|
Rečnik dobrih reči
- Priručnik ekologije govora -
...
Nekoliko dobrih reči na početku...
...
Misli postaju osećanja.
Osećanja postaju reči.
Reči postaju dela...
Pazi šta govoriš!
*
Reči razdvajaju i reči spajaju...
Reči zavode i rasvetljavaju...
Reči razboljevaju i isceljuju...
Reči lede i otapaju...
Reči udaraju i reči miluju...
Reči ubijaju i vaskrsavaju...
Reči razaraju i stvaraju...
Reči mržnje i reči Ljubavi...
Reči zla i reči Dobra...
Koje pobeđuju?
One koje izgovaraš.
*
Kod kuće, u prolazu, na ulici, u prevozu, u dnevnoj štampi, sa TV-a, na poslu, u domovima zdravlja, na šalterima institucija, u supermarketima , u kafićima, sa filmskih ekrana, iz poslaničkih i školskih klupa (...), od prijatelja i rođaka, poznanika i neznanaca, bliskih i dalekih, dragih i manje dragih ljudi - svakodnevno smo u prilici da čujemo reči koje nam parajuju uši, vređaju dostojanstvo, povređuju dušu, zatvaraju srce, unižavaju našu ljudskost, čine nas napetim, nervoznim, ljutim, tužnim, besnim, depresivnim ili beznanadnim... To su optužbe, pretnje, laži, uvrede, kletve i klevete, reči razdora, straha, mržnje, osude, nerazumevanja, netolerancije, neljubavi, nezadovoljstva... Reči koje zatvaraju horizonte, zamućuju svest, skupljaju nas u sebe, oduzimaju nam energiju i radost življenja, čine nas manjim nego što jesmo... Zle i opake reči kojih je toliko oko nas u svakodnevnoj komunikaciji, u svakom segmentu života, da ih često gotovo i ne primetimo, rutinski ih i sami izgovarajući u situacijama kada smo umorni, napeti, razdraženi, depresivni, tužni, nezadovoljni... Reči konflikta. Reči mržnje i netolerancije. Reči tame. Reči protivnice života...
Činjenica je da nam one ne pomažu da budemo bolje, bliže sebi ili rešenju problema koji je povod za njihovo izgovaranje, već nas čine još umornijim, napetijim, depresivnijim, tužnijim, beznadnijim, nečovečnijim, udaljenijim od drugih kojima bismo da se približimo, udaljenijim od sebe i svetla, tj. izlaza koji tražimo... Suviše ih je svuda oko nas. Zato ih ovde neću navoditi. Jer ovo je Rečnik dobrih reči.
...
Šta su dobre reči i zašto su nam važne?
Dobre reči su one koje nam šire krila, vraćaju osmeh na lice, podižu energiju, povezuju nas jedne sa drugima, svetom i Univerzumom, i pre svega, sa nama samima, sa našom suštinom... To su svetle reči koje ne traže izvinjenje kada ih jednom izgovorimo, koje nama i drugima koji ih čuju miluju i leče dušu, dižu nas i daju snagu da nastavimo dalje i kada posrnemo. To su reči snage. To su reči isceliteljke. To su reči čuvarke prijateljstva. To su reči ljubavi. To su životvorne reči. To su reči kojima se čovek uzdiže do Prve Reči, ili joj se „opasno“ približava. To su reči Pragovora, najbliže jeziku Neba, anđela i Izvora. To su reči koje čoveku vraćaju dostojanstvo, volju, smisao i radost života..
Ali... Uvek postoji neko ali... Koliko su tamne reči gotovo nedvosmislene po tonu i sadržaju, po emociji i energiji sa kojima su izgovorene, toliko su reči svetla podložne različitim tumačenjima, odnosno shvatanjima! Tako i same postaju izvor nerazumevanja.
