... Toliko da je Rejmond Karver jednoj svojoj priči, zapravo čitavoj zbirci, dao naslov: „O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi?“ Verujte mi na reč, da ni ja, ni vi nemamo pojma o tome! Pozovite prijatelje, ili sedite sa vama najbližom osobom i zamolite je da kaže šta je za nju ljubav. Ili još bolje, da napiše na parčetu papira. A zatim i vi učinite isto. A zatim i vaši prijatelji. Kada budete suočili tumačenja, tj. interpretacije pojma ljubavi, ili ćete se posvađati, ili ući u dugu raspravu... Pa čak i da se složite oko značenja pojma ljubavi, nikada nećete imati isti doživljaj! U svakom slučaju, bićete zapanjeni kada vidite koliko je razlika u poimanju i tumačenju ovog i svakog temeljnog pojma koji svi koristimo, koji usmerava naše živote, nadahnjuje nas i daje nam smisao, a kada treba da podelimo doživljaj – oko njega se rastanemo... Videćete da rutinski koristeći reč ljubav u svakodnevnoj komunikaciji, uopšte ne govorimo o istoj stvari! I to nije jedina reč koju ne shvatamo na isti način.

Dobre reči su višeznačne i višeslojne: sloboda može biti „za“ nešto ili „od“ nečeg;  blago može biti duhovno ili materijalno, baš kao i blagostanje...; poezija može biti književna forma, ali i poezija pokreta, ukusa, mirisa, dodira, življenja... Prepuštam vama dalje istraživanje i otkrivanje značenja dobrih reči.

Ono što se podrazumeva, ili bi trebalo da se podrazumeva kao zajednički pojam, isti za sve, uopšte to nije. Onoliko je shvatanja ljubavi, dobra, prijateljstva, duhovnosti, vrlina, slobode... - koliko i ljudi. Istina je da su ove reči, iako svakidašnje, po nečemu specifične. One ukazuju na vrednosti, opšteljudske, univerzalne, kosmičke – kako hoćete – ali vrednosti. Kada ih mi kao pojedinci koristimo, postaju još specifičnije, jer onda ukazuju na naše poimanje vrednosti, na naše lične vrednosne sisteme, na značaj i značenje koje pridajemo tim(,) temeljnim ljudskim vrednostima. Mi uopšte ne koristimo isti rečnik, rečnik Stvarnosti. Koristimo iste reči kojima pridajemo lična, često potpuno različita ili suprotna značenja. Koristimo iste reči, ali ne govorimo istim jezikom (čak i kada se služimo istim, maternjim jezikom)... Onoliko je rečnika koliko i ljudi, jer naši personalizovani rečnici pripadaju sferi uma i subjektivnog iskustva, lične interpretacije sveta – a ne Stvarnosti. Ukratko, ne živimo u Jedinstvenoj Stvarnosti, već u svetovima naših mentalnih projekcija i tumačenja Stvarnosti. Zato se i ne razumemo najbolje.

Pa kako je onda moguće da se sporazumemo? I da li je uopšte moguća jasna, precizna komunikacija između nas? Na ovom nivou razumevanja na kome smo sada – nije. Zato  se ponekad svađamo. Zato ulazimo u konflikte, započinjemo tuče i ratove, rastajemo se u suzama, odlazimo povređeni, uvređeni, ranjeni... Reči nas često razdvajaju, dovode do nerazumevanja i razdora, uprkos često najlepšim i najčasnijim motivima sa kojima ih koristimo... Čak i ako stavimo po strani svaku namernu zloupotrebu reči, zlonamernu manipulaciju rečima i izvrtanje značenja zbog lične koristi – ništa ne vredi. Nesporazumi se stalno dešavaju. Vavilonska kula je učinila svoje. Neko je pomešao jezike i značenja, pomutio nam percepciju, i sada svako od nas govori svojim jezikom, jezikom svog (ne)razumevanja Stvarnosti. Reči su, prividno iste. Ali samo na površini. One su samo paravan, samo konvencijama prihvaćena kulisa. Emocija, značenje i energija iza njih je različita, obojena ličnim iskustvom, potrebama i posebnošću svakog čoveka.

Šta možemo da učinimo (i možemo li išta povodom toga da učinimo), da bismo progovorili istim jezikom, ili bar približili naše razumevanje reči i Stvarnosti koju označavaju, i time smanjili mogućnosti za nerazumevanje i konflikt na minimum? Za početak možemo da ispišemo, svako svoj, Rečnik dobrih reči – onih koje nam šire krila, vraćaju osmeh na lice, podižu energiju, vraćaju dostojanstvo, volju i radost življenja...

Zašto je to važno i kuda to vodi? Mnoge su dobrobiti tog malog napora, u šta ćete se uveriti uzimanjem ove knjige u ruke i njenim ispisivanjem. Prva dobrobit je bolje poznavanje i razumevanje sebe samog. Druga je: bolje poznavanje i razumevanje vaših bliskih, jer, kada zavirite u njihove rečnike (ako vam dopuste:) – bolje ćete moći da razumete razloge nekog nesporazuma ili konflikta kada vidite jezik Stvarnosti kojim vaši bliski govore, i shvatite da taj jezik nije isti kao vaš. Tek tada, približavanjem vaših rečnika, tj. jezika kojima govorite, može da počne proces približavanja vaših bića, kroz prepoznavanje i uvažavanje različitosti, kroz poštovanje drugog i njegovog svetonazora. Kada uporedite vaše Rečnike dobrih reči, postaćete bliskiji, povezaćete se više i biti bliže istini: vašoj i istini drugog čoveka... A to je dobra osnova za iskrenu i jasnu komunikaciju.

...

Šta je Rečnik dobrih reči?

Rečnik dobrih reči je prvi priručnik ekologije govora kod nas: svesnom promenom govora menjamo svest o izgovorenom i odnos prema Stvarnosti. Ovaj Rečnik je most preko ponora nerazumevanja, korak u pravcu boljeg razumevanja sebe, drugog i sveta. Istovremeno je i sredstvo, odnosno alat za transformaciju svesti, preusmeravanjem pažnje sa tekuće zaokupljenosti površnošću, ispraznom zabavom i jezikom crnih hronika, na svetlost, dubinu i značenje onih pojmova koji nas upućuju na neprolazne vrednosti koje su u osnovi svake, pa i naše egzistencije – ma koliko stvarnost ponekad izgledala udaljena od njih.

Posmatrajući ove pojmove, ove dobre reči, pokušavajući da shvatimo šta one nama znače, ulazimo u rezonancu sa njima. Poklanjajući im našu pažnju, budimo njihov energetski potencijal koji se nalazi sakriven u nama i počinje proces usklađivanja, uzajamnog osnaživanja. Što više pažnje budemo poklanjali značenju tih pojmova, energiji dobrih reči, to će one jače vibrirati u nama dovodeći do harmonizacije naše duše, odnosno svesti, podsvesti i nadsvesti, sa kvalitetima tih reči, odnosno kvalitetima koje one označavaju. I one će na dubokom nivou početi da nas isceljuju svojim značenjem, zračenjem i smislom.

Da bismo se iscelili, da bismo iscelili ne samo jezik kojim govorimo, već i naša osećanja, misli i dela, odnos prema svetu i životu, vraćamo se obrnutim putem od staze opisane u podnaslovu koja vodi od misli, preko emocija i reči do dela. Polazimo od svesnog izbora i promišljanja reči, menjamo izvornu misao, osećanja i, posledično – naša dela. Misao je tvoračka. Osećanje je tvoračko. Reč je tvoračka. I delo, na samom kraju. Ako smo dosledni sebi, naše misli postaju reči, koje postaju dela. Zato je važna svest o tome šta mislimo i govorimo. To, na dubokom nivou boji i određuje naš život. Ili, rečima Oca Tadeja: „Kakve su ti misli, takav ti je život.“

Tako ovaj Rečnik kroz interakciju postaje iscelitelj naše duše, našeg života. Okrećući našu pažnju sa sveprisutne površnosti tame koja nas zaokuplja i hipnotiše, ka dubinama svetlosti u nama čiji su materijalni izraz ove dobre reči, preokrećemo tok energije života... Jer energija ide tamo gde je pažnja. Ako gledamo u tamu, energija ide tamo. Ako gledamo u svetlost – energija ide u svetlost. Prema jednoj indijanskoj legendi, u svakom čoveku žive dva vuka koji se od pamtiveka bore na život i smrt: svetli i tamni. Jedan predstavlja dobro, drugi – zlo. I, koji pobeđuje? Onaj koga hraniš. Onaj kome poklanjaš pažnju.

