ekologija svesti

Prihvatanje sebe

...

Koliko je još drugih potrebno da me prihvati, potvrdi, zagrli – pre no što ja

prihvatim, potvrdim i zagrlim sebe samog?

...

Dokle god verujem da me misli, reči i postupci drugih mogu povrediti, svojom mišlju

(verovanjem) ograničavam sebe, svoje istinsko Biće, strahom i lažima ega – tog lažnog ja.

Ako mislim da me misli, reči i postupci drugih mogu povrediti ili nagraditi, znači da verujem

da sam nepotpun i da od drugih još uvek nešto tražim i očekujem: da me potvrde, prihvate,

ispune, vole. Dokle god drugima dajem moć da me povrede ili pomiluju, potvrde/prihvate ili

odbace, držim sebe u poziciji prosjaka zavisnog od tuđeg mišljenja, volje, raspoloženja.

Svojom mišlju, uverenjem da sam manji od onoga što i ko Jesam, i da mi je potrebno nešto

(neko) spolja da me upotpuni, držim sebe u iluziji dvojstva: ja – svet, tačnije: mali ja – Veliki

Svet. To je pozicija bespomoćnog deteta koje čeka milost i zaštitu, odričući se svoje

Suštine, svoje snage, zarad lažne utehe lažne ljubavi sveta drugog čoveka. To je neviđenje i

odricanje od svoje Božanstvenosti, zarad lažne nagrade koju egu pruža drugi ego: niska

ljudskost – niskoj ljudskosti, ličnost – ličnosti.

...

Program ropstva je lažno, duboko ukorenjeno uverenje da moj opstanak zavisi od tuđe

volje, ljubavi, potvrde, prihvatanja..., i da bez toga ne mogu da živim. Program nas upućuje

na bitku za pažnju koja je energija, i čini od nas večno oprezne lovce tuđe pažnje-energije:

šta će drugi misliti, videti, reći učiniti u odnosu na mene...? Hoću li mu se svideti i izmamiti

osmeh, pogled, dodir? To je oblik socijalnog kaveza - ropstva, gde svako krade svakoga, a

lovina je energija izražena emocijom drugoga. Parazitski program koji nas drži utamničenim u

laži, pretvara nas u crne rupe tuđe pažnje i energije, sprečavajući našu urođenu, unutarnju

svetlost Izvora da Bude, da se ispolji kao naše Istinsko Sopstvo, čija suština je davanje i

davanje iz obilja, koje je Ljubav, ničim omeđena.

...

Dokle god misliš da ti treba nešto izvan tebe da te upotpuni, nisi spoznao svoju istinsku

prirodu.

...

Od sebe ne vidiš sebe. Od sebe ne čuješ sebe. Ko određuje tvoje granice?

Rešetke tvoga kaveza su tvoje predstve o tome šta je Stvarnost i ko si ti.

...

Odricanje od sebe zbog tuđeg prihvatanja je greh prema Istini u tebi. Laž biva nagrađena

drugom laži. Šta znači biti prihvatljiv za posesivnu majku? Biti bespomoćno, poslušno dete.

Odreći se svoje moći, slobode, Istine – zarad lažne nagrade.

...

Lažna ljubav («prihvatanje») je nagrada lažnom «ja» za pokoravanje tuđoj volji. Lažno

prihvatanje drugog i neprihvatanje (odbacivanje) sebe su neminovne posledice odricanja od

sebe. Osećaj koji stoji iza svakog kompromisa (lažne predaje drugom) - je gađenje. Izraz

koji stoji iza svake «pobede» lažnog ja – je gađenje.

...

Ko pobeđuje kada ti nisi ti? – Lažno ja, ono što je nestvarno. Svaka pobeda onoga što je

lažno je poraz Istine. Svaki poraz Istine je poraz tebe – stvarnog.

...

Ko živi tvoj život kada tebe nema u Tebi, u «tvom životu»?

...

Koliko bola i patnje je potrebno da bi se laž videla kao laž? Koliko još da bi se to priznalo

sebi i reklo: «Ovo nisam zaista ja. Ovo je parazitski program «lažnog ja» koji se pretvara da

je "ja" i živi moj život pred drugima, između želje za ljubavlju i prihvatanjem na jednoj strani,

i straha od prepoznavanja laži i odbacivanja na drugoj. Moj dosadašnji život je robovanje

programu neslobode koji kaže da sam vredan samo u meri u kojoj sam se odrekao sebe

zbog udovoljavanja drugima. Taj program - to nisam ja. Ko sam zaista Ja – to ne znam. To

tek treba da otkrijem.»