Zlo je nekako uvek zlo. I jasno se oseti, i čuje u rečima i iza njih. Kao da ga bolje razumemo i jasnije čujemo u okruženju sveprisutnog zla, nego jezik dobrote... Ne govorim napamet. Govorim o onome što nam se svakodnevno servira kao relevantna slika stvarnosti. Samo pogledajte bilo koji dnevnik ili naslovnu stranu dnevnih novina i odmerite količinu dobrih i loših vesti. Prve i udarne su, gotovo uvek, one najlošije, pune nasilja i loših, tamnih reči...
Ali, vratimo se dobrim rečima. Svetlost i njen govor ima svoje valere koji potiču od našeg razumevanja uslovljenog iskustvom, vaspitanjem, znanjem, obrazovanjem, kulturom iz koje smo potekli, okruženjem u kome odrastamo, duhom vremena, tj. istorijskim trenutkom itd... Sve to nekako utiče na našu percepciju i razumevanje ovih reči, na značenje koje im pridajemo. Iako većini ljudi ove reči znače približno isto (ili bar tako mislimo), iznenadili biste se koliko, u zavisnosti od stepena obrazovanja, kulture ili uzrasta - ima razlika u poimanju i tumačenju svakodnevnih, običnih pojmova kao što su: radost, bliskost, prijateljstvo, vernost, vrlina, Bog, čovečnost, duhovnost, dobro, sloboda i, naročito, u tumačenju reči „ljubav“... Toliko da je Rejmond Karver jednoj svojoj priči, zapravo čitavoj zbirci, dao naslov: „O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi?“ Verujte mi na reč, da ni ja, ni vi nemamo pojma o tome! Pozovite prijatelje, ili sedite sa vama najbližom osobom i zamolite je da kaže šta je za nju ljubav. Ili još bolje, da napiše na parčetu papira. A zatim i vi učinite isto. A zatim i vaši prijatelji. Kada budete suočili tumačenja, tj. interpretacije pojma ljubavi, ili ćete se posvađati, ili ući u dugu raspravu... Pa čak i da se složite oko značenja pojma ljubavi, nikada nećete imati isti doživljaj! U svakom slučaju, bićete zapanjeni kada vidite koliko je razlika u poimanju i tumačenju ovog i svakog temeljnog pojma koji svi koristimo, koji usmerava naše živote, nadahnjuje nas i daje nam smisao, a kada treba da podelimo doživljaj – oko njega se rastanemo... Videćete da rutinski koristeći reč ljubav u svakodnevnoj komunikaciji, uopšte ne govorimo o istoj stvari! I to nije jedina reč koju ne shvatamo na isti način.
Dobre reči su višeznačne i višeslojne: sloboda može biti „za“ nešto ili „od“ nečeg; blago može biti duhovno ili materijalno, baš kao i blagostanje...; poezija može biti književna forma, ali i poezija pokreta, ukusa, mirisa, dodira, življenja... Prepuštam vama dalje istraživanje i otkrivanje značenja dobrih reči.
Ono što se podrazumeva, ili bi trebalo da se podrazumeva kao zajednički pojam, isti za sve, uopšte to nije. Onoliko je shvatanja ljubavi, dobra, prijateljstva, duhovnosti, vrlina, slobode... - koliko i ljudi. Istina je da su ove reči, iako svakidašnje, po nečemu specifične. One ukazuju na vrednosti, opšteljudske, univerzalne, kosmičke – kako hoćete – ali vrednosti. Kada ih mi kao pojedinci koristimo, postaju još specifičnije, jer onda ukazuju na naše poimanje vrednosti, na naše lične vrednosne sisteme, na značaj i značenje koje pridajemo tim(,) temeljnim ljudskim vrednostima. Mi uopšte ne koristimo isti rečnik, rečnik Stvarnosti. Koristimo iste reči kojima pridajemo lična, često potpuno različita ili suprotna značenja. Koristimo iste reči, ali ne govorimo istim jezikom (čak i kada se služimo istim, maternjim jezikom)... Onoliko je rečnika koliko i ljudi, jer naši personalizovani rečnici pripadaju sferi uma i subjektivnog iskustva, lične interpretacije sveta – a ne Stvarnosti. Ukratko, ne živimo u Jedinstvenoj Stvarnosti, već u svetovima naših mentalnih projekcija i tumačenja Stvarnosti. Zato se i ne razumemo najbolje.