I to je prvi korak na putu isceljenja našeg poimanja sveta i Stvarnosti – preokretanje toka pažnje ka dobrom, ka suštinskim vrednostima i definisanju njihovog značaja u našem životu. Tome ovaj rečnik služi. To je njegova osnovna zamisao i svrha. Da pokrene u nama proces isceljenja duše-svesti na svim nivoima. Da nas podstakne da preispitamo sopstvene vrednosti. Da redefinišemo temeljne pojmove našeg života i shvatimo njihov značaj. Da odredimo prioritete. Da osetimo toplinu u srcu uviđajući koliko je dobrog u životu, u svetu u kome živimo, uvek dostupno – samo ako gledamo na pravu stranu, samo ako mu posvetimo pažnju. Da nam pomogne da govor mržnje i netolerancije, zamenimo govorom ljubavi.

Dobre reči su samo podsetnici na to zaboravljeno, sveprisutno dobro u nama i oko nas. Ali uvek, uvek – to dobro počinje u nama, širi se kao plamen i otvara dobro oko nas. Jer, šta ako trenutno nema nikog oko nas da nam to dobro kroz reči, osećanja, misli i postupke – pruži? Hoćemo li bespomoćno sedeti i čekati da se neko pojavi? Možda princ na belom konju? Ne. Mi sami moramo biti Izvor, mi moramo biti ti koji će širiti dobro, makar i ne bilo nikog da ga primi. Šaljući dobre misli i reči u svet, povećavamo mogućnost istog takvog odgovora.

Sve je stvar izbora. Uvek postoji i drugi izbor. Izbor tamnih reči. Čujemo ih posvuda, svakodnevno. I svaki izbor privlači sebi sličan izbor. Zato, koristimo one reči koje želimo da se manifestuju u našem životu – kao Stvarnost našeg života. Kao što reče Mahatma Gandi: „Ti budi promena koju želiš da vidiš u svetu!“ Promenimo rečnik – i promenićemo život! Rečnik dobrih reči je poziv na takvu promenu.

...

Kako se piše Rečnik dobrih reči?

Natenane. Bez žurbe. U trenucima opuštenosti. U trenucima jasnoće. Ali i u trenucima kada vam jasnoća nedostaje i pokušavate da je dostignete. Uzmite olovku u ruke. Znate, onu stvar kojom popunjavate račune, potpisujete se ispod dokumenata (u bankama, opštinama, poreskim upravama...), ili na razglednicama i čestitkama, rešavate ukrštene reči... Šalim se, naravno. Nije još dotle došlo da smo zaboravili šta je to olovka! Ali na dobrom smo putu...

Nađite mirno mesto na kome vas neće uznemiravati i prekidati. Isključite mobilni telefon na neko vreme, ako ste dovoljno hrabri... Možete vi to. Imam puno poverenje u vas! Izaberite pojam koji želite da osvetlite, razjasnite. Posmatrajte u svesti tu reč i pokušajte da prizovete u sećanje što više asocijacija koja ona u vama izaziva... Ne ispisujte ih sve (ali i možete, u posebnoj svesci koja bi mogla biti prošireni deo Rečnika), samo ih se prisetite: mirisa, boja, ukusa, situacija, ljudi, mesta, trenutaka, osećaja koje povezujete sa izabranim pojmom... Osetite reč i njeno značenje u potpunosti. Stopite se sa tim pojmom: ljubavi, istine, slobode, zajedništva, stvaranja... – šta god da ste izabrali. Osetite potpuno sve u vezi tog pojma, te dobre reči: šta vama ona znači, sa čime ili kime je povezujete, kako utiče na vas kada o njoj mislite, koliko je prisutna i stvarna u vašem životu kao iskustvo, a ne samo reč koja na to iskustvo ukazuje...

Ne žurite sa definicijom kao krajnjim određenjem. Srodite se sa izabranom rečju (bez obzira da li je ona izabrala vas ili vi nju) i dišite je, živite sa njom neko vreme: sat, dan, nedelju – koliko je potrebno. Ništa ne forsirajte! I kada vam se prave reči jave, kada prepoznate u srcu ono što za vas ta reč zaista znači - stavite to na papir – neki za tu svrhu izabrani papir koji ćete ubaciti pod odgovarajućim pojmom između stranica vašeg Rečnika.

Kada ste napisali sve što ste u tom trenutku imali da kažete, ubacite ispisani list papira između stranica Rečnika, zatvorite ga na neko vreme i odložite. Dan, dva, nedelju dana. A onda ga ponovo otvorite i pročitajte šta ste zabeležili. Osetite - da li je to TO? Da li biste nešto promenili? Dodali ili oduzeli? Učinite šta god je potrebno. I kada to bude – TO, ako ste zadovoljni i više nemate šta da dodate – unesite sada taj list ili prepišite definiciju reči na odgovarajuće mesto u Rečniku. Sada ste na neodređeno vreme definisali značenje te reči u vašem vrednosnom i spoznajnom sistemu, u vašem Rečniku dobrih reči, ali i u vašem životu. Sada možete da poklanjate, razmenjujete, preispitujete, odmeravate vašu dobru reč sa drugima, vama bliskima, koji takođe ispisuju svoje Rečnike dobrih reči.

...

Koje su posebnosti ovog Rečnika?

Za razliku od drugih knjiga, ovu knjigu, tj. Rečnik - pišete vi, i vaši prijatelji, poznanici, voljeni – svako do koga ova knjiga dođe. Moj je samo uvod, samo podsticaj na istraživanje i otkrivanje. Svaki primerak Rečnika biće ličan i unikatan onog trenutka kada ga otvorite na slovu A i počnete da ispisujete Rečnik vaše duše na ove stranice do samog kraja, do poslednje reči na Š. I taman kada pomislite da ste završili, da ste sebi (i drugima) definisali sve važne pojmove navedene na ovim stranicama, i taman kada se zapitate: „I, šta sad?“ – stiže dobra vest! Pisanje ove knjige-rečnika zapravo nikada ne prestaje! Ako ga napišete prvi put sa 15 godina, možete ga pročitati ponovo sa 18... 25... 30... 47... 60... 80... 105 - i shvatiti da se vaše razumevanje sveta, pa time i vaš rečnik – promenio! I tada, svaki put, možete dodati nove stranice u Rečnik i na njih ispisati vaše novo razumevanje dobrih reči i pojmova Stvarnosti koja nas okružuje i ispunjava. Kako rastete i sazrevate, raste i menja se vaša percepcija, znanje, razumevanje, širi se i vaš spektar dobrih reči. Možda otkrijete mnoge nove reči koje do sada nisu imale svoje mesto u rečniku... Ubacite ih! Ne ograničavajte se izborom dobrih reči koji sam vam ja ponudio. Ovaj izbor je, kao i svaki drugi, ograničen životnim iskustvom, znanjem, vaspitanjem, obrazovanjem, kulturom, jasnoćom percepcije i razumevanja... Ko zna šta sam sve propustio! Ali, tu ste vi da me ispravite, dopunite i - dopišete...

I još, kada ispišete šta za vas znače temeljne ljudske vrednosti poput ljubavi, slobode, radosti, prijateljstva, zdravlja, života, istine... – i uporedite ih sa tim kako zaista živite, možda spoznate da se slika u Rečniku i odraz vašeg života ne podudaraju u potpunosti, da zapravo ne živite po vašem Rečniku dobrih reči... A to je idealna prilika za promenu kursa jer, poziv je tu, pred vašim očima - upravo ste ga ispisali!

Ovaj rečnik, dakle, možete doživeti i kao edukativno i kao terapeutsko sredstvo za postizanje veće jasnosti u životu, pročišćenje duše i duha, upoznavanje sa samim sobom i drugima, uzdizanje svesti o našoj sveopštoj povezanosti... Možete ga doživeti i kao interaktivno sredstvo komunikacije sa vašom dušom, podsticaj za preispitivanje, sredstvo promene svesti i posledično - života... Vi pišete Rečnik, Rečnik piše vas!

Ali kako god ga doživeli, siguran sam da ćete, kada krenete da definišete svoju stvarnost ispisujući poruke svoje duše na stranama ovog Rečnika, osetiti bar delić uzbuđenja, delić zaraznog entuzijazma zbog prilike da se sretnete sa samim sobom i svojim najdubljim uverenjima, dok budete istraživali šta za vas znače temeljne ljudske vrednosti označene pojmovima ljubavi, vere, prijateljstva, milosti, radosti, slobode, istine... – vrednostima bez kojih život ne bi bio ni moguć, ni vredan življenja. A razjašnjenje značenja ovih pojmova je tek prvi, važan korak, u pravcu viđenja i razumevanja Stvarnosti iza reči...