...

Ne postoji na zemlji , pod kapom nebeskom, čovek ili stvar koji ti može dati to što tražiš, a

što ti u sebi nemaš ili ne želiš da daš.

...

Ako ljubav tražiš od ljudi, tvoja glad je ljudska pohlepa. Ako si ljubavi gladan, samo te

Božja ljubav može nahraniti, ako je ponizno zatražiš. I kada stigne, videćeš da ti je bila bliža

od tvog sopstvenog srca, i da si uzalud tražio na drugim mestima.

...

Samoća je blagoslov.

Prihvaćena - čini od tebe Boga.

Neprihvaćena - pretvara te u prosjaka-očajnika.

...

Pljačkaš, koji, sedeći u sopstvenoj riznici, blago svoje ne prepoznaje, već ide da zahvata iz

tuđih – pljačkajući ih, osuđen je na patnju.

...

P.Šumski


...

Besmrtnost

...

U svakom trenutku ti si beskrajan/na, bespočetan/na, besmrtan/na.

Dokle god si u svakom trenutku potpuno prisutan/na – smrt ti ne može prići, međa ti ne može prići.

U svakom sledećem trenutku smrt te može uzeti.

Smrt je samo misao o prošlosti i budućnosti.

Život je SADA.

Svetlo Svesti drži smrt iza horizonta mogućnosti.

Ne postoji SADA u kome ti nisi.

Postoji juče i sutra u kome ti nisi.

Ti nikada i nisi u juče i sutra – već samo SADA.

SADA Ti Jesi.

Juče i sutra su sećanja, slike uma, san o bivšim i budućim SADA.

SADA možeš da uđeš u sebe, i u tišini raširiš svoju svest preko svih granica prostora i

vremena – preko svih međa juče i sutra, iza granica života i smrti...

Tamo gde je samo Postojanje – tvoje večno i beskonačno, besmrtno: JA JESAM.

...

Ne veruj vremenu!

Otkaži poslušnost prošlosti i budućnosti.

Uđi u SADA.

Uđi u VEČNOST.

...

Zabeležio: P.Šumski,

Vukićevica, 23.06.2011.


...

Istina i laž

...

Laž se odlično prodaje, ali Istina nema cenu! Zato se danas svi bave trgovinom, ne bi li

ućarili koju paru na laži. I zato je danas najopasniji posao na svetu: govoriti Istinu, dosledno,

beskompromisno, bez obzira na posledice. Za to je potrebna Hrabrost sa velikom H. Tako

je još od doba Hrista - do danas. Istina smeta onima koji mešetare i žive u i od laži. Cela tzv.

Zapadna Civilizacija, ova u kojoj živimo,zasnovana je na laži i strahu. Zato pobornike i

glasnogovornike Istine već 2000 godina razapinju, spaljuju, čereče, nabijaju na kočeve,

truju, ućutkuju mecima... Jer njih ne mogu da kupe, a odraz koji istinoljupci bacaju u lice

onima u laži,  bolan je i neprihvatljiv za druge, jer im prikazuje vlastitu bedu.

...

Istina je snaga malobrojnih, onih koji imaju vere i srca, onih koji ljube iskreno Boga u sebi,

onih koji vole Život. Njih je nemoguće kupiti.

...

Opširnije...
 

Povratak suštini


- Još nekoliko reči o knjigama Anastasije i V.Megrea...-


...

"Moji mladi ljudi neće nikada raditi.

Čovek koji radi ne sanja, a mudrost se objavljuje u snovima."

Smohala, poglavica Probušenih noseva

...

GRAĐANSKE SLOBODE

...

Čovek u gradu zavisi od:


zebri i semafora

vozača i kontrolora

elektrodistribucije

vodovoda i kanalizacije

električara i vodoinstalatera

komunalaca i policajaca

bankara i lihvara

pekara i lekara

mesara i obućara

proizvođača i potrošača

trgovaca i kupaca

poverilaca i proneverilaca

poštara i inkasanata

lopova i prevaranata

sudija i advokata

demokrata i tehnokrata

plate i penzije

niskog krvnog pritiska i hipertenzije

mobilnog i laptopa

radija i televizije

kuvara i konobara

direktora i vratara

sekretarica i kafe kuvarica

GSP -a i putara

političara i analitičara

dilera na malo

i dilera na veliko

kamata i žiranata

taksi vozača i

plaćenih razbijača

građevinara i rokova

deviznog kursa

i novčanih tokova...