Pa kako je onda moguće da se sporazumemo? I da li je uopšte moguća jasna, precizna komunikacija između nas? Na ovom nivou razumevanja na kome smo sada – nije. Zato se ponekad svađamo. Zato ulazimo u konflikte, započinjemo tuče i ratove, rastajemo se u suzama, odlazimo povređeni, uvređeni, ranjeni... Reči nas često razdvajaju, dovode do nerazumevanja i razdora, uprkos često najlepšim i najčasnijim motivima sa kojima ih koristimo... Čak i ako stavimo po strani svaku namernu zloupotrebu reči, zlonamernu manipulaciju rečima i izvrtanje značenja zbog lične koristi – ništa ne vredi. Nesporazumi se stalno dešavaju. Vavilonska kula je učinila svoje. Neko je pomešao jezike i značenja, pomutio nam percepciju, i sada svako od nas govori svojim jezikom, jezikom svog (ne)razumevanja Stvarnosti. Reči su, prividno iste. Ali samo na površini. One su samo paravan, samo konvencijama prihvaćena kulisa. Emocija, značenje i energija iza njih je različita, obojena ličnim iskustvom, potrebama i posebnošću svakog čoveka.
Šta možemo da učinimo (i možemo li išta povodom toga da učinimo), da bismo progovorili istim jezikom, ili bar približili naše razumevanje reči i Stvarnosti koju označavaju, i time smanjili mogućnosti za nerazumevanje i konflikt na minimum? Za početak možemo da ispišemo, svako svoj, Rečnik dobrih reči – onih koje nam šire krila, vraćaju osmeh na lice, podižu energiju, vraćaju dostojanstvo, volju i radost življenja...
Zašto je to važno i kuda to vodi? Mnoge su dobrobiti tog malog napora, u šta ćete se uveriti uzimanjem ove knjige u ruke i njenim ispisivanjem. Prva dobrobit je bolje poznavanje i razumevanje sebe samog. Druga je: bolje poznavanje i razumevanje vaših bliskih, jer, kada zavirite u njihove rečnike (ako vam dopuste:) – bolje ćete moći da razumete razloge nekog nesporazuma ili konflikta kada vidite jezik Stvarnosti kojim vaši bliski govore, i shvatite da taj jezik nije isti kao vaš. Tek tada, približavanjem vaših rečnika, tj. jezika kojima govorite, može da počne proces približavanja vaših bića, kroz prepoznavanje i uvažavanje različitosti, kroz poštovanje drugog i njegovog svetonazora. Kada uporedite vaše Rečnike dobrih reči, postaćete bliskiji, povezaćete se više i biti bliže istini: vašoj i istini drugog čoveka... A to je dobra osnova za iskrenu i jasnu komunikaciju.
...
Šta je Rečnik dobrih reči?
Rečnik dobrih reči je prvi priručnik ekologije govora kod nas: svesnom promenom govora menjamo svest o izgovorenom i odnos prema Stvarnosti. Ovaj Rečnik je most preko ponora nerazumevanja, korak u pravcu boljeg razumevanja sebe, drugog i sveta. Istovremeno je i sredstvo, odnosno alat za transformaciju svesti, preusmeravanjem pažnje sa tekuće zaokupljenosti površnošću, ispraznom zabavom i jezikom crnih hronika, na svetlost, dubinu i značenje onih pojmova koji nas upućuju na neprolazne vrednosti koje su u osnovi svake, pa i naše egzistencije – ma koliko stvarnost ponekad izgledala udaljena od njih.