...

Srećan Vam početak ispisivanja Vašeg ličnog Rečnika dobrih reči,

Dnevnika Vaše Duše!

 

Sa ljubavlju,

Petar Šumski


...


REČNIK DOBRIH REČI
- Priručnik ekologije govora -

Obim: 316 str.

Pismo: latinica

Format: A5

Broširano i ručno uvezano

Izdanje: Knjižarsko prozorče, 2015.

Cena: 850 din

*

Informacije i porudžbine

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

+381 (0)64 26 52 916

*

Promocija

Rečnika dobrih reči

Vreme: Sreda, 23.12. sa početkom u 19 h

Mesto: Zeleni Venac 11/I, kod Tome

Sagovornik: Aleksandra Vukićević

*

Dobrodošli!

 

„RUŽA SRCA“ - pesme Središta


- isceljujuća moć poezije i muzike -


...

...

Ja pamtim govor Tišine

i vetra u krilima ptica

i snivam šapatom sunca

i odjekom kamenih litica...

*

Od davnina je poznata isceljujuća moć muzike i reči. Drevna plemena i narodi bez pisma sa

svih meridijana, oduvek su u šamanskim obredima, inicijacijama, sezonskim svetkovinama i

proslavama – koristili moć muzike, pesme i plesa, ne samo u cilju prenošenja i očuvanja

sopstvene tradicije i zajedništva, tj. potvrđivanja osećaja plemenske pripadnosti i

povezanosti, već i u cilju očuvanja telesnog i duševnog zdravlja, odnosno psiho-fizičkog

normaliteta pripadnika zajednice. Reči šamana (iscelitelja), najčešće pevane uz ritmičke

zvuke doboša i melodijskih instrumenata, imale su magijsku moć u ritualima pročišćenja i

isceljenja. Od pradavnih vremena do danas, muzika, ritam i reč (pesma pre svega), kada se

pravilno koriste, imaju važnu ulogu u isceljivanju i očuvanju duševnog i telesnog zdravlja,

povezivanju ljudi od srca-srcu i uzdizanju svesti i duha zajedništva. Savremeni masovni

koncertni spektakli zamenili su šamanske obrede i plemenske svetkovine, a knjige i razne

publikacije (pisana reč) – zamenile su usmena predanja i pesme koje su stariji prenosili

mlađima s kolena na koleno.

...

U našem narodu postoji izreka: „Lepa reč i gvozdena vrata otvara...“ Ta vrata su - vrata

ljudskog srca, a lepa reč je danas potrebnija nego ikad. U vreme sveopšte

tehnologizacije, otuđenja, mas-medija i mas-kulture, sveopšte zagušenosti informacijama i

agresivne (zlo)upotrebe reči – lepa reč, ona koja dira i otvara ljudsko srce – postala je

retkost. Tišina je još ređa privilegija. Kako je ljudski um uglavnom nenaučen (tačnije:

odučen) da sluša i čuje tišinu i prepozna poruku koju ona nosi, duhovna muzika i poetska

reč koji su najbliži izvornoj Tišini i magijskoj moći prvobitne Reči, tj. zvuka („U početku

beše Reč“) - ostaju najadekvatniji prenosioci značenja i zračenja poruke Izvora koja nas

isceljuje i vraća celovitosti i Jedinstvu. Jer, osnovna bolest savremenog čoveka je

fragmentacija (rasparčanost) individualne svesti i duše (kao proizvod egoističnog uma) koja

se, prirodno, širi na nivo kolektivne svesti koja postaje individualistička, međusobno

(p)odeljena i odvojena od celine stvarnosti. Fragmentacija je tako potpuna, a rasparčana

svest, odnosno lažna svest ne-jedinstva, vodi u bolest.

...

Odvojenost od Celine vodi disharmoniji, disharmonija disfunkcionalnosti svesti (uma), što se

prenosi na telesni nivo, pa tako u realnosti imamo sveopštu borbu na svim nivoima: od nivoa

individue (unutrašnji konflikti), preko naroda (ratovi između država), do planetarnog nivoa

(globalno uništavanje prirode, sveopšti rat protiv Života)!

...

Na ćelijskom nivou, ta sveopšta bitka svih protiv svih, nepovezanost i neprepoznavanje

jedinstva, tj. celine organizma – manifestuje se kao rak – borba agesivnih, odvojenih ćelija

tela protiv drugih ćelija istog tela i celine organizma, rat čiji je krajnji ishod u slučaju pobede

„agresora“ – smrt celine, odnosno poraz i jednih i drugih.

...

Haotičan, nemiran um, odvojen od svesti Jedinstva, od Izvora Života – stvara patnju,

razaranje i smrt svuda oko sebe.

...

Terapija muzikom i stihom

...

Kada nam se srca otvore i stanu

jedno naspram drugog kao dva ogledala

mi kapije Večnosti tada otvaramo

i kroz njih bez pokreta prolazimo...

...

Svrha muziko i stihoterapije je umirenje ljudskog uma, spuštanje svesti u Srce i

uspostavljanje izgubljene harmonije sa Celinom Postojanja na nivou Duše, koja je sedište

emocija. Emocije su ključ, je su energetska hrana i pokretač svih ljudskih akcija.

Balansiranjem emocija, pročišćavanjem, isceljivanjem i uzdizanjem u tački Raskršća (Srca) –

balansira se ceo organizam i prevodi iz stanja mentalne uznemirenosti u stanje spokoja i

(pre)bivanja u Srcu. Ovo prividno spuštanje iz uma (sa nivoa mentala) u Srce je, zapravo,

uzdizanje svesti Jedinstva bez koje nema stvarnog zdravlja, ni opstanka čovekovog.

...

Čovek koji prebiva u srcu, u Središtu Stvarnosti, ne može da povređuje sebe, bližnje i druga

živa bića. Čovek koji boravi u srcu, u miru i ljubavi sa sobom i svetom, ne može da uništava

život u bilo kom obliku. Čovek koji je dostigao Ružu Srca – prebiva u radosti Bića gde

odvojenosti nema i ne može je biti.

...

CD „Ruža Srca“ – pesme Središta

...

Otvorimo Srca za Dobre Vesti.

Uđimo u svete Ljubavi hram:

Samo tamo možemo se sresti

gde Ljubav briše strah, bol i sram…

Na CD-u "Ruža Srca", nalaze se 33 pesme posvećene ljubavi prema Prirodi, Ženi i Bogu

- ukratko: Životu. Sa pažljivo biranom muzikom u pozadini, one čine celinu koja svojom

vibracijom ima moć da pokrene i pročisti emocije sa podsvesnih nivoa, smiri um (svest), i

otvori Srce (nadsvest) za bivanje u Jedinstvu.

...

Ovi stihovi imaju moć da okrenu fokus svesti (pažnje) od uzburkane svakodnevice, ka

Izvoru Stvarnosti u nama – našem duhovnom Srcu. Proces koji se odvija je -

usredištavanje. Zato u podnaslovu CD-a stoji: Pesme Središta. Povlačenjem svesti od

buke uma i prolaznih misli ka vibracijama muzike i stihova, um se smiruje, duša se čisti i

otvara za dublju stvarnost: Tišinu koja je Izvor iza svih reči i zvukova.

...

Da bi proces isceljivanja duše i tela i buđenja svesti bio što uspešniji, od suštinske je

važnosti da odvojite posvećeno vreme i obezbedite optimalne uslove za slušanje „Ruže

srca“: u tišini sobe, bez spoljašnjih uznemiravanja. Ako živite u gradu, znate da je tišina,

zapravo, najveća privilegija i najređe blago koje možete sebi da priuštite. Učinite baš to!

Pronađite, stvorite i poklonite sebi vreme za bivanje u Tišini. Videćete da je to najveći dar i

čin najveće ljubavi i, istovremeno - izvor najdublje radosti koje sebi možete pružiti.

...

Stihovi i muzika snažno upućuju na tu Tišinu, na tu dublju Istinu u svakome od nas, i na neki

način predstavljaju pripremu za skok u Tišinu koji svako svojom svešću mora da učini sam!