Sve u svemu:

Građanske slobode.

* * *


Demokratija, tehnokratija + urbana civilizacija čine savršen okvir radnog logora u kome veći deo savremenog čovečanstva provede ceo svoj život, bez stvarne mogućnosti izbora... Gde otići? Gde ostati? I šta činiti? Neki za života promene stan – ćeliju u istom gradu-radnom kampu, neki odu u drugi radni logor (promene CZ za Sremsku Mitrovicu ili Alkatraz), ali model života, odnosno odsluženja – ostaje isti, sa malim varijacijama, ma na kom kraju planete se zatekli... Okvir tehnokatske civilizacije i tržišne ekonomije ne dopušta istinsku slobodu... (To može da posvedoči svako ko je ovde došao po završetku radnog vremena od 9 do 5, otimajući sate od vremena predviđenog za odmor i bivanje sa porodicom...)

Opširnije...
 

 

7. januar:

Dan, kao i svaki drugi



...

Osvanuo je i prošao još jedan 7. januar, dan podsećanja na nešto što bismo trebali da

znamo i živimo 365 dana u godini. Jedan od dva dana u godini kada kao mantru, u susretima

sa bližnjima, od ranog jutra do večeri, ponavljamo Spasiteljevo i Iskupiteljevo ime, ime

Bogočoveka, kako su nas učili od rođenja... «Hristos se rodi!» (ili, nekoliko meseci

kasnije: «Hristos voskrese!»), kao da je to činjenica koju dobro poznajemo, toliko da se

podrazumeva, toliko da je ne treba proveravati nigde, ni u knjigama rođenih i umrlih, ni u

memoriji i hronikama milenijuma, nigde - pa ni u srcu... I zatim, automatski, po navici, sledi

odgovor: «Vaistinu se rodi!» i «Vaistinu voskrese!»... Ali ko to istinski zna i oseća? Ko zna

da je to Istina? Ko to živi? Ko to izgovara i ko odgovara? Tradicija? Navika? Društvo?

Običaji?Veroučitelji? Crkva? Sveto pismo? Prinuda? Istinsko znanje i pouzdanje? Svi, pa

zašto ne bih i ja...?

 

Opširnije...
 


LJUBAV je ŽIVOT



...

Dolazim u Istini

Jedna ruka miluje

Druga ruka mač drži

Obe su ruke Ljubavi

Koju ćeš izabrati?

*

Naš poziv je da u ovom ledenom svetu upalimo oganj ljubavi Božje.

Peter Lippert

*

Ovo je lična priča. Subjektivno viđenje nastalo iz sagledavanja sopstvenog života i okruženja, doživljenih iskustava, uspona i  padova, promašaja i ograničenja, posmatranja sveta koji smo stvorili..., ne iz ambicije da se predstavi kao apsolutna istina, već kao pogled na širu sliku i deljenje ličnog iskustva sa svima koji se u ogledalu ovih reči prepoznaju, a spremni su da preispitaju svoj život, spremni na promenu i skok u maticu novog i nepoznatog. Života.

*



01. Čemu knjige?

...


...

Porast ljudske populacije i rast urbanih i centara ekonomske moći, dosledno prate ili premašuju – zagađenje životne sredine i eksponencijalni rast broja odštampanih knjiga. Sajmovi knjiga, mega-knjižare, ulični štandovi, javne i kućne biblioteke, književne nagrade, top liste čitanosti, milionski tiraži... Ljudi koji na policama tragaju za željenom knjigom, ili u redovima čekaju novo izdanje, potpis autora... Nikad u istoriji ove civilizacije nije bilo više knjiga u ponudi, više naslova iz svih oblasti života i većih tiraža, niti više čitalaca. Šta je to što tražimo u knjigama?

Opširnije...
 

02. Život


...

 

Čovek se rodi, živi i umre. To je u najgrubljim crtama skica, opis čovekovog postojanja. Roditi se znači doći iz Nepoznatog kroz roditelje, kao kapiju, u ovaj materijalni svet. Živeti znači prolaziti kroz različita iskustva u ovom svetu, učiti, saznavati, rasti, ostavljati trag(ove).

Umreti znači vratiti se u Nepoznato iz koga smo došli. U tim okvirima odvija se kompletno čovekovo iskustvo zvano – život.

Opširnije...
 


Strana 8 od 17

Copyright by Tomislav Trbojevic, 2010

toolbar powered by www.mit3xxx.de