Posmatrajući ove pojmove, ove dobre reči, pokušavajući da shvatimo šta one nama znače, ulazimo u rezonancu sa njima. Poklanjajući im našu pažnju, budimo njihov energetski potencijal koji se nalazi sakriven u nama i počinje proces usklađivanja, uzajamnog osnaživanja. Što više pažnje budemo poklanjali značenju tih pojmova, energiji dobrih reči, to će one jače vibrirati u nama dovodeći do harmonizacije naše duše, odnosno svesti, podsvesti i nadsvesti, sa kvalitetima tih reči, odnosno kvalitetima koje one označavaju. I one će na dubokom nivou početi da nas isceljuju svojim značenjem, zračenjem i smislom.
Da bismo se iscelili, da bismo iscelili ne samo jezik kojim govorimo, već i naša osećanja, misli i dela, odnos prema svetu i životu, vraćamo se obrnutim putem od staze opisane u podnaslovu koja vodi od misli, preko emocija i reči do dela. Polazimo od svesnog izbora i promišljanja reči, menjamo izvornu misao, osećanja i, posledično – naša dela. Misao je tvoračka. Osećanje je tvoračko. Reč je tvoračka. I delo, na samom kraju. Ako smo dosledni sebi, naše misli postaju reči, koje postaju dela. Zato je važna svest o tome šta mislimo i govorimo. To, na dubokom nivou boji i određuje naš život. Ili, rečima Oca Tadeja: „Kakve su ti misli, takav ti je život.“
Tako ovaj Rečnik kroz interakciju postaje iscelitelj naše duše, našeg života. Okrećući našu pažnju sa sveprisutne površnosti tame koja nas zaokuplja i hipnotiše, ka dubinama svetlosti u nama čiji su materijalni izraz ove dobre reči, preokrećemo tok energije života... Jer energija ide tamo gde je pažnja. Ako gledamo u tamu, energija ide tamo. Ako gledamo u svetlost – energija ide u svetlost. Prema jednoj indijanskoj legendi, u svakom čoveku žive dva vuka koji se od pamtiveka bore na život i smrt: svetli i tamni. Jedan predstavlja dobro, drugi – zlo. I, koji pobeđuje? Onaj koga hraniš. Onaj kome poklanjaš pažnju.
I to je prvi korak na putu isceljenja našeg poimanja sveta i Stvarnosti – preokretanje toka pažnje ka dobrom, ka suštinskim vrednostima i definisanju njihovog značaja u našem životu. Tome ovaj rečnik služi. To je njegova osnovna zamisao i svrha. Da pokrene u nama proces isceljenja duše-svesti na svim nivoima. Da nas podstakne da preispitamo sopstvene vrednosti. Da redefinišemo temeljne pojmove našeg života i shvatimo njihov značaj. Da odredimo prioritete. Da osetimo toplinu u srcu uviđajući koliko je dobrog u životu, u svetu u kome živimo, uvek dostupno – samo ako gledamo na pravu stranu, samo ako mu posvetimo pažnju. Da nam pomogne da govor mržnje i netolerancije, zamenimo govorom ljubavi.
Dobre reči su samo podsetnici na to zaboravljeno, sveprisutno dobro u nama i oko nas. Ali uvek, uvek – to dobro počinje u nama, širi se kao plamen i otvara dobro oko nas. Jer, šta ako trenutno nema nikog oko nas da nam to dobro kroz reči, osećanja, misli i postupke – pruži? Hoćemo li bespomoćno sedeti i čekati da se neko pojavi? Možda princ na belom konju? Ne. Mi sami moramo biti Izvor, mi moramo biti ti koji će širiti dobro, makar i ne bilo nikog da ga primi. Šaljući dobre misli i reči u svet, povećavamo mogućnost istog takvog odgovora.