Zato je dobro da posle svake ili posle nekoliko odslušanih pesama, napravite pauzu i

ostanete u tišini: ispražnjeni od uobičajenih sadržaja uma, svakodnevnih briga, planova,

želja... Jednostavno, kao što ste s pažnjom slušali stihove i muziku, sa istom pažnjom

nastavite da osluškujete tišinu iza muzike i reči – kao prirodan nastavak i sveprisutnu

pozadinu ili treći isceljujući element ovog CD-a. Jer Tišina to i jeste: ona je nečujni ključni

sastojak koji stoji iza moći reči i muzike i leči na najdubljem nivou – tamo gde ni muzika ni

reči ne dopiru. Čućete je vrlo jasno ako svoju pažnju (svest) održite u miru, ne dopuštajući

ni jednoj misli da se nametne i zatalasa glatku, smirenu površinu jezera vaše svesti.

...

Kada je svest u tom stanju potpunog, nepomućenog mira, bez spoljašnjih uznemirujućih

sadržaja, ona gubi svoje individualne granice, širi se i stapa sa kosmičkom svešću čiji je

neodvojiv deo. Svest oslobođena stiska ego-uma vraća se svome Izvoru, svojoj

sveukupnosti: Tišini koja je kolevka i matrica svega stvorenog. To je ulazak u meditaciju, u

tihovanje. To je povratak Domu.

...

Slušajte Tišinu i ona će vas isceliti! Budite spokojni. Ostanite u Tišini.

*

Kada voliš, stvarna si.

I nije važno koga:

adresa može biti lažna

ali je ljubav stvarna

i samo je ona važna...

Voli i ne pitaj kome

ljubav daješ.

Ne možeš promašiti Boga.

Samo Njega ljubiš,

ljubeći ma koga.

*


Naslov: Petar Šumski: RUŽA SRCA -  pesme Središta

Format: Audio CD

Trajanje CD-a: 63 min

Cena: 600 din

Porudžbine na: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

+ 381 (0) 64 26 52 916

 

Knjižarsko prozorče

predstavlja...


...

Masanobu Fukuoka

PRIRODNA ZEMLJORADNJA

- teorija i praksa zelene filozofije -

...

...

Masanobu Fukuoka (正信福岡, 1913-2008) je bio japanski zemljoradnik i filozof poznat

po svojoj prirodnoj zemljoradnji i ozelenjavanju ispošćenog tla i pustinjskog zemljišta.

Zalagao se za uzgoj useva bez oranja, bez pesticida, bez plevljenja i bez đubriva. Pod

uticajem taoističke i zen budističke filozofije, svoj način zemljoradnje nazivao je i

„bezradnom zemljoradnjom“. Zapravo, u pitanju je sistem koji se zasniva na prepoznavanju

složenosti i povezanosti živih organizama koji čine ekosistem; ozbiljnog promišljanja o tome i

udruženog rada sa njima u uzgoju useva. Fukuoka je smatrao da zemljoradnja nije samo

proizvodnja hrane, već i estetski i duhovni pristup životu čiji je krajnji cilj „gajenje i

usavršavanje ljudskih bića.“ Zbog toga se i zalagao za povratak prirodi, prirodnim načinima

uzgoja i života, ističući da neprirodna hrana stvara neprirodne ljude, sa neprirodnim mislima i

neprirodnim telima podložnim bolestima. Zabrinut zbog sve većeg zagađenja koje čovek

stvara usled svog neznanja, verovao je da je jedina budućnost čovečanstva povratak prirodi

i prirodnoj zemljoradnji, smatrajući da je: „Hrana život, a život ne sme da odstupi od

prirode“. Zbog toga se njegove knjige ne smatraju samo poljoprivrednim priručnicima, već i

životnim vodičima pošto su sveobuhvatne i imaju holistički pristup zemljoradnji, prirodi i

životu.

*

Prevod dela: THE NATURAL WAY OF FARMING
- the Theory and Practice of Green Philosophy, by Masanobu Fukuoka -

Prevod sa engleskog: Sonja Višnjić Žižović

Izdavač: Kokoro, 2015.

Obim: 290 str.

Format: 24 x 17cm

latinica, broširano

cena: 1200 din

*


...

Piter Tompkins i Kristofer Bird


TAJNI ŽIVOT TLA

...

...

Piter Tompkins i Kristofer Bird, autori čuvene knjige Tajni život biljaka, osamdesetih godina 20. veka proputovali su ceo svet u potrazi za metodama oporavka zemljišta i organske poljoprivrede. Na osnovu tog iskustva nastala je ova knjiga koja može da pomogne, kao i da bude praktičan vodič, svakome ko želi da se bavi prirodnom zemljoradnjom.

U prvom delu knjige autori iznose činjenice vezane za istoriju upotrebe hemijskih đubriva, tj. predočavaju čitaocu na koji način su vojni bojni otrovi dospeli na obradivo zemljište. U drugom delu su objašnjene metode pomoću kojih je moguće vratiti vitalnost tlu i osloboditi ga teških otrova. Objašnjavaju kako su vrhunski svetski biohemičari uspeli da u tokove nauke uvedu neverovatne efekte Štajnerovih biodinamičkih preparata, Agnihotra vatre, Karlsonovog zvučnog cvetanja i čudesne vode naroda Hunza. Treći deo knjige se bavi fenomenom Fajndhorna i Perelandre - vrtovima koji su nastali u saradnji čoveka i duhova prirode. Autori su posetili (i uverili se u njihove rezultate) vidovite medijume, Šarah Hieronimus, Ali Kudrjašovu i Makel Rajt, zaključujući da „za rast biljaka vitalnu i bitnu ulogu imaju posetioci iz kraljevstva elemenata, i sve dok i njih ne uzmemo u obzir, ništa u svetu agrokulture, hortikulture ili povrtlarstva neće imati smisla, ni napretka.”

*

Prevod dela:Petar Tompkins and Christopher Bird: SECRETS OF THE SOIL

Prevod sa engleskog: Slobodan Drenovac

Izdavač: Kokoro/Red Box 2015.

Obim: 416 str.

Format: 14,5 x 20,5 cm

latinica, broširano

cena: 1200 din

*

 


...

Rameš Menon:

R a m a j a n a

- Savremena obrada slavnog indijskog epa -

...

...

Poznavaoci i ljubitelji jednog od najznačajnijih velikih epova čovečanstva se slažu da je

Menon u romanesknoj formi napisao najuspeliju modernu obradu tog drevnog bisera

svetske književnosti.

...

Jednostavno a istančano, ovo delo nas vodi kroz jedinstveni, primerni i uzbudljivi život princa

Rame, ovaploćenja vrhovnog božanstva. Ono što je – pored nepatvorene lepote sveta u

kojem se ova uzorna drama dešava – možda najvrednije u prikazu njegove mitske avanture

je podjednaka uverljivost ljudskih i božanskih osobina glavnog junaka i onih koji, svesno ili

ne, blagonaklono ili ne, uzimaju učešća u njegovoj besprimernoj misiji.

*

Prevod sa engleskog: Aleksandar Đusić

Izdavač: LekSanDar, Novi Sad, 2012.

Obim: 704 str.

Format: A5

latinica, tvrd povez

Cena: 1500 din

*


...

Sri Šankaračarja:

Vivekačudamani, Aparokšanubuti

i kraći spisi

...

...

Sri Šankaračarja je ubedljivo najznačajniji i najčuveniji zastupnik filozofije Vedante,

nedualizma, koja je neraskidivo povezana sa praksom joge. U svom nedugom životu (32

godine), od rane mladosti putovao je s kraja na kraj Indije (koja tada nije ni postojala kao

jedinstvena država) i svojim briljantnim dijalektičkim izlaganjima uspevao da u sve umove

unese svetlost oslobađajuće istine (u meri u kojoj su bili prijemčivi za nju), otklanjajući

mnoštvo predrasuda i ograničenih shvatanja. Tako je, bez ikakvih mehanizama prisile ili

kontrole, doveo do duhovnog objedinjavanja celog potkontinenta, i to na najvišem principu

božanskog porekla svake žive duše.

...

Tekstovi ovde sabrani - Samorealizacija (Aparokšanubuti), Krunski dragulj mudrosti

(Vivekačudamani), Probuđenost za jastvo (Atma boda), Probuđenost za stvarnost (Tatva

boda), Suština doktrine (Vakja Suda), Pesma jastva… - predstavljaju zaista krunski dragulj

filozofije Vedante i Šankaračarijinog učenja.

*

Pesma Jastva

SIDANTA-TATVA-VINDU

- fragmenti -

...