Sve je stvar izbora. Uvek postoji i drugi izbor. Izbor tamnih reči. Čujemo ih posvuda, svakodnevno. I svaki izbor privlači sebi sličan izbor. Zato, koristimo one reči koje želimo da se manifestuju u našem životu – kao Stvarnost našeg života. Kao što reče Mahatma Gandi: „Ti budi promena koju želiš da vidiš u svetu!“ Promenimo rečnik – i promenićemo život! Rečnik dobrih reči je poziv na takvu promenu.
...
Kako se piše Rečnik dobrih reči?
Natenane. Bez žurbe. U trenucima opuštenosti. U trenucima jasnoće. Ali i u trenucima kada vam jasnoća nedostaje i pokušavate da je dostignete. Uzmite olovku u ruke. Znate, onu stvar kojom popunjavate račune, potpisujete se ispod dokumenata (u bankama, opštinama, poreskim upravama...), ili na razglednicama i čestitkama, rešavate ukrštene reči... Šalim se, naravno. Nije još dotle došlo da smo zaboravili šta je to olovka! Ali na dobrom smo putu...
Nađite mirno mesto na kome vas neće uznemiravati i prekidati. Isključite mobilni telefon na neko vreme, ako ste dovoljno hrabri... Možete vi to. Imam puno poverenje u vas! Izaberite pojam koji želite da osvetlite, razjasnite. Posmatrajte u svesti tu reč i pokušajte da prizovete u sećanje što više asocijacija koja ona u vama izaziva... Ne ispisujte ih sve (ali i možete, u posebnoj svesci koja bi mogla biti prošireni deo Rečnika), samo ih se prisetite: mirisa, boja, ukusa, situacija, ljudi, mesta, trenutaka, osećaja koje povezujete sa izabranim pojmom... Osetite reč i njeno značenje u potpunosti. Stopite se sa tim pojmom: ljubavi, istine, slobode, zajedništva, stvaranja... – šta god da ste izabrali. Osetite potpuno sve u vezi tog pojma, te dobre reči: šta vama ona znači, sa čime ili kime je povezujete, kako utiče na vas kada o njoj mislite, koliko je prisutna i stvarna u vašem životu kao iskustvo, a ne samo reč koja na to iskustvo ukazuje...
Ne žurite sa definicijom kao krajnjim određenjem. Srodite se sa izabranom rečju (bez obzira da li je ona izabrala vas ili vi nju) i dišite je, živite sa njom neko vreme: sat, dan, nedelju – koliko je potrebno. Ništa ne forsirajte! I kada vam se prave reči jave, kada prepoznate u srcu ono što za vas ta reč zaista znači - stavite to na papir – neki za tu svrhu izabrani papir koji ćete ubaciti pod odgovarajućim pojmom između stranica vašeg Rečnika.
Kada ste napisali sve što ste u tom trenutku imali da kažete, ubacite ispisani list papira između stranica Rečnika, zatvorite ga na neko vreme i odložite. Dan, dva, nedelju dana. A onda ga ponovo otvorite i pročitajte šta ste zabeležili. Osetite - da li je to TO? Da li biste nešto promenili? Dodali ili oduzeli? Učinite šta god je potrebno. I kada to bude – TO, ako ste zadovoljni i više nemate šta da dodate – unesite sada taj list ili prepišite definiciju reči na odgovarajuće mesto u Rečniku. Sada ste na neodređeno vreme definisali značenje te reči u vašem vrednosnom i spoznajnom sistemu, u vašem Rečniku dobrih reči, ali i u vašem životu. Sada možete da poklanjate, razmenjujete, preispitujete, odmeravate vašu dobru reč sa drugima, vama bliskima, koji takođe ispisuju svoje Rečnike dobrih reči.
...
Koje su posebnosti ovog Rečnika?