Ni zemlja, ni voda ni vatra, ni bistri zrak,

Ni eter, ni snage, niti sve to skupa;

Nepromenljiv, u potpunom počinku bez snova,

To, Jedno, krajnje, sveto, jedino sam Ja.

...

Ni kaste, ni njihove podele, obredi, ni propisi

Nisu moji, ni podmetnuti um i misao i ćud.

Sanjane stvari koje nisu Jastvo više nisu “ja” i “moje”

To, Jedno, krajnje, sveto, jedino sam Ja.

...

Nema ni majke, ni oca, ni bogova, ni svetova,

Ni svetih knjiga, ni žrtvovanja, ni hramova, kažu,

U tom odsustvu snoviđenja kojem se predaje usamljeno Jastvo.

To, Jedno, krajnje, sveto, jedino sam Ja.

(…)

Ni nagore, ni nadole, ni unutra, ni spolja,

Ni po sredini, ni unazad; To, ni istok, ni zapad.

Sveprisutno svuda u nedeljivoj celini,

To, Jedno, krajnje, sveto, jedino sam Ja.

(…)

Ni učitelj ni učenje, ni učenik ni ono što je naučeno;

Ni ti ni ja ni ovaj rašireni svet.

Svesno svoje sopstvene forme, lišeno obmane

To, Jedno, krajnje, sveto, jedino sam Ja.

...

Ni java nije moja, ni san, ni spavanje bez snova;

Ni vatra života, ili srce, ili videća duša;

Ta tri su od nerazuma, nego četrto; nego četvrto,

To, Jedno, krajnje, sveto, jedino sam Ja.

...

Mada je razvijen zarad Jastva

Koje se, međutim, savršeno, ni na čemu drugom ne zasniva -

Sav prostrani svet sem toga malo vredi.

To, Jedno, krajnje, sveto, jedino sam Ja.

(…)

*

Preveli: Aleksandar Đusić i Vanja Đurić

Izdavač: Simbol, Novi Sad, 2011.

Obim: 216 str.

Format: A5

latinica, broširano

Cena: 600 din

*

Ove knjige možete nabaviti preko Knjižarskog prozorčeta

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli 064 26 52 916

 

Knjižarsko prozorče

predstavlja...


...

Dr Majkl Njutn

Putovanje duša

- Prikaz slučajeva života između života -

...

...

SADRŽAJ

...

Uvod

Poglavlje I: SMRT I ODLAZAK

Poglavlje II: VRATNICE DUHOVNOG SVETA

Poglavlje III: POVRATAK KUĆI

Poglavlje IV: ODVOJENE DUŠE

Poglavlje V: ORIJENTACIJA

Poglavlje VI: TRANZICIJA

Poglavlje VII: SMEŠTANJE

Poglavlje VIII: NAŠI VODIČI

Poglavlje IX: POČETNIČKA DUŠA

Poglavlje X: DUŠA SREDNJEG NIVOA

Poglavlje XI: NAPREDNA DUŠA

Poglavlje XII: IZBOR NOVOG ŽIVOTA

Poglavlje XIII: IZBOR NOVOG TELA

Poglavlje XIV: PRIPREME ZA POLAZAK

Poglavlje XV: PONOVNO ROÐENJE

Zaključak

O autoru

Izjave zahvalnosti

*

 

Iz  U V O D A
...

Da li se plašite smrti? Da li se pitate šta će se sa vama desiti kada umrete? Da li verujete da je moguće da posedujete dušu koja je ovamo došla s nekog drugog mesta i koja će se vratiti tamo pošto vaše telo umre, ili mislite da to, ipak, predstavlja samo pustu želju stvorenu strahom?

Užas koji osećamo pri pomisli na smrt donosi sa sobom misli o ništavilu koje će uslediti nakon nje, prekidajući sve naše veze sa porodicom i prijateljima. Zbog činjenice da smrt postoji svi naši ovozemaljski ciljevi čine nam se besmislenim.

Kada bi smrt bila kraj svega u vezi sa nama, život bi zaista bio besmislen. Međutim, neka moć koja se krije unutar nas omogućava nam da gajimo pomisao na život posle smrti i da osećamo da smo povezani sa nekom višom silom, pa čak i sa večnom dušom. A ako zaista imamo dušu, kuda ona odlazi posle smrti? Da li izvan našeg fizičkog univerzuma postoji nekakav raj pun inteligentnih duša? Kako on izgleda? Šta radimo kada dođemo tamo? Da li postoji neko vrhovno biće koje vlada tim rajem? Ova pitanja su stara koliko i ljudski rod, a za većinu nas i dalje predstavljaju misteriju.

Za većinu ljudi, istinski odgovor na tajnu života posle smrti još uvek se nalazi zaključan iza duhovnih vrata. Razlog za ovo je amnezija u pogledu identiteta naše duše, koja je u sve nas usađena i koja na svesnom nivou pomaže u procesu spajanja duše i mozga. Poslednjih godina javnost je saznala za veliki broj slučajeva ljudi koji su doživeli kliničku smrt, a onda vraćeni u život i koji su ispričali da su videli neki dugačak tunel, blještavu svetlost, pa čak i da su se susreli sa prijateljski nastrojenim dušama. Ali, nijedan od ovih izveštaja datih u brojnim knjigama o reinkarnaciji nije nam pružio ništa više od puke naznake o svemu onome što može da se sazna o životu posle smrti.

Ova knjiga daje detaljan prikaz duhovnog sveta. U njoj je predstavljen niz realnih slučajeva koji otkrivaju šta se sa nama dešava pošto se završi život na Zemlji. Ona će vas povesti na drugu stranu tunela i ući ćete u duhovni svet da biste saznali šta se događa sa dušama pre nego što se ponovo vrate na Zemlju da bi otpočele nov život.

*

Dr Majkl Njutn

...

Prevod dela: Michael Newton: Journey of Souls

Prevela: Milica Simić

Izdavač: Zrak, Beograd

Obim:  366 str.

Format: A5

latinica, broširano

Cena: 1.100 din

...

Knjigu "Putovanje duša" možete nabaviti preko Knjižarskog prozorčeta

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

064 26 52 916

...


...

Žislen San Pjer Lankut

Medicinska mafija

...

...

Iz  U V O D A

...

Radila sam gotovo 20 godina kao lekarka na polju flebologije (tretiranje proširenih vena na

nogama). Sve to vreme uporno sam se pitala:

• Zašto su neke bolesti neizlečive?

• Zašto su neki ljudi stalno bolesni, a drugi nikada?

• Zašto neki ljudi umru od neke bolesti, a drugi se oporave?

• Zašto troškovi lečenja nastavljaju nezaustavljivo da rastu?

• Zašto ljudi i dalje umiru od raka posle 50 godina intenzivnog istraživanja uz astronomske

troškove?

• Zašto pacijenti ne znaju od čega boluju, kao ni zašto ih operišu ili protiv čega ih tretiraju?

• Zašto smo tako loše informisani o alternativnim metodama lečenja?

• Zašto postoji toliko zdravstvenih organizacija i vladinih agencija?

Čije interese one štite?

 

Moja struka nije mi ponudila nikakve odgovore na ta pitanja. Prestala sam da se nadam da

ću ih pronaći kroz tradicionalne kanale. I upisala sam se u školu života. Zatim sam krenula u

druge škole. Odlučila sam da otkrijem sve što mi, lekari, o medicini ne učimo. Odnosno,

alternativne metode. Putovala sam na brojna mesta, sve do Sibira. Odlučila sam da se sama

uverim od čega se tačno sastoje te razne kategorije medicine. Otkrila sam čitav paralelni svet

medicine, koji često daje neverovatno pozitivne rezultate.

Žislen San Pjer Lankut

www.personocratia.com

*

Prevod dela: Ghislaine Sint Pierre Lanctôt: THE MEDICAL MAFIA

Prevod sa engleskog: Nika Đorđević

kategorija: zdravlje

godina izdanja: 2012.

Obim: 266 strana

Format: B5

latinica, meki povez

Cena: 1500 din

*


 

...

Valerij M. Uvarov

Horusova žezla – Moć faraona

...

...

POSVEĆENO ONIMA KOJI TEŽE POZNANJU

...

Prevodeći knjigu  Valerija Uvarova,  "Žezli Gora" (Horusova Žezla), želeli smo da Ti

približimo Znanja starog  Egipta.

...

Zahvaljujući pregalaštvu  i umeću Valerijevog tima, neke  tajne  egipatskih piramida kao i

tajne života faraona i prvosveštenika Starog  Egipta, polako izlaze na svetlo dana.