Za razliku od drugih knjiga, ovu knjigu, tj. Rečnik - pišete vi, i vaši prijatelji, poznanici, voljeni – svako do koga ova knjiga dođe. Moj je samo uvod, samo podsticaj na istraživanje i otkrivanje. Svaki primerak Rečnika biće ličan i unikatan onog trenutka kada ga otvorite na slovu A i počnete da ispisujete Rečnik vaše duše na ove stranice do samog kraja, do poslednje reči na Š. I taman kada pomislite da ste završili, da ste sebi (i drugima) definisali sve važne pojmove navedene na ovim stranicama, i taman kada se zapitate: „I, šta sad?“ – stiže dobra vest! Pisanje ove knjige-rečnika zapravo nikada ne prestaje! Ako ga napišete prvi put sa 15 godina, možete ga pročitati ponovo sa 18... 25... 30... 47... 60... 80... 105 - i shvatiti da se vaše razumevanje sveta, pa time i vaš rečnik – promenio! I tada, svaki put, možete dodati nove stranice u Rečnik i na njih ispisati vaše novo razumevanje dobrih reči i pojmova Stvarnosti koja nas okružuje i ispunjava. Kako rastete i sazrevate, raste i menja se vaša percepcija, znanje, razumevanje, širi se i vaš spektar dobrih reči. Možda otkrijete mnoge nove reči koje do sada nisu imale svoje mesto u rečniku... Ubacite ih! Ne ograničavajte se izborom dobrih reči koji sam vam ja ponudio. Ovaj izbor je, kao i svaki drugi, ograničen životnim iskustvom, znanjem, vaspitanjem, obrazovanjem, kulturom, jasnoćom percepcije i razumevanja... Ko zna šta sam sve propustio! Ali, tu ste vi da me ispravite, dopunite i - dopišete...
I još, kada ispišete šta za vas znače temeljne ljudske vrednosti poput ljubavi, slobode, radosti, prijateljstva, zdravlja, života, istine... – i uporedite ih sa tim kako zaista živite, možda spoznate da se slika u Rečniku i odraz vašeg života ne podudaraju u potpunosti, da zapravo ne živite po vašem Rečniku dobrih reči... A to je idealna prilika za promenu kursa jer, poziv je tu, pred vašim očima - upravo ste ga ispisali!
Ovaj rečnik, dakle, možete doživeti i kao edukativno i kao terapeutsko sredstvo za postizanje veće jasnosti u životu, pročišćenje duše i duha, upoznavanje sa samim sobom i drugima, uzdizanje svesti o našoj sveopštoj povezanosti... Možete ga doživeti i kao interaktivno sredstvo komunikacije sa vašom dušom, podsticaj za preispitivanje, sredstvo promene svesti i posledično - života... Vi pišete Rečnik, Rečnik piše vas!
Ali kako god ga doživeli, siguran sam da ćete, kada krenete da definišete svoju stvarnost ispisujući poruke svoje duše na stranama ovog Rečnika, osetiti bar delić uzbuđenja, delić zaraznog entuzijazma zbog prilike da se sretnete sa samim sobom i svojim najdubljim uverenjima, dok budete istraživali šta za vas znače temeljne ljudske vrednosti označene pojmovima ljubavi, vere, prijateljstva, milosti, radosti, slobode, istine... – vrednostima bez kojih život ne bi bio ni moguć, ni vredan življenja. A razjašnjenje značenja ovih pojmova je tek prvi, važan korak, u pravcu viđenja i razumevanja Stvarnosti iza reči...
...
Srećan Vam početak ispisivanja Vašeg ličnog Rečnika dobrih reči,
Dnevnika Vaše Duše!
Sa ljubavlju,
Petar Šumski
...
REČNIK DOBRIH REČI
- Priručnik ekologije govora -
Obim: 316 str.
Pismo: latinica
Format: A5
Broširano i ručno uvezano
Izdanje: Knjižarsko prozorče, 2015.
Cena: 950 din
*
Informacije i porudžbine
Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
+381 (0)64 26 52 916
*
Promocija
Rečnika dobrih reči
Vreme: Sreda, 23.12. sa početkom u 19 h
Mesto: Zeleni Venac 11/I, kod Tome
Sagovornik: Aleksandra Vukićević
*
Dobrodošli!
|