Znanja rezervisana kroz  istoriju ljudskog roda,  samo za posvećene  i izabrane, postaće

Znanja sviju  nas.

...

Dolazi vreme  kada  će  svako  moći da  koristi  ta Znanja  na dobrobit cele Planete i

ljudske rase, zajednice, porodice, za lično dobro...

 

Ovo je naš doprinos tom novom vremenu kada će  ljudska rasa  biti na višem intelektualnom

i moralnom  nivou nego što je sada!

...

Želimo ovom knjigom  i sajtom da  utičemo  na ubrzanje  procesa  usvajanja  ovih Znanja na

srpskom govornom području.

...

Ovo je, takođe, ubeđeni smo, i skromni doprinos ozdravljenju tog prekrasnog  i napaćenog

područja. U svakom pogledu. Zauvek!

...

Kao što svaka dobra  knjiga  doprinosi ličnom uzdizanju svog čitaoca, a time i okoline u

kojoj on živi, tako će i ova sa, svakim novim, strpljivim i pažljivim čitaocem, doprineti nekoj

boljoj  budućnosti.

...

"Nadam se da će  ova knjiga  pomoći svakom ko je pažljivo pročita da zbaci sa sebe

okove  religioznih,  okultnih i ezoteričnih   predrasuda i izvrši izvanredno, i po svojoj snazi  i

lepoti uzbudljivo uzdizanje prema vrhovima duhovnog poznanja ma kojoj konfesiji pripadali."

*

Iz uvodnog slova Preosvešenog Arhiepiskopa Jaroslavskog i

Sergijevo-Posadskog, Feodora  i člana Svetog Sinoda Ruske Pravoslavne Crkve

*

Originalno izdanje: 2006.godine

Akademija  za Nacionalnu Bezbednost Rusije,

Odeljenje za ufološka istraživanja, paleonauke i paleotehnologije i

Međunarodni Informativni Centar za ufološka istraživanja - "MICUFI"

Sankt-Peterburg, Rusija

Internet sajt na kome se knjiga  nalazi u originalu: http://wands.ru/flash.html

...

Urednik: Radmilo Aničić

Prevod sa ruskog: Nataša Aničić i Sena Veljković

Medicinski savetnik: Nada Vujović

Izdavač: Artist / Društvo lepih umetnosti Loznička 6, Beograd

www.artist-publisher.net

Suizdavač: Bel Agora

www.zezla.info

Obim: 312 str.

Format: B5

ćirilica, broširano

Cena:

*

Pišite nam na: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

 

Knjige-budilnici


...

1.

Mevlana Dželaludin Rumi

 

Plamena česma

Lek San Dar, Beograd 2012.

*


Slovo o Rumiju

...

Cveće i ribe samim svojim kretanjem tvore kaligrafiju. Veliko sunce napolju i sunce unutar svakog od nas zajedno bruje i tiho pevaju. A mi smo sjajno jezgro njihovog sazvučja. Mi čeznemo za lepotom, čak i dok plivamo u njoj. Rumijeve pesme slave slobodu begunaca, onih koji su se oslobodili svojih ličnosti i ušli u stvarnost svog bića. U tom novom životu prepliću se čistota i razigranost, lakoća i spokoj. Sufije, mističko islamsko bratstvo, kažu da postoje tri načina da se bude sa tajnom: molitva, pa iznad nje meditacija, a iznad svega je razgovor, opštenje, mistična razmena koju zovu sohbet.

Kada čovek postane ljubavnik, dužnosti postaju nadahnuća. Postupci postaju ples, poezija, muzika potoka koji teče. Nastupa nešto što spontano uživa u samom sebi. Pronalaženje razloga za delanje više ne predstavlja problem. Duša je ovde radi svog vlastitog zadovoljstva. Usled nekog izvanrednog pomeranja energije bivamo posvećeni u ljubav.

Ljubav kao put do Boga je mahnita i zbunjujuća. Sjedinjenje! Odsustvo! Šta znače te reči? Atar, Rumijev stariji suvremenik, kaže: „Ako želiš da saznaš tajne ljubavi, sve ćeš žrtvovati. Izgubićeš ono što si smatrao važnim, ali na kraju ćeš začuti glas, za kojim si toliko žudeo, kako ti kaže: Da. Uđi.

Rumijev otac, veliki mistik, je jednom prilikom rekao: «Ja sam podložan različitim stanjima. U jednom stanju mogu da govorim a u drugom ne govorim. U jednom stanju mogu da slušam priče o tuđim životima i da reagujem na njih. U drugom se povlačim u svoju sobu i nikog ne viđam. A u nekom trećem sam potpuno izbezumljen, utonuo u Boga, nesposoban da komuniciram.»

* * *

Rumi je rođen 30. septembra 1207. godine u Balku, gradiću u Avganistanu, na tadašnjoj istočnoj granici Persijskog carstva. Bežeći pred najezdom Džingis Kanove mongolske vojske, njegova porodica se nekoliko puta selila – prvo u Vakš koji se nalazi u današnjem Tadžikistanu, pa u Samarkand, u Damask, u Nišapur (gde su sreli čuvenog pesnika i učitelja Faridudina Atara koji je u mladom Rumiju prepoznao duhovnu veličinu, pa je – videvši oca Bahaudina i odmah za njim mladog Rumija kako mu prilaze – rekao: «Evo ga more praćeno okeanom!» i poklonio Rumiju svoje delo Knjiga Božja), da bi se porodica na kraju skrasila u Konji, mestu na visoravni u središnjoj Anadoliji. Tu se Bahaudin vratio svojoj ulozi starešine derviške obrazovne zajednice, medrese. On je bio veoma osoben mistik, koji je u dnevniku beležio svoje časove provedene sa božanskim. Posle očeve smrti, njegov Marif je bio jedno od Rumiju najdražih štiva. Proučavao ga je zajedno sa očevim bivšim učenikom Burhanudinom Mahakikom. Čitali su i Sanaija i Atara, a Burhan je tokom devet godina vodio mladog Rumija na brojne čile, četrdesetodnevna povlačenja od sveta uz strogi post. Burhan je bio ekscentrični usamljenik kojeg se nimalo nisu ticali čovekova veroispovest i rodoslovlje. Čini se da je upravo on valjano pripremio Dželaludina za presudni događaj u životu mladog mistika – njegov susret sa Šemsom od Tabriza.

Posle očeve smrti Rumi je, u trećoj deceniji svog života, preuzeo njegov položaj i vodio izučavanje bogoslovlja, pesništva, muzike i drugih predmeta i praksi povezanih sa razvitkom duše, uključujući i kuvanje i poljoprivredu. Rumi je nadaleko stekao ugled pobožnog učenjaka, a njegovu školu pohađalo je preko deset hiljada đaka.

Posao derviške zajednice bio je otvaranje srca, istraživanje tajne sjedinjenja, vatrena potraga za istinom i nastojanje da se ona iskaže, kao i proslavljanje lepote i teškoće bivanja u ljudskom telu. U te svrhe su koristili ćutanje i pevanje, poeziju, molitvu, priče, raspravu i šale. Postili su i naslađivali se. Zajedno su šetali i posmatrali životinje. Kuvali su i radili u vrtu. Gajili voćke i vinove loze.

Postavljala su se važna životna pitanja. Koja je svrha želje? Šta je san? Šta pesma? Kako odgonetamo dubinu tišine u drugom čoveku? Šta je srce? Šta znači biti istinsko ljudsko biće? Šta je izvorište univerzuma i kako se naše pojedinačne svesti povezuju sa njim? Šta je to na dnu što drži svet? Kako da dovedemo u ravnotežu predavanje i disciplinu? Pritom su znali da odgovori ne moraju da se jave u racionalnom obliku, već pre putem muzike, slike, sna i događaja iz svakodnevice.

A bilo je i praktičnijih pitanja, na koja se Rumi uvek trudio da nađe odgovor i da bude od pomoći.. Kako da zaradim za život? Kako da isteram rođake koji su mi se uselili u kuću? Možeš li mi pomoći da odložim isplatu pozajmice? Jer, i derviši su se bavili običnim poslovima: bili su zidari, tkači, knjigovesci, bakalini, šeširdžije, krojači, tesari... Bili su vešti zanatlije i nisu se sklanjali od svakodnevnog života, već su ushićeno učestvovali u njemu i stvarali. Često su ih nazivali sufijama ili misticima. Kako god ih nazivali, sigurno je da su to bili ljudi na stazi srca.

* * *

ŠEMS OD TABRIZA

...

Krajem oktobra 1244. godine Rumiju je bilo trideset i sedam. Šems je bio dvadeset, a možda i trideset godina stariji. Bio je to vatreni Bogočovek, biće koje nije znalo za kompromise. Nosio je stari crni plašt. Imao je naizmenične periode ushićenog duševnog zanosa i fizičkog, zidarskog posla. Kad god bi se oko njega okupili učenici, a to nije bila retkost, on bi se ogrnuo plaštom, oprostio se od njih i otišao.

Centralna zagonetka Rumijevog života svakako je bio taj Šems iz Tabriza, naelektrisani čudnovati lutalica sa harizmom pustinjskog vetra. Pre njihovog susreta, Šems je klečao i molio se za prijatelja koji bi mu bio ravan po produhovljenosti. Začuo se glas: A šta ćeš dati zauzvrat? ''Svoju glavu.'' Dželaludin iz Konje je tvoj Prijatelj.

Došao je Rumiju kada je ovaj bio spreman da primi njegovu tajnu. Ostalo je zapisano i to da se u njihovom kasnijem odnosu nije moglo razlučiti ko je tu zapravo bio učitelj a ko učenik.

Neke izreke prže dušu dok je ne sprže i oslobode je opštih i posebnih navika i svih okolnosti u kojima je rođena. Kad je Šems prilikom njihovog prvog susreta pobacao Rumijeve knjige – uključujući i zapise duše njegovog oca Bahaudina – u gradsku fontanu pored koje je ovaj držao besede pred masom sveta, Rumi ga je upitao: «Ko si ti i šta to radiš?» Šems je rekao: «Sada moraš da živiš ono što si čitao i o čemu si govorio.» Rumi je pogledao knjige u vodi. «Možemo da ih izvadimo», rekao je Šems. «Biće potpuno suve.» Podigao je jednu knjigu da ga uveri. Sasvim suva. «Ostavi ih», rekao je Rumi.

Rumi se manuo knjiga i sa Šemsom se na više meseci povukao od sveta. Okončao se njegov poziv bogoslovskog učenjaka. Njegova duša vapila je za sagorevanjem, a Šems je govorio ''Ja sam vatra''. I upravo ta Šemsova “Plamena česma” je ono što je ove pesme, koje su pred vama, prečistilo i dalo im snagu i draž vrhunske duhovne pustolovine.

Njihov susret i potonji sohbet (mistično opštenje, obično bez reči) doveli su do novih priča i zanosnih slika iz carstva mistične svesnosti i ljubavi. Njihovo Prijateljstvo ostalo je jedna od velikih tajni. Rumijevo pesništvo je neprekidno i uzbuđeno odjekivanje tog prijateljstva. Međutim, neki ljudi u derviškoj zajednici bili su ljubomorni. Nisu imali poverenja u Šemsa i ljutilo ih je što je njihovog učitelja odvratio od poučavanja. Prisilili su ga da ode u Damask, ali Rumi ga je pozvao da se vrati. Njihovo razdvajanje na telesnoj ravni odigralo se četiri godine kasnije, 5. decembra 1248. Postoje neslaganja o tome kako je Šems nestao. Glasina da su ga ubili Rumijevi ljubomorni sledbenici po svoj prilici je neosnovana. Ono što zasigurno znamo je ovo što imamo, ove pesme natopljene tugom i ushićenjem. Rumi je u bolu počeo da kruži oko direka u svojoj bašti i da kazuje poeziju koja se smatra najiskrenijim i najuzbudljivijim zapisom koji imamo o potrazi za božanskim drugarstvom. Iz česme – potekao je Šemsov plamen.

Rumi je neko vreme krstario u potrazi za Šemsom, sve dok jednog dana u Damasku nije shvatio da više ne mora da ga traži. Osećao je i znao da Šems prebiva u Večnosti, i da je on, Rumi, upravo deo nje. Iz te spoznaje krenule su pesme.

Prijateljstvo sa Šemsom od Tabriza – taj neiskaziv a ipak osobit odnos – Rumiju je razorilo same temelje religije. Prijateljstvo je postalo njegovo bogosluženje. On ne ističe važnost molitve toliko koliko važnost neprestanog opštenja, drugovanja. Ukoliko je naša istinska svest izvan vremena i prostora, onda je i srž bogoštovanja svakako izvan bilo kojeg kulturnog ili religijskog uređenja. Posle njegovog susreta i sohbeta sa Šemsom, ni teološke rasprave više nisu imale značaja. Sam čovek je milost, lepota, svetlost, baraka, moćan blagoslov.

Na kraju mevlevijske inicijacije stiže se do stanja potpune ushićenosti zvanog hulul. Rumijevo pesništvo daje nam ukus tog transa, izvesnu predstavu o njemu, kao i o drugim stanicama na duhovnom putu. Samo, taj trenutak inicijacije (iliti posvećenja) o kojem Rumi govori može da nastupi u skoro svakom trenutku našeg života. To je naš rad u nevidljivom, veza sa Bogom! Rumi kaže da u tom radu treba da budemo marljivi barem koliko i u svakodnevnom poslu.

* * *

Nakon Šemsovog nestanka, Rumi je živeo još dvadeset i šest godina kao duhovni predvodnik zajednice derviša i ostavio nam ogromno književno nasledstvo. On je poeziju kazivao spontano. Pisari su je beležili, a on ju je kasnije u rukopisu pregledao i prepravljao. Kad se oporavio od gubitka Šemsa, Rumi je pronašao novog prijatelja u čijem je prisustvu mogao otvoriti srce. Bio je to Saladin Zarkub, kujundžija; on je bio star čovek (pa su i Rumijeve pesme postale spokojnije i nežnije), a na mestu prijatelja Rumijevog srca nasledio ga je Husam Čelebi, njegov poslednji pisar. Njih dvojica su stvorili šest knjiga Mesnevija (Duhovni distisi, ukupno 64000 stihova), Rumijevo kapitalno delo, od koga je dobrim delom satkana i knjiga koja je pred vama.

Ženio se dva puta; njegova prva supruga Govhar Katun umrla je mlada pošto mu je rodila sinove Sultana Velada i Aladina. I sa drugom ženom, Kirom Katun, imao je dvoje dece: sina Mozafera i kći Maleki.

Rumi je preminuo kao tamno-crveno nebo na zalasku sunca. «Strpljenja, zemljo stara!», uzviknuo je. «Uskoro ćeš dobiti svoj slatki zalogaj.» Njegov grob u Konji (Turska) i u današnje vreme posećuje više hiljada ljudi mesečno. Kažu da su predstavnici svih većih religija prisustvovali njegovoj sahrani. Za njih su Rumi i njegovo pesništvo bili sredstvo za produbljivanje njihove vlastite vere. Često su ga zvali Mevlana ili Maulana, što znači ''učitelj'', ''majstor'' ili ''gospodar''. On je isticao da se svako ko smatra veroispovest ili nacionalnu pripadnost važnim ljudskim kategorijama nalazi u opasnosti da svoje srce liši sposobnosti da postupa saosećajno. Svake godine se 17. decembra njegova godišnjica širom sveta obeležava kao noć njegovog spajanja sa božanskim – njegov urs ili svadbena noć. Za Rumija je to sjedinjenje bilo prirodno poput disanja, nešto što je u srži svakog poriva za veličanjem ''voljenog'' ili ''Prijatelja''.

* * *

Zapanjuje kad Rumi kaže: “Bog živi između ljudskog bića i predmeta njegove želje.“ Tragaoci bi trebalo da ispune svoje želje kako bi bili u stanju da se izdignu iznad njih ka večnom cilju. U srži svačije prirode nalazi se jedinstveno semenje želje, koje raste i rascvetava se kako se ličnost razvija, a ne putem bilo kakvog njenog potiskivanja. Rešenje nije u tome da postanemo ubledeli isposnici bez ikakvih želja. Životinje žudnje – petao pohote, patka nametljivosti, konj žestine, paun želje za priznanjem, vrana sticanja stvari, lav sa titulom veličanstva – ne treba da budu osujećene nego proživljene, preobražene i prisajedinjene. To je umeće formiranja ličnosti. Samo ako pustimo životinjske snage da deluju u nama, možemo da uvidimo da ta zadovoljenja nisu ono za čime žudimo. Postoji još nešto, nešto veće, i mi smo ovde upravo da bismo prodrli u sve tajne čežnje koja je van domašaja tih želja. Svrha želje je da usavrši čežnju, jer u jezgru čežnje je Prijatelj, Hrist, Krišna, praznina. „U vasioni ne postoji ništa čega bi se trebalo bojati.“ Uzvišena ljubav u središtu čežnje ne zna za strah.

Hazrat Inajat Kan kaže: «Rad na unutarnjem životu ima za cilj da se Bog učini vlastitom stvarnošću i da više ne bude samo fantazija», što je neuporedivo najzahtevniji zadatak. Potrebno je uspostaviti potpunu ravnotežu između ljubavi – zanosa, oduševljenja, i discipline - praktičnosti. Kada se u tome uspe, «tada čoveku njegov odnos sa Bogom može da izgleda stvarniji od bilo kog drugog odnosa u ovom svetu, i tada svi odnosi, ma koliko bliski i dragi, postaju manje vezujući. Ali, to ne znači da osoba postaje hladna; naprotiv, ona postaje još ispunjenija ljubavlju.»

Rumi kaže da je ushićeno ljudsko biće uglačano ogledalo koje ne može a da ne odražava. Ono što volimo, to i jesmo. Kada se srce pročisti, vidimo Kraljevstvo onakvo kakvo je. Postajemo odražena svetlost. Kada živimo u duši sve može da nam posluži za jasnoću. Jedno je sigurno – glačanje ogledala srca zahteva disciplinu.

Sam Šems je o Rumiju rekao: «Svakog dana posmatram u njemu neko stanje ili svojstvo kojeg ranije nije bilo... On govori lepe, utančane reči, ali nemojte se zadovoljiti njima. Iza svake se nalazi nešto što treba da ga pitate.»

* * *

Po Rumijevom mišljenju, biće je podeljeno na dva glavna dela, malo Ja (ličnost) i bezgranično biće (dušu). Njihovo uzajamno dejstvo moglo bi da se opiše kao nastojanje psetanceta (ličnosti) da vas (večnu dušu) uvuče u igru sa njim. A gde to čovek živi kad mu njegovo fizičko obličje ne predstavlja najvažniju stvar? Ne u čamcu, nego u talasima koji zapljuskuju čamac. Ne u zlatu, nego u vatri koja ga prečišćava.

Do suštinske promene koja nas uvodi u misteriju može da se dopre uz pomoć živog učitelja, kroz vrata čovekovih skrušenih iskustava ili putem nevidljivog prisustva, pratioca koji je samo vama poznat. Načina da se ostvari taj preobražaj ima koliko i ljudskih bića.

Postoji izvesno stanje svesti koje Rumi zove velelepnost, veličanstvenost ili uzvišenost. U njemu je veza između sveta i njegovog tvorca neobuzdana, mirišljava, snažna i strasno živa u svakom trenutku.

U zanosu ljubavi osećamo preteću opasnost, osećamo da će nas to iskustvo promeniti iz temelja. I to je tačno. Ljubavni lopov krade ključeve naših omiljenih soba, krade naše poluljubavi. Kada nastupi duševna ljubav, dolazi do razornog udara. Svest se otvara i Prijateljstvo se oseća ovde i sada. Ljubav je naša osama sa gospodarem takve lepote i dubine da uopšte nismo usamljeni. Ta tako vrtoglavo puna praznina je ono što gnostici zovu pleroma, a neki drugi – oblak neobaveštenosti.

Zvanična nauka ne uzima u obzir ono što su mnogi od nas doživeli kao realno iskustvo, samo zato što te stvari ne mogu po volji da se ponove. Mi imamo čitav niz opažanja i uviđanja koja opštepriznata nauka ne dopušta kao mogućnosti. Rumijeva poezija sasvim prirodno govori o telepatiji, prekogniciji (prethodnom znanju), opštenju s mrtvima, viđenju na daljinu i putovanju duhom.

Trenutak je, kaže Rumi, zametak u ljusci jajeta koja biva razbijena da bi došlo do rađanja i postajanja ptičjim pojem i Bogom! To je zadivljujuća slika preobražavajuće ivice sadašnjosti.

Ram Das je jednom rekao da u sufijskom pesništvu čuje ljubav prema životu na ivici, ushićenje na rubu stapanja sa božanskim. Rumi poredi život duše sa voćnjakom jabuka, a jezik sa gustom jutarnjom maglom koja ga prekriva. Postepeno, kako se sunce rađa i rasteruje maglu, sve bolje vidimo neizrecivu lepotu. I zato bismo pre svega trebali da se posvetimo glačanju srca: poniranju u tišinu i molitvu koje pomažu da duša postane plemenita i lepa.

Ali, i ostajanje u ropstvu ima svoje udobnosti, te se malo ko rešava na dugo potucanje praćeno sušnim periodima, koje počinje kada ostavimo te utehe za sobom i krenemo u svetu potragu za slobodom.

U radosti drugarstva postoji nagoveštaj stvarne prisnosti. Govorenje može da bude od pomoći u našoj čežnji za Prijateljem. Ipak, preporučuje nam se da povremeno, recimo jednom u svakom godišnjem dobu, obezbedimo nekoliko dana koje ćemo provesti bez govora i čitanja (a u naše vreme i bez telefona i televizije). Dodir sa stvarnošću tada postaje potpuniji, sadržajniji i uzbudljiviji. Tišina nam pruža priliku da odemo dublje i okusimo jezgro svog bića. Nema sumnje da se i mistični razgovor Rumija i Šemsa temeljio na tišini.

Neki čovek je jednom pitao Rumija: «Zašto ti toliko govoriš o ćutanju?» Njegov odgovor je bio: «Onaj ozareni u meni nikada nije rekao ni reč.»

Sufije Rumija zovu Qutb, stožer, i to stožer ljubavi. Ime Mevlana Dželaludin Rumi zapravo znači učitelj ljubavi i ushićenog leta u beskraj.

Kada je video mevlevijske derviše u Kairu 1910. godine, veliki mistički pesnik XX veka Rajner Marija Rilke je rekao: «Sa Rumijem je lestvica podignuta, jer ovo je tajna čoveka čije je klečanje potresno. Usredsređen na čudnovatu težinu i snagu u svojim kolenima, on pripada onom svetu u kojem je visina dubina. Ovo je noć razotkrivene blistave dubine.» Mislio je na noć 17. decembra, u kojoj je Rumi umro 1273. godine i koja se slavi kao njegovo spajanje sa božanskim.

...

Aleksandar Đusić


Izbor stihova iz “Plamene česme”

 

*

Da li bi voleo da ti se otkrije
istina o Prijatelju?

Ostavi se kore
i zađi u jezgro.

I Voljeni, sloj po sloj,
tone u sopstvenu bit. Ovaj svet
je natopljen tim utapanjem.

*

DERVIŠI

Tek kad i škola i džamija i minaret
budu porušeni, derviši mogu da
započnu druženje. Dok se vernost

ne pretvori u izdaju, a izdaja u poverenje,
nijedno ljudsko biće ne može da postane
deo i organ istine.

*

Dok si i dalje “ti”
slep si za oba sveta.

Opijenost sobom neće ti
dozvoliti da vidiš. Tek kada se očistiš

od straha i besa, preseći ćeš im
duboko korenje.

*

Dok se ne rastoči, čovek ne može saznati
šta je sjedinjenje.

Predstoji silazak u prazninu.
Laž neće postati istina

pukim govorenjem o njoj.

*

Zamišljanje je kao pipanje oko sebe
po mračnoj stazi, ili ispiranje
očiju krvlju.

Ti si istina od glave do pete. E pa,
šta bi još hteo da znaš?

*

Rumi (1207-1273)

...

Beleška o Autoru

Po mnogima najveći persijski pesnik svih vremena. Iako je stvarao pre osam vekova, Rumi je i danas jedan od načitanijih pesnika na svetu. Bio je začetnik Mevlevijskog sufijskog reda obrćućih derviša, naijstaknutijeg islamskog mističnog bratstva.


*

 

Mevlana Dželaludin Rumi: PLAMENA ČESMA

Prepevali i priredili: Aleksandar Đusić i Aleksandar Ljubiša

Izdavač: Lek San Dar, Beograd, 2012.

Obim: 386 str.

Format: A5

ćirilica, broširano

Cena: 1100 din

Ovu, kao i prethodnu zbirku Rumijevih stihova: JEDINO SVE, možete naručiti preko Knjižarskog prozorčeta.

Kontakt: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli , 064 26 52 916

 


Strana 1 od 3

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de